Beležnica Arhive | Stranica 9 od 19

Danas počinje Petrovski post

Igor Crnogorac jul 1, 2024

Petrovski, odnosno Apostolski post, za pravoslavne vernike ove godine traje od 1. do 11. jula, do Petrovdana, koji je nepokretni prznik i obeležava se 12. jula. Početak posta, i njegovo trajanje zavise od datuma Uskrsa. Najkraće traje jednu, a najduže šest sedmica. Počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje.

Prema crkvenom kanonu, ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi, utorak i četvrtak na ulju, a subota i nedelja na ribi. Ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Dan uoči Petrovdana takođe se strogo posti.

Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili u petak, kao ove godine, toga dana se ne mrsi, već se jede riba.

Svrha posta, kako nalažu pravila vere, jeste i obavezno uzdržavanje od loših misli, reči i dela.

S. V. O.

Za pravoslavne vernike danas je praznik Duhovi

Igor Crnogorac jun 23, 2024

Ovo je dan Svete Trojice, jedan je od najznačajnih hrišćanskih praznika kojim je završeno osnivanje Hristove Crkve. Na današnji dan crkve i domovi se kite zelenim grančicama i posipaju travom.

Praznik Svete Trojice predstavlja sva tri lica Boga – Oca, Sina i Svetog Duha. Naziva se još i Duhovi i Pedesetnica i posvećen je Silasku svetoga Duha na apostole, i proslavlja se kao rođendan Crkve. Učenici sina Božijeg progovorili su tada mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli su po celom svetu da propovedaju hrišćanstvo.

Duhovi se slave tri dana, kao i Božić i Uskrs, a praznovanje se nastavlja cele sedmice, tokom koje se ne posti, jer je to „trapava nedelja“.

Najavljuje Petrovski, odnosno Apostolski post koji ove godine traje od 1. do 11. jula, odnosno do Petrovdana koji svake godine praznujemo 12. jula.

Običaj je da se danas, tokom molitve, u hramovima pletu venčići od trave koji se posle stavljaju pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.

Svete Trojice su krsna slava mesta i gradova. U mnogim mestima organizuju se litije. Slave se i kao krsna slava, prvi ili drugi dan. Slava su, Dan policije i Dan MUP-a Srbije.

Danas je Spasovdan

Igor Crnogorac jun 13, 2024

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa. Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i, kada su se njegovi učenici nalazili za trpezom, Hristos im se ponovo javio i rekao:

„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“.

Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i da ljude spasavaju u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku, Hristos je učenike i blagoslovio, nakon čega je počeo da se uznosi na nebo (Uznesenje), i vratio se Bogu.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše!“

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

U pravoslavnom kalendaru ovaj praznik obeležen je crvenim slovom.

Pravoslavci se danas sećaju Svetih Ćirila i Metodija

Igor Crnogorac maj 24, 2024

Pravoslavni vernici danas obeležavaju sećanje na Svetu braću Ćirila i Metodija koji su širili hrišćansku veru i pismenost među Slovenima.

Rođeni su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među makedonskim Slovenima i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin).

Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo.

Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu.

Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se, potom, vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do upokojenja, 6. aprila 885. godine.

Njegovo delo nastavili su njegovi učenici predvođeni Svetim Klimentom. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Ohrid, gde su produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija.

U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je obeležen crvenim slovom.

Sova Buba dobila partnera – sada su jedini par velikih ušara

Igor Crnogorac maj 12, 2024

Buba, velika ušara, poreklom Čehinja, sada Kikinđanka u domaćinstvu porodice Trumbetašev, dobila je potencijalnog partnera, pripadnika svoje vrste. Coka je stigao iz Slovenije i bio je povod da ih posetimo posle Bubinog prvog rođendana, 15. aprila. Saznali smo da je Coka stariji samo šest nedelja, da je nešto manji od Bube, jer je mužjak i jer ona voli da jede, kao i da još uvek nisu u prijateljskim odnosima. Ukoliko ga Buba ne pojede, postoji mogućnost da se razvije prava ptičija romansa.

– Oboje su inpritovane ptice, rođene u kontrolisanim uslovima i ne prepoznaju se, kao što bi to u prirodi bio slučaj – priča Veselin Trumbetašev. – Oni ne doživljavaju jedan drugog kao pripadnika svoje vrste. Buba, recimo, mene doživljava kao roditelja, a Coku kao plen. Zato su razdvojeni.

