Друштво Архиве | Page 25 of 79 | Кикиндски портал

„Кикиндски млин” добија новог закупца: Производњу би требало да закупи „Клас“ из Сарајева

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

Борислав Чубрило, произвођач крафт пива: Сувача на пивски погон

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“ по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић

ССШ „Милош Црњански“ и ове године у пројекту „Супершколе“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.

Имате проблем у отплати кредита? Могуће разне врсте олакшица

Jelena Trifunović October 19, 2025

Сви корисници кредита у Србији који имају проблем у отплати од 15. октобра могу да рачунају на олакшице Народне банке Србије, које ће им омогућити да лакше отплаћују рате у случају финансијских потешкоћа.

Право на олакшице имају они који остану без посла, претрпе значајан пад прихода, оболе од тешке болести или доживе тешку повреду која смањује радну способност. То могу да буду и нарочито тешке породичне прилике, као што је тешка болест или смрт супружника или деце, као и развод брака ако су супружници били солидарни дужници по кредиту или је један од супружника јемац.

Што се тиче врста олакшица које се могу одобрити, оне могу бити продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање, смањење каматне стопе, неотплаћивање кредита у одређеном периоду, промена валуте у којој је изражена обавеза, делимична отплата дуга, делимичан опрост и консолидација дуга, као и проглашење застоја у отплати кредита.

Свако ко има проблем у отплати кредита, захтев подноси у својој банци, а она је дужна да га у року од 30 дана обавести да ли је прихваћен његов захтев.

Уколико корисник буде одбијен, има право на подношење жалбе такозваној комисији за олакшице, која потом још једном разматра пријаву.

Од базена до модне писте: Немања Ђукић заблистао на Недељи моде

Jelena Trifunović October 15, 2025

Немања Ђукић, доскорашњи ученик Гимназије „Душан Васиљев” и ватерполиста клуба Жак, учествовао је као један од модела на овогодишњем Serbia Fashion Week-у.

На овом престижном догађају, који традиционално окупља најпознатије модне дизајнере из Србије и света, Немања је прошетао пистом у оквиру две ревије. Представио се у колекцији Мартини Весто by Бошко Јаковљевић, познатој по елегантним мушким оделима, као и у креацији дизајнерке Тајане Балаж Јуришић.

Његово појављивање на писти привукло је пажњу публике и представника модних агенција, што потврђује да се пред њим отварају нова поглавља и у свету моде.

Покрајинска средства за младе пољопривреднике добио и Марко Јелисавац из Нових Козараца

Aleksandra Djuran October 14, 2025

Марко Јелисавац (38) у родне Нове Козарце вратио се са супругом Ружицом из Београда. У главном граду живео је од 2006. године, завршио је студије безбедности, нашао посао и пошто се оженио и добио дете пожелео је мирнији живот који се свидео и петогодишњем Луки и трогодишњој Јани.

-Супруга је из Кикинде, тако да јој повратак није представљао проблем. То нам је био прави потез јер се све променило на боље. Добили смо и друго дете и поред редовног посла пожелели смо да се бавимо и другим стварима. У старту смо се одлучили за воћарство, јер нам је то била давнашња жеља – каже Јелисавац.

У првом маху воће су посадили у башти породичне куће, док су чекали да истекне уговор о закупу за сопствени воћњак и почели су да држе стотинак кока носиља. Како је то била велика обавеза, одустали су од узгоја кока и потпуно се посветили воћарству.

-Воћњак је очевина и наша жеља је била да проширимо постојећа стабла јабука и да заснујемо питоми кестен. Од кестена смо одустали након што је анализа земље показала да није погодна за ове саднице. Средства која смо планирали да утрошимо искористили смо да постојећа стабла доведемо у одлично стање – појашњава наш саговорник.

Поред јабука, захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Јелисавци ће у наредном периоду засадити дуње, шљиве, вишње и трешње тако да ће под воћем имати око три хектара. Купиће и механизацију мулчер и атомизер од хиљаду литара за прскање. Средства, око два милиона динара, за ову намену одобрена су им по програму за младе пољопривреднике.

-На наговор запослених у Пољопривредној стручној служби конкурисао сам за средства. Нисам пуно очекивао, тако да је и мене изненадила вест да сам добио новац који нам је огромна подршка. Захваљујући овом програму одједном ћу засновати планиране воћне врсте, за шта би ми требале године, да нисам добио субвенцију – истакао је Марко Јелисавац.

Следеће године планира да воћњак обогати са садницама шипка, који се ретко гаји код нас.

-Наш циљ није да производимо само воће, него да конзументима понудимо готов производ који ће промовисати нашу средину. Пројекат под називом „Наше воће, Козарачки понос“ препознали су надлежни у Покрајини и дали нам ветар у леђа. И газдинство ће нам се убудуће тако звати и мислим да ћемо бити јединствени по томе у овом делу Баната. Уједно, нашим примером желимо да подстакнемо младе прво да се врате на село, а потом и да се баве неком делатношћу – напомиње Јелисавац.

Наредних година планирају да још више шире своје газдинство и да им воћарство буде примаран посао, да купе пакерице и линију за прављење мармелада и пекмеза.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Чувари традиције: Жетелачке свечаности у Сајану

Jelena Trifunović October 11, 2025

Некада је жетва била прави празник рада и заједништва, дани када су се људи окупљали у пољу од раног јутра, док се сунце тек помаљало над златним класјем. Српови су звецкали у ритму, а мирис свежег жита мешао са топлином летњег дана. Жетеоци су се надметали у брзини и вештини, а сваку паузу красили су смех и песма.

Снопови су се пажљиво везивали и слагали у пластове, који су на крају дана украшавали њиву као неми сведоци труда. Све се радило рукама, али и срцем — јер је сваки клас значио живот, храну и плод људског зноја.

