June 21, 2026

Друштво

bebi-paketi

Grad uz najmlađe: Podeljeno 109 bebi paketa novim roditeljima

Redakcija Kikindski April 27, 2026

U Svečanoj sali Gradske kuće danas je upriličeno uručenje 109 bebi paketa roditeljima čije su bebe rođene tokom januara, februara i marta ove godine. Uz osmehe, po koju suzicu i prve roditeljske brige, ovaj događaj još jednom je pokazao koliko su podrška i pažnja važni u prvim mesecima roditeljstva.

Među prisutnima bila je i Marija Kaločan, majka dvomesečne Sofije, kojoj ovo nije prva dodela paketa.

-Sofija mi je druga beba. Ova vrsta podrške mnogo znači, i prošli put smo iskoristili sve poklone koje smo dobili – rekla je ona.

Slične utiske dele i drugi roditelji. Za Dalibora Popova, koji je po prvi put postao otac, ovaj trenutak ima posebnu težinu.

-On je prva beba u našoj porodici, tako da sad prvi put dobijamo poklon od grada. Podrška nam mnogo znači – kazao je Dalibor, dok je u naručju držao malog Dušana.

Posebnu pažnju privukle su i bliznakinje Sofija i Mia Dunić, čija je mama uz osmeh istakla da svaka pomoć znači.

-Ovo je prvi put da dobijamo podršku od grada. Svaka pomoć nam znači. Najviše se radujemo stolicama i radosnicama – rekla je Marija Dunić.

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, čestitao je roditeljima i istakao značaj ovakvih mera.

-Posebno vam čestitam što ste se u ovim izazovnim vremenima odlučili da budete roditelji. Ovo je jedna od mera koju sprovodimo već dugi niz godina, a u narednom periodu planiramo i unapređenje bebi paketa, u skladu sa savremenim potrebama roditelja – poručio je gradonačelnik.

Članica Gradskog veća, Melinda Gombar, naglasila je da je ovo jedna od najlepših aktivnosti koje grad realizuje.

-Godišnja vrednost bebi paketa iznosi oko pet miliona dinara, dok je vrednost pojedinačnog paketa nešto više od 8.000 dinara. Grad kontinuirano ulaže u populacionu politiku, jer je briga o deci i porodici jedan od prioriteta – istakla je ona.

Pored materijalne pomoći, roditelji su sa ovog događaja poneli i ono najvažnije – osećaj da u prvim, često najizazovnijim danima roditeljstva, nisu sami.

T. D.

 

klimatske-promene-seminar-(2)

Edukativni seminar o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju

Aleksandra Djuran April 25, 2026

Lokalna samouprava bila je domaćin edukativnom seminaru organizovanom u okviru projekta „Adaptacija na klimatske promene–Adapt on clime change in APV – CLIMACHANGE“, koji se realizuje kao deo Horizont programa  CLIMAAX. U svečanoj sali Gradske kuće predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine predstavili su okupljenima rezultate istraživanja.

– U istraživanju su predstavljeni problemi, ne samo naše Srbije, već i svih ostalih zemalja sveta, nastalih usled klimatskih promena  –  istakao je Dragan Đurić, pomoćnik pokrajinskog sekretara – Mi smo jedini partner na projektu koji nije u Evropskoj uniji, ali smo prepoznati po tome što smo predstavili značajne informacije koje su doprinele da projekat ima očekivani rezultat.

Cilj je bio da se prikupi što više podataka iz Evrope i mikro teritorija.

-Na osnovu dobijenih podataka izrađene su analize globalnog zagrevanja kroz godine. Ujedno izneta su očekivanja za naredni period. Srbija je zemlja koja umnogome zavisi od poljoprivrede, a klimatske promene najviše pogađaju upravo poljoprivrednike i sve one koji se bave proizvodnjom hrane, kao i životnu sredinu. Posledice su najveće po zdravlje ljudi. Sa podacima do kojih smo došli moći ćemo da predvidimo promenu klime i njen uticaj.

