Друштво

rukometni-karavan

У оквиру пројекта EuroHaCa (Euro Handball Caravan), у недељу, у ОШ „Свети Сава“ реализован је рукоменти караван у ком је учествовало 300 ученика те школе. Истакнути рукометаши МРК „Кикинда Гриндекс“, Лука Панић, Марко Јокић и Милан Панић својим примером показали су деци колико су спорт и здрав живот важни за правилан развој.

Ученици су имали прилику да се опробају у овом занимљивом спорту и да пролазе полигоне прилагођене узрасту и нивоу предзнања, уз подршку локалних тренера и обучених волонтера. Испред Српског рукометног савета, програм је водио Ненад Крсљевски.

У реализацији активности, учествовали су ученици Јована Савић, Нина Стијеља, Емилија Бањац, Сара Вучковић, Марија Нађ, Николина Пилиповић, Петра Милица Фазекаш, Матија Патаки и Михајло Чанак, као и наставница физичког и здравственог васпитања, Светлана Мирчић Вукобрат.

Иначе, овај међународни спортско-едукативни програм је осмислио и спроводи Спортски рукометни савез са циљем да се овај спорт поново приближи деци основношколског узраста. Реализује се у оквиру сарадње Србије, Немачке и Француске, уз подршку програма Ерасмус+ и Европске уније.

Т. Д.

sportisti-nagrade-1

У Свечаној сали Градске куће данас су потписани уговори о стипендирању 26 младих спортиста са територије Кикинде, који су испунили услове конкурса за 2026. годину. Финансијска подршка односи се на период од маја до децембра и представља важан подстицај за њихов даљи развој и спортске успехе.

Међу стипендистима су и млади таленти са великим амбицијама. Пливач Алекса Коцкар који се тринаест година бави пливањем већ бележи запажене резултате, а подршка града за њега има посебан значај.

-Новaц од стипендије много ми значи – искористићу га за спортску опрему која ће ми помоћи да будем још бољи. Моје амбиције су велике – Олимпијада и освајање одличја – каже Алекса.

Сличан ентузијазам има и млада стрелкиња Ема Цвејин, која се већ може похвалити успесима на државним такмичењима.

-Мој циљ је да што више тренирам и да не одустајем. Највећа жеља ми је Олимпијада и европска такмичења – истиче Ема.

Овогодишњи програм доноси и новине – први пут је уведено категорисање спортиста, како би они са најзначајнијим резултатима добили већу подршку.

-Моје велике честитке – свакодневно се борите, трудите и одвајате време за спорт. Ви сте одабрали свој циљ и правац, а наша је дужност да вам пружимо подршку колико можемо – поручио је градоначелник Младен Богдан.

Он је истакао да су сви спортисти подједнако важни, али да је било неопходно направити разлику у односу на оне који постижу врхунске резултате.

-Они који су најуспешнији морају бити највише награђени, али сваки спортиста који испуњава услове заслужује подршку. Град ће увек стајати иза њих, без обзира на спорт.

Да град системски улаже у спорт потврђује и председница Спортског савеза, Јелена Чуданов, која наглашава да је циљ да што више деце буде укључено у спорт.

-Новина је категорисање спортиста, како би они који су у репрезентацији и имају значајне резултате били додатно препознати. Желимо да подстакнемо младе да се баве спортом и да будемо здравија нација – истакла је Чуданов.

 

Т. Д.

bebi-paketi

У Свечаној сали Градске куће данас је уприличено уручење 109 беби пакета родитељима чије су бебе рођене током јануара, фебруара и марта ове године. Уз осмехе, по коју сузицу и прве родитељске бриге, овај догађај још једном је показао колико су подршка и пажња важни у првим месецима родитељства.

Међу присутнима била је и Марија Калочан, мајка двомесечне Софије, којој ово није прва додела пакета.

-Софија ми је друга беба. Ова врста подршке много значи, и прошли пут смо искористили све поклоне које смо добили – рекла је она.

Сличне утиске деле и други родитељи. За Далибора Попова, који је по први пут постао отац, овај тренутак има посебну тежину.

-Он је прва беба у нашој породици, тако да сад први пут добијамо поклон од града. Подршка нам много значи – казао је Далибор, док је у наручју држао малог Душана.

Посебну пажњу привукле су и близнакиње Софија и Миа Дунић, чија је мама уз осмех истакла да свака помоћ значи.

