Društvo Arhive | Page 55 of 77

Trogodišnjak poginuo u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran October 10, 2023

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi uhapsili su dvadesetdevetogodišnjeg B. B. iz Kikinde zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

On se sumnjiči da je jutros u okolini Kanjiže upravljajući automobilom naleteo na trogodišnjeg dečaka koji se nalazio na pešačkom prelazu. Teško povređeni dečak prevezen je u Opštu bolnicu u Subotici gde je od zadobijenih povreda preminuo.

B. B. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja

Igor Crnogorac October 10, 2023

Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine.

Jedan od ciljeva Agende održivog razvoja je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja. Upravo se iz navedenih razloga obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja je: „Pravo na mentalno zdravlje”, što uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem suočava se sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.

Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj. Procenjuje se da se, svake godine, gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti. U čitavom svetu, procena je, od depresije pati pet odsto odraslih i šest odsto starijih od 60 godina.

Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.

Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.

Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.

Preko 20 odsto odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.

U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se, uz adekvatnu pomoć i podršku, mogu prevazići.

Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje, navodi se, između ostalog, u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Javna LED rasveta čuva budžet i životnu sredinu: Za godinu dana ušteda 30 miliona dinara

Jelena Trifunović September 30, 2023

Sve više gradova u Srbiji prelazi sa tradicionalne ulične rasvete na LED osvetljenje. U Kikindi je ovaj projekat sproveden u pravi čas, jer je usledilo značajno poskupljenje struje za ovu kategoriju korisnika.

Na teritoriji Grada Kikinde implementacija 7.394 LED svetiljki i reflektora završena je u julu prošle godine. Značajno manja potrošnja električne energije rezultirala je, već u prvoj godini, velikom uštedom u gradskom budžetu.

– Zamenom starih svetiljki javnog osvetljenja novim LED osvetljenjem, na godišnjem nivou je ostvarena ušteda od oko 30 miliona dinara odnosno 259.858 evra. Godišnja potrošnja iznosila je 4.658.620 kWh, da bi nakon završenog projekta potrošnja celokupnog sistema iznosila 1.251.959 kWh. Takođe, značajno je pomenuti i još jedan benefit zamene starih natrijum, halogenih i živinih svetiljki, a to je emisija ugljen-dioksida koja je smanjena za 73 odsto odnosno 3.747 tona za godinu dana – precizira Nikola Jugin, energetski menadžer Grada Kikinde.

Uvođenje nove javne rasvete, energetski efikasne, projekat je javno-privatnog partnerstva, a ugovor je zaključen na period od 15 godina. Zamenu javne rasvete kao i održavanje sistema javnog osvetljenja realizovala je firma Smart Enerdži Investment.

Za otklanjanje eventualnih kvarova, građani se obraćaju Gradskoj upravi, koja potom prosleđuje podatke nadležnima za njihovo rešavanje. Najveći broj neispravnih svetiljki u istom trenutku iznosio je 44 komada.

– Privatni partner brzo reaguje na prijavljene kvarove od strane Grada i u saradnji sa Gradom i EPS-om ih blagovremeno otklanja – navodi Jugin.

Komunalna inspekcija podatke o kvarovima, prosleđuje dalje, u zavisnosti od vrste kvara- da li je neispravna svetiljka, napajanje ili više svetiljki u nizu. Pojedini kvarovi poput onih na podzemnom kablu iziskuju više vremena da se poprave, pa građanima preostaje da budu strpljivi.

Pokrajina odobrila 23,7 miliona dinara Gimnaziji i OŠ „Sveti Sava”

Aleksandra Djuran September 28, 2023

Vlada Vojvodine, na sednici, odobrila je sredstva za radove u dvema kikindskim školama. Gimnazija „Dušan Vasiljev“ dobila je 12,5 miliona dinara za obnovu fasade, a Osnovna škola „Sveti Sava“ 11, 2 miliona dinara za sanaciju toaleta.