Osim u Kikindi, projekat će biti predstavljen u svim okruzima u Vojvodini.

A.Đ.

gimnazijalci-nagradjeni

Kikindski gimnazijalci briljiraju: najviše plasmana na republička takmičenja u poslednjih 20 godina

Redakcija Kikindski April 23, 2026

Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ ostvarili su izuzetne rezultate na brojnim takmičenjima, izborivši plasmane na republički nivo u različitim oblastima. Ovogodišnji uspesi svrstavaju ovu generaciju među najuspešnije u poslednjih nekoliko decenija, a u prvi plan stavljaju trud, znanje i posvećenost samih učenika.

-Naši učenici su pravi ambasadori znanja, mladosti i našeg grada. Ovo je veliki uspeh i za njih i za školu, posebno ako se uzme u obzir da radimo u otežanim uslovima zbog rekonstrukcije“, istakao je direktor Gimnazije, Aleksandar Aćimov.

Plasmane na republička i međunarodna takmičenja ostvarili su:

  • Stefan Lazić (nemački jezik, srpski jezik i jezička kultura)
  • Tisa Felbab (engleski jezik)
  • Anja Boberić i Milana Baštovanov (književna olimpijada)
  • Dunja Rađenović, Mina Radivojša i Stefan Lazić (srpski jezik)
  • Stefan Varga (programiranje – plasman na Srpsku informatičku olimpijadu)
  • Isidora Klenanc, Jovana Kovrlija i Đurđina Petrović (biologija)
  • Mateja Kosić (matematika)
  • Aleksa Tomić (geografska olimpijada)
  • Srna Antal i Teodora Zeljković (međunarodno HIPO takmičenje)
  • Mateja Kosić, Helena Grujić i Dorotea Borenović (fizika)
  • Helena Grujić (istraživački rad – svetska konferencija u Indiji)
  • Aleksa Kockar i Teodora Stanić (plivanje – medalje)
  • Milan Panić (rukomet – srebro i reprezentacija Srbije)
  • Vid Vašalić (recitatorska smotra „Pesniče naroda mog“)

Posebnu težinu ovim rezultatima daju priče samih učenika, koji iza uspeha kriju mesece rada i veliku posvećenost.

Vladislava Petrović, koja se plasirala na republičko takmičenje iz psihologije, ističe da joj ovaj uspeh mnogo znači.

-Kad sam dobila vesti, bila sam srećna, zadovoljna i zahvalna. Rad sam počela da pišem još u novembru, a tema mi je bila asertivnost kao psihološki koncept.

Njena drugarica Teodora Ivetić, takođe učesnica republičkog takmičenja iz psihologije, dodaje:

-Najteže mi je bilo izlaganje rada pred komisijom zbog treme, ali sam na kraju uspela. Znam da će mi ovo iskustvo značiti za budućnost.

Jovana Kovrlija, učenica prvog razreda, koja je izborila plasman iz biologije, kaže da joj republički nivo takmičenja nije stran – uspehe je počela da niže još u osnovnoj školi.

-Preporučila bih svima da idu na takmičenja – ne samo zbog znanja, već i zbog druženja i lepih uspomena.

Stefan Lazić, uspešan u čak dva predmeta, ističe važnost kontinuiteta rada.

-Pripremam se od septembra, svaki dan po malo. Motiviše me to što volim ono što radim.

Dunja Rađenović, koja je ostvarila plasman iz srpskog jezika, bila je izenađena visokim plasmanom.

-Nisam bila sigurna u rezultat, jer je takmičenje veoma zahtevno, ali sam imala veliku podršku profesorke i okruženja.

Srna Antal, koja se plasirala na međunarodno HIPO takmičenje iz engleskog jezika, ističe značaj dugogodišnjeg rada.