-Ово је први пут да добијамо подршку од града. Свака помоћ нам значи. Највише се радујемо столицама и радосницама – рекла је Марија Дунић.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је родитељима и истакао значај оваквих мера.

-Посебно вам честитам што сте се у овим изазовним временима одлучили да будете родитељи. Ово је једна од мера коју спроводимо већ дуги низ година, а у наредном периоду планирамо и унапређење беби пакета, у складу са савременим потребама родитеља – поручио је градоначелник.

Чланица Градског већа, Мелинда Гомбар, нагласила је да је ово једна од најлепших активности које град реализује.

-Годишња вредност беби пакета износи око пет милиона динара, док је вредност појединачног пакета нешто више од 8.000 динара. Град континуирано улаже у популациону политику, јер је брига о деци и породици један од приоритета – истакла је она.

Поред материјалне помоћи, родитељи су са овог догађаја понели и оно најважније – осећај да у првим, често најизазовнијим данима родитељства, нису сами.

Т. Д.

 

klimatske-promene-seminar-(2)

Локална самоуправа била је домаћин едукативном семинару организованом у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене–Adapt on clime change in APV – CLIMACHANGE“, који се реализује као део Хоризонт програма  CLIMAAX. У свечаној сали Градске куће представници Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине представили су окупљенима резултате истраживања.

– У истраживању су представљени проблеми, не само наше Србије, већ и свих осталих земаља света, насталих услед климатских промена  –  истакао је Драган Ђурић, помоћник покрајинског секретара – Ми смо једини партнер на пројекту који није у Европској унији, али смо препознати по томе што смо представили значајне информације које су допринеле да пројекат има очекивани резултат.

Циљ је био да се прикупи што више података из Европе и микро територија.

-На основу добијених података израђене су анализе глобалног загревања кроз године. Уједно изнета су очекивања за наредни период. Србија је земља која умногоме зависи од пољопривреде, а климатске промене највише погађају управо пољопривреднике и све оне који се баве производњом хране, као и животну средину. Последице су највеће по здравље људи. Са подацима до којих смо дошли моћи ћемо да предвидимо промену климе и њен утицај.

Осим у Кикинди, пројекат ће бити представљен у свим окрузима у Војводини.

А.Ђ.

gimnazijalci-nagradjeni

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ остварили су изузетне резултате на бројним такмичењима, изборивши пласмане на републички ниво у различитим областима. Овогодишњи успеси сврставају ову генерацију међу најуспешније у последњих неколико деценија, а у први план стављају труд, знање и посвећеност самих ученика.

-Наши ученици су прави амбасадори знања, младости и нашег града. Ово је велики успех и за њих и за школу, посебно ако се узме у обзир да радимо у отежаним условима због реконструкције“, истакао је директор Гимназије, Александар Аћимов.

Пласмане на републичка и међународна такмичења остварили су:

  • Стефан Лазић (немачки језик, српски језик и језичка култура)
  • Тиса Фелбаб (енглески језик)
  • Ања Боберић и Милана Баштованов (књижевна олимпијада)
  • Дуња Рађеновић, Мина Радивојша и Стефан Лазић (српски језик)
  • Стефан Варга (програмирање – пласман на Српску информатичку олимпијаду)
  • Исидора Кленанц, Јована Коврлија и Ђурђина Петровић (биологија)
  • Матеја Косић (математика)
  • Алекса Томић (географска олимпијада)
  • Срна Антал и Теодора Зељковић (међународно ХИПО такмичење)
  • Матеја Косић, Хелена Грујић и Доротеа Бореновић (физика)
  • Хелена Грујић (истраживачки рад – светска конференција у Индији)
  • Алекса Коцкар и Теодора Станић (пливање – медаље)
  • Милан Панић (рукомет – сребро и репрезентација Србије)
  • Вид Вашалић (рецитаторска смотра „Песниче народа мог“)

Посебну тежину овим резултатима дају приче самих ученика, који иза успеха крију месеце рада и велику посвећеност.

Владислава Петровић, која се пласирала на републичко такмичење из психологије, истиче да јој овај успех много значи.

-Кад сам добила вести, била сам срећна, задовољна и захвална. Рад сам почела да пишем још у новембру, а тема ми је била асертивност као психолошки концепт.

