Društvo Arhive | Stranica 52 od 64

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac mart 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.

Pronađeno telo muškarca na Starom jezeru – najverovatnije samoubistvo

Igor Crnogorac mart 23, 2023

Građane Kikinde juče je potresla vest da je na Starom jezeru, oko podneva, pronađeno telo muškarca. Telo je pronašao prolaznik koji je obavestio Policiju.

Iz Policijske uprave u Kikindi nam je potvrđeno da je juče na ovoj lokaciji zatečeno telo muškarca sa prostrelnom ranom i da je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

O događaju je Policijska uprava obavestila Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.

Kako saznajemo, sugrađanin star 54 godine, najverovatnije je izvršio samoubistvo.

Kikinda deo pokrajinskog projekta – u maju prvenstvo u basketu tri puta tri za osnovce

Igor Crnogorac mart 22, 2023

U Kikindi će, krajem maja, biti održano školsko prvenstvo u basketu tri puta tri u kojem će se takmičiti ekipe iz osnovnih škola sa teritorije grada. Tim povodom, danas su, u Gradskoj kući u Kikindi radni sastanak sa Branislavom Tešićem, predsednikom Saveza za školski sport Vojvodine, održali Dragan Pecarski, član GV za sport i omladinu, Jelena Krvopić, koordinator za školski sport i Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Grada.

– Projekat je deo posebnog programa Saveza za školski sport Vojvodine. Kolege iz Kikinde će preuzeti organizaciju i veoma mi je drago što smo ostvarili ovu saradnju – rekao je Tešić.

Dragan Pecarski istakao je značaj ovakvih sportskih događaja u gradu.

– Izuzetna je čast što smo dobili ovakav projekat od Pokrajine. Kikinda je grad sporta, školski sport je kod nas veoma dobro razvijen. Potrudićemo se da budemo dobri domaćini.

Jednodnevnim prvenstvom Kikinde biće obuhvaćeni svi učenici i učenice sa teritorije grada.

– Okupićemo sve osnovce, svaka osnovna škola trebalo bi da ima svoje ekipe. Ovo je velika manifestacije i dodatna sportska aktivnost za sve učenike. Nadam se da ćemo uživati u tom danu – rekla je Jelena Krvopić.

Takmičenja, koja su deo pokrajinskog prvenstva, najverovatnije će biti održana u dvorištu Osnovne škole „Vuk Karadžić“.

General-major Milorad Stupar o konkursima za specijalne jedinice: Jačamo vojsku radi osnaživanja diplomatije

Igor Crnogorac mart 20, 2023

Do isteka roka za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije ostalo je desetak dana. Konkurse za prijem novih profesionalnih vojnika otvorili su, na Sretenje, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, na osnovu odluke vrhovnog komandanta i predsednika Republike, Aleksandra Vučića.

U prvom krugu primaju se prijave za 72. brigadu za specijalne operacije u Pančevu, za 63. padobransku brigadu u Nišu i za Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“ u Beogradu.

O konkursima za specijalne jedinice, uslovima za kandidate, obukama, ali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, za „Kikindski portal“ govorio je general-major u penziji Milorad Stupar, koji je uključen u aktivnosti prijema novih profesionalnih vojnika. General Stupar je osnivač i komandant 72. brigade za specijalne operacije, oficir koji je komandovao svim jedinicama u kopnenoj vojsci.

„Kikindski portal“: Zašto su raspisani konkursi za specijalne jedinice?

General Stupar: Državni i vojni vrh Srbije su, posle procene operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, na osnovu dostignutog nivoa borbene moći, izdali zadatke radi njenog unapređivanja. Ovo je učinjeno u skladu sa promenama vojnopolitičkog i geopolitičkog okruženja Srbije i iskustvima iz ratova u Siriji i Ukrajini. Predsednik države saopštio je tri ključna zadatka: modernizacija Vojske, dalje ulaganje države u namensku, vojnu industriju, i popuna oružanih snaga VS sa elitom nad elitama – specijalnim jedinicama. Upravo iskustva iz Ukrajine ukazala su na značaj specijalnih snaga. Uočene su promene na bojištima 21. veka, ljudski faktor je postao osnova oružane borbe.