-Ovaj uspeh mi je potvrdio koliko zapravo znam. Znate i sami da se jezik ne uči preko noći. Takmičenje će biti onlajn, a ako uspem da prođem dalje, sledeći nivo polaže se u Italiji.

Iako škola trenutno radi u izmenjenim uslovima zbog rekonstrukcije, to nije umanjilo rezultate učenika. Naprotiv, kako ističe direktor, ovo je jedna od „najberićetnijih“ godina u poslednjih dvadesetak godina, što dodatno govori o kvalitetu rada i posvećenosti i učenika i nastavnika.

T. D.

IMG-baaf865a87b0283a9d2b25cb14d36910-V

Penzioneri iz Kikinde u obilasku Srbije: od Avale do manastira, uz druženje koje ne prestaje

Redakcija Kikindski April 23, 2026

Članovi Sindikalne organizacije penzionera iz Kikinde, Čoke i Novog Kneževca nedavno su proveli dan ispunjen druženjem, putovanjem i novim iskustvima, obilazeći neke od najznačajnijih lokacija u Srbiji.

Kako ističe predsednik organizacije Radovan Subin, jednodnevni izlet okupio je 55 penzionera iz više mesta, a posebnu vrednost dalo mu je i učešće članova organizacije iz Rumunije – pripadnika srpske zajednice iz okoline Temišvara i Arada.

Prva stanica bio je Avalski toranj, gde su učesnici imali priliku da uživaju u pogledu i obeleže 16 godina od njegove obnove. Putovanje je nastavljeno u Velikoj Plani, gde su obišli „Moravske konake“, a potom i manastir Pokajnicu, gde su prisustvovali službi i zapalili sveće.

-Vratili smo se puni utisaka i lepih doživljaja, sa željom da se što pre ponovo okupimo – poručio je Subin.

Da interesovanje za ovakve aktivnosti ne jenjava, pokazuje i naredni planirani događaj – krstarenje Tisom 20. juna, za koje je već prijavljeno oko 80 učesnika, pa će, kako navode organizatori, biti angažovana čak dva broda i muzički program.

Osim putovanja i druženja, organizacija penzionerima pruža i brojne pogodnosti – od snabdevanja osnovnim životnim namirnicama i ogrevom, do besplatne pravne pomoći, osiguranja i različitih rekreativnih aktivnosti. Nedavno je potpisan i sporazum o saradnji sa kompanijom „Eliksir“, koji će članovima omogućiti besplatne preglede vida, kao i značajne popuste na eventualne intervencije.

Sve ovo pokazuje da penzionerski dani u Kikindi i okolini nisu rezervisani samo za odmor, već i za aktivan život, nova poznanstva i zajedničke doživljaje koji se dugo pamte.

T. D.

 

crkva-sat

Sat koji je ponovo pokrenuo vreme Kikinde

Redakcija Kikindski April 23, 2026

Posle više od decenije ćutanja, sat na tornju hrama Svetog oca Nikolaja ponovo meri vreme – tačno u sekundu. Ono što je nekada bio samo detalj na silueti grada, ponovo je postao živi svedok svakodnevice i tihi čuvar ritma Kikinđana.

Ideja o obnovi rodila se, kako kaže starešina hrama, jerej Miroslav Bubalo, iz jednostavne želje – da sat ponovo proradi.

– Nekoliko ljudi je pitalo da li bi mogao ponovo da radi i mi smo krenuli od te ideje. Zahvaljujući znanju i prilagodljivosti inžinjera Nikolin Zorana, našli smo rešenje – ističe Bubalo.

Iako je sat godinama bio van funkcije, nije bio pokvaren. Naprotiv – njegov stari mehanizam, koji potiče iz 1908. godine, bio je očuvan i ispravan, ali zahtevan za održavanje.

– To je bio klasičan mehanički sat na tegove. Na svakih dvadeset sati morao je neko da ga navija, a uz promene temperature dolazilo je do odstupanja u vremenu. Trebalo ga je stalno podešavati – objašnjava diplomirani inženjer elektrotehnike Zoran Nikolin.

