Бележница

Да је кисели купус здрав, знали су и Кинези пре 2.000 година. Претпоставка је да се основни рецепт задржао до данас. Ове јесени, у сезони стављања купуса у каце, за промену, проверили смо како то ради домаћин – Милош Јездић из Нових Козараца.

– Не знам шта ту има да се прича – ставиш купус, со, воду из чесме и, здраво – каже Милош, за почетак и за крај приче.

Ипак, у даљем току разговора, добили смо и неке детаље. Милош годинама, да не кажемо деценијама, купус ставља у једну кацу од 120 литара, што је за њега, самог, довољно. „Треба то и појести“, каже. А не може се стално јести само купус.

Иако је добро познато да је футошки шампион међу купусима, изгледа да и ова акција стављања зимнице, последњих година, добија локалпатриотске димензије.

– Купус сам купио у Руском Селу, бирали су ми све исте главице. Овде су ми се неки бунили, да то не ваља, да треба да га имамо различитих димензија, али човек је хтео да ми учини и мислим да је одличан. Ову врсту купуса ми зовемо „мелез“, не знам зашто, али ми се свиђа што је наш, са домаћег терена, са црнице. Они тамо у Футогу имају друкчију земљу, њима успева тај њихов, на нашој земљи не буде добар. Некада су овде, по селу, возили на приколицама тај футошки и продавали га. Овај што продају упакован, тврд је као опанак, а кад ми ставимо овај наш, мекан је, леп, предиван. Данас смо га и кували за ручак, са говедином и овчетином с ражња.

Милош је, као и сваке године, купио 70 килограма купуса, али је сада морао да дода још једну кацу јер је било мало отпадака. Што је одлично, јер се та, мања каца, сместила у кухињу, где ће се и брже укиселити. Купус за дуже кишељење стављен је, по прописима, у споредну просторију без грејања и прогнозе су да ће бити спреман за месец или два.

– Кувам га са свињским костима, кожуром, сувим месом, коленицама. Некада давно, када се од свиње ништа није бацало, сушила су се, па кувала свињска црева, и стављала у купус. Коленице и шунка додавале су се само кад имамо госте. Сада се бацају и црева и кожура и уши, пола свиње бацимо.

У припреми купуса за зиму, и Милош и његова екипа имају своје мале тајне које не одају никоме. Заправо, не одају рецепт уопште, једино што смо успели да начујемо је “два одсто”. Такође, не обазиру се много на препоруке стручњака. Купус се не претаче ако нема славине. А нема. Зато ће и расол бити у употреби, ако  буде бистар.

И док нутриционисти тврде да је кисели купус добар због „лековити“ бактерија које облажу црева и јачају имуни систем, а размножавају у току ферментације, да чак подстичу добро расположење, Милош Јездић тврди да је за њега, конкретно, лековит.

– Кисели купус мени „спушта“ шећер, буде скоро у границама нормале. Посебно ако га једем некуваног, само са маслиновим уљем и љутом паприком, на пример за вечеру.

Тако се то, помало тајновито, али у одличном расположењу, ради у Новим Козарцима. Да ли је кишељење успело, нећемо знати јер се то не пита. Јасно је да јесте и да је и ове године баш тај купус најбољи. А мала тајна великих мајстора биће преношена с колена на колено. Као и леп обичај да се сарма у гостима хвали као најбоља икада пробана. У Футогу или Новим Козарцима, свеједно.

 

 

 

 

Маме и тате у Србији најчешће за своју децу бирају имена Софија и Лука. Следе: Дуња, Лазар, Мила и Вук, показују подаци Републичког завода за статистику за прошлу годину.

Када је у питању Северни Банат, укус родитеља мало је друкчији. Овде су најпопуларнија имена за бебе Сара и Давид као и, такође веома популарна: Теодора, Стефан, Уна и Никола.

