Бележница Архиве | Паге 7 оф 19

Почео је Божићни пост – „Батут“ објавио савете о исхрани

Igor Crnogorac Новембер 28, 2024

Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.

Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.

У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се назива постом на уљу.

Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста

Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.

За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо, уз додатак бадема, воћа и цимета.

Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.

Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.

За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.

Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.

На данашњи дан 1944. тек ослобођену Кикинду бомбардовали немачки ратни авиони

Jelena Trifunović Новембер 22, 2024

На данашњи дан, 22.новембра 1944 год. већ ослобођена Кикинда, доживела је у вечерњим сатима напад немачких ратних авиона.

Мета је била Железничка станица, и совјетски војни транспорт, који су се ту нашли. Фашистички злочинци изручили су већи број разорних бомби, које су само делимично погодиле војне циљеве.

– Неколико бомби је пало на оближње куће и изазвало велике људске губитке: 46 погинулих, 19 тешко рањених од којих су пет убрзо умрли и 20 лакше рањених лица. Срушено је 119 кућа, међу којима и породице Стражмештер, у којој су погинули отац Јоца ( 42)и ћерка Аница (8)година. Међу погинулим Кикинђанима је и машиновођа на дужности, Милан Белеслић као и четири Црвеноармејца- подсећа Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Такође, том приликом изгорела су 3 вагона, оштећено или уништено 30 вагона као и једна локомотива.

У СУБНОР-у града Кикинде указују да ће уврстити овај датум у годишњи План активности, као и иницирати постављање Спомен плоче на зграду железничке станице.

Данас се слави Свети Арханђел Михаило – чувар православне вере

Igor Crnogorac Новембер 21, 2024

Православни верници данас обележавају Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних, познатији као Аранђеловдан.

Када се Луцифер побунио против Бога, и почео да окупља своју војску, Михаило је био први који је стао против Луцифера и рекао: „Ко је као Бог?”, потом је уследио „Небески рат”, између анђела, предвођеним Михаилом, и демонима, предвођеним Луцифером. У овом рату победу су однели анђели, а ђаволи су протерани у вечни пакао.

Арханђел Михаило сматра се чуварем православне вере и борцем против верске јереси. Поштује се као исцелитељ, борац и ратник, чија се помоћ призива и под чију се заштиту стављају народи и земље.

Михаило се јављао на местима на којима и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.

У неким крајевима Србије слави се и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити. Сматра се да долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао. Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава.

Православни верници данас обележавају сећање на светитеље и исцелитеље Козму и Дамјана

Igor Crnogorac Новембер 14, 2024

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Браћа су родом из села надомак старог Рима, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу.

Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, и, како им је то дато бесплатно, бесплатно су и лечили, обично полагањем руку, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Људи су им људи дали име бесребреници, што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”.

За свој труд нису тражили никакву награду. Наследивши велико имање, они су га милостиво разделили сиромашнима. У то време у Риму је владао цар Карин. Пред њега су гонитељи хришћанства довели браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“.

У хришћанској традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га исцелили од тешке болести, цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедају хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули, позавидео им је на слави неки лекар, њихов некадашњи учитељ, и, под изговором да беру лековите траве, извео их у планину и побио камењем. Убијени су 284. године.

Свети Врачи на иконама се представљају у обичном оделу свог времена, држећи у рукама ковчежиће из којих су болеснима давали разне лекове.

Када се пева тропар за освећивање воде, на једном месту се спомиње „лековити извор” који су браћа имала и водом са њега бесплатно лечила.

Српска православна црквена општина Кикинда ће данас, 14. новембра, светом литургијом, са почетком у 9 сати, у Храму Светих Козме и Дамјана, обележити празник посвећен овим светитељима.

Православни верници обележавају Митровдан

Igor Crnogorac Новембер 8, 2024

Митровдан је посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Празник Светог Великомученика Димитрија обележен је у црквеном календару црвеним словом. Ово је непокретни празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по Грегоријанском, новом календару.

У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба бити код куће, ко то не учини, верује се, преко целе године ће ноћити по туђим кућама.

Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили и поново се састали на Ђурђевдан следеће године: „Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак“.

Према веровању, ако данас пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. Ако је облачно, чека нас топла зима, а уколико је ведро, по народном веровању, зима ће бити оштра.

Данас су Митровске задушнице

Aleksandra Djuran Новембер 2, 2024

Српска православна црква и верници обележавају Митровске задушнице, у народу познате и као јесење. На задушнице се излази на гробља, где се пале свеће на гробовима најближих.

Митровске задушнице падају увек у прву суботу пре Митровдана, празник посвећен Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек у суботу.

На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.

Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.

Православни верници данас славе Светог Луку, заштитника болесника

Igor Crnogorac Оцтобер 31, 2024

Свети апостол и јеванђелист Лука један је од најцењенијих заштитника лекара и многе српске породице га славе, а у народу је тај дан познат и као Лучиндан.