Њена другарица Теодора Иветић, такође учесница републичког такмичења из психологије, додаје:

-Најтеже ми је било излагање рада пред комисијом због треме, али сам на крају успела. Знам да ће ми ово искуство значити за будућност.

Јована Коврлија, ученица првог разреда, која је изборила пласман из биологије, каже да јој републички ниво такмичења није стран – успехе је почела да ниже још у основној школи.

-Препоручила бих свима да иду на такмичења – не само због знања, већ и због дружења и лепих успомена.

Стефан Лазић, успешан у чак два предмета, истиче важност континуитета рада.

-Припремам се од септембра, сваки дан по мало. Мотивише ме то што волим оно што радим.

Дуња Рађеновић, која је остварила пласман из српског језика, била је изенађена високим пласманом.

-Нисам била сигурна у резултат, јер је такмичење веома захтевно, али сам имала велику подршку професорке и окружења.

Срна Антал, која се пласирала на међународно ХИПО такмичење из енглеског језика, истиче значај дугогодишњег рада.

-Овај успех ми је потврдио колико заправо знам. Знате и сами да се језик не учи преко ноћи. Такмичење ће бити онлајн, а ако успем да прођем даље, следећи ниво полаже се у Италији.

Иако школа тренутно ради у измењеним условима због реконструкције, то није умањило резултате ученика. Напротив, како истиче директор, ово је једна од „најберићетнијих“ година у последњих двадесетак година, што додатно говори о квалитету рада и посвећености и ученика и наставника.

Т. Д.

IMG-baaf865a87b0283a9d2b25cb14d36910-V

Чланови Синдикалне организације пензионера из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца недавно су провели дан испуњен дружењем, путовањем и новим искуствима, обилазећи неке од најзначајнијих локација у Србији.

Како истиче председник организације Радован Субин, једнодневни излет окупио је 55 пензионера из више места, а посебну вредност дало му је и учешће чланова организације из Румуније – припадника српске заједнице из околине Темишвара и Арада.

Прва станица био је Авалски торањ, где су учесници имали прилику да уживају у погледу и обележе 16 година од његове обнове. Путовање је настављено у Великој Плани, где су обишли „Моравске конаке“, а потом и манастир Покајницу, где су присуствовали служби и запалили свеће.

-Вратили смо се пуни утисака и лепих доживљаја, са жељом да се што пре поново окупимо – поручио је Субин.

Да интересовање за овакве активности не јењава, показује и наредни планирани догађај – крстарење Тисом 20. јуна, за које је већ пријављено око 80 учесника, па ће, како наводе организатори, бити ангажована чак два брода и музички програм.

Осим путовања и дружења, организација пензионерима пружа и бројне погодности – од снабдевања основним животним намирницама и огревом, до бесплатне правне помоћи, осигурања и различитих рекреативних активности. Недавно је потписан и споразум о сарадњи са компанијом „Еликсир“, који ће члановима омогућити бесплатне прегледе вида, као и значајне попусте на евентуалне интервенције.

Све ово показује да пензионерски дани у Кикинди и околини нису резервисани само за одмор, већ и за активан живот, нова познанства и заједничке доживљаје који се дуго памте.

Т. Д.

 

crkva-sat

После више од деценије ћутања, сат на торњу храма Светог оца Николаја поново мери време – тачно у секунду. Оно што је некада био само детаљ на силуети града, поново је постао живи сведок свакодневице и тихи чувар ритма Кикинђана.

Идеја о обнови родила се, како каже старешина храма, јереј Мирослав Бубало, из једноставне жеље – да сат поново проради.

– Неколико људи је питало да ли би могао поново да ради и ми смо кренули од те идеје. Захваљујући знању и прилагодљивости инжињера Николин Зорана, нашли смо решење – истиче Бубало.

Иако је сат годинама био ван функције, није био покварен. Напротив – његов стари механизам, који потиче из 1908. године, био је очуван и исправан, али захтеван за одржавање.

– То је био класичан механички сат на тегове. На сваких двадесет сати морао је неко да га навија, а уз промене температуре долазило је до одступања у времену. Требало га је стално подешавати – објашњава дипломирани инжењер електротехнике Зоран Николин.

Управо је та сложеност довела до тога да сат временом стане. Генерације које су га одржавале више нису биле ту, а покушаји импровизације покојног Паје Спајића више нису били делотворни.

Пре две године почиње нова прича. Идеја је била јасна – сачувати дух старог механизма, али га прилагодити савременим условима.

