Бележница Архиве | Страница 7 од 19

Православни верници данас обележавају сећање на светитеље и исцелитеље Козму и Дамјана

Igor Crnogorac новембар 14, 2024

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Браћа су родом из села надомак старог Рима, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу.

Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, и, како им је то дато бесплатно, бесплатно су и лечили, обично полагањем руку, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Људи су им људи дали име бесребреници, што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”.

За свој труд нису тражили никакву награду. Наследивши велико имање, они су га милостиво разделили сиромашнима. У то време у Риму је владао цар Карин. Пред њега су гонитељи хришћанства довели браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“.

У хришћанској традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га исцелили од тешке болести, цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедају хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули, позавидео им је на слави неки лекар, њихов некадашњи учитељ, и, под изговором да беру лековите траве, извео их у планину и побио камењем. Убијени су 284. године.

Свети Врачи на иконама се представљају у обичном оделу свог времена, држећи у рукама ковчежиће из којих су болеснима давали разне лекове.

Када се пева тропар за освећивање воде, на једном месту се спомиње „лековити извор“ који су браћа имала и водом са њега бесплатно лечила.

Српска православна црквена општина Кикинда ће данас, 14. новембра, светом литургијом, са почетком у 9 сати, у Храму Светих Козме и Дамјана, обележити празник посвећен овим светитељима.

Православни верници обележавају Митровдан

Igor Crnogorac новембар 8, 2024

Митровдан је посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Празник Светог Великомученика Димитрија обележен је у црквеном календару црвеним словом. Ово је непокретни празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по Грегоријанском, новом календару.

У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба бити код куће, ко то не учини, верује се, преко целе године ће ноћити по туђим кућама.

Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили и поново се састали на Ђурђевдан следеће године: „Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак“.

Према веровању, ако данас пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. Ако је облачно, чека нас топла зима, а уколико је ведро, по народном веровању, зима ће бити оштра.

Данас су Митровске задушнице

Aleksandra Djuran новембар 2, 2024

Српска православна црква и верници обележавају Митровске задушнице, у народу познате и као јесење. На задушнице се излази на гробља, где се пале свеће на гробовима најближих.

Митровске задушнице падају увек у прву суботу пре Митровдана, празник посвећен Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек у суботу.

На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.

Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.

Православни верници данас славе Светог Луку, заштитника болесника

Igor Crnogorac октобар 31, 2024

Свети апостол и јеванђелист Лука један је од најцењенијих заштитника лекара и многе српске породице га славе, а у народу је тај дан познат и као Лучиндан.

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије, од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао икону Исуса Христоса, Богородице и апостоле Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Македонији и другим земљама. Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.

Свети Лука је написао треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), Јеванђеље по Луки, и Дела апостолска. Сматра се да је Јеванђеље по Луки написао око 60. године

У списима на старогрчком и црквенословенском језику Свети Лука се описује као “поуздани лекар душе и тела”. Поштује се као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника, многих породица. Познато је да је лечио бесплатно, а верује се и да његове мошти имају исцелитељску моћ.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је “икона у икони” која представља Светог Луку и у перспективи иконе Богородице коју светитељ осликава. Свети Лука се сматра и оснивачем хришћанског иконописа.

Његове мошти се чувају у Цариграду, а сматра се да стопало Светог Луке које се чува у једном манастиру у Црној Гори лечи болести очију

Верује се и да се после обележавања празника посвећеног Светом Луки ваља надати лошем времену.

Православни верници на дан овог свеца изговарају речи посвећене Светом Луки, како би отерали од себе и својих најдражих болести и призвали здравље у кућу.

У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке. То значи да се Свети Лука моли за нас.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити

На овај дан никако не би требало да будете преки и нервозни, да се упуштате у свађе и расправе, јер је Свети Лука био благ и миран и увек помагао људима.

Данас је Света Петка – шеста слава по броју свечара у Србији

Igor Crnogorac октобар 27, 2024

Света Петка или Преподобна мати Параскева била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра, и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Ова светитељка родила се у селу Епивату, код града Калистратије на обали Мраморног мора, половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу. Живећи строгим аскетским животом, ради Христа се подвизавала све до своје старости.

Широм Србије налази се и велики број извора, који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Култ Свете Петке веома је развијен међу Србима, па је Петковица као јача слава раширена у више крајева, а највише у источној Србији и у Далмацији.

Саборна црква у Јашију, највећа црква у Румунији, где се налазе мошти Свете Петке једно је од најпопуларнијих места ходочашћа православних хришћана на југоистоку Европе.

