Zarazne bolesti su kao ajfon, svake godine izađe novi model. Ovim intrigantnim citatom, prof. dr Zoran Golušin, upravnik Klinike za kožno-venerične bolesti Kliničkog centra Vojvodine, započeo je predavanje kikindskim srednjoškolcima o polno prenosivim infekcijama- kako ih prepoznati i kako se zaštititi. Istaknuti lekar- dermatovenerolog, rodom Kikinđanin, na poziv profesora Tomislava Bartolića, a u organizaciji Centra za stručno usavršavanje, mlade sugrađane je na prijemčiv način upoznao sa načinima prevencije, simptomima, kao i lečenjem polno prenosivih infekcija.
-Mnoge od zaraznih bolesti mogu se preneti polnim putem. Pre mesec i po dana imao sam pacijenta za koga sam posumnjao da ima majmunske boginje. Ispostavilo se da je tačno. Sve te novootkrivene bolesti često su virusnog porekla i mogu se preneti i intimnim kontaktom, pri čemu se ne misli na seksualni odnos već kontakt kože sa kožom, sluznice sa sluznicom. Na večerašnjem predavanju, srednjoškolcima sam govorio o polno prenosivim bolestima, od sifilisa koji nije stvar prošlosti, o gonoreji, herpesu, humanim papiloma virusima i kondilomima koji su najčešći među mladima i najlakše se prenose. Kondom nije stopostotna zaštita, jeste od HIV-a i sifilisa skoro stopostotna, ali kod kondiloma kondom pruža zaštitu svega 70 odsto. Zato je vakcinacija protiv humanog papiloma virusa važna, posebno kod devojčica- ističe dr Golušin.
-Sve kreće od edukacije. Vakcinacija protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa je dostupna. Kod mladih su najčešće polne infekcije kondilomi i trihomonas kod devojaka- navodi dr Golušin i dodaje da polno prenosive bolesti ne leči samo jedna struka.
Da je tematika sa kojom je dr Zoran Golušin bliže upoznao srednjoškolce aktuelna i naročito važna za ovaj uzrast, potvrđuje statistika. Polno prenosive infekcije su, naime, najzastupljenije kod mladih između 15 i 25 godina. Nedovoljno lečene bolesti mogu uticati na plodnost, pa su, pored prevencije, od velike važnosti rana dijagnostika i pravovremena terapija koje sprečavaju komplikacije i dalje širenje infekcije.
Turistička organizacija Grada Kikinde na listi je potencijalnih dobitnika nagrade „Turistički cvet“. Ovo priznanje dodeljuje Turistička organizacija Srbije za doprinos unapređivanju turističke ponude i promociji turizma Republike Srbije, i to u sedam kategorija.
Fond PIO je raspisao konkurs, a u unificiranim paketima solidarne pomoći biće osnovne životne namirnice i sredstva za ličnu higijenu. Pomoć će se deliti prema sačinjenoj rang listi.
U Kikindi je danas održana 23. Smotra stvaralaštva slepih i slabovidnih umetnika Srbije. Iz 14 gradova stiglo je 60 članova saveza i udruženja kako bi predstavili svoje aktivnosti i dokazali da umetnost i kultura, ali i ljudsko razumevanje nemaju i ne smeju da imaju granice.
– Ovo je, nažalost, i retka prilika da slepi i slabovidi prikažu šta mogu i umeju. Grad je prepoznao rad i trud osoba sa invaliditetom i podržao nas u organizaciji ovako značajnog događaja, veoma važnog za afirmisanje slepih i slabovidih. U poslednje vreme imamo mnogo novih članova i za njih su ovakve aktivnosti podsticaj da i sami počnu da stvaraju. Takođe, budimo svest da je mnogo barijera, pre svega unutrašnjih, koje treba savladati – rekao je Stefanović.
– Naš grad otvara vrata i srca za sve goste. Shvatamo značaj ovakvih aktivnosti i kontinurano pomažemo rad Organizacije „Severni Banat“. Činićemo to i ubuduće, kako bi oni lakše prevazilazili probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Još više ćemo raditi na tome da pronađemo načine da pomognemo u njihovoj integraciji. Kikinda se veoma ponosi svojim stanovnicima jer u ovom gradu žive ljudi koji imaju izuzetnu empatiju za sve kojima su pomoć i podrška neophodni – istakao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Smotru su podržali i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za kulturu i informisanje. Pored gradonačelnika, Smotri su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Dragan Pecarski, kao i predstavnici pokrajinskih i republičkih organa udruženja koja, u čitavoj Srbiji, okupljaju oko devet hiljada slepih i tri hiljade slabovidih osoba.