Upravo je ta složenost dovela do toga da sat vremenom stane. Generacije koje su ga održavale više nisu bile tu, a pokušaji improvizacije pokojnog Paje Spajića više nisu bili delotvorni.

Pre dve godine počinje nova priča. Ideja je bila jasna – sačuvati duh starog mehanizma, ali ga prilagoditi savremenim uslovima.

– Hteli smo da zadržimo što više originalnog mehanizma, a da ljudska intervencija bude minimalna. Stari mehanizam smo sačuvali kao istorijsku vrednost, a novi sistem smo ugradili tako da sat funkcioniše pouzdano – kaže Nikolin.

Danas sat radi uz pomoć elektromehaničkog sistema i kompjuterskog upravljanja. Opremljen je senzorima koji omogućavaju automatsku korekciju vremena.

– Svakog punog sata on sam sebe proverava i koriguje. Ako dođe do odstupanja, vraća kazaljke na tačno vreme. Zato je sada precizan u sekundu – dodaje Nikolin.

Projekat nije bio jednostavan. Pored tehničkih izazova, bilo je potrebno osmisliti sistem koji istovremeno meri vreme, upravlja mehanizmom, pokreće zvona i sve to bez „sudara“ u radu.

-Najkomplikovanije je bili električno-mehaničko prilagođavanje, tu sam imao dragocenu pomoć kolege Njari Ervina koji nam je uradio modelovanje za 3D štampu plastičnih delova, kao i kolege Branislava Popovića koji je to posle u svojoj radionici prilagodio zajedno sa mnom. Tu je učestvovao i Dragiša Markov koji je odradio neke delove. Pomogli su crkvenjak Zlatko Rauković i Vladimir Blažić koji radio na modelovanju replike sata – objašnjava Nikolin – To je relativno složen sistem koji obavlja više operacija odjednom. Bilo je potrebno mnogo testiranja i podešavanja.

U radu je učestvovalo više saradnika, od inženjera do majstora, ali i ljudi iz crkve koji su pomogli u realizaciji. Ipak, kako sa osmehom kaže otac Bubalo, najveći trošak nije bio novac.

– Finansijski nije bilo zahtevno. Rad je najviše koštao, a za ostalo je tu Temu – navodi on.

Iako su u početku mislili da obnovu niko neće ni primetiti, desilo se suprotno. Građani su počeli da obraćaju pažnju.

– Ljudi su primetili da sat radi. Čak su se javljali i da kažu da im je drago. Nekada je ovaj sat bio veoma važan – po njegovoj zvonjavi ljudi su znali koliko je sati – podseća Bubalo.

Danas sat ponovo obavlja tu ulogu. Na svakih petnaest minuta oglašava se zvonom, baš kao nekada, podsećajući na vreme kada je upravo crkveni toranj bio glavni orijentir u svakodnevnom životu.

Preostalo je još da se mehanički podese tri od četiri brojčanika, jer neki od njih i dalje kasne nekoliko minuta. Ali i to je, kako kažu, pitanje vremena – i malo hrabrosti, jer je potrebno popeti se na visinu od oko 25 metara, gde se konstrukcija ljulja na vetru.

Do tada, jedno je sigurno – vreme se vratilo na svoje mesto.

A sa njim i jedan važan deo duha Kikinde.

T. D.

naj-kica-nagradjeni

Pozdravili proleće uz osmehe, pesmu i najslađu “trku”: Milica i Stefan najbrže “Kiće”

Redakcija Kikindski April 22, 2026

Kulturni centar jutros je bio je ispunjen dečjim osmesima, pesmom i radošću, jer je tradicionalna manifestacija „Pozdrav proleću“ i ove godine okupila veliki broj najmlađih sugrađana i njihovih roditelja.