Dobijeni novac poslužiće da se obije postojeća fasada na zgradi koju koriste Gimnazija „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinska škola, istakla je direktorica Gimnazije Mirjana Dražić.

-Obijanje fasade je i prvi korak u kompletnoj rekonstrukciji zgrade. Obiće se dvorišna i fasada na delu objekta do Gradskog trga gde se trenutno nalaze skele koje su postavljene zbog bezbednosti učenika, zaposlenih, ali i prolaznika. Deo novca biće utrošen i na sanaciju dela fasade ispod samog krova i oluka. Puno nam znače dobijena sredstva. Zgrada se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Subotice i svi ornamenti koji je krase biće vraćeni u prvobitno stanje, a i samu rekonstrukciju pratiće stručnjaci pomenutog Zavoda. Projekat kompletnog uređenja je završen, a za sredstva ćemo konkurisati kod Ministarstva za javna ulaganja – saznajemo od Dražićeve.

Gimnazije je osnovana 1858. godine, a izgradnja namenskog objekta završena je 1900. Ove godine škola je proslavila 165 godina postojanja i jedna je od najstarijih obrazovanih ustanova u Vojvodini.

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ dobijeni novac utrošiće se za sanaciju šest toaleta.

-Uradiće se kompletna rekonstrukcija toaleta na prvom, drugom i na trećem spratu. Radovi se bili neophodni s obzirom na to da godinama nije ulagano u sanitarne čvorove. Pored zamene cevi, postaviće se nove sanitarije, pločice i stolarija, a projektom su obuhvaćeni i molersko – farbarski radovi – pojasnila je direktorica OŠ „Sveti Sava“ Gordana Rackov.

VELIKA ULAGANJA IZ POKRAJINSKE KASE

Napomenimo i to da je na čelu pokrajinskog Odbora za nauku i obrazovanje sugrađanka Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine koja je svojim zalaganjem doprinela da veliki broj projekata iz našeg grada, zadobije podršku nadležnih u pokrajini. To potvrđuje i činjenica da je nedavno, Pokrajinska vlada opredelila pozamašna sredstva i za Osnovnu školu „Feješ Klara”. Naime, za rekonstrukciju zgrade ove obrazovne ustanove izdvojeno je čak 150 miliona dinara.

Takođe iz pokrajinske kase podržano je više projekata u školama u gradu i okolnim selima koji će doprineti boljoj opremljenosti i kvalitetnijim uslovima rada.

Izgradnja kanalske mreže kod Novog Kneževca: Veliki projekat za navodnjavanje 14.000 hektara oranica

Jelena Trifunović September 25, 2023

U toku su radovi na rekonstrukciji i dogradnji dela sistema za odvodnjavanje „Novi Kneževac“, što je jedan od novih ovogodišnjih projekata koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda, saopštilo je preduzeće „Vode Vojvodine”.

– Ovim radovima biće omogućeno navodnjavanje 14.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u atarima opštine Novi Kneževac, što je veliki korak napred u rešavanju problema sa snabdevanjem oranica vodom na severu Banata. Čitav projekat je vredan ukupno 12.079.138,91 evra- precizirali su iz ovog preduzeća.

Predviđena je izgradnja oko 33 kilometra kanalske mreže od reke Zlatice do Tise, u kojoj će dominirati kanal K-1, sa oko 29 kilometara. Novi magistralni kanal K-1 biće napravljen većim delom na trasi postojećih kanala za odvodnjavanje i njihovim povezivanjem ostvariće se dvonamensko funkcionisanje i ubuduće će služiti i za navodnjavanje. Voda će se zahvatati iz Tise, preko novoizgrađene Crpne stanice „Krstur“.

Kako bi sistem bio u potpunosti funkcionalan, JVP „Vode Vojvodine“ izdvojile su dodatna sredstva u iznosu od 362.382.496,12 dinara za rekonstrukciju postojećih i izgradnju svih nedostajućih objekata na kanalu K-1.

