Друштво

Mokrin Arandjelovdan

У Мокрину је данас прослављена варошка и црквена слава Аранђеловдан. Освећење и резање славског колача приређено је у свечаној сали Месне заједнице, а потом су, на свечаности у Омладинском дому, уз пригодан културно-уметнички програм, заслужним мештанима додељене захвалнице.

Добили су их Живко Угреновић, за свесрдну помоћ у раду Месне заједнице, Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“ за изузетну сарадњу са Месном заједницом, Јован Вељин, почасни председник Удружења грађана „Раша Попов“, за промоцију и организацију културних дешавања, Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД „Мокрин“ за очување и неговање традиционалне игре и песме, Божидар Фишаков из УГ „Девет грла“, за успешну реализацију јавних радова, Зоран Тенкеш, за графички дизајн за потребе МЗ, удружења и спортских клубова. За донирање средстава за пошумљавање захвалница је уручена групи грађана: Младену Адамову , Душки Мачкић Павлов, Роберту Белошу, Силвији Штуермер, Жељку Буркину и Немањи Дукатареву. Захвалницу је добила и фирма Биоесен Кула, за помоћ Месној заједници. Захвалили су се и Димитрију Ракину за одржавање артерских бунара.

Мокринчанима је, у име Савета Месне заједнице, славу честитао Дејан Ивановић. Сумирао је реализоване планове и указао на будуће.

– У протеклом периоду уређена је депонија, урађен је тротоар на главној улици, а у плану је чишћење канала, као и игралиште за мали фудбал и баскет, то нам недостаје- рекао је Ивановић.

Честиткама се придружио председник Скупштине града Младен Богдан који је присуствовао свечаности заједно са члановима Градског већа Валентином Мицковски и Љубаном Средићем.

– Ово је леп повод за окупљање и договор како да заједничким предлозима дођемо до тога шта је грађанима најпотребније, Ослушкујемо потребе грађана и трудимо се да њихове захтеве испунимо на најбољи начин. Тако је у протеклом периоду урађен успоривач на главној улици, као и тротоар. Важна је реконструкција крова на библиотеци, гледаћемо да и то уврстимо у будуће планове- истакао је Богдан.

Поред инфраструктурних улагања, Мокринчанима ништа мање није важан културни живот вароши.

– Удружење грађана „Раша Попов“ прославило је мали јубилеј- пет година рада. Од самог оснивања, трудили смо се да ухватимо корак са најзначајнијим манифестацијама, што смо, верујем, и успели. Имали смо и Недељу културе у Мокрину која је обиловала културним садржајима и посетиоцима. Желим да похвалим и друге чланове Удружења: Јована Вељина, Даринку Маљугић, Зорана Тенкеша- нагласио је Живко Угреновић, председник УГ „Раша Попов“.

Традицију, игру и песму негују и на млађе нараштаје вредно преносе и у КУД-у „Мокрин“.

-Наш КУД броји 180 чланова подељених у шест фолклорних секција. Имамо две певачке групе, ту је заслужан и Владимир Милованов, наш корепетитор. Током године вредно смо радили, а Месна заједница је то препознала- рекла је Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД-а „Мокрин“.

mala matura

Ученици осмих разреда на завршном тесту на крају школске године, полагаће три, а не седам предмета као до сада. Наиме, уместо комбинованог теста који се састоји од питања из пет предмета, убудуће ће полагати тест из само једног предмета. Како су раније саопштили из Министарства просвете, изменом концепта постићи ће се већа мотивисаност ученика јер ће сами бирати предмет који полажу. На завршном испиту остају обавезни матерњи језик и математика, а трећи тест ђаци ће бирати од пет понуђених.

 -Мења се мала матура у делу део комбинованог теста- потврђује за Кикиндски Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа. –  Ученици и родитељи имаће могућност до краја децембра да се определе за једну од области-географија, биологија, историја, физика или хемија. У суштини, кључно је да ученици изаберу предмет који им највише одговара, да би у другом полугодишту предметни наставници радили припреме са њима- истиче Фаркаш.

