Друштво

saobracajna+policija+(2)

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су двадесетдеветогодишњег Б. Б. из Кикинде због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Он се сумњичи да је јутрос у околини Кањиже управљајући аутомобилом налетео на трогодишњег дечака који се налазио на пешачком прелазу. Тешко повређени дечак превезен је у Општу болницу у Суботици где је од задобијених повреда преминуо.

Б. Б. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.

svetski dan mentalnog zdravlja

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године.

Један од циљева Агенде одрживог развоја је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Управо се из наведених разлога обележава 10. октобар као Светски дан менталног здравља.

Слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља је: „Право на ментално здравље”, што укључује право на заштиту менталног здравља, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.

Добро ментално здравље је од виталног значаја за опште здравље и благостање. Ипак, глобално се свака осма особа суочава са лошим менталним здрављем које може утицати и на физичко здравље, благостање и социјалну интеракцију. Са лошим менталним здрављем суочава се све већи број адолесцената и младих, радно способног и становништва старијег од 60 година.

На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај. Процењује се да се, сваке године, губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности. У читавом свету, процена је, од депресије пати пет одсто одраслих и шест одсто старијих од 60 година.

Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.

Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.

Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.

Преко 20 одсто одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.

У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.

Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Kао што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се, уз адекватну помоћ и подршку, могу превазићи.

Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље, наводи се, између осталог, у саопштењу Светске здравствене организације поводом Светског дана менталног здравља.

led rasveta

Све више градова у Србији прелази са традиционалне уличне расвете на ЛЕД осветљење. У Кикинди је овај пројекат спроведен у прави час, јер је уследило значајно поскупљење струје за ову категорију корисника.

На територији Града Кикинде имплементација 7.394 ЛЕД светиљки и рефлектора завршена је у јулу прошле године. Значајно мања потрошња електричне енергије резултирала је, већ у првој години, великом уштедом у градском буџету.

– Заменом старих светиљки јавног осветљења новим ЛЕД осветљењем, на годишњем нивоу је остварена уштеда од око 30 милиона динара односно 259.858 евра. Годишња потрошња износила је 4.658.620 kWh, да би након завршеног пројекта потрошња целокупног система износила 1.251.959 kWh. Такође, значајно је поменути и још један бенефит замене старих натријум, халогених и живиних светиљки, а то је емисија угљен-диоксида која је смањена за 73 одсто односно 3.747 тона за годину дана – прецизира Никола Југин, енергетски менаџер Града Кикинде.

Увођење нове јавне расвете, енергетски ефикасне, пројекат је јавно-приватног партнерства, а уговор је закључен на период од 15 година. Замену јавне расвете као и одржавање система јавног осветљења реализовала је фирма Смарт Енерџи Инвестмент.

За отклањање евентуалних кварова, грађани се обраћају Градској управи, која потом прослеђује податке надлежнима за њихово решавање. Највећи број неисправних светиљки у истом тренутку износио је 44 комада.

Светосавска улица

– Приватни партнер брзо реагује на пријављене кварове од стране Града и у сарадњи са Градом и ЕПС-ом их благовремено отклања – наводи Југин.

Комунална инспекција  податке o кваровима, прослеђује даље, у зависности од врсте квара- да ли је неисправна светиљка, напајање или више светиљки у низу. Поједини кварови попут оних на подземном каблу изискују више времена да се поправе, па грађанима преостаје да буду стрпљиви.

20230928_085409

Влада Војводине, на седници, одобрила је средства за радове у двема кикиндским школама. Гимназија „Душан Васиљев“ добила је 12,5 милиона динара за обнову фасаде, а Основна школа „Свети Сава“ 11, 2 милиона динара за санацију тоалета.

Добијени новац послужиће да се обије постојећа фасада на згради коју користе Гимназија „Душан Васиљев“ и Економско – трговинска школа, истакла је директорица Гимназије Мирјана Дражић.

