Društvo Arhive | Page 51 of 77

Firme će imati obavezu da prate i smanje emisiju štetnih gasova tokom proizvodnje

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Zbog velikog interesovanja privrednika i približavanja datuma podnošenja prvog izveštaja, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz podršku švajcarskog Programa za jačanje kapaciteta za trgovinske politike Regionalna privredna komora vila je domaćin savetovanja na temu „Priprema industrije u vezi sa primenom Uredbe o prekograničnom prilagođavanju cene ugljenika: CBAM za aluminijum, gvožđe/čelik – Kako pripremiti izveštaj i koje su obaveze?’’

-Evropska komisija je u maju ove godine usvojila CBAM uredbu, Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, koja se odnosi na određenu robu iz sledećih industrija: gvožđe odnosno čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Prelazni period za primenu započeo je 1. oktobra prošle i traje do 31. decembra 2025. godine, a puna primena se očekuje od 1. januara 2026. Prelaskom na nove tehnologije učiniće se sve da se dekarbonizuje ekonomija i da se znatno smanji potrošnja energije koja je u našoj zemlji četiri puta veća, po jedinici proizvoda, u odnosu na zemlje Evrope. Sada će se strogo pratiti emisija ugljen dioksida i firme će dobiti kvote koliko karbonata mogu da ispuste u vazduh – rekao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Tibor Horvat, direktor RPK rekao je da su privredna društva iz Evropske unije dobile kvote o tome koliko mogu da zagađuju okolinu i koliko energenata mogu da koriste u svojoj proizvodnji i sve firme koji su dobavljači ili proizvođači delova za takva društva moraju redovno da izveštavaju svoje partnere o emisiji štetnih gasova.

-Izveštaji će se podnositi kvartalno i vrlo je važno da pokazuju stvarno stanje i da budu kompletni, tako da ne čudi zainteresovanost privrednih društava za ovu temu. Našim privrednicima želja je da budu konkurentni, a to će uspeti samo ukoliko se povinuju ovoj uredbi i postupaju u skladu sa propisima. Prvi izveštaj podnosi se do kraja ovog meseca i ono što vidimo je da je deo kikindskih firmi spreman da pređe na zelenu tranziciju. Sve ovo uticaće da se firme sve više odlučuju na korišćenje alternativnih odnosno obnovljivih izvora energije – napomenuo je Tibor Horvat.

Zelena tranzicija dovešće do poskupljenja proizvodnje, naveo je Mitrović i dodao da će svako privredno društvo morati da ima dodatne analize, merenja, zaposlene koji će da prate emisiju štetnih gasova. U suprotnom može da dođe do otkaza kupovine od strane firme iz Evropske unije jer će se pronaći povoljniji uslovi.

Inicijativa za povratak obaveznog vojnog roka – šta kažu građani

Igor Crnogorac January 17, 2024

Jedna od aktuelnih tema od početka godine je predlog ministra odbrane Miloša Vučevića o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Javnosti i predsedniku Aleksandru Vučiću ministar je obrazložio da bi vojni rok trajao sto ili 120 dana.

Inicijativa je izazvala polemike u javnosti, a mi smo danas o tome razgovarali i sa našim sugrađanima.

– Bilo bi to ispravno i potrebno mladima, kako bi naučili da treba da se žrtvuju za svoju državu. Smatram da bi se time i ojačalo zajedništvo, što nam je neophodno. Trebalo je ovo uraditi i ranije i vojni rok bi, po mom mišljenju, ponovo trebalo da traje godinu dana – kaže Dalibor Iličin, oštrač reznog alata iz Kikinde.

Devetnaestogodišnji David Vujadinov, elektrotehničar računara, ima drukčije mišljenje.

– Iako mnogi podržavaju ovaj predlog jer smatraju da doprinosi jačanju nacionalne bezbednosti, promoviše patriotizam i pruža mladima korisne veštine, ja sam među onima koji se protive obaveznom vojnom roku – rekao je David. – Moje mišljenje je da je dobrovoljna vojna služba bolji model jer omogućava pojedincima da slobodno biraju svoj put.

Grupa sugrađanki kojima smo postavili isto pitanje imala je isti stav o obaveznom služenju vojnog roka, a izrazila ga je Jasmina Novaković, trgovac.

– Treba ponovo da se uvede obavezni vojni rok jer su muškarci postali kao žene, previše su se opustili – kaže Jasmina.

