Društvo Arhive | Stranica 55 od 63

Praznična ponuda na gradskoj pijaci

Jelena Trifunović januar 6, 2023

Badnjaci, božićna pšenica, suve šljive, grožđe i smokve, orasi i lešnici, šareni slatkiši za korinđaše – obavezan su deo ponude kikindske pijace na Badnji dan. Ako niste već pazarili u nekom od supermarketa, već se odlučili da posetite gradsku pijacu- niste pogrešili. Ponuda je raznovrsna, a prodavci raspoloženi da, uz pazar, u komšijskoj atmosferi, sa vama proćaskaju i upute najlepše novogodišnje i božićne želje.

Ponuda na tezgi sugrađanina Dragana Tokića u duhu je Badnjeg dana i Božića. Zatičemo da kako vezuje male snopove slame.

– Čini mi se da je slama interesantna ljudima, vraća ih u prošlost. Slama se unosi na Badnji dan u kuće da bi osvanula za Božić, gde su se deca igrala u prijatnoj prazničnoj atmosferi kada se okuplja porodica. To me zaista raduje i vraća u detinjstvo. Pitaju me koliko treba za slamu, a ja kažem uzmite i nosite, neka vam je sa srećom- sa osmehom priča Tokić, dok nam odvaja snop slame.

-Prodavnice su danas preuzele primat, ali šteta, ipak smo mi Kikinđani i treba jedno drugom dati podršku. Mi smo ovde na pijaci spremni da uslužimo mušterije, a na kraju krajeva, pijaca služi i da se malo cenkamo. Ustvari to je komunikacija među nama, to nam fali. Ko je ostvari, alal mu vera, to je najveća sreća u životu.

U kući Tokića, praznični duh obavezno unesu i korinđaši.

-Sa ponosom mogu da kažem da kod mene dođe 20 do 25 korinđaša. Unuka ih je animirala, žena pripremi lepe i prigodne paketiće sa, između ostalog, posebno išaranim i upakovanim medenjacima. A kad im dam neki dinarčić za srećan put, tome se najviše obraduju- priča ljubazni prodavac.

Očuvanje tradicije i običaja – koledarske i božićne pesme u Hramu Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac januar 5, 2023

Koncert božićnih pesama večeras je, u Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi održala Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“. U izuzetno svečanoj pretprazničnoj atmosferi nastupu je prisustvovao veliki broj vernika. Događaj su, u ime lokalne samouprave, podržali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovo je lep uvod u božićne praznike kada se podsećamo svog zadatka da negujemo našu tradiciju i običaje koji su nam ostali od predaka – rekao je Bogdan. – Sutra ćemo svečano uneti badnjak u Gradsku kuću i poželeti sreću i zdravlje svim zaposlenima. Imaćemo badnjak ispred oba hrama u Kikindi, a zatim očekujemo sve sugrađane da dođu da korinđaju u Gradskoj kući, da ih darujemo i poželimo im sreću i zdravlje u novoj godini. Ovo je prilika da se setimo koliko je važno da budemo jedinstveni, da čuvamo jedni druge. Svima želim da ove praznike provedu u miru i blagostanju sa svojim porodicama.

Božićne i koledarske, svetovne i duhovne pesme, „Gusle“ su drugi put izvele u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a sama priprema koncerta trajala je godinu dana.

– Pevanju je prethodio istraživački rad, a zatim smo uvežbavali sa grupom. Pesme su u troglasu, četvoroglasu, ima antifonih, to su koledarske i božićne pesme iz čitave Srbije i iz krajeva u kojima žive Srbi – iz Rumunije, BiH i Hrvatske. Takođe, večeras promovišemo treći audio kompakt-disk naše Ženske pevačke grupe i hora „Kornelije Stanković“. Takođe, Muška pevačka grupa je snimila koledarske napeve iz Banata koji se nisu pevali najmanje sto godina i koje smo uradili prema zapisima iz aradske županije, iz 1912. godine – rekao je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

Vernicima je o Badnjem danu i Božiću besedio starešina Hrama, protojerej Boban Petrović. On je podsetio na značenje i simbole Badnjeg dana i Božića.

