Бележница

petrovdan

Српска православна црква и верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под називом Петровдан.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење. Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.

vencici-ivanjski-(4)

Православна црква и њени верници данас, 7. јула, обележавају Ивандан или Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља. Овај празник обележава се поводом крштења када је Свети Јован у реци Јордан крстио и дао благослов Исусу Христу.
Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.

Плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле односно ватре, па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју игре око ватри. Плетењем венаца се поручује да је природа у развоју дошла до своје највише тачке средина лета, и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.

Обичај је да се каче се венци  ивањске траве на улазним вратима, а у неким деловома Србије увече се пале ватре око којих се игра и пева.

kandilo-1

Петровски, односно Апостолски пост, за православне вернике ове године траје од 1. до 11. јула, до Петровдана, који је непокретни прзник и обележава се 12. јула. Почетак поста, и његово трајање зависе од датума Ускрса. Најкраће траје једну, а најдуже шест седмица. Почиње првог понедељка после Духовске недеље.

Према црквеном канону, понедељак, среда и петак се посте на води, уторак и четвртак на уљу, а субота и недеља на риби. Не једу се месо, бели мрс и јаја. Дан уочи Петровдана такође се строго пости.

Уколико Петровдан падне у среду или у петак, као ове године, тога дана се не мрси, већ се једе риба.

Сврха поста, како налажу правила вере, јесте и обавезно уздржавање од лоших мисли, речи и дела.

С. В. О.

duhovi

Ово је дан Свете Тројице, један је од најзначајних хришћанских празника којим је завршено оснивање Христове Цркве. На данашњи дан цркве и домови се ките зеленим гранчицама и посипају травом.

Празник Свете Тројице представља сва три лица Бога – Оца, Сина и Светог Духа. Назива се још и Духови и Педесетница и посвећен је Силаску светога Духа на апостоле, и прославља се као рођендан Цркве. Ученици сина Божијег проговорили су тада многе језике које до тада нису знали и кренули су по целом свету да проповедају хришћанство.

Духови се славе три дана, као и Божић и Ускрс, а празновање се наставља целе седмице, током које се не пости, јер је то „трапава недеља“.

Најављује Петровски, односно Апостолски пост који ове године траје од 1. до 11. јула, односно до Петровдана који сваке године празнујемо 12. јула.

Обичај је да се данас, током молитве, у храмовима плету венчићи од траве који се после стављају поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Свете Тројице су крсна слава места и градова. У многим местима организују се литије. Славe се и као крсна слава, први или други дан. Слава су, Дан полиције и Дан МУП-а Србије.

Spasovdan-564x620

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40 дана након Васкрса. Према хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти и, када су се његови ученици налазили за трпезом, Христос им се поново јавио и рекао:

„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен“.

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и да људе спасавају у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку, Христос је ученике и благословио, након чега је почео да се узноси на небо (Узнесење), и вратио се Богу.

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: „Свети Спасе – спаси душе наше!“

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.

Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

У православном календару овај празник обележен је црвеним словом.

Čirilo i Metodije

Православни верници данас обележавају сећање на Свету браћу Ћирила и Методија који су ширили хришћанску веру и писменост међу Словенима.

Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу македонским Словенима и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин).

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.

По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину.

На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се, потом, вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до упокојења, 6. априла 885. године.

Његово дело наставили су његови ученици предвођени Светим Климентом.  Прешли су Дунав и стигли на југ, у Охрид, где су продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

У православном календару овај дан је обележен црвеним словом.

Coka

Буба, велика ушара, пореклом Чехиња, сада Кикинђанка у домаћинству породице Трумбеташев, добила је потенцијалног партнера, припадника своје врсте. Цока је стигао из Словеније и био је повод да их посетимо после Бубиног првог рођендана, 15. априла. Сазнали смо да је Цока старији само шест недеља, да је нешто мањи од Бубе, јер је мужјак и јер она воли да једе, као и да још увек нису у пријатељским односима. Уколико га Буба не поједе, постоји могућност да се развије права птичија романса.