O ovom predlogu poslednjih dana izjašnjavaju se i različite organizacije. Tako iz kikindskog odbora SUBNOR-a stiže „snažna podrška inicijativi Generalštaba Vojske Srbije“.

Osvrćući se na izjavu generala Milorada Stupara, u SUBNOR-u podsećaju da obnova oružanih snaga naše zemlje neprekidno traje od 2016. godine, ali i „da sadašnji ljudski potencijal mora da bude brojniji i još osposobljeniji i efikasniji, a to se može postići jedino uvođenjem redovnog služenja vojnog roka“.

Obavezno služenje vojnog roka u našoj zemlji je suspendovano 2011. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u maju 2022. godine, najavio da će predložiti uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana. O predlogu će, rekao je predsednik, odlučivati Narodna skupština i Vlada.

Inače, neke od država u kojima je obavezno služenje vojnog roka su Švajcarska, Norveška, Švedska, Austrija, Danska, Litvanija, Estonija, Ruska federacija i Izrael.

417253200_1808222559630600_4893664597774197071_n

Počinje upis prvaka: Rejonizacija će doneti ravnomerniji raspored učenika po školama

Jelena Trifunović January 16, 2024

Danas je počela podela poziva za upis đaka prvaka po teritorijalnoj pripadnosti osnovnim školama, a roditelji će pozive dobijati preko predškolske ustanove. Od 1. do 15. februara moći će da dođu u školu koja je određena prema usvojenoj skupštinskoj odluci, da podnesu sve potrebne podatke za upis i tada će se dogovoriti testiranje i sve ostalo što je potrebno za upis.

Nova odluka o rejonizaciji škola doneće više benefita, ukazuje članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.

– Odluka o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada Kikinde doneta je prošlog meseca na sednici gradske skupštine radi ravnomernije raspodele đaka. U lokalnoj samoupravi zaključili smo da će to biti pozitivna promena, želeli smo fer pristup što se tiče škola, đaka i lokalne zajednice. Jedan od benefita je to što će neke škole biti rasterećenije, a prvaci ravnomernije raspoređeni po školama- istakla je Mickovski.

Ideja je bila da postavimo fer uslove, dobijemo ujednačen broj đaka po odeljenjima, kvalitetnije uslove za rad nastavnika i sprečimo veštačko stvaranje tehnoloških viškova u školama, ocenjuje Tihomir Farkaš, predsednik Aktiva direktora škola.

– Moram da istaknem da su sve škole u gradu od Ministarstva prosvete ocenjene najvišim ocenama. Formirana je komisija na nivou grada, imenovana od strane gradonačelnika, sastavljena od direktora gradskih osnovnih škola, tu su predstavnici struke, predstavnik interresorne komisije, pedagog, pravnik i predstavnik lokalne samouprave. Imali smo niz sastanaka nakon kojih smo dali predlog skupštini sa rasporedom ulica. Pratićemo situaciju na terenu i prema njoj korigovati odluku. Nastojaćemo da i u narednom periodu učenicima bude što bliže škola i da imamo što ravnomerniji raspored đaka po školama- napominje Farkaš.

U slučaju da se đak upisuje u drugu školu od one koja je određena predmetnom odlukom, roditelj se obraća toj školi do 1. februara. Željenoj školi napisaće molbu koja će biti prosleđena komisiji za upis prvaka.

– Sve opravdane razloge ćemo uvažiti i gledati da roditeljima i učenicima izađemo u susret- dodao je Farkaš.

Gradske osnovne škole u školskoj 2024/25 godini upisaće 322 prvaka što je četrdesetak više nego prošle godine. Raspored područja prema školama možete pogledati ovde.

Veliko intersovanje sugrađana za vaučere za subvencionisani odmor

Jelena Trifunović January 15, 2024

Jutrošnja slika ispred glavne pošte u ulici Generala Drapšina, ali i poštanskih ispostava u Mikronaselju i u Uslužnom centru Gradske uprave svedoči o velikom interesovanju sugrađana za podelu vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji.

Prijava za vaučere počela je danas, a građani sa kojima smo pričali pohvaljuju ovu akciju države kao i to što je vrednost vaučera duplirana sa 5.000 na 10.000 dinara.

Ove godine je i povećan limit za zaposlene koji imaju pravo na vaučere, u visini zarade do 80.000 dinara.

