Друштво Архиве | Page 24 of 79 | Кикиндски портал

Рутинска операцију му преокренула живот: „Желим да пружим наду свима који се суочавају са здравственим тешкоћама”

Jelena Trifunović November 5, 2025

Горан Микулић из Пландишта представиће своју књигу „Инвалид- скрипта о можданом удару, спорту и рокенролу“ сутра (четвртак) у 19 сати у великој сали кикиндског Културног центра. Промоцију, поред Културног центра, организује и кикиндско удружење Срба у региону и дијаспори „Корени“, чији је Микулић члан.

– Књига је заснована на аутобиографском искуству, када ми је једна рутинска операција бруха окренула живот наглавачке- каже аутор. – Tоком опоравка од операције, откачио се тромб и доживео сам мождани удар, који ми је трајно променио живот. Петнаест дана нисам никако могао да говорим. Данас сам релативно функционалан, а пре свега тога сам био спортиста и музичар, играо кошарку за КК Нови Сад, Вршац и родно Пландиште, бавио се музиком и живео спортским животом. Једна несрећна околност ми је заувек променила живот и ја сам одлучио да то преточим у књигу која ће бити нека врста менталног разгибавања и путоказ свима како се борити упркос ограничењима- истиче Микулић и додаје:

– Данас, упркос тешкоћама, јер се у ходу ослањам на штап, покушавам да живим што нормалније и желим да пружим наду свима који се суочавају са здравственим проблемима да наставе да се боре. Књига је писана помирљивим тоном, без горчине и мислим да ће бити занимљива свима који је прочитају. Сав приход од продаје ићи ће у хуманитарне сврхе- наводи Микулић уз податак да је већ имао успешне промоције у Панчеву, Сечњу и Београду, уз одличан одзив публике.

За његову животну причу заинтересовали су се и филмски ствараоци из Турске и намера им је да сниме филм по овој књизи.

Н. С.

Таленат за песму, плес, рецитовање младе звезде показале у оквиру 10. „Tini Csillag“

Aleksandra Djuran November 2, 2025

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“. Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара. Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

Предавање у ПСС: О могућностима прераде воћа и поврћа

Aleksandra Djuran October 31, 2025

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

„Матица” из Банатског Великог Села: Понос вредних пчелара

Jelena Trifunović October 31, 2025

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

Манифестација „Гужаљош“,која окупља пет места из четири државе, наредне године у Руском Селу

Aleksandra Djuran October 31, 2025

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

Пашњаци велике дропље богатији за новог становника: Угрожена врста достигла двоцифрени број

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ и ове године богатији је за једну велику дропљу. Ради се о младој птици, за коју се верује да је мужјак. Уколико се обистине предвиђања то ће бити други мужјак на пашњаку јер се и претпрошле, након осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро боре се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-Достигли смо двоцифрени број великих дропљи и у резервату их је сада десет. Имамо осам женки и, надамо се, два мужјака. То би значило да би у будућности могли да имамо младе. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре и сада имамо резултате – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти – истакао је наш саговорник.

У резервату је изграђен визиторски центар чији је циљ да се омогући да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да се организују стручни скупови на којима ће бити омогућено да се путем пројектора приказује све што је везано за тему. Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе резервата недалеко од Мокрина. Садржи две затворене потпуно опремљене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

-Ове године опремили смо визиторски центар са соларним панелима тако да сада има струје. Имамо и учионице на отвореном. За следећу годину планирамо да избушимо такозвана влажна станишта односно бунаре који ће такође бити на соларни погон. Циљ нам је да покушамо да вратимо влажна станишта, која су некада постојала, у првобитно стање. У овоме имамо помоћ од надлежних покрајинских и републичких органа – навео је Божин.

Како би Специјални резерват био што доступнији посетиоцима неопходно је урадити и приступни пут. Од асфалтног пута до визиторског центра има два километара неасфалтираног и лошег атарског прилаза. Уколико би се посуо, барем туцаник, значајно би се повећао број оних који би посетили и изучавали ово станиште.

Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја и у „Перјанци“ верују да би већ наредне године могли да имају и принове.

-Пракса је показала да када врста падне испод 20 јединки, не може да се опорави. Ми смо доказали супротно. Пре неколико година имали смо осам дропљи и оне се опорављају. Специјални резерват јединствен је у Европи јер 10.000 година није дошло до ерозије земљишта. Према мишљењу стручњака то је разлог што је велика дропља и даље на овом терену – сазнајемо од Богице Божина.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.

Буди донор – продужи бар један живот: Кикинђани позвани да подигну свест о значају донирања органа

Redakcija Kikindski October 26, 2025

У Кикинди је данас одржано едукативно предавање под називом „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде. Скуп је окупио пацијенте, лекаре и представнике локалне самоуправе са циљем да се подигне свест грађана о важности донорства и трансплантације органа.

Секретарка удружења, Дренка Варађанин, истакла је да је главни циљ оваквих предавања да се људима приближи значај трансплантације и донорства.

-Желимо да пробудимо свест и пренесемо информацију о важности трансплантације. Људи који су на дијализи заслужују да живе нормалан живот, без вишесатних третмана три пута недељно. Трансплантација им то омогућава, рекла је Варађанин.

Она је додала да је број информисаних грађана и даље мали, као и да је неинформисаност највећи проблем.

-Људи често мисле да је донорство трговина органима, што није тачно. Огроман тим лекара учествује у процесу кадаверичне трансплантације, а одлуке се доносе строго по закону. Зато су медији и овакви скупови од огромног значаја, нагласила је секретарка удружења.

Према њеним речима, удружење тренутно броји око 200 чланова, од чега је 95 особа на дијализи.

-Ми смо непрофитно удружење и свака донација нам је добродошла. Организујемо овакве скупове како бисмо едуковали пацијенте и грађане, и помогли им да воде што лакши живот, додала је Варађанин, најавивши да ће у децембру поводом Дана инвалида бити организован још један скуп.

Предавању је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа, који је у име локалне самоуправе пружио подршку раду удружења.

-Град Кикинда увек пружа помоћ. Изузетно је важно да све маргинализоване групе имају подршку како би се заједничким снагама подигла свест о њиховим потребама. Овакви скупови су прилика да људи размене искуства, а ми ћемо као град увек бити ту за њих, поручио је Раду.

О значају донорства говорио је др Слободан Шеиновић са Клинике за нефрологију и клиничку имунологију Клиничког центра Војводине.

-Постоје две врсте донорства – кадаверично и сродничко. Закон јасно регулише услове, али је у пракси неопходан пристанак породице за кадаверичну трансплантацију. Нажалост, проценат одобрења је испод 50 одсто, рекао је он.

Предавање „Буди донор, продужи бар један живот“ подсетило је Кикинђане на то колико једна хумана одлука може променити нечији живот. Захваљујући раду удружења, подршци града и ангажовању стручњака, тема донорства улази у јавни простор, где јој је – без сумње – и место.

Т. Д.

Поводом 80 година од колонизације свечана академија и додела признања у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима je уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“, удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Истраживали смо каква је понуда огрева: Чврсто гориво и даље најисплативије

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња је за буквом која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је 9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време. Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

Ликовни конкурс за малишане: „Сова ушара – редован гост нашег града”

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.

Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.

Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.