– Обоје су инпритоване птице, рођене у контролисаним условима и не препознају се, као што би то у природи био случај – прича Веселин Трумбеташев. – Они не доживљавају један другог као припадника своје врсте. Буба, рецимо, мене доживљава као родитеља, а Цоку као плен. Зато су раздвојени.

Иако је Цока стигао да Буба, која је дошла као беба, не би била усамљена, први сусрет, каже Веселин, није био нимало романтичан. Мало су се плашили, мало игнорисали, а сада се ради на томе да не буду непријатељи, што би било крајње неприхватљиво јер су грабљивице. Зато имају одвојене волијере/станове, мада Буба има и терасу јер је староседелац код Трумбеташевих који озбиљно раде на томе да овај, за сада само формални брак, уз изузетну упорност, постане права љубавна прича.

– Организујем им посете и мирни су као гости, али као домаћини су мало територијални и још увек су на дистанци. Волео бих да се зближе, али ће за то бити потребно време. Ако бих у томе успео, удаљили би се од нас. За сада, Буба, рецимо, када се уплаши, долази код мене – прича Веселин који, за квалитетну исхрану својих љубимаца има организовану производњу белих пацова и препелица.

Буба и Цока су представници врсте великих ушара, „Bubo Bubo“ сова, највећих у Европи и међу највећима на свету. Распон крила им је до 1,9 метара. Врста је име добила по великим перјаним „ушкама“ на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су, иначе, ниже на глави. По „ушкама“ се једино и разликују јер су код женке оне спуштене надоле. Сова се, иначе, од других птица грабљивица разликује по томе што одлично види и ноћу, па лови и по мраку,и у Цокином и Бубином случају дневно спавање је само мит. Дању су будне, и спавају кад су уморне, каже Веселин. Имају биоритам као људи.

Уколико се роди љубав или бар трпељивост, и у дом породице Трумбеташев стигну и први пилићи џиновске сове, оне ће и даље бити инпритоване птице јер нису рођене у свом природном станишту. Буба излази из волијере и иде у слободан лет, али само изнад дворишта, а Цока још увек не јер није достигао „летну килажу“, каже Веселин.

Обе сове су легализоване, имају своје папире о пореклу, дозволе, прстење. Стамбено су обезбеђене, о егзистенцији не морају да брину, остаје им само да се заволе. Надамо се да ће уговорени брак успети и да ће ова љубавна прича у потенцијалу имати срећан и плодан крај.

sveti-vasilije-ostroski-830x0

Православни верници данашњи дан посвећују чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године. Замонашио се у манастиру Успенија Богородице у Требињу и убрзо је постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године. Његове мошти чувају се 300 година у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња и место су ходочашћа за вернике свих религија. И данас се сматрају чудотворним, па је народ наставио да долази, налазећи исцељења и у најтежим болестима и мукама.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор (део архијерејске одеће) Светог Василија.

Свети Василије се слави и као крсна слава. По обичајима, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Sveti Marko

Православни верници данас обележавају сећање на Светог Марка, једног од 70 светих апостола Христових. Марко је био Јеврејин и пратио је Светог Петра који га је и поставио за епископа. На молбу верних римских хришћана написао је Јеванђеље, које је лично Свети Петар прегледао и потврдио као истинито.

Проповедао је Христову веру у Аквилеју и Египту, саградио многе цркве и постављао свештенике. Чинио је многа чудеса због којих су многи тада поверовали у Исуса Христа и крстили се. У Александрији је бачен у тамницу јер је многе превео у хришћанство. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес.

Његове мошти су, у деветом веку, пренете у Венецију и најпре су покопане у Дуждевој капели, а затим, два века касније, пренете су у Цркву светог Марка.

Овај дан није црвено слово али се избегавају пољски радови. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године. Свети Марко је честа крсна слава и слава појединих градова и места.

crkva (2)

Други дан васкршњег празника, у Србији је нерадни дан. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

Српска православна црква и верници данас славe и Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Једна је од најчешћих слава код Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Његов отац је страдао као хришћанин, након чега се мајка преселила у Палестину, где је одрастао. Као младић, доспева до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана. Тамница, окови и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, међу њима и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала” бројне невине хришћане.

Поштован је као заштитник многих држава и градова у Европи, али и заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.