Iako je Coka stigao da Buba, koja je došla kao beba, ne bi bila usamljena, prvi susret, kaže Veselin, nije bio nimalo romantičan. Malo su se plašili, malo ignorisali, a sada se radi na tome da ne budu neprijatelji, što bi bilo krajnje neprihvatljivo jer su grabljivice. Zato imaju odvojene volijere/stanove, mada Buba ima i terasu jer je starosedelac kod Trumbetaševih koji ozbiljno rade na tome da ovaj, za sada samo formalni brak, uz izuzetnu upornost, postane prava ljubavna priča.

– Organizujem im posete i mirni su kao gosti, ali kao domaćini su malo teritorijalni i još uvek su na distanci. Voleo bih da se zbliže, ali će za to biti potrebno vreme. Ako bih u tome uspeo, udaljili bi se od nas. Za sada, Buba, recimo, kada se uplaši, dolazi kod mene – priča Veselin koji, za kvalitetnu ishranu svojih ljubimaca ima organizovanu proizvodnju belih pacova i prepelica.

Buba i Coka su predstavnici vrste velikih ušara, „Bubo Bubo“ sova, najvećih u Evropi i među najvećima na svetu. Raspon krila im je do 1,9 metara. Vrsta je ime dobila po velikim perjanim „uškama“ na vrhu glave koje nemaju nikakve veze s ušnim otvorima koji su, inače, niže na glavi. Po „uškama“ se jedino i razlikuju jer su kod ženke one spuštene nadole. Sova se, inače, od drugih ptica grabljivica razlikuje po tome što odlično vidi i noću, pa lovi i po mraku,i u Cokinom i Bubinom slučaju dnevno spavanje je samo mit. Danju su budne, i spavaju kad su umorne, kaže Veselin. Imaju bioritam kao ljudi.

Ukoliko se rodi ljubav ili bar trpeljivost, i u dom porodice Trumbetašev stignu i prvi pilići džinovske sove, one će i dalje biti inpritovane ptice jer nisu rođene u svom prirodnom staništu. Buba izlazi iz volijere i ide u slobodan let, ali samo iznad dvorišta, a Coka još uvek ne jer nije dostigao „letnu kilažu“, kaže Veselin.

Obe sove su legalizovane, imaju svoje papire o poreklu, dozvole, prstenje. Stambeno su obezbeđene, o egzistenciji ne moraju da brinu, ostaje im samo da se zavole. Nadamo se da će ugovoreni brak uspeti i da će ova ljubavna priča u potencijalu imati srećan i plodan kraj.

Danas je Sveti Vasilije Ostroški – iscelitelj najtežih bolesti i muka

Igor Crnogorac maj 12, 2024

Pravoslavni vernici današnji dan posvećuju čudotvorcu Srpske pravoslavne crkve, Svetom Vasiliju Ostroškom.

Rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjiću u hercegovačkom Popovom Polju 1610. godine. Zamonašio se u manastiru Uspenija Bogorodice u Trebinju i ubrzo je postao episkop. Najpre je boravio u Tvrdošu, a potom prelazi u Ostrog.

Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio na današnji dan 1671. godine. Njegove mošti čuvaju se 300 godina u manastiru Ostrog u Crnoj Gori kao velika svetinja i mesto su hodočašća za vernike svih religija. I danas se smatraju čudotvornim, pa je narod nastavio da dolazi, nalazeći isceljenja i u najtežim bolestima i mukama.

Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je baš 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.

Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor (deo arhijerejske odeće) Svetog Vasilija.

Sveti Vasilije se slavi i kao krsna slava. Po običajima, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Za pravoslavne vernike danas je Markovdan

Igor Crnogorac maj 8, 2024

Pravoslavni vernici danas obeležavaju sećanje na Svetog Marka, jednog od 70 svetih apostola Hristovih. Marko je bio Jevrejin i pratio je Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa. Na molbu vernih rimskih hrišćana napisao je Jevanđelje, koje je lično Sveti Petar pregledao i potvrdio kao istinito.

Propovedao je Hristovu veru u Akvileju i Egiptu, sagradio mnoge crkve i postavljao sveštenike. Činio je mnoga čudesa zbog kojih su mnogi tada poverovali u Isusa Hrista i krstili se. U Aleksandriji je bačen u tamnicu jer je mnoge preveo u hrišćanstvo. U trenutku njegovog pogubljenja, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemljotres.

