Друштво

baka-zorka-7

У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.

– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.

Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.

-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.

Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.

Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.

-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.

Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.

– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.

Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.

– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.

Т. Д.

 

skola-novi-kozarci

Поводом Совембра, месеца посвећеног нашим малим, пернатим и изузетно корисним суграђанкама, Туристичка организација Кикинде и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој организују едукативну наставу за ученике трећег разреда основних школа.

Један такав час одржан је и у Основној школи „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима, где су ученици трећег разреда са пуно пажње и радозналости слушали занимљиве приче о совама — птицама које су Кикинду прославиле широм света. Ученици су показали одлично предзнање, а нова сазнања су додатно подгрејала њихову знатижељу.

Аника Мајкић, ученица трећег разреда, открила нам је да је већ имала прилику да сазна занимљивости о ушарама.

— Мој брат је учествовао на више такмичења поводом Совембра, па сам од њега чула много занимљивих ствари о ушарама. Сове су веома корисне птице и имају лепо перје — каже Аника.

Учитељ Филип Попадић истиче да се ова врста наставе одлично уклапа у предмет „Природа и друштво”.

– Деца стичу нова знања о совама и њиховим карактеристикама, о природном феномену по коме је Кикинда препознатљива, и заиста уживају у сваком новом открићу — каже учитељ.

Едукативна настава обухвата све школе, па деца имају прилику да на занимљив и интерактиван начин упознају свет сова, јединственог симбола нашег града.

akademija-prvi-sv-rat

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији.  – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

ETS-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат сa којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

bolnica-donacije-(23)

Покрајинска влада ће са укупно 30 милиона динара финансирати набавку медицинске опреме за потребе Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Опште болнице у Кикинди, одлучено је на данашњој седници Покрајинске владе којој је председавала председница Маја Гојковић.

Кикиндска Болница добиће ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Та установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година. Набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

zito-deembar-2

Оптимални агротехнички рок за сетву пшенице је истекао 25. октобра, а с обзиром на  лоше временске услове, жито се сејало до 15. новембра. У нашем атару сетва озимих стрнина завршенa је почетком недеље.

-Око 40 одсто пшенице посејано је у сушним условима, а део је, у трећој декади септембра, заснован након падавина – сазнајемо од саветодавца ПСС Зорана Симића. – Ницање овог усева очекује се до краја недеље с обзиром на то да су временски услови повољни. Ове године имаћемо уједначено ницање јер је крајем септембра пало 25 литара кише по квадратном метру, а недавно је забележено још 15 литара воденог талога.

И ове сезоне настављен је тренд повећања површина под житом. По проценама „Жита Србије”, хлебног зрна би требало да буде од 15 до 20 одсто више.

-Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза. Киша је добродошла с обзиром на то да је евидентан дефицит влаге у земљишту – напомиње наш саговорник.

Сетву уљане репице пратила је суша те су услови за клијање и ницање били неповољни.

-Карактеристично за ову културу је да је и она никла после падавина у септембру и то између 40 и 60 процената. Уколико временске прилике буду повољне могуће је да ће уљана репица опстати пошто већи део овог усева тренутно није у оптималној фази за презимљавање. Са друге стране уколико температуре буду ниске доћи ће до измрзавања – додаје Симић.

На територији Суботице и Кикинде више хиљада хектара под уљаном репицом је преорано због суве и топле климе током септембра и октобра. Зато су пољопривредници усев морали да замене другим, пшеницом и јечмом. Колико ће уљарице остати знаће се када прође новембар.

А.Ђ.

pap-predavanje

Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.

-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.

 

У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.

-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.

Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.

hacko-1

Иако подаци Института „Батут“ показују да Севернобанатски округ има један од најкраћих очекиваних животних векова у земљи и висок број оболелих од малигних болести, стручњаци истичу да постоје и охрабрујући помаци. Како објашњава др Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине, у последњим годинама уочено је смањење смртности од кардиоваскуларних болести у првим, критичним часовима по пријему у болницу – што је резултат боље организације здравствене службе, модерне дијагностике и брже интервенције.

-У нашој средини, половина становништва умире од болести срца и крвних судова. На првом месту је инфаркт миокарда, на другом мождани удар. Оно што охрабрује јесте да се исход лечења у првим часовима значајно побољшао, захваљујући развијеним коронарним јединицама, савременој дијагностици и доброј комуникацији са вишим нивоима здравствене заштите – објашњава др Хачко.