„Kikindski“: Zašto je bilo potrebno raspisivanje konkursa? Specijalci su se ranije regrutovali iz redovnog sastava Vojske.

General Stupar: Od kada je, 2011. godine, ukinuto obavezno služenje vojnog roka, odziv za dobrovoljno služenje je na niskom niovu. Iako se, u poslednje tri, četiri godine malo povećao broj dobrovoljaca, to još uvek ne zadovoljava potrebe Vojske radi njenog podmlađivanja. Prvi put specijalne jedinice se popunjavaju ljudima koji nisu služili vojsku jer nemamo dovoljno izbora iz naše postojeće strukture.

„Kikindski“: Da li je u pitanju popuna ili i jačanje specijalnih snaga?

General Stupar: Sada imamo 1.860 formacijskih mesta u tri bataljona. Zadatak je da se, do kraja 2024. godine, u specijalnim jedinicama poveća broj ljudi i da bude do pet hiljada pripadnika. Ovaj, prvi konkurs, raspisan je za prvi nivo, za sam vrh specijalaca: za 72. specijalnu brigadu, 63. padobransku i za Kobre. Za četiri meseca biće otvoren konkurs za drugi nivo, za specijalne jedinice kopnene vojske, a za osam meseci i za izviđačke jedinice, koje su treći nivo specijalnih jedinica. Dakle, popunjavamo jedinice i povećavamo broj pripadnika.

„Kikindski“: U jednoj izjavi konstatovali ste da su se „usložili izazovi i pretnje“.

General Stupar: Naša država je u veoma složenoj geopolitičkoj situaciji. Čitav svet je u promenama, dolazi do razdvajanja na kolektivni Zapad i na druge zemlje. Mi sve probleme želimo da rešimo mirnim putem. Moramo da imamo jaku privredu, moćnu vojsku i nacionalno jedinstvo po pitanju opstanka naroda i države, kako bismo u diplomatiji mogli da se izborimo za svoje ciljeve – da izbegnemo sukobe po svaku cenu, da izbegnemo opredeljenja. Neka se „veliki“ tuku, mi treba da gledamo svoj interes. Takođe, imamo i rak-ranu, otvoreni separatizam na Kosovu i Metohiji, ali i naznake oružane pobune na jugu Srbije, u Raškoj oblasti i na još nekim mestima. Imamo i pojavu terorizma, migrantsku krizu i organizovani kriminal. Vojska pomaže jedinicama MUP-a, a spremna je i za prirodne i ekološke katastrofe. Naša vojska jača od 2012. Država je i sada odvojila sredstva da osnaži i modernizuje Vojsku, u skladu sa savremenim uslovima. Da bismo imali mir, moramo se spremati za rat, ali je suština odvraćanja od agresije.

„Kikindski“: Kakav će biti proces selekcije za specijalne jedinice?

General Stupar: Pre svega će kandidati morati da završe osnovnu obuku koja traje 23 dana, i to je prva eliminacija. Oni koji je budu uspešno završili, započeće selektivnu obuku u trajanju od četiri meseca, osim za 72. brigadu, u kojoj su to 72 dana. Tokom selektivne obuke, sa svakim kandidatom se određuje formacijsko mesto, u skladu s potrebama brigade i njegovim sklonostima. Za neke pozicije dovoljna je i osnovna škola, ali se za većinu mesta zahteva srednje obrazovanje. Neophodno je da kandidat bude zdravstveno sposoban, što utvrđuje Vojno-medicinski centar. Zatim se radi psihološki test. Vojsci ne trebaju avanturisti, niti ljudi skloni devijantnim ponašanjima i kriminalnim radnjama jer je deo znanja koje kandidati dobijaju opasan za javni red u državi. Pre selektivne obuke proveravaju se „ulazni elementi“. Važno nam je da kandidat pomera granice u obuci, da postiže napredak u fizičkoj spremi i u znanju, da ne ostaje na istom nivou, ma koliko prethodno bio pripremljen, jer smatramo da je to pokazatelj motivacije. U toku obučavanja kandidati imaju smeštaj, hranu i primanja kao „dobrovoljci“, što je oko 38 hiljada dinara. Obuka je podeljena po segmentima, stalno se vrše procene i eliminacije. Moguće je da nekog eliminišemo zbog nemogućnosti da ispuni zadatke, ali i zato što procenimo da mu taj posao ugrožava zdravlje. Nama je čovek na prvom mestu.