Njegove mošti su, u devetom veku, prenete u Veneciju i najpre su pokopane u Duždevoj kapeli, a zatim, dva veka kasnije, prenete su u Crkvu svetog Marka.

Ovaj dan nije crveno slovo ali se izbegavaju poljski radovi. Ne valja na ovaj dan ni spavati, da se ne bi spavalo preko cele godine. Sveti Marko je česta krsna slava i slava pojedinih gradova i mesta.

SPC i vernici slave drugi dan Vaskrsa i Đurđevdan

Jelena Trifunović maj 6, 2024

Drugi dan vaskršnjeg praznika, u Srbiji je neradni dan. Vaskršnjim ponedeljkom započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa. Danas se nastavljaju gozbe i veselja, dočekuju se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, rodbina iz udaljenijih krajeva. Svaki gost dobija obojeno jaje.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave i Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Jedna je od najčešćih slava kod Srba.

Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Njegov otac je stradao kao hrišćanin, nakon čega se majka preselila u Palestinu, gde je odrastao. Kao mladić, dospeva do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana. Tamnica, okovi i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili Hristovu veru, među njima i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.

Poštovan je kao zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi, ali i zaštitnik konjice, vitezova i viteštva i krstaških pohoda. Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru, a drugi je prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija – Đurđic, koji se slavi 16. novembra.

Danas se proslavlja Vaskrs, praznik nad praznicima

Aleksandra Djuran maj 5, 2024

Pravoslavni vernici danas slave Uskrs, praznik koji Srpska pravoslavna crkva naziva praznikom nad praznicima. To je najradosniji hrišćanski praznik koji obeležava Hristovo vaskrsnuće tri dana nakon njegove smrti na Golgoti. Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život.

Vaskrs je dan radosti i druženja među ljudima, a posebnu draž mu daju ofarbana i šarana jaja, kao i drugi običaji koji se prostiru kod nas. Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.

Za Uskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. Domaćin, po povratku iz crkve, prvi uzima jedno farbano jaje, a za njim svi ukućani. Zatim sledi jedna vrsta takmičenja čije je jaje jače. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju liturgiju, sa sobom se nose jaja, jedan deo podeli se po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim jelima.

Dan kada je Devica Marija primila blage vesti: po običajima ne valja raditi dve stvari

Igor Crnogorac april 7, 2024

Pravoslavni hrišćani danas svetkuju Blagovesti – praznik kojim obeležavaju dolazak Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da će ona začeti od Duha Svetoga (bez muškarca) i roditi Sina Božijeg kao Sina Čovečijeg, sa imenom Isus Hristos.

Presveta Deva Marija je pristala na to tek pošto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da će uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobožnji muž Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i đavo može javiti u obliku svetlog Angela.

Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost đavola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu službu Bogu i smireno uskliknula „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!“.

Blagovesti se u pravoslavlju ubrajaju među dvanaest velikih praznika. Danas je crveno slovo u kalendaru.

Događaje Blagovesti opisuje jedan jevanđelista — apostol Luka. U svom jevanđelju on izveštava da je, u šestom mesecu po začeću pravedne Jelisavete, majke svetog Jovana Preteče, arhanđela Gavrila Bog poslao u Nazaret Devici Mariji sa vešću o predstojećem rođenju Spasitelja sveta:

I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja.

Prema određenom broju teologa, reči arhanđela Gavrila — „Raduj se, blagodatna!” prve su „dobre” vesti za čovječanstvo od pada Adama i Eve.

Praznik posvećen ženama

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da se češljaju, ali je zato poželjno umiti se na reci ili potoku. Takođe, ne bi trebalo biti velikih veselja. Pošto su u toku Vaskršnji post i nedelja tihovanja, mirovanja, običaj je da se ovaj dan proslavi u miru, bez velike pompe.

Žene koje žele da rode, a ne mogu, na ovaj dan treba da se pomole pored ikone Bogorodice. Novi početak je simbol ovog praznika, pa je čišćenje kuće poželjno. Izbacite sve ono nepotrebno i ono zbog čega se osećate loše.

Naši stari su verovali da od Blagovesti nastupa proleće, te da je gotovo sa hladnim vremenom i zimom. Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari da orežu lozu.

Бележница