Он додаје да се у Општој болници у Кикинди пацијенти стабилизују и уколико је потребно, упућују у Институт у Каменици, где у првих 48 сати могу добити стент – што често представља разлику између живота и смрти.

Према речима др Хачка, најчешћи узроци смрти у Севернобанатском округу су управо хронична, масовна, незаразна обољења – болести срца и крвних судова и малигне болести. Код мушкараца доминирају тумори бронха, плућа и дебелог црева, док су код жена најчешћи карциноми дојке, дебелог црева и репродуктивних органа.

-Инфективне болести се добијају, а незаразне узимају. То значи да су оне директна последица нашег стила живота: начина исхране, физичке активности, стреса, квалитета животне средине – каже др Хачко.

Он наглашава да постоје два типа фактора ризика: непроменљиви (старост, пол и наслеђе) и променљиви (начин живота и утицај средине). Док на прве не можемо утицати, други су у великој већини у нашим рукама.

Једна од кључних порука овог разговора односи се на разлику између здравственог васпитања и промоције здравља.

-Здравствено васпитање покушава да промени навике појединца који већ има здравствене проблеме, али дугорочно, то не доноси велике резултате. Промоција здравља третира здравље као извор живота, а не као објекат лечења. Уместо да људима причамо о болести, треба да их учимо како да живе здраво – објашњава др Хачко.

Он сматра да је највећа добит од улагања у здравствену промоцију код најмлађих – у предшколском и школском узрасту, док још нису дошли у контакт са факторима ризика.

-Ако дете нaучимо да је лепо бити активан и удисати свеж ваздух и привлачно бити у форми, не морамо му причати о притиску и инфаркту – истиче он.

Иако систем здравствене заштите у Србији има добру структуру, савремену опрему и доступност услуга, највећи проблем остаје недостатак медицинског кадра.

-Није проблем у стручности, већ у бројности. Имамо врхунску дијагностику, модерне лабораторије и добро опремљене просторе, али немамо довољно лекара. Потребно је створити услове да млади лекари остану у овој средини и да се фаворизује квалитетна едукација као вредност – наглашава др Хачко.

Здравствена политика, по његовим речима, треба да буде усмерена на јачање здравственог потенцијала сваког појединца. То подразумева улагање у превенцију, здравствену писменост и мотивацију за промену животних навика.

-Свако јутро треба да почнемо питањем: шта ћу данас да урадим за своје здравље? Да ли ћу појести нешто здраво, прошетати, удисати свеж ваздух, засадити дрво, насмејати се, бити захвалан… Све то јача наш здравствени потенцијал и чини друштво отпорнијим – поручује др Хачко.

 

Goran-Mikulic-1

Горан Микулић из Пландишта представиће своју књигу „Инвалид- скрипта о можданом удару, спорту и рокенролу“ сутра (четвртак) у 19 сати у великој сали кикиндског Културног центра. Промоцију, поред Културног центра, организује и кикиндско удружење Срба у региону и дијаспори „Корени“, чији је Микулић члан.

– Књига је заснована на аутобиографском искуству, када ми је једна рутинска операција бруха окренула живот наглавачке- каже аутор. – Tоком опоравка од операције, откачио се тромб и доживео сам мождани удар, који ми је трајно променио живот. Петнаест дана нисам никако могао да говорим. Данас сам релативно функционалан, а пре свега тога сам био спортиста и музичар, играо кошарку за КК Нови Сад, Вршац и родно Пландиште, бавио се музиком и живео спортским животом. Једна несрећна околност ми је заувек променила живот и ја сам одлучио да то преточим у књигу која ће бити нека врста менталног разгибавања и путоказ свима како се борити упркос ограничењима- истиче Микулић и додаје:

– Данас, упркос тешкоћама, јер се у ходу ослањам на штап, покушавам да живим што нормалније и желим да пружим наду свима који се суочавају са здравственим проблемима да наставе да се боре. Књига је писана помирљивим тоном, без горчине и мислим да ће бити занимљива свима који је прочитају. Сав приход од продаје ићи ће у хуманитарне сврхе- наводи Микулић уз податак да је већ имао успешне промоције у Панчеву, Сечњу и Београду, уз одличан одзив публике.

За његову животну причу заинтересовали су се и филмски ствараоци из Турске и намера им је да сниме филм по овој књизи.

Н. С.

 

edjseg-mlade-zvezde-(3)

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“.  Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара.  Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

 

 

 

error: Content is protected !!