„Kikindski“: Kakve su mogućnosti i uslovi za radno angažovanje u Vojsci?

General Stupar: Prvi ugovor se potpisuje na šest meseci, tada se biraju ljudi za određene dužnosti. Ukoliko zadovolje potrebe Vojske, naredna tri ugovora su na po tri godine. Ali tu se ne završava obuka, jer pripadnici VS pohađaju različite obuke i kurseve – za instruktore, aktivne starešine. Imaju veliki prostor za napredovanje, da ostanu u Vojsci do penzije. Oni koji se vrate civilnom životu, mogu da otvore firme za obezbeđenje, da se angažuju u sportskim organizacijama, takođe imaju prednost u zapošljavanju u javnim preduzećima. Osnovna plata specijalca je oko 200 hiljada, bez dodataka. U želji da motivišemo ljude, predsednik Vučić je odredio da plata bude znatno veća nego za ostale pripadnike Vojske, kako bi se formirala elita nad elitom.

„Kikindski“: Kakav je odziv do sada?

General Stupar: Odziv je već iznad naših očekivanja. Ipak, mislim da dosta kandidata neće uspeti da završi sve obuke. Nekima od onih koji ne budu sposobni za specijalne jedinice, a opredeljeni su da budu vojnici, mi ćemo ponuditi ugovore za klasičnu vojsku. Mogu da budu vozači borbenih vozila, poslužioci u artiljeriji i za rukovanje dronovima. Mi brinemo o ljudima koji žele da budu vojnici i imamo više mogućnosti da im ponudimo. Važno je da su opredeljeni da brane svoju zemlju.

Novina – aktivna rezerva

Uz sve najavljene aktivnosti, Vojska će imati i aktivnu rezervu.

– To znači da možete da budete zaposleni bilo gde, ali pripadate jedinici. Niste u kasarni, nego vas pozivaju po potrebi, kada nedostaju ljudi, jer ste obučeni. Aktivna rezerva je plaćena, nadoknada se prima redovno, svakog meseca. Mislim da je to budućnost vojske – kaže general Stupar.

Prijavljivanje

Tri aktivna konkursa za prijem u neku od elitnih jedinica naše vojske traju do 31. marta. Mogu da se prijave mladići i devojke, državljani Republike Srbije, do 30 godina starosti. Tekstovi konkursa dostupni su na sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije: www.mod.gov.rs i www.vs.rs.

Igor Jurić održao radionice o opasnostima na društvenim mrežama

Igor Crnogorac mart 15, 2023

O opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama, načinima da se prepoznaju predatori i zaštite mladi, danas je u Kikindi govorio Igor Jurić, osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Edukativne radionice pod nazivom „Prevencija nasilja na društvenim mrežama“ održane su za đake i roditelje, u Kulturnom centru, Domu učenika i u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, čiji učenici su inicirali održavanje predavanja.

U interaktivnom nastupu Jurić je govorio o formama nasilnih i sadržaja koji do nasilja mogu da dovedu, dostupnih na internetu, i o načinima njihovovog prepoznavanja.