Dvogodišnji projekat koji finansira Evropska unija podrazumeva povezivanje više nauka, matematike, tehnike, tehnologije, informatike, a tema je merenje, ukazuje koordinator projekta, nastavnik matematike Danilo Borovnica.
Kada se povežu nauka, upoznavanje kulturnih znamenitosti i druženje, utisci su predivni, kaže učenica osmog razreda Tisa Felbab.
-Prošle godine, nadležnom Sekretarijatu stiglo je 30 zahteva, a odobrena je pomoć za 27 parova. U prošlogodišnjem budžetu za ovu namenu utrošeno je 2,1 milion dinara. Ovaj vid podrške sugrađanima u postupku VTO nastavljen je i u ovoj godini. Do sada je Komisija odobrila sredstva za 19 parova, što je 1,44 miliona dinara (sa porezom). U ovoj godini, planirali smo dva miliona, što znači da se parovi mogu prijavljivati i dalje, do kraja godine, do utroška sredstava. Bez obzira na to da li su sredstva namenjena za lekove ili analize, naš Javni poziv obuhvata sve što se tiče postupka vantelesne oplodnje osim putnih troškova. Komisiji je najbitnije da parovi imaju zeleno svetlo iz zdravstvenih ustanova, da mogu krenuti u proceduru vantelesne oplodnje- objašnjava Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Njima to mnogo znači zato što su dodatni troškovi tokom procesa veliki. Grad pokriva onaj deo troškova koji ne pokriva RFZO. Sa druge strane, važno im je i što se o ovoj temi otvoreno govori, jer se ranije ćutalo o tome. Uvođenje ove mere izazvalo je veliko interesovanje i odobravanje javnosti. Posebno su parovi pozitivno reagovali na to što grad misli na njih. Zbog naše dece i politike usmerene na povećanju nataliteta, i naredne godine nastavljamo sa ovom merom- ističe Bogdan.
Delegaciju kikindskog odbora SUBNOR-a činili su Savo Orelj, predsednik, Mileva Ćojanović, predsednica aktiva žena i članice Ljuba Luka i Nina Stepančev.
Dodaje da su se domaćini svojski potrudili da prisutne delegacije uspostave dogovor o budućoj prekograničnoj saradnji, u cilju negovanja tekovina antifašizma i kulture sećanja.
U Somboru, na 13. Sajmu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini učestvuju i udruženja žena sa teritorije Grada Kikinde.
„Po podacima Zavoda, na teritoriji Vojvodine deluje preko 40 udruženja žena, pretežno se bave ručnim radovima, domaćom radinošću i proizvodnjom hrane. Pokrajinska vlada kontinuirano sprovodi politiku jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, i kroz svoje konkurse i podsticanje ženskog aktivizma, ali i kroz omogućavanje jednakog pristupa resursima“, rekla je Stanislava Malić Gostović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova.
-Moje koleginice su ovde studirale i upisala sam po njihovoj preporuci. Škola nudi kvalitetno obrazovanje, a profesori su partnerski nastrojeni prema nama studentima, što je alfa i omega novih osnova i projektnog planiranja u kom smo svi. U struci sam 15 godina, radim kao medicinska sestra vaspitač u Novom Sadu. Ovo je još jedan vid edukacije koji mi je značajan- ukazuje Jelena koja je odličan uspeh na studijama ostvarila uz rad, porodične obaveze, decu.
-Upisano je 44 studenta master studija, a po preporuci ministarstva još jedan konkurs je u toku jer je preostalo šest slobodnih mesta. Imamo studente koji su kod nas završili osnovne studije i odmah nastavili master studije, ali i kandidata iz drugih visokoškolskih ustanova iz Vršca i Novog Sada- navodi direktorica VŠSSOV Angela Mesaroš Živkov.
Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača pohađa 300 studenata. Ove godine, vladala je velika zainteresovanost i za drugu godinu master studija, jer škola pruža mogućnost studentima koji su završili specijalističke strukovne studije, da upišu drugu godinu master studija. Školarina za master studije iznosi 70.000 dinara.