383692494_811049824143251_3275364512721325287_n

Kikindski ultramaratonac Marko Koldanov trku u Beogradu posvetio obolelom Damjanu Petrovu

Aleksandra Djuran September 25, 2023

Naš sugrađanin Marko Koldanov (28), u okviru trke samoprevazilaženja na 24 sata održanoj proteklog vikenda u Beogradu, uspeo je da ostvari zadovoljavajući plasman. Sa rezultatom od 156,823 kilometara zauzeo je visoku petu poziciju.

U prvom delu trke Marko je rizikovao i pustio je ostale takmičare da mu odmaknu. Do ponoći je bio na 11. mestu, međutim, u drugom delu trke koristio je svaki odmor ostalih takmičara, tako da je oko četiri sata ujutro, nakon skoro 16 sati, izbio na četvrto mesto, sa samo pet kilometra razlike između trećeplasiranog i njega. Član OAK Kikinda pokušao je da napravi bukvalni preokret, ali najviše što je uspeo jeste da smanji zaostatak sa pet na nepuna tri kilometra. Pred zoru psihički pada, i nezadovoljstvom pohoda gubi i četvrto mesto, što mu nije teško palo, nego je odlučno branio top pet.

-Nisam očekivao od Marka ovakav rezultat, pošto je otišao na takmičenje povređen, tačnije prehlađen. Pred brzim tempom osećao je probadanja i zadihanost, što samo govori da je u Marku pobedila volja i motiv sa kojim je otišao a to je prodaja kilometara za Damjana Petrova, dvogodišnjeg Kikinđana kojem su neophodna sredstva za lečenje. Marko je istrčao svoju bitku, uspešno i vratio se delimično zdrav ako izuzmemo da je otišao prehlađen. Noge su teške, očekujemo da sutra ili prekosutra već može da normalno šeta, bez novih povreda što je sam pokazatelj da je izabrao dobru taktiku. Jedna bitka je gotova i sada je na redu je da se kilometri rasprodaju – saznajemo od Slobodana Koldanova, Markovog oca i njegove podrške.

U trci samoprevazilaženja na 24 sata Marko Koldanov učestvovao je osmi put. Najbolji rezultat ostvario je prošle godine na trci održanoj na Paliću gde je na ultramaratonu istrčao 170,775 kilometara i bio je drugi.

Pomoć za Damjana

Ukoliko neko ima želju i u mogućnosti je da pomogne Damjanu obolelom od cerebralne paralize može da pošalje tekst poruke 1316 na broj 3030. Cena poruke je 200 dinara. Dnevno njegova fizikalna terapija košta 60 evra, defektolog je 1.800, a logoped 1.500 dinara.

Da polazak u školu prođe sa što manje stresa, psiholog savetuje: slušajte dete i hrabrite ga

Igor Crnogorac September 24, 2023

Mnogo malih ljudi i ovog septembra prvi put je uprtilo teške torbe na leđa i sa zebnjom krenulo ka školi. Ovo važno poglavlje u njihovom životu donosi promene u čitavoj porodici. Ili bi tako trebalo da bude.

Kako pomoći svom prvaku i sebi da se u novu životnu fazu zakorači sa što manje stresa, pitanje je o koje se roditelji i čitave porodice oduvek sapliću. O tome smo razgovarali sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović, koja je osnovala i rukovodi Centrom za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.

Polazak deteta u školu je vrlo važna etapa u razvoju porodice, to nisu samo zadaci koji stoje pred detetom, već pred celom porodicom, jer dolazi do velike promene, kaže Tatjana Tanović za „Kikindski portal“.

– U okviru porodice menjaju se i uloge i zadaci i obaveze određenih članova: ko je taj ko će da uči sa detetom, ko će da proverava domaće zadatke, da odvodi i dovodi dete iz škole, dukčije se planiraju obroci i tako dalje. Ovo je bitna faza jer, ako porodica ne odgovori adekvatno na sve ove zadatke koji stoje pred njom, to može da dovede do problematičnih situacija, porodica upada u ćorsokak – objašnjava Tanovićeva.