Осмаци су у јуну, као ученици седмог разреда, радили пробни тест где су се опредељивали за један од пет понуђених предмета. Тада се највише ђака (28 одсто) определило да полаже биологију, нешто мање (24 процента) хемију, историју 18 одсто, географију 15 одсто и 8 одсто физику.  Збирке за припрему требало би да изађу у јануару, а најављено је и да ће ђаци имати могућност да вежбају електронски.

Arhandjel Mihailo 3

Православни верници 21. новембра обележавају празник посвећен Светом Арханђелу Михаилу – Аранђеловдан. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту. Арханђел Михаило се сматра чуварем вере и борцем против јереси.

Ако Аранђеловдан пада у среду или петак, слава треба да буде посна, a жито је обавезно. Верује се да болесници овог дана оздрављују. Такође, сматра се да, какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа.

Oslobodjenje a

У Кикинди су данас обележене 104 године од ослобођења у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Положени су венци на спомен-костурницу на Железничком гробљу и, у холу Градске куће, код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Ристић је био вођа пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михајло“ који је ушао у Кикинду 20. новембра 1918. године.

Комеморативни скуп одржан је на Железничком гробљу, код споменика који је подигнут за 184 преминула током Првог светског рата. Међу њима су: 64 Срба, 62 настрадалих руских војника и 21 Румун – генерали, лекари, научници, просветари и писци, они који су у време Великог рата уточиште пронашли у Кикинди.

Обележавању годишњице присуствовали су представници борачких организација, Војске Србије и локалне самоуправе, председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

Младен Богдан истакао је да је, све до 2012. године и промене политике, сећање на један од најважнијих догађаја у историји града било неправедно запостављено.

– Срби у Гвозденом пуку извојевали су велике битке у Првом светском рату. Заслужили су да им се одају признање и почаст јер су се борили за ослобођење града и ове земље, што је довело и до уједињења српског народа у једну државу. Прилика је и да поручимо новим генерацијама да не треба да се стиде војске, да их позовемо на добровољно служење војног рока, и да промовишемо нашу војску као стуб одбране земље. И данас су пред нама тешке одлуке које, у интересу нашег народа, само уједињени можемо да доносимо; да, ако је могуће, сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да сачувамо Србију и српски пут. Најважније је да очувамо мир и независност – рекао је Богдан.

Професор Лазар Демић подсетио је на историјске околности на овим просторима у току Првог светског рата.

– Док су кикиндски Мађари и Немци своје проблеме са Царевином били решили Аустроугарском нагодбом 1867. године, положај Срба остао је политички неприхватљив. То је разлог због којег су српски буржоаски елементи у Кикинди, они који су могли да уздрмају и заталасају незадовољне, били хапшени, одвођени у логоре широм Мађарске, многи су интернирани. Један од најзлогласнијих затвора у који су одвођени био је „Чилаг“ у Сегедину. Становништво у Кикинди је о рату извештавала немачка и мађарска штампа, разуме се, нетачно. Када су Срби, 1917. године, почели да се враћају, сазнало се и да Централне силе губе на фронту, што је утицало на то да српско становништво почне да се мобилише. Прихватали су обавезну мобилизацију, њих су слали на Источни фронт, у Галицију, где су се предавали и оснивали своје ослободоилачке одреде. Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у Кикинду је ушла 18. новембра, а два дана касније стигао је и пешадијски пук бригадира Драгутина Ристића. Он је и преузео власт у граду, што је изазвало неописиву радост и славље. Наредних дана, на збору Српског народног већа, изабрана су шестнаесторица Кикинђана који су представљати град на Великој народној скупштини. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици и остварен је српски сан – испричао је  професор Демић.