– Za temu uvek imamo aktuelne opasnosti na internetu. Trenutno je najveći problem deljenje nagih fotografija. Deca nisu svesna opasnosti i vrlo lako dele takve fotografije, što je trend i mi ne znamo zašto je to tako – kaže Jurić. – Takođe, veliki broj dece se veoma lako i bez ikakvopg straha nalazi sa ljudima koje upoznaje na društvenim mrežama. Prema istraživanju koje smo radili sa tri hiljade mališana, deca najviše veruju nastavnicima, čak mnogo više nego roditeljima. Zaključak je da su nam deca veoma nebezbedna jer je odnos poverenja između deteta i roditelja-staratelja na vrlo niskom nivou i mora mnogo da se radi na tome da se to ispravi.

On je dodao da roditelji moraju da shvate da je veoma važno da se informišu i edukuju i da nije dovoljno da jednom mesečno razgovaraju sa detetom. Kada je u pitanju internet, deca su veoma zatvorena, kaže Jurić. Kada dete odluči da se poveri roditelju, on ne sme da propusti priliku, mora da bude spreman da ga sasluša, da ne izgubi njegovo poverenje. Svakodnevni razgovori, aktivno slušanje, neophodni su za izgradnju poverenja, objasnio je.

Jurić ističe da dete, najčešće, ne prepoznaje da je zlostavljano. Nasilnici su veoma perfidni i manipulativni i zato je važno upoznati se sa načinima njihovog delovanja na društvenim mrežama.

Održavanje edukativnih radionica ostvareno je u saradnji sa Gradskom upravom.

– Ovakve radionice veoma su važne za decu, roditelje i čitavu zajednicu. Gradska uprava će, u saradnji sa školama, kontinuirano sprovoditi aktivnosti na sprečavanju nasilja među mladima – rekla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Sve održane radionice bile su veoma posećene. I mladi i njihovi roditelji saznali su kako da prepoznaju rizične sadržaje i kako ispravno i blagovremeno da reaguju na potencijalne opasnosti.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu

Organizator, Centar za nestalu i zlostavljanu decu je neprofitna organizacija, nastala iz Fondacije Tijane Jurić. Tijana je imala je 15 godina kada ju je, u Bajmoku, nadomak Subotice, 2014. godine, oteo i ubio mesar iz Surčina koji se sada nalazi na četrdesetogodišnjoj robiji. Njen otac, Igor Jurić, osnovao je Fondaciju u sećanje na nju i kako bi podigao društvenu svest o opasnostima koje prete mladima i, svojim delovanjem, poboljšao bezbednost dece u našoj zemlji.

Zahvaljujući delovanju Fondacije, 2015. godine izmenjen je Zakon o policiji u delu potrage za decom. Prema toj izmeni, policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona, u praksi je taj period bio između 24 i 48 sati. Izmenjeni član 72 simbolično je nazvan „Tijaninim zakonom“.

Izložba đačkih vetrenjača – promocija obnovljivih izvora energije

Igor Crnogorac mart 13, 2023

Izložba vetrenjača od recikliranog materijala koje su pravili učenici nižih razreda 12 osnovnih škola sa teritorije grada, otvorena je danas u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. Na konkurs, raspisan povodom obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta, stiglo je više od 200 radova.

– Akciju smo sproveli kako bismo skrenuli pažnju na zaboravljene, obnovljive izvore energije: energiju vetra, sunca i vode, što su i energije budućnosti. Vetrenjaču smo izabrali jer ona simboliše proizvodnju hrane u davnim vremenima. Zbog jako velikog odziva, a uz to imamo i grupne i pojedinačne radove, još uvek nismo osmislili način nagrađivanja, ali svakako ćemo se truditi da obradujemo poklonima što veći broj dece – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.

Izložbu je podržala članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, koja je i prisustvovala otvaranju.

Sara, Anđela i Ivana, učenice trećeg razreda škole „Vuk Karadžić, danas su sa drugarima iz odeljenja došle na otvaranje izložbe. Sara i Anđela su i autorke radova za koje kažu da ih nije bilo teško naprviti, a od materijala su koristile karton, kolaž-papir i foliju.