– U starim vremenima, kada korinđaši pokucaju na vrata, gazda je prvo pitao da li znaju Roždestvo. Tek kada bi dokazali da znaju, mogli su da korinđaju – rekao je protojerej Petrović. – Korinđaši su simbol anđela, onih koji su, iznad pećine gde se rodio Hristos, pastirima u polju najavljivali njegovo rođenje božanskim rečima „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Kada vam korinđaši sutra zakucaju na vrata, pružite im bar lepu reč. Božić ima najviše običaja jer je najradosniji praznik. Važno je da sutra naši domovi budu ukrašeni badnjacima i slamom – simbolom jasala u koje je bio položen Bogomladenac Isus.

Protojerej Petrović podsetio je da će sutra, na Badnji dan, svečana povorka sa badnjakom proći ulicama grada. Ispred oba hrama osveštavanje, paljenje i deljenje badnjaka počeće u 15 sati.

Porodiljsko bolovanje biće produženo za tri meseca

Igor Crnogorac decembar 31, 2022

Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić Tepavčević izrazila je očekivanje da će, sredinom sledeće godine biti, usvojen zakon prema kojem se porodiljsko odsustvo za prvo dete produžava sa 12 na 15 meseci, a za drugo sa 15 na 18 meseci.

Dodala je da je to mera populacione politike koju je podržao i najavio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i da to pokazuje koliko je Srbija ekonomski jaka i stabilna jer, za sprovođenje te mere, država iz budžeta treba da izdvoji dodatnih 8,4 milijardi dinara.

– Mi smo počeli sa konkretnim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom i, nakon svih procedura u Skupštini, očekujem da će primena početi u prvoj polovini naredne godine – rekla je ministarka Kisić za RTS.

Kisić je podsetila da je prethodnih godina produženo odsustvo za rađanje trećeg i četvrtog deteta na 24 meseca i da je država, na taj način, izašla u susret majkama koje su prethodnih decenija tražile način da produže odsustvo, kako bi što više vremena provele sa svojom decom.

Od 4. januara prijava za turističke vaučere od 5.000 dinara

Jelena Trifunović decembar 31, 2022

Prijava građana za korišćenje vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji kreće od 4. januara na šalterima javnog preduzeća „Pošta Srbije“ na teritoriji cele zemlje, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine.

Pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti. Po prvi put korisnici vaučera mogu biti i lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju.

Građanima će biti na raspolaganju 100 hiljada vaučera u maksimalnoj vrednosti od 5.000 dinara koje mogu koristiti u ugostiteljskim objektima koji učestvuju u sistemu dodele vaučera. Trenutno je u tom sistemu više od 3.000 ugostitelja koji su prijavili smeštajne kapacitete za korisnike vaučera u sledećoj godini.

Ministarstvo navodi da ostaje otvoren poziv i ostalim ugostiteljima da se priključe do kraja trajanja akcije. Krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar 2023. godine.

Planovi „Toplane“: Bez rasta cene grejanja do kraja sezone

Jelena Trifunović decembar 29, 2022

Da li će sadašnje cene daljinskog grejanja ostati nepromenjene do kraja grejne sezone? U Javnom preduzeću Toplana Kikinda očekuju da hoće. Koliko je takav plan realan i opravdan, polemisalo se na protekloj sednici gradske skupštine na kojoj je usvojen gradski budžet za narednu godinu, kao i planovi poslovanja kikindskih javnih preduzeća.

Da, ipak, nema ekonomskog opravdanja da javno preduzeće koje naplaćuje usluge, iste cene ima u 2023. godini, ocenio je šef odborničke grupe SPS Đorđe Tešin.

-Republički zavod za statistiku je objavio očekivani rast cena na malo, a Ministarstvo finansija projektovanu stopu inflacije. Povećava se i minimalna cena rada. Po mom mišljenju moralo se ići sa planiranjem cena naviše kako ne bismo doveli građane u neprijatnu situaciju da u svom kućnom budžetu ne planiraju rast cena. Ovo je konstruktivna kritika jer glasamo za usvajanje ovog plana- istakao je Tešin.