душан васиљев

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, у знак сећања на дело и значај песника, рођеног у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских песника експресионистичке идеологије. Награда се додељивала за посебан допринос развоју културе.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, признање је поново успостављено 2009. По новом Правилнику, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

До сада су, између осталих, награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Издавачи и аутори шаљу три примерка књиге по наслову на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, са  напоменом: „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије, која носи њргово име.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

боуqует-гцц85а9692_640

Римокатоличка црква и њени верници 1. новембра обележавају празник Сви свети, а наредног дана Душни дан. Сви свети је празник када се славе сви свеци, како они које је црква службено прогласила светима, тако и они за које се верује да су свети јер су својим животом остварили идел хришћанског живота.

Празник Сви свети слави се од четвртог.века, али је канонизован тек четири века касније од папе Гргура. У многим државама ово је нерадни дан.

У народу се овај празник повезује са обиласком гробља, уређивањем гробова и споменом на мртве. Ипак, у цркви се Спомен мртвих или Душни дан обележава дан касније, 2. новембра.. Према традицији верници се присећају својих упокојених, а обичај је да се обилазе гробови на које се носи цвеће и пале свеће. Душни дан  који представља дан сећања на мртве одговара православним задушницама и израз је хришћанске наде и вере у бесмртност душе.

Крвна група може да утиче на целокупно здравље човека, установили су научници. Према истраживањима, доказано је да све остале надјачава крвна група 0. Код људи са овом крвном групом постоји мањи ризик од обољевања од кардиоваскуларних болести, од можданог и срчаног удара, да ређе од осталих имају проблема с памћењем, као и да ређе обољевају од одређених врста рака, попут рака гуштераче и рака желуца. Организам им је отпорнији на болести и зато људи с крвном групом 0 и живе дуже.
 
Један од досад пронађених разлога зашто је крвна група 0 најздравија јесте тај што крв ове групе садржи мање молекула који могу да изазову згрушавање крви, а срчане и мождане ударе изазивају тромбови, пише портал Хајат, а преноси Политика. Уз то, оно што је добро за срце, добро је и за мозак, па су многи ризични фактори кардиоваскуларних болести уједно и фактори ризика менталних болести.

Православни верници 27. октобра обележавају сећање на Свету Петку, Преподобну мати Параскеву. Петковдан је и шеста слава по броју свечара у Србији.

Света мати Параскева живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији, а према записима владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. На иконама је представљена у монашкој одећи, са крстом у руци, јер је водила строг испоснички живот.

Много година провела је у пустињи, где јој се јавио анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Дан њене смрти обележен је подебљаним црним словом. Многи верници сматрају је својом заштитницом. Посебно жене, деца и стари обраћају јој се молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде за коју се верује да лечи ране и штити од болести.

Преподобну мати Параскеву прославила су и многобројна чуда која је, како се   верује, учинила после упокојења, а чини их и данас. Њене мошти налазе се у румунском граду Јашију. Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Ова светитељка се, како се верује, јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Иако није црвено слово, Света Петка Трнова је веома поштована у православној вери. Због тога на тај данас не ваља радити тешке кућне послове, месити хлеб, прати веш или се бавити ручним радовима.

Фото: Аутор: Оригинал уплоадер wас Свик ат бг.wикипедиа – Трансферред фром бг.wикипедиа, јавно власништво,

На основу редовног годишњег истраживања, Републички завод за статистику објавио је да у Србији мобилни телефон поседује 95 одсто домаћинстава, 98,5 одсто има телевизор, док се рачунар користи у 77 одсто домаћинстава.

Рачунар поседује 0,3 одсто више домаћинстава него 2021, односно 2,7 одсто више него 2020. године. Ипак, заступљеност рачунара у домаћинствима је неуједначена: у Војводини је 73,5 одсто, у Шумадији и Западној Србији 70,8, и у Јужној и Источној Србији – 69,9 процената. У Београду рачунар има 93,7 одсто  домаћинстава.

Истраживање је показало да интернет прикључак има 83,2 одсто домаћинстава. Европски просек већи је за девет одсто, објавио је Еуростат.

У последња три месеца, 47,8 одсто корисника интернета у Србији куповало је онлајн, највише одећу и спортске производе, чији је удео у наручивању чак 71,5 одсто. Просек у Европи је 67 одсто онлајн купаца.

Да интернет користи више пута у току дана изјавило је 92 одсто испитаника, док више од 81 одсто интернет популације има налог на друштвеним мрежама, на  Фејсбуку или Твитеру, показало је истраживање које је обухватило 2.800 домаћинстава и исто толико појединаца.