Koliko dobro i brzo će se prvak prilagoditi novim obavezama, vrlo je individualno i u velikoj meri zavisi od toga da li je ranije imao obaveze, koje su to obaveze bile, koliko je samostalno bilo u svakodnevnim ritualima – oblačenju, spremanju svojih stvari, da li ima odgovornost za svoje stvari, napominje naša sagovornica. Što je veća samostalnost deteta, njegova emocionalna i socijalna zrelost, to će se ono brže adaptirati na uslove koje mu škola zadaje.

– Vrlo je važno da praćenje prilagođavanja deteta bude podjednako zadatak i škole – učitelja/učiteljice i roditelja. Oni moraju biti u međusobnoj interakciji, saradnji, posebno ukoliko primete bilo šta što je neuobičajeno. To je, možda, više uloga učitelja, jer je u školi s detetom, ali i uloga roditelja; da primete da li dete odlazi neraspoloženo u školu, da li je zainteresovano za zadatke, da li ih, možda, teško savladava… Ukoliko se tako nešto događa, moraju se, prvo, sresti roditelj i učitelj da utvrde šta je u pitanju. To mogu biti i problemi u prihvatanju i razumevanju školskih pravila, u socijalnim interakcijama. Ukoliko, u bilo kom području, dete „iskače“, roditelj i učitelj su prva stanica – mora doći do saradnje. U slučaju da poteškoće nastave da se manifestuju, možda je potrebno uključiti i psihologa, da se vidi gde je i šta je problem. U svakom slučaju, detetu može da pomogne ohrabrujući stav i učitelja i roditelja i što manje kritike, što ne znači da se zažmuri pred detetovim neadekvatnim ponašanjem, ili neispunjavanjem zadataka. Svaka kritika mora biti adekvatno saopštena, tako da sačuva detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, jer jedino sa ohrabrujućim stavom, kada su sačuvani detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, ono će moći da napreduje, da se menja i da se prilagođava novim situacijama – kaže Tatjana Tanović.

U novom okruženju, sa novim vršnjacima, nažalost, neretko se dešava da neka deca budu okrutna. Izrugivanje, ismevanje, odbacivanje, pojave su koje posebno teško mogu da padnu najmlađima.

– Pre svega, roditelji moraju biti otvoreni za detetove promene ponašanja, raspoloženja, rituala i navika koje ima – tvrdi Tanovićeva. – To su prvi signali da se s detetom nešto dešava, da nešto nije u redu, da se sa nečim ne snalazi. U takvim situacijama treba polako krenuti u razgovor. Treba mu reći: vidim da te nešto muči. Potrebno je otvoriti temu i dopustiti detetu da ono priča, suzdržati se od toga da odmah donosimo zaključak, presudu i rešenje, što obično roditelji rade, naravno iz najbolje moguće namere, da detetu prenesu sva moguća znanja. Međutim, vrlo je važno slušati ga, čuti šta ga muči, sa kim ima problema, jer ako mi odmah počnemo da dajemo gotova rešenja, savete, presude i kritike, dete se zatvara, i onda nećemo čuti ono što je potrebno da čujemo. Dakle, prvi korak je saslušati dete, dozvoliti mu da se otvori. Sledeći korak je obratiti se učitelju, ostvariti saradnju, nikako sam kao roditelj isterivati pravdu. U svakom slučaju, dete treba emotivno osnažiti. Svako dete je priča za sebe, ali generalno, to konkretno znači objasniti mu da je to što drugi rade – do njih, da je ono i dobro i pametno i lepo, treba mu dati „vetar u leđa“.

Tatjana Tanović ističe da, u svakom slučaju i u svakoj situaciji, ne treba zaboraviti da je prvi korak graditi samopouzdanje deteta i jačati ga. Ono mora da zna da je roditelj tu za njega i da je moguće rešiti situacije i probleme koji u školi mogu da eskaliraju ukoliko se ne reaguje na vreme.