Direktor Toplane Kikinda Dušan Marjanović, sa druge strane, smatra da će grejna sezona biti završena sa sadašnjim cenama koje važe od 1. novembra.

-Zakon propisuje način određivanja cena, a odluku dobijamo od resornog Ministarstva. Sada su ove cene , dobićemo uslove za dalje poslovanje i korigovati cene ako dobijemo smernice od Ministarstva. Ako ne dobijemo instrukciju od viših vlasti, ne možemo to da uradimo. Istu metodologiju smo ispoštovali i 2020. godine kada smo smanjili cenu grejanja. Nadam se da neće biti potrebe za poskupljenjem, da ćemo uspeti grejnu sezonu da završimo sa ovim cenama- smatra direktor Toplane.

Marjanović je istakao da je evidentan učinak zamene 220 metara vrelovoda- od početka ove grejne sezone, za razliku od ranijih, dogodila se samo jedna havarija, sa jednim priključkom i to sa malim brojem korisnika.

-I sami znate da smo se pre devet, deset godina borili sa ogromnim nasleđenim dugovima. Zamislite da smo te stotine miliona dinara uložili u mrežu, opremu, automatizaciju. Naša grejna sezona obuhvata dve godine 2022. i 2023, ne znamo ni kakva će zima biti, niti koliko ćemo energenata potrošiti. Naših 70 odsto korisnika je po merenju po kvadratu. Moramo voditi računa i o potrošnji energenata, dobili smo od Vlade da smanjimo temperature korisnicima, a mi se trudimo da održimo kontinuitet da temperatura ne bude niža – predočio je Marjanović.

Odbornik DSS Ladislav Tomić ukazao je da podržava da ne bude poskupljenja grejanja.

-Bio sam protiv poskupljenja pre nekoliko meseci. Imamo najavu poskupljenja struje i gasa od oko 10 odsto u idućoj godini, a samo opredeljenje da se ne planira povećanje cene daljinskog grejanja mogu da podržim. Bićemo ipak uzdržani, ali nećemo biti ni protiv -izjavio je Tomić.

Toplana greje 214.000 kvadratnih metara površine. Ovo javno preduzeće u 2023. godini planiralo je investiciona ulaganja: rekonstrukciju kotlarnica Centar, Mikronaselje, Hajduk Veljkova i Svetozara Miletića, povezivanje kotlarnica i podstanica na SKADA sistem, izgradnju vrelovoda i priključaka za zgrade NSZ i RFZO i PIO, nabavku vozila za potrebe servisne službe, izradu projekta za rekonstrukciju podstanica, kotlarnica i vrelovodne mreže. Posluju bez kreditnih zaduženja i subvencija.

U Domu zdravlja dostupna bivalentna vakcina protiv kovida

Jelena Trifunović decembar 29, 2022

Bivalentna vakcina protiv kovida-19 proizvođača „Moderna“ koja odgovara na dva prisutna tipa ovog virusa, dostupna je građanima Kikinde od utorka u drugoj zdravstvenoj stanici Doma zdravlja. Ova vakcina može se primeniti isključivo kao buster doza, kod prethodno vakcinisanih, bez obzira na to koju su vrstu vakcine prethodno primili.

Kikindskom Zavodu za javno zdravlje isporučeno je 500 doza za šest lokalnih samouprava u okrugu, precizirala je za Kikindski portal dr Sandra Radlović, direktorica ove ustanove.

– U skladu sa stručno-metodološkim uputstvom, bivalentna vakcina protiv kovida-19 može se primeniti kao buster doza, kod osoba starijih od 12 godina koje su ranije vakcinisane protiv kovida-19, odnosno koje su primile primarnu seriju vakcine (dve doze), ili koje su dodatno primile jednu, ili više buster doza vakcine. Uslov za vakcinaciju bivalentnom vakcinom je da je prošlo najmanje tri meseca od primanja poslednje doze vakcine protiv kovida-19, ili najmanje tri meseca od preležane infekcije kod potpuno vakcinisanih osoba. Bivalentna vakcina kao buster doza se naročito preporučuje kod osoba starijih od 50 godina koji imaju propratne hronične bolesti, osoba sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama, korisnika i zaposlenih u domovima za stara lica i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Pozivam građane da se vakcinišu- ističe dr Radlović.