Marko i Stefan iz Škole „6. oktobar“ ispričali su nam čemu služe vetrenjače i rekli da im se najviše sviđaju one najveće, koje „liče na prave“.

Narednih dana i đaci ostalih osnovnih škola posetiće izložbu i sa svojim učiteljima pričati o obnovljivim izvorima energije.

Konkurs za podršku mladima u selima u Vojvodini

Jelena Trifunović mart 13, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu raspisao je konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima za šta je predviđeno 200 miliona dinara.

Cilj konkursa jes da se podstakne ostanak mladih u ruralnim područjima i njihov povratak iz gradova na selo.

Bespovratna sredstva za podršku investicija daju se u iznosu do 90 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije, po jednoj prijavi se može dobiti najviše milion i po, a najmanje pola miliona dinara.

Novac se daje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, a pravo na podsticaje imaju fizička lica starosti između 18 i 40 godina, koji su prvi put upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva nakon 1. aprila prošle godine i nisu ostvarivali pravo na podsticaje.

Cene oranica: Za hektar u kikindskom ataru i do 21.000 evra

Jelena Trifunović mart 7, 2023

Cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini beleže rast. Kvalitet zemlje, veličina i položaj parcele- samo su neki od parametara koji utiču na cenu. I dalje su najskuplje oranice na teritoriji Južnobačkog okruga.

Poljoprivredno zemljište na teritoriji Grada Kikinde u 2022. godini prodavano je po cenama od 1.250 evra po hektaru pa do 21.000 evra, koliko je plaćen najskuplji hektar. Prosečna cena iznosila je 8.800 evra.

Približno toliko novca u proseku, trebalo je izdvojiti i za hektar zemlje u Žitištu (8.500evra), Kovinu (8.700 evra) i Šidu (8.800 evra).

Najviše cene zabeležene su na području opština Stara Pazova, Novi Sad, Bačka Palanka, Bečej, Žabalj, Kula, Odžaci, Ruma, Subotica, Kovačica. Tako se u Staroj Pazovi cena kretala u proseku 15.600 evra- od 3.750 evra, koliko je po hektaru plaćeno najjeftinije poljoprivredno zamljište pa do čak 39.500 evra za hektar.

Prosečna cena oranica u Bačkoj Palanci iznosila je 13.500 evra, u Bečeju 13.650 evra, u Kuli 12.000 evra, Somboru 9.600 evra, a u Kanjiži 7.150 evra za hektar.

U obližnjem Zrenjaninu, parcele su prodavane do nešto nižim cenama nego u Kikindi- od 1.000 do 17.000 evra po hektaru odnosno u proseku za 7.650 evra.

Prema podacima RGZ, u odnosu na 2020. godinu, cena poljoprivrednog zemljišta u Severnobanatskom okrugu porasla je u proseku za 15 odsto.

Najskuplje u Kaću

U 2022. godini najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta plaćen je u Kaću po ceni od 40 evra za m2 za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prošloj godini prometovano je u opštini Čoka po ceni od 2,36 miliona evra za 163 hektara, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Manjak lekara u Domu zdravlja još izraženiji zbog bolovanja: Na konkurs se javila doktorka iz Ukrajine

Jelena Trifunović mart 2, 2023

Iako Dom zdravlja Kikinda ponavlja raspisivanje konkursa za zapošljavanje lekara, unazad godinu dana niko se nije prijavio, sve do nedavno. Konkurisala je doktorka koja je došla iz Ukrajine.

-Već duže vreme traju našu kadrovski problemi, ali se na konkurse već duže vreme niko ne javlja. Doktorka koja je došla iz Ukrajine jedina se prijavila. Sređuje svu potrebnu dokumentaciju i uskoro bi trebalo da počne da radi. Ona je pedijatar, pa ćemo je primiti u Dečji i školski dispanzer- kaže za Kikindski portal dr Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja Kikinda.