-Обијање фасаде је и први корак у комплетној реконструкцији зграде. Обиће се дворишна и фасада на делу објекта до Градског трга где се тренутно налазе скеле које су постављене због безбедности ученика, запослених, али и пролазника. Део новца биће утрошен и на санацију дела фасаде испод самог крова и олука. Пуно нам значе добијена средства. Зграда се налази под заштитом Завода за заштиту споменика Суботице и сви орнаменти који је красе биће враћени у првобитно стање, а и саму реконструкцију пратиће стручњаци поменутог Завода. Пројекат комплетног уређења је завршен, а за средства ћемо конкурисати код Министарства за јавна улагања – сазнајемо од Дражићеве.

Гимназије је основана 1858. године, а изградња наменског објекта завршена је 1900. Ове године школа је прославила 165 година постојања и једна је од најстаријих образованих установа у Војводини.

У Основној школи „Свети Сава“ добијени новац утрошиће се за санацију шест тоалета.

-Урадиће се комплетна реконструкција тоалета  на првом, другом и на трећем спрату. Радови се били неопходни с обзиром на то да годинама није улагано у санитарне чворове. Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови – појаснила је директорица ОШ „Свети Сава“ Гордана Рацков.

ВЕЛИКА УЛАГАЊА ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ

Напоменимо и то да је на челу покрајинског Одбора за науку и образовање суграђанка Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине која је својим залагањем допринела да велики број пројеката из нашег града, задобије подршку надлежних у покрајини. То потврђује и чињеница да је недавно, Покрајинска влада определила позамашна средства и за Основну школу „Фејеш Клара”. Наиме, за реконструкцију зграде ове образовне установе издвојено је чак 150 милиона динара.

Такође из покрајинске касе подржано је више пројеката у школама у граду и околним селима који ће допринети бољој опремљености и квалитетнијим условима рада.

 

 

 

 

канали кнезевац
У току су радови на реконструкцији и доградњи дела система за одводњавање „Нови Кнежевац“, што је један од нових овогодишњих пројеката који се финансирају из Абу Даби фонда, саопштило је предузеће „Воде Војводине”.
– Овим радовима биће омогућено наводњавање 14.000 хектара пољопривредног земљишта у атарима општине Нови Кнежевац, што је велики корак напред у решавању проблема са снабдевањем ораница водом на северу Баната. Читав пројекат је вредан укупно 12.079.138,91 евра- прецизирали су из овог предузећа.
принтскрин фејсбук Воде Војводине
Предвиђена је изградња око 33 километра каналске мреже од реке Златице до Тисе, у којој ће доминирати канал К-1, са око 29 километара. Нови магистрални канал К-1 биће направљен већим делом на траси постојећих канала за одводњавање и њиховим повезивањем оствариће се двонаменско функционисање и убудуће ће служити и за наводњавање. Вода ће се захватати из Тисе, преко новоизграђене Црпне станице „Крстур“.
Како би систем био у потпуности функционалан, ЈВП „Воде Војводине“ издвојиле су додатна средства у износу од 362.382.496,12 динара за реконструкцију постојећих и изградњу свих недостајућих објеката на каналу К-1.
383692494_811049824143251_3275364512721325287_n

Наш суграђанин Марко Колданов (28), у оквиру  трке самопревазилажења на 24 сата одржаној протеклог викенда у Београду, успео је да оствари задовољавајући пласман. Са резултатом од 156,823 километара заузео је високу пету позицију.

У првом делу трке Марко је ризиковао и пустио је остале такмичаре да му одмакну. До поноћи  је био на 11. месту, међутим, у другом делу трке користио је сваки одмор осталих такмичара, тако да је око четири сата ујутро,  након скоро 16 сати, избио на четврто место, са само пет километра разлике између трећепласираног и њега. Члан ОАК Кикинда покушао је  да направи буквални преокрет, али највише што је успео јесте да смањи заостатак са пет на непуна три километра. Пред зору  психички пада, и незадовољством похода губи и четврто  место, што му није тешко пало, него је одлучно бранио топ пет.

-Нисам очекивао од Марка овакав резултат, пошто је отишао на такмичење повређен, тачније прехлађен. Пред брзим темпом осећао је пробадања и задиханост, што само говори да је у Марку победила воља и мотив са којим је отишао а то је продаја километара за Дамјана Петрова, двогодишњег Кикинђана којем су неопходна средства за лечење. Марко је истрчао своју битку, успешно и вратио се делимично здрав ако изузмемо да је отишао прехлађен. Ноге су тешке, очекујемо да сутра или прекосутра већ може да нормално шета, без нових повреда што је сам показатељ да је изабрао добру тактику. Једна битка је готова и сада је на реду је да се километри распродају – сазнајемо од Слободана Колданова, Марковог оца и његове подршке.