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије, од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао икону Исуса Христоса, Богородице и апостоле Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Македонији и другим земљама. Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.

Свети Лука је написао треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), Јеванђеље по Луки, и Дела апостолска. Сматра се да је Јеванђеље по Луки написао око 60. године

У списима на старогрчком и црквенословенском језику Свети Лука се описује као “поуздани лекар душе и тела”. Поштује се као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника, многих породица. Познато је да је лечио бесплатно, а верује се и да његове мошти имају исцелитељску моћ.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је “икона у икони” која представља Светог Луку и у перспективи иконе Богородице коју светитељ осликава. Свети Лука се сматра и оснивачем хришћанског иконописа.

Његове мошти се чувају у Цариграду, а сматра се да стопало Светог Луке које се чува у једном манастиру у Црној Гори лечи болести очију

Верује се и да се после обележавања празника посвећеног Светом Луки ваља надати лошем времену.

Православни верници на дан овог свеца изговарају речи посвећене Светом Луки, како би отерали од себе и својих најдражих болести и призвали здравље у кућу.

У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке. То значи да се Свети Лука моли за нас.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити

На овај дан никако не би требало да будете преки и нервозни, да се упуштате у свађе и расправе, јер је Свети Лука био благ и миран и увек помагао људима.

Данас је Света Петка – шеста слава по броју свечара у Србији

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2024

Света Петка или Преподобна мати Параскева била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра, и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Ова светитељка родила се у селу Епивату, код града Калистратије на обали Мраморног мора, половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу. Живећи строгим аскетским животом, ради Христа се подвизавала све до своје старости.

Широм Србије налази се и велики број извора, који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Култ Свете Петке веома је развијен међу Србима, па је Петковица као јача слава раширена у више крајева, а највише у источној Србији и у Далмацији.

Саборна црква у Јашију, највећа црква у Румунији, где се налазе мошти Свете Петке једно је од најпопуларнијих места ходочашћа православних хришћана на југоистоку Европе.

Ходочашће у светињама које се налазе у Саборној цркви у Јашију постало је један од главних верских догађаја у Румунији. Стотине хиљада ходочасника окупљају се сваке године другог викенда октобра да би обележили спомен Свете Параскеве, док је сам град у исто време установио своје Дане прославе.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

За православце данас је Покров Пресвете Богородице – велики женски празник

Igor Crnogorac Оцтобер 14, 2024

Покров Пресвете Богородице данас обележавају верници православне вероисповести. У нашем народу овај дан познат је и као велики женски празник и верује се да ће Богородица женама услишити жељу коју тада замисле.

Покров Пресвете Богородице представља њен омофор (покривач) који је “она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик”. Верује се да Богородица и даље држи овај покров изнад нас и штити нас од зла.

Обичај каже да жене које нису рађале, на овај велики празник треба да запале свећу, помоле се и посте.

По предању, на данашњи дан 911. године, за време цара Лава Мудрог, Девица Марија се, током службе, јавила окупљеном народу на молитви у Богородичиној цркви у Цариграду. У четвртом сату свеноћног бденија, верници су угледали Пресвету Мајку Божију са раширеним омофором којим је покрила све присутне, дајући знак да под своје окриље узима све који верују у њу и њеног сина.

Тако је уведен празник, у народу познат и као Покровица, који прослављала Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, и која моли Господа за милост према грешнима.

Празник је у календару обележен црним подебљаним словима и поштују га сви, а жене, по обичају, данас не би требало да раде било какве тешке физичке послове. Младе жене се нарочито моле Богородици, заштитници свих жена, посебно породиља и мајки.

Верници православне вероисповести обележавају Михољдан – дан када почиње права јесен

Igor Crnogorac Оцтобер 12, 2024

Михољдан је празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, у народу познатом као Свети Михољ који је читавог живота био посвећен хришћанској вери и борби против јереси.

Отшелник, односно пустињак, је онај који се, из верских разлога, духовно и материјално одвоји од света, да би живео на осамљеном месту. Свети Киријак Отшелник је скоро цео живот провео у пустињи.

Био је моћни исцелитељ болесних и утешитељ тужних, али је бежао од људске славе. Упокојио се 557. у 109. години.

Свети Киријак је заштитник морепловаца. На овај дан одржавају се вашари, заветине, преславе, литије, а многе породице Михољдан имају за крсну славу.

Празник је обележен црним подебљаним словом у календару. По народном веровању, не ради се по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима. Дозвољене су све врсте послова у башти и дворишту, јер се сматра да права јесен наступа управо од Михољдана. Ко није спремио зимницу, то обавезно треба да уради на Михољдан или неколико дана око овог празника.

Једина ствар која је забрањена на Михољдан су венчања. Ово веровање је утемељено на томе што се сматра да младенци не би могли да окупе сватове јер су исти заузети у пољу.

Са Михољданом наступа права јесен, али ако су дани још топли, то доба се назива Михољско лето.