– Хтели смо да задржимо што више оригиналног механизма, а да људска интервенција буде минимална. Стари механизам смо сачували као историјску вредност, а нови систем смо уградили тако да сат функционише поуздано – каже Николин.

Данас сат ради уз помоћ електромеханичког система и компјутерског управљања. Опремљен је сензорима који омогућавају аутоматску корекцију времена.

– Сваког пуног сата он сам себе проверава и коригује. Ако дође до одступања, враћа казaљке на тачно време. Зато је сада прецизан у секунду – додаје Николин.

Пројекат није био једноставан. Поред техничких изазова, било је потребно осмислити систем који истовремено мери време, управља механизмом, покреће звона и све то без „судара“ у раду.

-Најкомпликованије је били електрично-механичко прилагођавање, ту сам имао драгоцену помоћ колеге Њари Ервина који нам је урадио моделовање за 3Д штампу пластичних делова, као и колеге Бранислава Поповића који је то после у својој радионици прилагодио заједно са мном. Ту је учествовао и Драгиша Марков који је одрадио неке делове. Помогли су црквењак Златко Рауковић и Владимир Блажић који радио на моделовању реплике сата – објaшњава Николин – То је релативно сложен систем који обавља више операција одједном. Било је потребно много тестирања и подешавања.

У раду је учествовало више сарадника, од инжењера до мајстора, али и људи из цркве који су помогли у реализацији. Ипак, како са осмехом каже отац Бубало, највећи трошак није био новац.

– Финансијски није било захтевно. Рад је највише коштао, а за остало је ту Тему – наводи он.

Иако су у почетку мислили да обнову нико неће ни приметити, десило се супротно. Грађани су почели да обраћају пажњу.

– Људи су приметили да сат ради. Чак су се јављали и да кажу да им је драго. Некада је овај сат био веома важан – по његовој звoњави људи су знали колико је сати – подсећа Бубало.

Данас сат поново обавља ту улогу. На сваких петнаест минута оглашава се звоном, баш као некада, подсећајући на време када је управо црквени торањ био главни оријентир у свакодневном животу.

Преостало је још да се механички подесе три од четири бројчаника, јер неки од њих и даље касне неколико минута. Али и то је, како кажу, питање времена – и мало храбрости, јер је потребно попети се на висину од око 25 метара, где се конструкција љуља на ветру.

До тада, једно је сигурно – време се вратило на своје место.

А са њим и један важан део духа Кикинде.

Т. Д.

naj-kica-nagradjeni

Културни центар јутрос је био је испуњен дечјим осмесима, песмом и радошћу, јер је традиционална манифестација „Поздрав пролећу“ и ове године окупила велики број најмлађих суграђана и њихових родитеља.

Програм је започео концертом Бранимира Банета Росића „Авантуре летеће гитаре“, који је и овога пута распевао и разиграо децу. Малишани су са одушевљењем певали и учествовали у интерактивном програму, не кријући узбуђење.

– Ово ми је први пут да слушам Банета и његову гитару, веома сам узбуђена. Гласно ћу певати – рекла је петогодишња Селена из вртића „Плави чуперак“, док је њена другарица Нина истакла да је и прошле године учествовала и да јој се посебно допада „летећа гитара“.

И сам Росић, који ове године обележава значајан јубилеј – две деценије постојања свог програма, није крио задовољство што поново наступа у Кикинди.

– Моја емисија „Авантуре Банетове летеће гитаре“ почела је пре 20 година, и лепо је што тај јубилеј обележавам управо овде. Деца увек дивно реагују, а ми заједно правимо један круг среће – поручио је Росић.

Посебну пажњу и ове године привукла је трка беба „Нај кића“, која је изазвала осмехе, навијање и одушевљење публике. Од 18 учесника, од којих је најмлађи имао само седам месеци, најбржи су били Милица Цимеша и Стефан Милићев из Кикинде.

Јелена Милићев, Стефанова мама рекла је да победник има дванаест месеци.

 

-Стефан је брз и активан и код куће, зато нисмо ни сумњали у ову победу. Иако нам је он друго дете, ово је први пут да учествујемо на такмичењу „Нај Кића“. Јако нам се допало, организација је одлична.

И Миличина мама, Катарина Цимеша, каже да је мала победница врло брза беба.