Тог 20. новембра, пре 104 године, ослободиоце је, на Железничкој станици дочекао велики број грађана који су их и допратили до центра града. Драгутин Ристић је прво ушао у цркву, а затим и у Градску кућу, са чијег балкона се обратио Кикинђанима, доносећи им вести о слободи.

najbolje iz vojvodine

На 53. Сајму туризма у Новом Саду 21 производу односно манифестацији додељене су ознаке “Најбоље из Војводине”. Престижан сертификат који додељује Покрајинска влада понела су чак два бренда из Кикинде – „Дани лудаје” и Хубертове ракије- кајсија и дуња.

-Награда је заиста понос свих нас. Желим да се захвалим свим грађанима Кикинде и свих околних места , Граду Кикинди и свим излагачиам и посетиоцима,јер  без њих не бисмо стигли до 37. Дана лудаје, а посебно не до ове награде- каже  Јасмина Миланков, директорица  Туристичке организације Града Кикинде.

Задовољство новом потврдом квалитета, не крије ни Мирослав Кнежевић, сувласник Дестилерије „Хуберт“.

-Дестилерија Хуберт већ 15 година успешно послује на домаћем и светском тржишту. Награда нам много значи, сам назив довољно говори- јасан је Кнежевић.

Покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић доделио је сертификате  које ће добитници моћи да користе три године.

-Са поносом можемо да покажемо шта имамо. Сви добитници ознаке су понос ове земље. Поносимо се регионалним пореклом- истакао је Иванишевић на чију је иницијативу, прошле године, поново успостављена додела ознаке која је синоним строго провереног квалитета.

Влада АП Војводине је 2004. године установила ознаку „Најбоље из Војводине“, али се престижно звање није додељивало од 2016. године.

Прошле године, ознаку је добило 18 брендова. Ове године добитници су још и зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, панчевачка Колонија веза и златовеза.

Међу добитницима знака су Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, послужавници, кутије и сувенири које производи Радионица Петровић 021, Недеља моде, Мекст конфекција, инђијско Келтско село, палићка Мала гостиона.

На листи одликованих производа су органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Ознака „Најбоље из Војводине” значи да је корисник испунио најригорозније услове Југоинспекта и Туристичке организације Војводине.

 

 

 

сташа терзин

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

 

j_popovic3

У Основној школи „Јован Поповић“ данас је свечано – ученици, наставници и родитељи обележавају Дан школе, 72 године њеног постојања и рада. Тема прославе је „Школа некад и сад“.

– И ове године смо одлучили да организујемо радионице јер тако укључујемо и родитеље. Данас ће ђаци у сваком одељењу израдити породично стабло и од тих радова ћемо направити видео запис који ће остати као трајна успомена – каже директорица, Јелена Крвопић.

У учионицама су се одвијале радионице на различите теме, правио се и оригами, а ђаци су са наставницима разговарали и о томе како су ученици некада били кажњавани и сами давали предлоге какве би данас мере требало да се примењују. Ученици четвртог разреда и њихови родитељи такмичили су се у играма спретности у фискултурној сали.

Ђацима и запосленима Дан школе честитала је чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Ученици и наставници изузетно су предани и у наставним и у ваннаставним активностима. Прваци су, пре неколико дана, посетили кориснике Гернотолошког центра, извели приредбу и поклонили им ликовне радове, што говори о томе колико се у школи ради на подизању свести и учењу деце правим вредностима, емпатији и бризи о старијима, што ме посебно радује.

Чланица Већа подсетила је да је локална самоуправа уложила ове године, два милиона динара у радове у школи. Она је додала да је ово прилика да се одреде потребе и приоритети у чијем остваривању Град може да помогне.

ОШ „Јован Поповић“ има 302 ђака. У школи су ове године замењени прозори и део крова изнад продуженог боравка и кухиње. Сада је потребно заменити кров и уложити у уређење унутрашњост зграде, каже директорица, а за новац ће се конкурисати и код републичких и покрајинских фондова.

 

 

 

1668603359370

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Paparazzo”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

rusi

Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.

– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.

„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.

– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је  Роберт.

Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.

Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.

-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.

Nikola-Lukac-i-Danka-Vasiljevic

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је  као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

error: Content is protected !!