Жетелачке свечаности у Сајану скоро три деценије оживљавају старе обичаје и показују да традиција није нешто што припада прошлости, већ жива нит која нас спаја и враћа вредностима.

Продукција Кикиндског портала захваљујући подршци Министарства информисања и телекомуникација доноси вам репортажу о Жетелачким свечаностима.

Светски дан менталног здравља: Значај правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке

Aleksandra Djuran October 10, 2025

Данашњи дан, 10. октобар обележава се као Светски дан менталног здравља. Овогодишња кампања организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Слоган је „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.

-Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Он наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света – сазнајемо у кикиндском Заводу за јавно здравље.

Статистика је неумољива тако да једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију. Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге. Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.

-Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Постоји пет елемената заснованих на доказима за које је показано да су повезани са бољим исходима у ситуацијама сталне претње: повећан осећај сигурности, смиреност, повезаност, самопоуздање и нада. Није неопходно имати све елементе заједно, али примена неких од њих може помоћи пацијентима да се носе са стресом – закључују у ЗЗЈЗ.

Истраживачи су дефинисали наду као очекивање да се ствари могу решити, оптимизам у вези са неким аспектом ситуације или везу са нечим већим од себе. Повезана је са побољшаним исходима у продуженим претећим ситуацијама. Помозите људима да буду пунији наде подсећајући их да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и позитивне акције које могу предузети у тренутку. Обраћање пажње на оно што инспирише или повећава захвалност такође је повезано са бољим исходима, као и одвајање времена за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.

Од атома до галаксије: Предавање у мокринској библиотеци поводом Светске нeдеље свемирa

Jelena Trifunović October 10, 2025

У склопу обележавања Светске недеље свемира, Туристичка организација Града је у огранку градске библиотеке у Мокрину организовала предавање на тему „Од атома до галаксије”. Предавач је био Младен Ђуран, по струци дипломирани хемичар, који се већ више од четири деценије предано аматерски бави астрономијом. Слично предавање је пре две године већ имао у Кикинди, а овог пута у пуној сали мокринске Библиотеке „Мирослав Антић” мештани свих узраста могли су да се још једном, на занимљив начин, упознају с овом темом.

Да проучавање и познавање небеских тела и законитости свемира у нашем граду има дугу традицију, суграђанима је познато још с краја шездесетих година, када је Кикинђанин Миливој Југин обавештавао читаву ондашњу државу о слетању космонаута на Месец. Било је у међувремену и других значајних небеских појава и суграђана којима је астрономија постала предмет проучавања. А Младен Ђуран се увек радо одазива позивима за предавање.

– Ове године смо први пут ову занимљиву тему померили из града ка селу, јер видимо да људе интересује ова област. Нарочито ако се представи на разумљив начин. Тема је широка и дотакла је и многе друге научне дисциплине. Акценат јесте био на астрономији, али сам се трудио да у излагању обухватим и многе друге науке које су блиско везане за научну област којом се бавим. Мислим да сам успео да разумљивим језиком популаришем ову тему, јер је у публици било различитих годишта и комуникација је била одлична. Интересатно је да су присутна школска деца постављала веома конструктивна питања и била су веома информисана о теми. Имају одлично предзнање о астрономији и није било никакве шансе да побркају ову науку с астрологијом- додаје кроз смех Ђуран.

Н. С.

Предавање за пољопривреднике: О употреби дронова у производњи

Aleksandra Djuran October 9, 2025

Предавање на тему „Прецизна пољопривреда: Примена дронова у заштити биља“ др Александра Ивезића одржао организовано је у Пољопривредној стручној служби „Кикинда“. Заинтересовани пољопривредници имали су прилику да чују колико су нове технологије заступљене и на који начин могу да се користе у примарној производњи.

-Дронови стварају нове могућности у заштити биља, тачније за третмане који су неопходни како би усеви били што бољи. Уз помоћ дрона ради се даљинска детекција и утврђује се физиолошко стање усева. Он нам омогућава да добијемо повратне информације о томе шта и како треба да третирамо њиве – казао је Ивезић.

Информације које беспилотне летелице прикупљају на газдинствима се често користе за боље информисање о агрономским одлукама и део су система који се генерално назива „прецизна пољопривреда“.

-И малим и средњим пољопривредним газдинства дронови су доступни. Увек може да се ангажује фирма која ради снимања, али претпостављам да им то није атрактивно због цене. Беспилотне летелице нису толико скупе, колико то делује на први поглед. Коштају око 20.000 евра, што није пуно када узмемо у обзир да прскалица за заштиту биља кошта десет пута више. За коришћење је неопходна кратка обука за управљање која траје до пет дана. Стручњаци са Пољопривредног факултета који се баве обукама и дају сертификате истичу да свако ко је вешт са таблетом и смарт телефоном, зна да управља дроном – наводи наш саговорник.

Александар Ивезић додаје и да је на сличним предавањима најчешће питање колика је ефикасност ове технологије и да ли она миже да конкурише тракторским прскалицама или пак машинама које раде на земљи.

-Тестирао сам дронове у домену заштите биље, првенствено јер ми је то струка, и моји резултати показују да они у потпуности могу да конкуришу механизацији са земље. Моје искуство показује да инсектицидни третман са механизацијом са земље и беспилотном летелицом иде у корист дрона – закључио је Ивезић.

Примера ради дронови прскалице испоручују веома фине апликације за прскање које се могу усмерити на одређена подручја како би се максимизирала ефикасност и уштедели трошкови хемикалија. Овакав дрон представљен је и Дану поља кукуруза и сунцокрета одржаном у нашем граду.

Предавање је организовано у сарадњи са Покрајинским фондом за развој пољопривреде.

А.Ђ.