Dom zdravlja ima pet lekara manje od kadrovskog plana. Kako je sada još osam doktora na bolovanju, problem nedostatka kadra još je izraženiji. Dr Marković apeluje na građane da imaju razumevanja i ističe da su rad u ambulantama reorganizovali kako bi pokrili zdravstvene potrebe građana u Kikindi i selima.

-Četiri doktorke su nam na dužem bolovanju, jedna doktorka zbog teže bolesti, jedna zbog operativnog lečenja, a dve doktorke su na porodiljskom bolovanju. To su sve lekari opšte prakse. Od juče su još četiri lekara na bolovanju zbog respiratornih infekcija i temperature- objašnjava dr Marković.

– Na bolovanju su doktorke koje pokrivaju ambulante u Ruskom Selu i Novim Kozarcima, Mokrinu, Iđošu i Sajanu i doktorka koja radi u Trećoj zdravstvenoj stanici. Od postojećih lekara opšte medicine, dva lekara su angažovana u Kovid ambulanti, ne rade u ambulantama opšte medicine. Napravili smo raspored da pokrijemo sve, ali je to u manjem obimu. Lekari su izmoreni od kovida i prekovremenih sati. U Mokrinu će raditi jedan lekar jednu smenu, popodnevnu, u Trećoj zdravstvenoj takođe radi jedna smena, to je međusmena od 10 do 17 sati. Zamolila bih građane da budu strpljivi. Oni koji dolaze za lekove da pokušaju da to obave telefonskim putem jer je to moguće- apelovala je direktorica Doma zdravlja.

Treća zdravstvena u novom ruhu

Završena je rekonstrukcija Treće zdravstvene stanice, u kojoj su smeštene dve službe: opšta medicina i kućno lečenje. Radovi su sa više od 3,5 miliona dinara finansirani iz gradskog budžeta.

-Kada su iz Gradske uprave prošle godine donirali dva vozila za službu kućnog lečenja, bili su u Trećoj zdravstvenoj stanici, uvideli razne nedostatke i prepoznali naše potrebe. Usledila je rekonstrukcija. Enterijer je potpuno adaptiran. Neke prostorije su proširene. Rađena je i vodovodna i kanalizaciona mreža, kao i elektro instalacije. U nov prostor uneli smo i nov nameštaj. Ostalo je još da se uradi stepenište na ulazu -kaže dr Marković.

Lekari neće u manja mesta

Ministarka Danica Grujičić nedavno je ukazala da u Srbiji ima oko 1.400 nezaposlenih lekara, a u isto vreme nedostaje ih u čitavoj Vojvodini, ili, na primer, u Malom Zvorniku. Nezaposleni lekari neće da idu u manja mesta, konstatovala je ministarka i pozvala mlade lekare da se osamostale i da idu da rade u manja mesta, gde će imati razne pogodnosti.

„Hajmo da pokrijemo stanovništvo, da i naše bake budu zaštićene, da lekar uđe u svaku kuću“, poručila je ministarka Grujičić.

Raspisani javni pozivi i konkursi NSZ za 2023.

Igor Crnogorac februar 20, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, biti uključeno 21.205 osoba, od kojih 2.285 sa invaliditetom.

Kao i prethodnih godina, u fokusu će biti teže zapošljive kategorije: mladi do 30 godina, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i osobe u statusu viška zaposlenih.

Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2023. godine.

Rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom je do kraja godine.

Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 10. aprila.

Potencijalni izvođači javnih radova prijave mogu da podnesu do 27. marta.

Javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog, na raspolaganju do 31. oktobra.

Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada nezaposlenog ili sedištu poslodavca, neposredno, poštom ili elektronskim putem.

Za ove namene planirano je 6,3 milijardi dinara i, kao i prethodnih godina, 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom. Dodatna sredstva biće obezbeđena iz budžeta Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave za učešće u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja, predviđenih lokalnim planskim dokumentima.

Sve informacije za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, podrška, i podnošenje zahteva prema aktuelnim javnim pozivima biće dostupne na sajtu www. nsz.gov.rs i na zvaničnoj stranici na društvenoj mreži LinkedIn.

Друштво