 

У трци самопревазилажења на 24 сата Марко Колданов учествовао је осми пут. Најбољи резултат остварио је прошле године на трци одржаној на Палићу где је на ултрамаратону истрчао  170,775 километара и био је други.

Помоћ за Дамјана

Уколико неко има жељу и у могућности је да помогне Дамјану оболелом од церебралне парализе  може да пошаље текст поруке 1316 на број 3030. Цена поруке је 200 динара. Дневно његова физикална терапија кошта 60 евра, дефектолог је 1.800, а логопед 1.500 динара.

 

skola dobrodoslica

Много малих људи и овог септембра први пут је упртило тешке торбе на леђа и са зебњом кренуло ка школи. Ово важно поглавље у њиховом животу доноси промене у читавој породици. Или би тако требало да буде.

Како помоћи свом прваку и себи да се у нову животну фазу закорачи са што мање стреса, питање је о које се родитељи и читаве породице одувек саплићу. О томе смо разговарали са психологом и психотерапеутом Татјанoм Тановић, која је основала и руководи Центром за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Полазак детета у школу је врло важна етапа у развоју породице, то нису само задаци који стоје пред дететом, већ пред целом породицом, јер долази до велике промене, каже Татјана Тановић за „Кикиндски портал“.

– У оквиру породице мењају се и улоге и задаци и обавезе одређених чланова: ко је тај ко ће да учи са дететом, ко ће да проверава домаће задатке, да одводи и доводи дете из школе, дукчије се планирају оброци и тако даље. Ово је битна фаза јер, ако породица не одговори адекватно на све ове задатке који стоје пред њом, то може да доведе до проблематичних ситуација, породица упада у ћорсокак – објашњава Тановићева.

Колико добро и брзо ће се првак прилагодити новим обавезама, врло је индивидуално и у великој мери зависи од тога да ли је раније имао обавезе, које су то обавезе биле, колико је самостално било у свакодневним ритуалима –  облачењу, спремању својих ствари, да ли има одговорност за своје ствари, напомиње наша саговорница. Што је већа самосталност детета, његова  емоционална и социјална зрелост, то ће се оно брже адаптирати на услове које му  школа задаје.

– Врло је важно да праћење прилагођавања детета буде подједнако задатак и школе – учитеља/учитељице и родитеља. Они морају бити у међусобној интеракцији, сарадњи, посебно уколико примете било шта што је неуобичајено. То је, можда, више улога учитеља, јер је у школи с дететом, али и улога родитеља; да примете да ли дете одлази нерасположено у школу, да ли је заинтересовано за задатке, да ли их, можда, тешко савладава… Уколико се тако нешто догађа, морају се, прво, срести родитељ и учитељ да утврде шта је у питању. То могу бити и проблеми у прихватању и разумевању школских правила, у социјалним интеракцијама. Уколико, у било ком подручју, дете „искаче“, родитељ и учитељ су прва станица –  мора доћи до сарадње. У случају да потешкоће наставе да се манифестују, можда је потребно укључити и психолога, да се види где је и шта је проблем. У сваком случају, детету може да помогне охрабрујући став и учитеља и родитеља и што мање критике, што не значи да се зажмури пред дететовим неадекватним понашањем, или неиспуњавањем задатака. Свака критика мора бити адекватно саопштена, тако да сачува дететово самопоштовање и достојанство, јер једино са охрабрујућим ставом, када су сачувани дететово самопоштовање и достојанство, оно ће моћи да напредује, да се мења и да се прилагођава новим ситуацијама – каже Татјана Тановић.

У новом окружењу, са новим вршњацима, нажалост, неретко се дешава да нека деца буду окрутна. Изругивање, исмевање, одбацивање, појаве су које посебно тешко могу да падну најмлађима.