-Милица има девет месеци. Конкуренција је била жестока, али она се за трку припремала свакодневном игром.

„Поздрав пролећу“ у Кикинди се одржава још од 1999. године, а ове године организован је 27. пут. Како истичу из Културног центра, управо деца дају посебан печат овом догађају.

– Ово је манифестација којој се радујемо сваке године и намењена је пре свега најмлађима. Поред концерта и трке беба, имаћемо данас и централну приредбу и доделу награда за најуспешније радове – истакла је Тања Ножица.

Т. Д.

milan-vikalo-2

Деведесетогодишњи Кикинђанин Милан Викало, преживели логораш Јасеновца, угостио је градоначелника Младена Богдана у свом дому, где је поделио део животне приче која и данас опомиње, али и сведочи о снази људског духа.

Посета је организована на Викалову иницијативу, а протекла је у разговору који је далеко превазишао уобичајене сусрете – у знаку сећања, поштовања и поруке да прошлост не сме бити заборављена.

– Мајка и ја смо се сакрили у грму. Држала ми је руку на устима да не заплачем. Усташе су нас пронашле и пуцале. Мајка је рањена, а мене су одвели. Имао сам шест година – присетио се Викало.

 

Као дечак, одведен је у Јасеновац, али каже да се самог боравка мало сећа, јер није ни умео да разуме шта се дешава. Истину о том периоду свог живота, додаје, сазнао је касније.

Спас је, истиче, стигао захваљујући оцу који је успео да пронађе њега и чланове породице и изведе их из ратног вихора.

После рата, живот је наставио у Новим Козарцима, школовао се, засновао породицу и радио у Босни, да би се у Кикинду вратио 2018. године.

Иако носи тешко животно искуство, Викало и данас остаје активан – велики је љубитељ шаха и пише поезију, инспирисан завичајем, животом и савременим темама.

– Хтео сам да упознам првог човека града. Пишем песме, па и о држави и људима који је воде – каже Викало.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је овај сусрет од посебног значаја.

– Ваша прича треба далеко да се чује. Сви који су преживели такве судбине имају шта да пренесу нама и будућим генерацијама. Важно је да се овакве ствари никада не забораве – поручио је Богдан.

Он је додао да су приче попут ове део колективног памћења и опомена за будућност.

Сусрет у Сувачарској улици био је више од протоколарне посете – био је подсетник да историја није само у књигама, већ у живим сведоцима који својим животом носе најснажније поруке.

Т. Д.

merenje-bukejpg

Данас се обележава Међународни дан заштите од буке, а циљ овог дана јесте подизање свести о њеном штетном утицају на здравље људи. Највиши ниво буке бележи се у великим градовима. Она није само непријатна, већ може изазвати и здравствене проблеме, а овај дан је прилика да се скрене пажња на потребу за планирањем урбаних средина, са мање буке и већом заштитом грађана.

-На територији града два пута годишње мери се бука на десет мерних места. Исто тако бука се мери по два пута годишње и у месним заједницама, а свако село понаособ је једно мерно место – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље. – Континуирани мониторинг буке у Кикинди обавља се од 2003. године. Мерење комуналне буке показало је да је њен извор најчешће фреквенција саобраћаја. Уназад неколико година, као најбучнија локација у граду, издвојила се зона код Опште болнице.

За прекомерну бучност крива је фреквенција саобраћаја, јер се Болница налази у врло прометној улици Ђуре Јакшића којом осим путничких аутомобиле, саобраћају и аутобуси и теретна возила. Оваква ситуација није од јуче, већ траје годинама

Бука делује као стресор који подиже пулс и активира нервни систем, а дуготрајна изложеност  узрокује повишен крвни притисак, главобољу, несаницу, па и трајна оштећења слуха. Она није више резервисана само за улице, бука је све заступљенија у становима, због чега представља озбиљан здравствени и комунални проблем.

-Мере које би могле да се предузму и да смање буку су веома скупе. Најчешће је то измештање саобраћаја, као и постављање соно баријера. У односу на веће градове у Кикинди је ниво буке знатно мањи – прецизирала је наша саговорница.

Међународни дан заштите од буке обележава се сваке године 20. априла. Важан је ради подизања свести о важности тишег и здравијег окружења за живот. Људи се подстичу да смање ниво буке у свакодневним активностима и да користе заштиту за слух када је то потребно.

А.Ђ.