Program je započeo koncertom Branimira Baneta Rosića „Avanture leteće gitare“, koji je i ovoga puta raspevao i razigrao decu. Mališani su sa oduševljenjem pevali i učestvovali u interaktivnom programu, ne krijući uzbuđenje.

– Ovo mi je prvi put da slušam Baneta i njegovu gitaru, veoma sam uzbuđena. Glasno ću pevati – rekla je petogodišnja Selena iz vrtića „Plavi čuperak“, dok je njena drugarica Nina istakla da je i prošle godine učestvovala i da joj se posebno dopada „leteća gitara“.

I sam Rosić, koji ove godine obeležava značajan jubilej – dve decenije postojanja svog programa, nije krio zadovoljstvo što ponovo nastupa u Kikindi.

– Moja emisija „Avanture Banetove leteće gitare“ počela je pre 20 godina, i lepo je što taj jubilej obeležavam upravo ovde. Deca uvek divno reaguju, a mi zajedno pravimo jedan krug sreće – poručio je Rosić.

Posebnu pažnju i ove godine privukla je trka beba „Naj kića“, koja je izazvala osmehe, navijanje i oduševljenje publike. Od 18 učesnika, od kojih je najmlađi imao samo sedam meseci, najbrži su bili Milica Cimeša i Stefan Milićev iz Kikinde.

Jelena Milićev, Stefanova mama rekla je da pobednik ima dvanaest meseci.

 

-Stefan je brz i aktivan i kod kuće, zato nismo ni sumnjali u ovu pobedu. Iako nam je on drugo dete, ovo je prvi put da učestvujemo na takmičenju „Naj Kića“. Jako nam se dopalo, organizacija je odlična.

I Miličina mama, Katarina Cimeša, kaže da je mala pobednica vrlo brza beba.

-Milica ima devet meseci. Konkurencija je bila žestoka, ali ona se za trku pripremala svakodnevnom igrom.

„Pozdrav proleću“ u Kikindi se održava još od 1999. godine, a ove godine organizovan je 27. put. Kako ističu iz Kulturnog centra, upravo deca daju poseban pečat ovom događaju.

– Ovo je manifestacija kojoj se radujemo svake godine i namenjena je pre svega najmlađima. Pored koncerta i trke beba, imaćemo danas i centralnu priredbu i dodelu nagrada za najuspešnije radove – istakla je Tanja Nožica.

T. D.

milan-vikalo-2

Dete iz Jasenovca koje i danas piše stihove: gradonačelnik posetio Milana Vikala

Redakcija Kikindski April 20, 2026

Devedesetogodišnji Kikinđanin Milan Vikalo, preživeli logoraš Jasenovca, ugostio je gradonačelnika Mladena Bogdana u svom domu, gde je podelio deo životne priče koja i danas opominje, ali i svedoči o snazi ljudskog duha.

Poseta je organizovana na Vikalovu inicijativu, a protekla je u razgovoru koji je daleko prevazišao uobičajene susrete – u znaku sećanja, poštovanja i poruke da prošlost ne sme biti zaboravljena.

– Majka i ja smo se sakrili u grmu. Držala mi je ruku na ustima da ne zaplačem. Ustaše su nas pronašle i pucale. Majka je ranjena, a mene su odveli. Imao sam šest godina – prisetio se Vikalo.

 

Kao dečak, odveden je u Jasenovac, ali kaže da se samog boravka malo seća, jer nije ni umeo da razume šta se dešava. Istinu o tom periodu svog života, dodaje, saznao je kasnije.

Spas je, ističe, stigao zahvaljujući ocu koji je uspeo da pronađe njega i članove porodice i izvede ih iz ratnog vihora.

Posle rata, život je nastavio u Novim Kozarcima, školovao se, zasnovao porodicu i radio u Bosni, da bi se u Kikindu vratio 2018. godine.

Iako nosi teško životno iskustvo, Vikalo i danas ostaje aktivan – veliki je ljubitelj šaha i piše poeziju, inspirisan zavičajem, životom i savremenim temama.