Bivalentna vakcina Spikevax bivalent Original/Omicron BA.1 bazirana je na tehnologiji RNK vakcine i sadrži originalni, vuhanski soj i modifikovani BA.1 omikron soj. Vakcinacija se obavlja u drugoj zdravstvenoj stanici, radnim danima od 8 do 13 časova.

Inspekcija apelovala na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima

Jelena Trifunović decembar 28, 2022

Veterinarska inspekcija apelovala je na potrošače, uoči praznika, da hranu životinjskog porekla kupuju isključivo u registrovanim objektima, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Građani se upozoravaju da proizvode životinjskog porekla ne kupuju na otvorenim tezgama ili drugim nedakvatnim mestima, na i van pijačnog mesta, ili na ulici, „sa ciljem kupovine jeftinijeg, često i sa idejom kupovine domaćeg proizvoda”, jer se na taj način, ističe se, potrošači izlažu rizicima od bolesti koju se mogu preneti hranom, bilo zbog bakterijske ili virusne kontaminacije. Dodaje se da svi objekti u kojima se proizvodi hrana životinjskog porekla (meso, proizvodi od mleka, riba, jaja, med), moraju biti odobreni ili registrovani u Upravi za veterinu i pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Istovremeno, Ministarstvo je potrošačima izdalo preporuke da se hrana kupuje isključivo u registrovanim ili odobrenim objektima za proizvodnju i prodaju hrane – samoposlugama, hipermarketima, specijalizovanim maloprodajnim objektima, da se na pijacama jaja kupuju od registrovanih proizvođača. Preporučeno je i da se obrati pažnja na higijenu lica koja manipulišu hranom, higijenu posuda i alata koji se koriste pri rukovanju hranom, da se proveri deklaraciju proizvoda koja treba da sadrži najmanje naziv proizvođača, kontrolni broj objekta, datum klanja/proizvodnje/zamrzavanja, rok upotrebe i temperaturu čuvanja hrane.

Takođe, potrošači bi trebalo da obrate pažnju na uputstva proizvođača o načinu pripreme hrane i načinu konzumacije, a da se naročito obrati pažnja na rok trajanja proizvoda pre i posle otvaranja, na kvalitet proizvoda, da se ne kupuje unapred samleveno meso, da se sačuvaju fiskalni računi. Navodi se da je potrebno da se potrošači obrate nadležnoj inspekciji u slučaju uočenih nepravilnosti.

„Uprava za veterinu skreće pažnju na obavezu da se svinjsko meso životinje zaklane na gazdinstvu proveri u veterinarskoj stanici ili ambulanti na prisustvo larvi trihinele”, navodi se u saopštenju i dodaje da veterinarska inspekcija vrši službene kontrole u objektima za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, kroz akcijske i kontrole po prijavi potrošača.

U humanitarnoj akciji Crvenog krsta pripremljeno 500 novogodišnjih paketića

Jelena Trifunović decembar 28, 2022

U akciji solidarnosti „Jedan paketić, puno ljubavi“, sugrađani su donirali 910 kilograma konditorskih proizvoda od kojih su volonteri Crvenog krsta pripremili novogodišnje paketiće za decu u stanju socijalne potrebe. Humanitarnoj akciji odazvale su se škole, vrtići, preduzeća, udruženja građana i drugi.

– Prikupili smo i više od planirane količine slatkiša i slaniša. Pripremljeno je 500 novogodišnjih paketića. tako da ćemo obuhvatiti i drugu decu u stanju socijalne potrebe pored korisnika narodne kuhinje- decu u hraniteljskim porodicama i sa smetnjama u razvoju- kaže za Kikindski portal Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Kraj decembra je vreme i za tradicionalne humanitarne akcije „Čaj od srca“ i „Deca deci“. Volonteri Crvenog krsta su na Novogodišnjem bazaru koji traje do 23. do 30. decembra, a sva prikupljena sredstva od dobrovoljnih priloga i prodaje čestitki biće usmerena dečijem odeljenju Opšte bolnice u Kikindi.