Поред уравнотежене исхране и избегавања пушења и стреса, редовне шетње, чак и кратке, могу значајно да утичу на снижавање шећера у крви, показала су нова истраживања.

Швајцарски часопис “Спортска медицина” („Спортс Медицине“), објавио је да шетње у трајању од два до пет минута, одмах након оброка, могу да смање ризик од дијабетеса типа два јер помажу у контроли нивоа шећера у крви. Како се наводи, и кратка шетња након пола сата седења помаже да ниво шећера у крви расте и пада постепенијим темпом.

„Ходање или вежбање могу да помогну у снижавању шећера у крви након оброка“, каже дијететичарка Ејми Гудсон. Она напомиње да кардио-вежбе могу да имају дуготрајан ефекат.

Истраживање је значајно јер је устаљено мишљење да мора да се вежба дуго или интензивно како би се ниво шећера у крви одржао на ниском нивоу, преноси Индеx.хр. Уз то, остаје препорука да оброци буду мањи и чешћи, и да садрже угљене хидрате и протеине богате влакнима.

У жељи да власнике љубимаца информишемо у које продавнице/локале/смештаје у Кикинди могу да уђу са својим куцама, саставили смо (почетни) списак. Уколико сте власник простора у који дозвољавате да се уведе пас, молимо Вас да нам пошаљете поруку, да бисмо допунили листу.

ПЕТ ФРИЕНДЛY – У КИКИНДИ (азбучним редом):

ПРОДАВНИЦЕ:

Цвећара „Марио“ – Милоша Великог 26

„Оппосите“, продавница обуће – Трг српских добровољаца 17

Оптика „Зоом“ – Генерала Драпшина 11

“Ретроманија фасхион” – Димитрија Туцовића 3

СББ – Сербиа Броадбанд – Трг српских добровољаца 30

“Yеттел” (“Теленор”) – Трг српских добровољаца 43

БАНКЕ:

“Раиффеисен банка”

УСТАНОВЕ:

Галерија “Терра”

КАФИЋИ И РЕСТОРАНИ:

„Мала радионица кафе“ – Ђоке Радака 8

„Тwентy“ – Трг српских добровољаца 28

„Центар рестаурант“ – Светосавска 34

СМЕШТАЈ (преузето са интернет страница за резервацију):

Апартман „Азра“ – Генерала Драпшина 6

Апартман „Артур“ – Хајдук Вељкова 109

Вила „Елена“ – Србобранска 110

„Интермеззо“ Бед & Бреакфаст – Генерала Драпшина 49

„Кикинда пеаце оаза“ – Војводе Путника 89

Хостел „Папараззо“ – Др Зорана Ђинђића 5

Кућа „Соња“ – Кумановска 119

„Тwентy“ Бед & Бреакфаст – Трг српских добровољаца 28

Собе „Шпонга“ – Краља Петра И 76

Према речима суоснивача немачке фармацеутске компаније „Бајонтек“, Угура Сахина и Озлеме Тиречи, вакцине против канцера могле би да буду направљене до 2030. године. Рад супружника Сахин и Тиречи познат је по стварању вакцине против ковида са америчким „Фајзером“.
 
Сада кажу да су направили помак који им је улио оптимизам за прављење вакцине против канцера у наредним годинама, пренео је Танјуг. Професорка Тиречи је објаснила да би РНК технологија могла да буде преусмерена тако да оснажи имуни систем да напада канцерогене ћелије, по истом принципу по којем циља коронавирус. „Бајонтек“ је већ радио на РНК вакцинама против канцера пре него што је почела пандемија, али се онда та компанија преусмерила на стварање антиковид вакцина.
 
Компанија сада већ има неколико антиканцер вакцина у фази клиничког тестирања. Тиречи каже да успех са „Фајзер“/“Бајонтек“ вакцином против ковида отвора простор да се научници посвете борби против канцера.
 
У немачкој фирми надају се да би могли да развију третмане за рак дебелог црева, рак коже и још неке типове канцера, али и наводе да још увек постоје велике препреке до решења.
 
(ИЗВОР: Танјуг)