– Hteo sam da upoznam prvog čoveka grada. Pišem pesme, pa i o državi i ljudima koji je vode – kaže Vikalo.

Gradonačelnik Mladen Bogdan naglasio je da je ovaj susret od posebnog značaja.

– Vaša priča treba daleko da se čuje. Svi koji su preživeli takve sudbine imaju šta da prenesu nama i budućim generacijama. Važno je da se ovakve stvari nikada ne zaborave – poručio je Bogdan.

On je dodao da su priče poput ove deo kolektivnog pamćenja i opomena za budućnost.

Susret u Suvačarskoj ulici bio je više od protokolarne posete – bio je podsetnik da istorija nije samo u knjigama, već u živim svedocima koji svojim životom nose najsnažnije poruke.

T. D.

merenje-bukejpg

Međunarodni dan zaštite od buke: Najbučnija lokacija zona Opšte bolnice

Aleksandra Djuran April 20, 2026

Danas se obeležava Međunarodni dan zaštite od buke, a cilj ovog dana jeste podizanje svesti o njenom štetnom uticaju na zdravlje ljudi. Najviši nivo buke beleži se u velikim gradovima. Ona nije samo neprijatna, već može izazvati i zdravstvene probleme, a ovaj dan je prilika da se skrene pažnja na potrebu za planiranjem urbanih sredina, sa manje buke i većom zaštitom građana.

-Na teritoriji grada dva puta godišnje meri se buka na deset mernih mesta. Isto tako buka se meri po dva puta godišnje i u mesnim zajednicama, a svako selo ponaosob je jedno merno mesto – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje. – Kontinuirani monitoring buke u Kikindi obavlja se od 2003. godine. Merenje komunalne buke pokazalo je da je njen izvor najčešće frekvencija saobraćaja. Unazad nekoliko godina, kao najbučnija lokacija u gradu, izdvojila se zona kod Opšte bolnice.

Za prekomernu bučnost kriva je frekvencija saobraćaja, jer se Bolnica nalazi u vrlo prometnoj ulici Đure Jakšića kojom osim putničkih automobile, saobraćaju i autobusi i teretna vozila. Ovakva situacija nije od juče, već traje godinama

Buka deluje kao stresor koji podiže puls i aktivira nervni sistem, a dugotrajna izloženost  uzrokuje povišen krvni pritisak, glavobolju, nesanicu, pa i trajna oštećenja sluha. Ona nije više rezervisana samo za ulice, buka je sve zastupljenija u stanovima, zbog čega predstavlja ozbiljan zdravstveni i komunalni problem.

-Mere koje bi mogle da se preduzmu i da smanje buku su veoma skupe. Najčešće je to izmeštanje saobraćaja, kao i postavljanje sono barijera. U odnosu na veće gradove u Kikindi je nivo buke znatno manji – precizirala je naša sagovornica.

Međunarodni dan zaštite od buke obeležava se svake godine 20. aprila. Važan je radi podizanja svesti o važnosti tišeg i zdravijeg okruženja za život. Ljudi se podstiču da smanje nivo buke u svakodnevnim aktivnostima i da koriste zaštitu za sluh kada je to potrebno.

A.Đ.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kud-petar-kocic

Kozarčani zablistali u Valjevu: „Zlatni opanak“ kao kruna decenijskog rada

Redakcija Kikindski April 20, 2026

Na prestižnom saboru folklora „Zlatni opanak“ u Valjevu, KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca ostvario je zapažen uspeh, osvojivši Zlatnu plaketu „Krstivoje Subotić“ za negovanje tradicionalne pesme, svirke, igre i običaja, kao i drugo mesto u kategoriji muških pevačkih grupa.