Trenutno je prijavljeno preko 4.000 objekata na različitim destinacima u Srbiji u kojima građani mogu iskoristiti 100.000 turističkih vaučera.

Podsetimo, pravo na vaučere imaju svi penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju i zaposleni sa primanjima nižim od 80.000 dinara.

Bravo Novače! Zlato za Novaka Despotovića na matematičkoj olimpijadi u Kazahstanu

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Zlatnu medalju iz matematike osvojio je Novak Despotović (16) iz Kikinde, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, na jubilarnoj 20. Žautikovskoj olimpijadi iz matematike, fizike i informatike u Kazahstanu. Novak je i najmlađi u timu srpskih matematičara koji su učestvovali na ovom takmičenje koje je treće po značaju u svetu.

-Takmičenje je organizovano u ponedeljak i utorak i zadaci su se radili dva dana po četiri sata. Reč je o izuzetnom zahtevnim zadacima svetskog nivoa. U petak su objavljeni rezultati koji su pokazali da je Novak od šest zadataka uradio je pet celih i malo mu je nedostajalo da bude apsolutni pobednik Olimpijade. Prezadovoljan je postignutim pošto mu je cilj da ove godine stigne do najbolje svetske matematičke olimpijade IMO – saznajemo od ponosnih tate Milutina i majke Maje Despotović.

Na ovoj olimpijadi učenici Matematičke gimnazije osvojili su sedam medalja, zlato iz matematike i informatike, kao i po dve bronze iz fizike i iz matematike i jednu iz informatike.

Učenici su osvojili i bronzanu medalju na košarkaškom turniru u okviru olimpijade. Novak je i ovde ostvario odličan uspeh jer je proglašen za drugog najboljeg košarkaša turnira.

Na matematičkoj Olimpijadi učestvovalo je više od 700 učenika iz 17 zemalja.

Poljoprivrednici da obrate pažnju na glodare koji uništavaju ozime useve

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Sneg koji je pokrio polja povoljno utiče na useve. Nakon izuzetno visokih temperatura u decembru i početkom godine, zahlađenje sa snegom doneo je dugo očekivani scenario za ozime kulture koje su u stanju mirovanja, kaže Aleksandar Pap, savetodavac Poljoprivredne stručne službe.

-Pored toga što nam će sneg pomoći da se poboljša vlaga u zemljištu, zaštititi mlade biljke od mraza i obogatiti zemljište atmosferskim azotom, sprečiće i prekomerno razmnožavanje glodara. Najezda miševa prati ratare tokom cele jeseni i sa dolaskom prave zime očekujemo da će se njihov broj svesti na prihvatljiv nivo. Savetujem proizvođače da obiđu useve. Ukoliko primete više aktivnih rupa nego što je uobičajeno, potrebno je da intervenišu tako što će postaviti mamke direktno u rupu, kako bi se izbeglo trovanje divljači i ptica – napominje naš sagovornik.

Pošto se postavi mamak za glodare, rupu je neophodno zatrpati. Usevi koji su bili znatno oštećeni od glodara tokom jeseni polako se oporavljaju.

-Bilo je njiva u ataru gde su upotpunosti popaseni ozimi usevi od strane glodara i oni se oporavljaju. Sa druge strane ima i parcele na kojima se nalazi rupa do rupe i koja je praktično preorana, tu spasa nema. Na takvim oranicima potrebno je što ranije, s proleća, ili nešto usejati ili je ostaviti u stanju kakvom jeste – dodaje Pap.

Sa prihranom pšenice ne treba žuriti. Treba sačekati i videti kakvo će vreme biti u narednom periodu .

-Sa prvom prihranom treba početi u drugoj polovini februara, ne pre. Poljoprivredna stručna služba počeće uzorkovanje zemljišta radi N min metode koja će pokazati kakvo je stanje sa azotom u zemljištu. Očekujemo da će sadržaj azota biti prilično visok jer smo imali povoljne uslove mineralizacije zemljišta tokom jeseni uz dovoljno vlage i toplote – pojašnjava Aleksandar Pap.

Ova analiza određuje tačne količine mineralnog đubriva koje je potrebno primeniti u prihrani. Tokom jeseni poljoprivrednici su zasnovali nešto više pšenice, oko 17.000 hektara, na uštrb kukuruza.

