Друштво

budi-donor-1

У Кикинди је данас одржано едукативно предавање под називом „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде. Скуп је окупио пацијенте, лекаре и представнике локалне самоуправе са циљем да се подигне свест грађана о важности донорства и трансплантације органа.

Секретарка удружења, Дренка Варађанин, истакла је да је главни циљ оваквих предавања да се људима приближи значај трансплантације и донорства.

-Желимо да пробудимо свест и пренесемо информацију о важности трансплантације. Људи који су на дијализи заслужују да живе нормалан живот, без вишесатних третмана три пута недељно. Трансплантација им то омогућава, рекла је Варађанин.

Она је додала да је број информисаних грађана и даље мали, као и да је неинформисаност највећи проблем.

-Људи често мисле да је донорство трговина органима, што није тачно. Огроман тим лекара учествује у процесу кадаверичне трансплантације, а одлуке се доносе строго по закону. Зато су медији и овакви скупови од огромног значаја, нагласила је секретарка удружења.

Према њеним речима, удружење тренутно броји око 200 чланова, од чега је 95 особа на дијализи.

-Ми смо непрофитно удружење и свака донација нам је добродошла. Организујемо овакве скупове како бисмо едуковали пацијенте и грађане, и помогли им да воде што лакши живот, додала је Варађанин, најавивши да ће у децембру поводом Дана инвалида бити организован још један скуп.

Предавању је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа, који је у име локалне самоуправе пружио подршку раду удружења.

-Град Кикинда увек пружа помоћ. Изузетно је важно да све маргинализоване групе имају подршку како би се заједничким снагама подигла свест о њиховим потребама. Овакви скупови су прилика да људи размене искуства, а ми ћемо као град увек бити ту за њих, поручио је Раду.

О значају донорства говорио је др Слободан Шеиновић са Клинике за нефрологију и клиничку имунологију Клиничког центра Војводине.

-Постоје две врсте донорства – кадаверично и сродничко. Закон јасно регулише услове, али је у пракси неопходан пристанак породице за кадаверичну трансплантацију. Нажалост, проценат одобрења је испод 50 одсто, рекао је он.

Предавање „Буди донор, продужи бар један живот“ подсетило је Кикинђане на то колико једна хумана одлука може променити нечији живот. Захваљујући раду удружења, подршци града и ангажовању стручњака, тема донорства улази у јавни простор, где јој је – без сумње – и место.

Т. Д.

novi-kozarci-akademija-(1)

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима je уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот  – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“,  удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

 

 

 

 

ogrev

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња  је за буквом  која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је  9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају  за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве  је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време.  Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

 

 

 

sovembar-(5)

Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.

Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.

Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.

 

 

kkikindski-mlin-(4)

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан  је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

cubrilo-(2)

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“  по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић

sss-albanija-razmena-(5)-Copy

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.

 

 

 

 

wallet-2125548-1280

Сви корисници кредита у Србији који имају проблем у отплати од 15. октобра могу да рачунају на олакшице Народне банке Србије, које ће им омогућити да лакше отплаћују рате у случају финансијских потешкоћа.

Право на олакшице имају они који остану без посла, претрпе значајан пад прихода, оболе од тешке болести или доживе тешку повреду која смањује радну способност. То могу да буду и нарочито тешке породичне прилике, као што је тешка болест или смрт супружника или деце, као и развод брака ако су супружници били солидарни дужници по кредиту или је један од супружника јемац.

Што се тиче врста олакшица које се могу одобрити, оне могу бити продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање, смањење каматне стопе, неотплаћивање кредита у одређеном периоду, промена валуте у којој је изражена обавеза, делимична отплата дуга, делимичан опрост и консолидација дуга, као и проглашење застоја у отплати кредита.

Свако ко има проблем у отплати кредита, захтев подноси у својој банци, а она је дужна да га у року од 30 дана обавести да ли је прихваћен његов захтев.

Уколико корисник буде одбијен, има право на подношење жалбе такозваној комисији за олакшице, која потом још једном разматра пријаву.

nemanjaaa

Немања Ђукић, доскорашњи ученик Гимназије „Душан Васиљев” и ватерполиста клуба Жак, учествовао је као један од модела на овогодишњем Serbia Fashion Week-у.

На овом престижном догађају, који традиционално окупља најпознатије модне дизајнере из Србије и света, Немања је прошетао пистом у оквиру две ревије. Представио се у колекцији Мартини Весто by Бошко Јаковљевић, познатој по елегантним мушким оделима, као и у креацији дизајнерке Тајане Балаж Јуришић.

Његово појављивање на писти привукло је пажњу публике и представника модних агенција, што потврђује да се пред њим отварају нова поглавља и у свету моде.

JELISAVAC

Марко Јелисавац (38) у родне Нове Козарце вратио се са супругом Ружицом из Београда. У главном граду живео је од 2006. године, завршио је студије безбедности, нашао посао и пошто се оженио и добио дете пожелео је мирнији живот који се свидео и петогодишњем Луки и трогодишњој Јани.

-Супруга је из Кикинде, тако да јој повратак није представљао проблем. То нам је био прави потез јер се све променило на боље. Добили смо и друго дете и поред редовног посла пожелели смо да се бавимо и другим стварима. У старту смо се одлучили за воћарство, јер нам је то била давнашња жеља – каже Јелисавац.

У првом маху воће су посадили у башти породичне куће, док су чекали да истекне уговор о закупу за сопствени воћњак и почели су да држе стотинак кока носиља. Како је то била велика обавеза, одустали су од узгоја кока и потпуно се посветили воћарству.

-Воћњак је очевина и наша жеља је била да проширимо постојећа стабла јабука и да заснујемо питоми кестен. Од кестена смо одустали након што је анализа земље показала да није погодна за ове саднице. Средства која смо планирали да утрошимо искористили смо да постојећа стабла доведемо у одлично стање – појашњава наш саговорник.

Поред јабука, захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Јелисавци ће у наредном периоду засадити дуње, шљиве, вишње и трешње тако да ће под воћем имати око три хектара. Купиће и механизацију мулчер и атомизер од хиљаду литара за прскање. Средства, око два милиона динара, за ову намену одобрена су им по програму за младе пољопривреднике.

-На наговор запослених у Пољопривредној стручној служби конкурисао сам за средства. Нисам пуно очекивао, тако да је и мене изненадила вест да сам добио новац који нам је огромна подршка. Захваљујући овом програму одједном ћу засновати планиране воћне врсте, за шта би ми требале године, да нисам добио субвенцију – истакао је Марко Јелисавац.

Следеће године планира да воћњак обогати са садницама шипка, који се ретко гаји код нас.

-Наш циљ није да производимо само воће, него да конзументима понудимо готов производ који ће промовисати нашу средину. Пројекат под називом „Наше воће, Козарачки понос“ препознали су надлежни у Покрајини и дали нам ветар у леђа. И газдинство ће нам се убудуће тако звати и мислим да ћемо бити јединствени по томе у овом делу Баната. Уједно, нашим примером желимо да подстакнемо младе прво да се врате на село, а потом и да се баве неком делатношћу – напомиње Јелисавац.

Наредних година планирају да још више шире своје газдинство и да им воћарство буде примаран посао, да купе пакерице и линију за прављење мармелада и пекмеза.

А.Ђ.