Još jedna aktivnost Crvenog krsta- „Zimska škola humanosti“, prilika je da se volonteri ove organizacije upoznaju sa njenom istorijom, principima i aktivnostima, programom prve pomoći, prevencijom trgovine ljudima, smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda, kao i promocijom humanih vrednosti.

Kikindski istoričari predstavili knjigu o nemačkom stanovništvu u našem gradu

Igor Crnogorac decembar 26, 2022

Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.

Prva kolonizacija nemačkog stanovništva po Vojvodini sprovedena je dvadesetih godina 18. veka. U većem broju Nemci se pojavljuju tek sredinom 18. veka. Knjiga je pokušaj da se prikaže sinteza, odnosno istorija velikokikindskih Nemaca, od dolaska u ove krajeve, do nestanka Nemačke zajednice, kaže Miloš Pušara koji je na knjizi radio četiri godine, od kada je zaposlen u kikindskom muzeju.

– Pored toga, veliku pažnju posvetio sam stradanju Nemaca. Mislim da je ovo prvi pokušaj u novijoj istoriji da se piše o nemačkoj zajednici, imajući u vidu teško ratno nasleđe. Nije bilo popularno pisati o Nemcima, ali sada su se okolnosti promenile i mislim da je pravo vreme da se napiše nešto o nemačkoj zajednici – kaže Pušara.

Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.

– Bavio sam se zanimljivostima, poput novinarskih priča, na primer o potpuno zaboravljenoj glumici Idi Bauer koja je bila rođena Kikinđanka i odavde je otišla kao petnaestogodišnja devojčica. Krajem 19. veka igrala je na scenama u Beču, Hanoveru, Hamburgu i Berlinu. Njen rad ostavio je traga u nemačkom pozorištu, umrla je početkom pedesetih godina 20. veka. Nikada se nije vratila u Kikindu – priča Vujin.

U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.

Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.

Večeras predstavljena knjiga drugi je deo trilogije, kažu autori. Na prvom delu, knjizi „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“, izdatoj 2016. godine, takođe je radio Vujin, tada sa kolegama istoričarima Tijanom Rupčić, Markom Miloševim i Srđanom Sivčevim. O istoriji nemaca u ovim krajevima knjiga je trebalo da izađe naredne, 2017. godine. Autori se sada nadaju da poslednji deo trilogije, o istoriji mađarskog stanovništva, neće dugo čekati da izađe na svetlost dana.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama, knjigu „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ izdao je Narodni muzej Kikinda.

Predavanje o bezbednosti mladih na internetu u Ekonomsko-trgovinskoj školi

Jelena Trifunović decembar 25, 2022

Ekonomsko-trgovinska škola ugostila je predavače iz Ministarstva informisanja i telekomunikacije koji su đake prvih razreda i njihove nastavnike upoznali sa temom „Bezbednost na internetu i društvenim mrežama“.

U sklopu preventivnih aktivnosti koje Škola sprovodi, održano je predavanje u organizaciji Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece.

– Cilj održanog predavanja je da se podigne svest učenika i njihovih nastavnika o dobrim stranama interneta, ali i o svim svim mogućim opasnostima s kojima se mogu suočiti. Uz savete kako da se zaštite na mreži, da budu obazrivi prilikom saopštavanja ličnih podataka i da imaju na umu da na mreži nije sve pouzdano i da nisu svi iskreni, predstavljeni su i brojni primeri iz stvarnog života, ali i načini na koji mladi mogu da prijave sve vrste virtuelnog nasilja. Predavač je posebno istakla važnost međusobnog poverenja roditelja i dece što je i prvi korak u prevenciji svih oblika nasilja na internetu, jer je životno iskustvo odraslih nezamenljivo u svim sferama interesovanja mladih- navode u Ekonomsko-trgovinskoj školi.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija podstiče razvoj informacionog društva putem programa i projekata pod zajedničkim sloganom „Pametno i bezbedno – „Smart and Safe“. Cilj ovih aktivnosti je edukacija i podizanje svesti o neophodnosti brzog, pravilnog i usmerenog uključivanja građana, obrazovnog sistema i privrede u savremene digitalne tokove.

Centar je prvi, i za sada jedini, institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno.

Друштво