Бележница

У жељи да власнике љубимаца информишемо у које продавнице/локале/смештаје у Кикинди могу да уђу са својим куцама, саставили смо (почетни) списак. Уколико сте власник простора у који дозвољавате да се уведе пас, молимо Вас да нам пошаљете поруку, да бисмо допунили листу.

ПЕТ ФРИЕНДЛY – У КИКИНДИ (азбучним редом):

ПРОДАВНИЦЕ:

Цвећара „Марио“ – Милоша Великог 26

„Оппосите“, продавница обуће – Трг српских добровољаца 17

Оптика „Зоом“ – Генерала Драпшина 11

“Ретроманија фасхион” – Димитрија Туцовића 3

СББ – Сербиа Броадбанд – Трг српских добровољаца 30

“Yеттел” (“Теленор”) – Трг српских добровољаца 43

БАНКЕ:

“Раиффеисен банка”

УСТАНОВЕ:

Галерија “Терра”

КАФИЋИ И РЕСТОРАНИ:

„Мала радионица кафе“ – Ђоке Радака 8

„Тwентy“ – Трг српских добровољаца 28

„Центар рестаурант“ – Светосавска 34

СМЕШТАЈ (преузето са интернет страница за резервацију):

Апартман „Азра“ – Генерала Драпшина 6

Апартман „Артур“ – Хајдук Вељкова 109

Вила „Елена“ – Србобранска 110

„Интермеззо“ Бед & Бреакфаст – Генерала Драпшина 49

„Кикинда пеаце оаза“ – Војводе Путника 89

Хостел „Папараззо“ – Др Зорана Ђинђића 5

Кућа „Соња“ – Кумановска 119

„Тwентy“ Бед & Бреакфаст – Трг српских добровољаца 28

Собе „Шпонга“ – Краља Петра И 76

Према речима суоснивача немачке фармацеутске компаније „Бајонтек“, Угура Сахина и Озлеме Тиречи, вакцине против канцера могле би да буду направљене до 2030. године. Рад супружника Сахин и Тиречи познат је по стварању вакцине против ковида са америчким „Фајзером“.
 
Сада кажу да су направили помак који им је улио оптимизам за прављење вакцине против канцера у наредним годинама, пренео је Танјуг. Професорка Тиречи је објаснила да би РНК технологија могла да буде преусмерена тако да оснажи имуни систем да напада канцерогене ћелије, по истом принципу по којем циља коронавирус. „Бајонтек“ је већ радио на РНК вакцинама против канцера пре него што је почела пандемија, али се онда та компанија преусмерила на стварање антиковид вакцина.
 
Компанија сада већ има неколико антиканцер вакцина у фази клиничког тестирања. Тиречи каже да успех са „Фајзер“/“Бајонтек“ вакцином против ковида отвора простор да се научници посвете борби против канцера.
 
У немачкој фирми надају се да би могли да развију третмане за рак дебелог црева, рак коже и још неке типове канцера, али и наводе да још увек постоје велике препреке до решења.
 
(ИЗВОР: Танјуг)

Православни верници сматрају да јесен, заправо, почиње од Михољдана, који се обележава 12. октобра. Празник је посвећен Светом Михољу, односно Светом Кирјаку, хришћанском светитељу и мученику из четвртог века, исцелитељу и утешитељу невољених.

За себе је говорио да га, од како је монах, сунце никада није видело да једе нити да се љути на некога. Монаси су, поштујући његова правила, јели само једном дневно, по заласку сунца.

Према предању, Свети Кирјак је, упркос испосничком животу, био снажан и крупан, и доживео је дубоку старост. Преминуо је са 109 година.

У народу је овај дан познат и као “мишји дан” јер се верује да ће мишеви и друге мале пољске животиње тог дана угинути, ако у своја склоништа нису допремиле храну за зиму. Такође, сматра се да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Период лепог времена око овог празника назива се Михољским летом. Постоји и веровање да ће, ако је време на почетку октобра лепо, зима бити хладна.

У ово доба године обављају се последњи пољопривредни радови пре зиме, па је и за Михољдан, за разлику од осталих црквених празника, препорука да се ради.

Према сачуваним подацима из 1845. године, у Аустријском царству живело је 2.624.000 Срба (Шокци и Раци). У групи „Илирских Срба“ пописани су и Хрвати, којих је било 813.000 и Словенци – њих 1.167.300. Оних који су се изјаснили као Италијани и романизовани Срби, уписано је чак 5.183.000.

У Србији, први „попис људства“  урађен је 1834. године и, до Првог светског рата, понављан је сваких пет година. Између ратова извршена су само два југословенска пописа – 1921. и 1931. године.

Због подношења југословенских захтева за накнаду ратне штете међународним форумима, после Другог светског рата, урађен је „скраћени“ попис 1948, а затим, 1953. године и први комплетан послератни попис становништва. Сходно препорукама Уједињених нација, од 1961. године успоставља се десетогодишња пописна периодика.

Пописи спроведени после Другог светског рата показују да је Република Србија највише становника имала 1981. године – око 9,4 милиона. Најмање људи, само 6,5 милиона, пописано је 1948. Према последњим подацима, из 2011. године, у Србији је живело само 700 хиљада људи више него те послератне године.

пумпкин-г7е7а63984-1920

Иако се фармери широм САД поносе џиновским наранџастим плодовима, светски рекорд не долази с оне стране Атлантског океана, већ из једне од најромантичнијих регија Италије, чувеној по винском туризму.

У малом месту Рада ин Кјанти у Тоскани узгојена је Гинисова рекордерка- бундева тешка чак 1.226 килограма. Италијански пољопривредник Стефано Кутрупи рекорд је постигао на десетом Фестивалу бундеве у Печиолију одржаном 26. септембра прошле године.

Овај четрдесетогодишњак је чак четрнаест година покушавао да произведе најтежу тикву и напокон се, лане, његов сан остварио. Брижљиво је водио рачуна о свим факторима- од земљишта, климатских услова, ђубрења, начина узгоја. Гигантска тиква никла је из семена америчког произвођача Вернер које је посејано 20. марта.

Тако је оборен рекорд из 2016. године који је поставио Белгијанац Матијас Вилемијнс чија је бундева тежила 1.190 килограма.