Ribokradicama tokom praznika oduzeto 8 čamaca i 11 kilometara mreže

Jelena Trifunović January 9, 2024

Kontrolama ribolovnih područja kojima upravlja JVP „Vode Vojvodine”, tokom novogodišnjih i božićnih praznika, od ribokradica je zaplenjeno 11 kilometara nelegalno postavljenih mreža, odnosno 341 komad zabranjenog alata.

Pored toga, krivolovcima je oduzeto i 8 čamaca, a podneto je 7 prijava za nedozvoljen ribolov.

Akcije kontrole sprovedene su u saradnji sa pripadnicima MUP-a Srbije na područjima Dunava, Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i zaštićenih parkova prirode.

Ribočuvarska služba JVP „Vode Vojvodine”, u čijoj su nadležnosti pomenute ribolovne vode i zaštićena područja, prazničnim danima radila je pojačanim intenzitetom sa ciljem sprečavanja krivolova i nanošenja štete ribljem fondu.

Ovo je bila još jedna u nizu akcija koje je Ribočuvarska služba uspešno realizovala zahvaljujući savremenoj opremi u Monitornig centru pomoću koje se u svakom trenutku prati stanje na ribolovnim područjima kojima preduzeće gazduje.

Foto: fejsbuk Vode Vojvodine

Poljoprivrednici mogu da traže povrat akcize na dizel i biogorivo

Aleksandra Djuran January 8, 2024

Poljoprivrednici mogu da zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo, jer je 1. januara stupio na snagu novi pravilnik koji uređuje tu oblast. Zahtev se podnosi se Upravi za agrarna plaćanja izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca, u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja e-agrar.

Propisom je predviđeno da povrat akcize od 50 dinara po litri može da se ostvari za najviše 100 litara po hektaru nafte i biogoriva. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje i gleda se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.

Poljoprivrednici moraju da poseduju fiskalne račune na kojima stoji i broj poljoprivrednog gazdinstva, kada je reč o fizičkim licima. Pravilnikom je definisano da fiskalni račun mora da sadrži i podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva.

U elektronski obrazac zahteva za povrat unosi se i datumi i količine kupljenog goriva, kao i brojevi tih fiskalnih računa koji se odnose na konkretnu kupovinu, zatim naziv katastarske opštine, broj i površina katastarske parcele zasađene pod odgovarajućom biljnom kulturom za koju je nabavljena nafta i biogoriva za poljoprivredu.

Kada Uprava za agrarna plaćanja obradi podatke i donese rešenje, dobija se pravo na refakciju ili se na rešenje žali, u roku od 15 dana. Ako poljoprivrednik povrat plaćene akcize ostvari na osnovu netačnih podataka, novac mora da vrati sa zateznom kamatom, a poljoprivredno gazdinstvo mu se stavlja u pasivan status, što znači da neće imati pravo ni na kakve državne subvencije dok taj novac ne vrati i ponovo aktivira status.

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran January 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

Veći agrarni budžet i nove mere, najavljene iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Agrarni budžet u 2024. godini opredeljen je u iznosu od 1.004.000.000 dinara, što je više u odnosu na prošlu godinu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržaće sve mere koje su dale rezultate, ali i uvesti nove, izjavio je pokrajinski sekretar Vladimir Galić.

-Nova mera u ovoj godini biće unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku za nepoljoprivedne poslove. Pojedina domaćinstva, koja se bave seoskim turizmom, prodaju i poljoprivredne proizvode. Sa 20 miliona dinara osnažićemo takva gazdinstva da razvijaju ovu granu privrede – pojasnio je Galić.

Najviše sredstava, 507 miliona dinara, opredeljeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, prvenstveno za nabavku poljoprivredne mehanizacije, kupovinu opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda, elemenata za podizanje zasada voća, vinove loze i hmelja, zatim biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru odnosno plastenike, kao i za opremanje stočarskih farmi , za nabavku opreme za pčelarsto. Za organsku proizvodnju planirano je 16 miliona, a za realizaciju investicija za unapređenje ruralne infrastrukture i usluga 35 miliona dinara. Za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu biće izdvojeno 50 iliona dinara.

-Nastavljamo sa podrška poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, za šta je opredeljeno 200 miliona dinara . Cilj je da mladi steknu ekonomsku nezavisnost i dobiju mogućnost da dalje napreduju i opredele se da ostanu na selu – dodao je Galić.

Za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima predviđeno je 96 miliona dinara. Za savete i informacije poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi izdvojiće se 100 miliona.

Друштво