Ovo značajno priznanje, koje se retko dodeljuje, stiglo je kao rezultat dugogodišnjeg i posvećenog rada na očuvanju autentičnog folklornog nasleđa. Kako ističe Milan Vašalić, učešće na „Zlatnom opanku“ predstavlja mnogo više od nastupa – to je, kako kaže, „magično iskustvo i najvrednija uspomena koju svaki učesnik nosi sa sobom“.

– „Zlatni opanak“ je fantastično saborovanje i praznovanje srpske tradicije i nematerijalnog kulturnog nasleđa naših predaka. Samo biti deo festivala je posebna čast, a sva društva se za ovu priliku pripremaju studiozno, posvećeno i sa željom da daju svoj maksimum – naglašava Vašalić.

Posebnu težinu uspehu daje i činjenica da je nastup ocenjivao stručni žiri na čelu sa prof. dr Dimitrijem Golemovićem, jednim od najvećih autoriteta u oblasti tradicionalne muzike i folklora.

Nastup pod nazivom „Kozaračko zborovanje“, koji je predstavljen na sceni, rezultat je, kako ističe Vašalić, višedecenijskog rada – istraživanja, arhiviranja i scenskog oblikovanja igara, pesama, nošnje i muzike kolonista naseljenih u Novim Kozarcima.

– Naš nastup nije bio slučajan, već plod dugog procesa. Rezultat nije izostao – osvojili smo srca publike, učesnika, ali i stručnog žirija koji nije štedeo reči hvale – dodaje on.

Zlatna plaketa „Krstivoje Subotić“ nosi poseban značaj za sve članove ansambla, ali i za celu zajednicu u Novim Kozarcima, jer predstavlja potvrdu da je njihov trud, znanje i ljubav prema tradiciji prepoznata i vrednovana na najvišem nivou.

– To je trenutak kada shvatite da je vrednost onoga što radite zaista prepoznata – objašnjava Vašalić, uz zahvalnost organizatorima festivala što već više od dve decenije čuvaju i neguju kulturno nasleđe.

T. D.

rct

Kikindski talenti blistaju: 14 mladih iz RCT „Dušan Vasiljev“ izborilo plasman na državno takmičenje

Redakcija Kikindski April 19, 2026

Na 24. Pokrajinskom takmičenju talenata, održanom u subotu, 18. aprila u Pančevu, polaznici Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ iz Kikinde ostvarili su izuzetan uspeh – čak 14 njih obezbedilo je plasman na državni nivo takmičenja, potvrđujući još jednom visok kvalitet rada i posvećenost kako učenika, tako i njihovih mentora.

Najviši plasman, osvojivši prva mesta, ostvarili su Marija Popov (engleski jezik), učenica Gimnazije i stručne škole „Dositej Obradović“ iz Novog Kneževca, Milana Baštovanov (književnost), učenica Gimnazije „Dušan Vasiljev“, kao i Ilija Cvijan (srpski jezik), takođe učenik ove gimnazije.

Odlične rezultate postigli su i učenici koji su osvojili druga mesta: Mara Dragin (srpski jezik), Dorotea Borenović (fizika), Bogdan Zavišin (istorija), i Naum Ignjatov (geografija), dok su treća mesta pripala Majdi Heldrih i Đurđini Petrović (biologija), Vladislavi Petrović i Teodori Ivetić (psihologija), kao i Vukašinu Ćiriću, Marku Blažiću i Jeleni Popov (geografija).

Posebnu zahvalnost iz Centra uputili su dugogodišnjem partneru, kompaniji „Le Belier“, koja je i ove godine podržala mlade talente finansirajući troškove prevoza učenika i mentora na takmičenje, čime je dala značajan doprinos razvoju obrazovanja i podršci darovitim učenicima.

Državno takmičenje talenata biće održano krajem maja – za učenike osnovnih škola u Boru, a za srednjoškolce u Pančevu, gde će kikindski predstavnici imati priliku da još jednom pokažu znanje, trud i talenat na najvišem nivou.

T. D.

error: Content is protected !!