– Пре свега, родитељи морају бити отворени за дететове промене понашања, расположења, ритуала и навика које има – тврди Тановићева. – То су први сигнали да се с дететом нешто дешава, да нешто није у реду, да се са нечим не сналази. У таквим ситуацијама треба полако кренути у разговор. Треба му рећи: видим да те нешто мучи. Потребно је отворити тему и допустити детету да оно прича, суздржати се од тога да одмах доносимо закључак, пресуду и решење, што обично родитељи раде, наравно из најбоље могуће намере, да детету пренесу сва могућа знања. Међутим, врло је важно слушати га, чути шта га мучи, са ким има проблема, јер ако ми одмах почнемо да дајемо готова решења, савете, пресуде и  критике, дете се затвара, и онда нећемо чути оно што је потребно да чујемо. Дакле, први корак је саслушати дете, дозволити му да се отвори. Следећи корак је обратити се учитељу, остварити сарадњу, никако сам као родитељ истеривати правду. У сваком случају, дете треба емотивно оснажити. Свако дете је прича за себе, али генерално, то конкретно значи објаснити му да је то што други раде – до њих, да је оно и добро и паметно и лепо, треба му дати „ветар у леђа“.

Татјана Тановић истиче да, у сваком случају и у свакој ситуацији, не треба заборавити да је први корак градити самопоуздање детета и јачати га. Оно мора да зна да је родитељ ту за њега и да је могуће решити ситуације и проблеме који у школи могу да ескалирају уколико се не реагује на време.

Како су сви упливи у току развоја детета веома важни, а школа чини велики део тог процеса, важно је олакшати ђаку прве па и све остале кораке. Такође и родитељима и свима који брину да мале главе буду што мање оптерећене и да што више уживају у стицању знања, дружењу и свим осталим активностима које га изграђују као човека.

 

Popunjavanje-koverte

Други круг наградне игре „Узми рачун и победи 2023″ почиње 14. октобра и током пет извлачења, до 11. новембра, грађанима ће бити подељено 10 станова, најавио је  потпредседник Владе и министар финансија Србије Синиша Мали. У бази заједно са пристиглим рачунима налази укупно 217 милиона рачуна које су слали грађани.

 

-Дневно се у просеку шаље 804.000 рачуна чији је просечан износ 1.046 динара –  казао је Мали и додао да је укупан промет са свих рачуна који су до сада послати 226 милијарди динара, а укупан порез на рачунима коју су до сада прикупљени преко ове игре је 32 милијарде динара.

Према подацима више од милион грађана има инсталирану апликацију преко које шаљу рачуне за ову наградну игру.

Suvaca slava 3

Чланице Етно-грађанског удружења „Сувача“ из Кикинде угостиле су данас, на обележавању своје славе у „Белој вили“, госте из пријатељских удружења из читаве Србије.

– Већ 13 година прослављамо Рођење Пресвете Богородице јер је то празник  посвећен женама. Нисмо могле баш све пријатеље да позовемо – половина нам је дошла сад, а половину угостимо у априлу, када су рођендан Удружења и „Штрудлијада“ – каже председница, Радојка Вујадинов.

Резању славског колача, које су обавили свештеници кикиндског намесништва, присуствовао је и градоначелник, Никола Лукач.

– Хвала вам што на достојан начин представљате ваше удружење и град, што чувате обичаје и културу региона и што град подржавате, помажете у манифестацијама и чините да Кикинда буде још боља. Ви жене сте најбољи део нашег друштва и знате да нам помогнете и укажете на наше грешке, да будемо мудрији. Честитам вам славу и желим нам свима да чувамо једни друге и да се узајамно помажемо – рекао је градоначелник.

На прославу је стигло више од 200 чланова удружења са којима „Сувача“ сарађује. Софија Смиљанић, председница Актива жена „Ириг“, каже да имају сталну сарадњу са кикиндским удружењем.

– Кикинду волимо, овде се увек дивно проведемо. Наш актив, такође, ради на  очувању традиције и имамо хуманитарне активности – каже Смиљанићева. – Имамо и своју манифестацију, Сремачко вече“, која се одржава у јулу и окупља уметнике.