Kako su svi uplivi u toku razvoja deteta veoma važni, a škola čini veliki deo tog procesa, važno je olakšati đaku prve pa i sve ostale korake. Takođe i roditeljima i svima koji brinu da male glave budu što manje opterećene i da što više uživaju u sticanju znanja, druženju i svim ostalim aktivnostima koje ga izgrađuju kao čoveka.

Drugi krug nagradne igre „Uzmi račun i pobedi” 14. oktobra

Aleksandra Djuran September 23, 2023

Drugi krug nagradne igre „Uzmi račun i pobedi 2023″ počinje 14. oktobra i tokom pet izvlačenja, do 11. novembra, građanima će biti podeljeno 10 stanova, najavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije Siniša Mali. U bazi zajedno sa pristiglim računima nalazi ukupno 217 miliona računa koje su slali građani.

-Dnevno se u proseku šalje 804.000 računa čiji je prosečan iznos 1.046 dinara – kazao je Mali i dodao da je ukupan promet sa svih računa koji su do sada poslati 226 milijardi dinara, a ukupan porez na računima koju su do sada prikupljeni preko ove igre je 32 milijarde dinara.

Prema podacima više od milion građana ima instaliranu aplikaciju preko koje šalju račune za ovu nagradnu igru.

Slava Udruženja „Suvača“ – za humanost i prijatelje

Igor Crnogorac September 21, 2023

Članice Etno-građanskog udruženja „Suvača“ iz Kikinde ugostile su danas, na obeležavanju svoje slave u „Beloj vili“, goste iz prijateljskih udruženja iz čitave Srbije.

– Već 13 godina proslavljamo Rođenje Presvete Bogorodice jer je to praznik posvećen ženama. Nismo mogle baš sve prijatelje da pozovemo – polovina nam je došla sad, a polovinu ugostimo u aprilu, kada su rođendan Udruženja i „Štrudlijada“ – kaže predsednica, Radojka Vujadinov.

Rezanju slavskog kolača, koje su obavili sveštenici kikindskog namesništva, prisustvovao je i gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Hvala vam što na dostojan način predstavljate vaše udruženje i grad, što čuvate običaje i kulturu regiona i što grad podržavate, pomažete u manifestacijama i činite da Kikinda bude još bolja. Vi žene ste najbolji deo našeg društva i znate da nam pomognete i ukažete na naše greške, da budemo mudriji. Čestitam vam slavu i želim nam svima da čuvamo jedni druge i da se uzajamno pomažemo – rekao je gradonačelnik.

Na proslavu je stiglo više od 200 članova udruženja sa kojima „Suvača“ sarađuje. Sofija Smiljanić, predsednica Aktiva žena „Irig“, kaže da imaju stalnu saradnju sa kikindskim udruženjem.

– Kikindu volimo, ovde se uvek divno provedemo. Naš aktiv, takođe, radi na očuvanju tradicije i imamo humanitarne aktivnosti – kaže Smiljanićeva. – Imamo i svoju manifestaciju, Sremačko veče“, koja se održava u julu i okuplja umetnike.

Iz Aleksandrova su stigle, takođe dugogodišnje prijateljice Kikinđanki, žene iz Udruženja „Livađanke“

– Upravo smo se vratile iz Niša gde smo, na manifestaciji „Bela košulja“, osvojili prvo mesto u kategoriji slatkiša. Pobedile smo sa kuglofom, što nam je posebno drago, jer mi 21. oktobra organizujemo „Kuglofijadu“, koja je međunarodna manifestacija – rekla je Ljupka Miškov, predsednica „Livađanki“.

Gošće iz svih udruženja donele su i sitne kolače na takmičenje „Recepti naših baka“ koje je održano na proslavi i na kojem ne učestvuju domaćice iz Kikinde. Po oceni žirija iz „Bele vile“, prvo, treće mesto i glavnu nagradu odnele su članice Udruženja „Bulevar 023“ iz Zrenjanina. „Livađanke“ iz Aleksandrova bile su drugoplasirane.