Из Александрова су стигле, такође дугогодишње пријатељице Кикинђанки, жене из Удружења „Ливађанке“

– Управо смо се вратиле из Ниша где смо, на манифестацији „Бела кошуља“, освојили прво место у категорији слаткиша. Победиле смо са куглофом, што нам је посебно драго, јер ми 21. октобра организујемо „Куглофијаду“, која је међународна манифестација – рекла је Љупка Мишков, председница „Ливађанки“.

Гошће из свих удружења донеле су и ситне колаче на такмичење „Рецепти наших бака“ које је одржано на прослави и на којем не учествују домаћице из Кикинде. По оцени жирија из „Беле виле“, прво, треће место и главну награду однеле су чланице Удружења „Булевар 023“ из Зрењанина. „Ливађанке“ из Александрова биле су другопласиране.

Етно-грађанско удружење „Сувача“, које постоји 20 година и има 15 активних чланица, бави се очувањем традиције и хуманитарним радом. Чланице су, истиче председница, посебно активне, када је потребна помоћ старијима и болесној деци.

viber_image_2023-09-21_11-04-10-738

Радионица под називом „Хоћу да растем у Србији!“ одржана је током викенда у Кикинди, у организацији Удружења грађана “Деца са ахонроплазијом Србије“ са седиштем у нашем граду.

Породице са децом која имају ову ретку дијагнозу, дефектолози и представници предшколских установа из Сврљига, Београда, Лесковца, Шида, Земуна и Кикинде окупили су се ради израде нацрта медицинског водича за ахондроплазију, као и размене искустава.

– Водич је неопходан како би се правовремено успоставила дијагноза и започела правилна нега деце са ахондроплазијом, што је од суштинског значаја. Помогао би и у успостављању системског приступа у третману деце са овом дијагнозом и бољем разумевању ове ретке болести. Намењен је струци и биће дистрибуиран по педијатријским установама и породилиштима у читавој Србији – каже Слађана Терзин, председница Удружења.

У изради водича помаже докторка Драгана Грујић. Радионица је организована под покровитељством Министарства здравља које ће помоћи и у његовој изради, што се, како каже Слађана, очекује до краја године.

Важна тема овог скупа, одржаног у Играоници „Чаробни дворац“, било је и укључивање деце са ахонроплазијом у вршњачке групе и у локалну заједницу. По искуствима родитеља, у неким местима још увек не постоји довољно разумевања у вртићима и школама за стварање услова за ову врсту инклузије, каже Слађана. Деца са ахондроплазијом су нижег раста и једино што је неопходно јесте да се обезбеде сто и столица одређене величине. Такође је закључено да је, посебно у процесу успостављања дијагнозе, неопходна и психолошка помоћ читавој породици.

Четворогодишња Сташа, ћерка Слађане и Давора Терзина овог септембра је кренула у вртић.

– Сташа се веома добро снашла, није јој уопште било потребно прилагођавање, много воли да се дружи са децом. Међутим, као и сви малишани на почетку, често има инфекције, што код деце са овом дијагнозом, због друкчије грађе горњих дисајних путева, може додатно да се искомпликује – каже Слађана. – Ипак, ми не одустајемо и радујемо се сваком дану у вртићу и дружењу са децом.

Иначе, како је већ познато, терапија за децу са овом дијагнозом постоји. Инјекције које дете треба да прима свакодневно, од друге године до престанка развоја, обезбеђују правилан раст без тешких и болних хируршких интервенција. Годишња терапија кошта 270 хиљада евра и Републички завод за здравствену заштиту до сада је обезбедио терапију за троје деце. У Србији је за овај лек индиковано двадесеторо деце, а њих 13 је на листи чекања Завода. Међу њима је и мала Сташа из Кикинде.

Родитељи деце са ахондроплазијом, захваљујући породици Терзин, чврсто су повезани и редовно иницирају и организују окупљања. До краја године још једном ће се срести у Предшколској установи „Радост“ у Новим Бановцима. Да поделе искуства, пруже подршку једни другима и учине све како би њихова деца, која имају исте потребе као и њихови вршњаци, била равноправна и срећна.

– Ми славимо различитост, то је био и мото прошлогодишњег окупљања. Наша деца заслужују то – каже Слађана.