Etno-građansko udruženje „Suvača“, koje postoji 20 godina i ima 15 aktivnih članica, bavi se očuvanjem tradicije i humanitarnim radom. Članice su, ističe predsednica, posebno aktivne, kada je potrebna pomoć starijima i bolesnoj deci.

Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ iniciralo izradu medicinskog vodiča

Igor Crnogorac September 21, 2023

Radionica pod nazivom „Hoću da rastem u Srbiji!“ održana je tokom vikenda u Kikindi, u organizaciji Udruženja građana “Deca sa ahonroplazijom Srbije“ sa sedištem u našem gradu.

Porodice sa decom koja imaju ovu retku dijagnozu, defektolozi i predstavnici predškolskih ustanova iz Svrljiga, Beograda, Leskovca, Šida, Zemuna i Kikinde okupili su se radi izrade nacrta medicinskog vodiča za ahondroplaziju, kao i razmene iskustava.

– Vodič je neophodan kako bi se pravovremeno uspostavila dijagnoza i započela pravilna nega dece sa ahondroplazijom, što je od suštinskog značaja. Pomogao bi i u uspostavljanju sistemskog pristupa u tretmanu dece sa ovom dijagnozom i boljem razumevanju ove retke bolesti. Namenjen je struci i biće distribuiran po pedijatrijskim ustanovama i porodilištima u čitavoj Srbiji – kaže Slađana Terzin, predsednica Udruženja.

U izradi vodiča pomaže doktorka Dragana Grujić. Radionica je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja koje će pomoći i u njegovoj izradi, što se, kako kaže Slađana, očekuje do kraja godine.

Važna tema ovog skupa, održanog u Igraonici „Čarobni dvorac“, bilo je i uključivanje dece sa ahonroplazijom u vršnjačke grupe i u lokalnu zajednicu. Po iskustvima roditelja, u nekim mestima još uvek ne postoji dovoljno razumevanja u vrtićima i školama za stvaranje uslova za ovu vrstu inkluzije, kaže Slađana. Deca sa ahondroplazijom su nižeg rasta i jedino što je neophodno jeste da se obezbede sto i stolica određene veličine. Takođe je zaključeno da je, posebno u procesu uspostavljanja dijagnoze, neophodna i psihološka pomoć čitavoj porodici.

Četvorogodišnja Staša, ćerka Slađane i Davora Terzina ovog septembra je krenula u vrtić.

– Staša se veoma dobro snašla, nije joj uopšte bilo potrebno prilagođavanje, mnogo voli da se druži sa decom. Međutim, kao i svi mališani na početku, često ima infekcije, što kod dece sa ovom dijagnozom, zbog drukčije građe gornjih disajnih puteva, može dodatno da se iskomplikuje – kaže Slađana. – Ipak, mi ne odustajemo i radujemo se svakom danu u vrtiću i druženju sa decom.

Inače, kako je već poznato, terapija za decu sa ovom dijagnozom postoji. Injekcije koje dete treba da prima svakodnevno, od druge godine do prestanka razvoja, obezbeđuju pravilan rast bez teških i bolnih hirurških intervencija. Godišnja terapija košta 270 hiljada evra i Republički zavod za zdravstvenu zaštitu do sada je obezbedio terapiju za troje dece. U Srbiji je za ovaj lek indikovano dvadesetoro dece, a njih 13 je na listi čekanja Zavoda. Među njima je i mala Staša iz Kikinde.

Roditelji dece sa ahondroplazijom, zahvaljujući porodici Terzin, čvrsto su povezani i redovno iniciraju i organizuju okupljanja. Do kraja godine još jednom će se sresti u Predškolskoj ustanovi „Radost“ u Novim Banovcima. Da podele iskustva, pruže podršku jedni drugima i učine sve kako bi njihova deca, koja imaju iste potrebe kao i njihovi vršnjaci, bila ravnopravna i srećna.

– Mi slavimo različitost, to je bio i moto prošlogodišnjeg okupljanja. Naša deca zaslužuju to – kaže Slađana.

Друштво