Ходочашће у светињама које се налазе у Саборној цркви у Јашију постало је један од главних верских догађаја у Румунији. Стотине хиљада ходочасника окупљају се сваке године другог викенда октобра да би обележили спомен Свете Параскеве, док је сам град у исто време установио своје Дане прославе.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

За православце данас је Покров Пресвете Богородице – велики женски празник

Igor Crnogorac октобар 14, 2024

Покров Пресвете Богородице данас обележавају верници православне вероисповести. У нашем народу овај дан познат је и као велики женски празник и верује се да ће Богородица женама услишити жељу коју тада замисле.

Покров Пресвете Богородице представља њен омофор (покривач) који је „она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик“. Верује се да Богородица и даље држи овај покров изнад нас и штити нас од зла.

Обичај каже да жене које нису рађале, на овај велики празник треба да запале свећу, помоле се и посте.

По предању, на данашњи дан 911. године, за време цара Лава Мудрог, Девица Марија се, током службе, јавила окупљеном народу на молитви у Богородичиној цркви у Цариграду. У четвртом сату свеноћног бденија, верници су угледали Пресвету Мајку Божију са раширеним омофором којим је покрила све присутне, дајући знак да под своје окриље узима све који верују у њу и њеног сина.

Тако је уведен празник, у народу познат и као Покровица, који прослављала Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, и која моли Господа за милост према грешнима.

Празник је у календару обележен црним подебљаним словима и поштују га сви, а жене, по обичају, данас не би требало да раде било какве тешке физичке послове. Младе жене се нарочито моле Богородици, заштитници свих жена, посебно породиља и мајки.

Верници православне вероисповести обележавају Михољдан – дан када почиње права јесен

Igor Crnogorac октобар 12, 2024

Михољдан је празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, у народу познатом као Свети Михољ који је читавог живота био посвећен хришћанској вери и борби против јереси.

Отшелник, односно пустињак, је онај који се, из верских разлога, духовно и материјално одвоји од света, да би живео на осамљеном месту. Свети Киријак Отшелник је скоро цео живот провео у пустињи.

Био је моћни исцелитељ болесних и утешитељ тужних, али је бежао од људске славе. Упокојио се 557. у 109. години.

Свети Киријак је заштитник морепловаца. На овај дан одржавају се вашари, заветине, преславе, литије, а многе породице Михољдан имају за крсну славу.

Празник је обележен црним подебљаним словом у календару. По народном веровању, не ради се по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима. Дозвољене су све врсте послова у башти и дворишту, јер се сматра да права јесен наступа управо од Михољдана. Ко није спремио зимницу, то обавезно треба да уради на Михољдан или неколико дана око овог празника.

Једина ствар која је забрањена на Михољдан су венчања. Ово веровање је утемељено на томе што се сматра да младенци не би могли да окупе сватове јер су исти заузети у пољу.

Са Михољданом наступа права јесен, али ако су дани још топли, то доба се назива Михољско лето.

Православни верници данас обележавају јесењи Крстовдан

Igor Crnogorac септембар 27, 2024

Воздвижење часног Крста или Крстовдан празник је обележен црвеним словом и дан када се пости. Српски народ препознаје значај поста за Крстовдан и зато је у народу укорењена изрека: Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости.

Овог дана празнују се два догађаја у вези са Часним крстом Христовим: проналазак Часног крста на Голготи и његов повратак из Персије у Јерусалим.

Обилазећи Свету Земљу, Света царица Јелена желела је да потражи Христов Часни крст. Неки старац, Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се крст налазио, па је присиљен од царице да јој саопшти, да је крст закопан под храмом Венериним, који је на Голготи подигао цар Хадријан.

Царица је наредила да поруше тај идолски храм. Копајући у дубину, нађоше три крста и царица ја била у недоумици како да распозна Христов крст. Патријарх Макарије, који је био са њом, наредио је да се донесе покојник и да се на њега постављају редом један по један крст. Када су стављени први и други крст, покојник је остао да лежи непромењено. А када је на њега стављен трећи крст, покојник је оживео. То је била потврда да је то часни и животворни крст Христов.

Након тога су крст поставили и на једну болесну жену, и жена је оздравила. Тада је патријарх Макарије уздигао крст, да га сав народ види. Царица Јелена је направила ковчег од сребра и положила у њега Часни крст.

Касније, када је персијски цар Хозроје освојио Јерусалим, одвео је народ у ропство и однео Часни крст у Персију. У Персији је крст био 14 година, до 628. године, када је грчки цар Ираклије победио Хозроја и са славом повратио крст у Јерусалим.

Ушавши у град, цар Ираклије носио је крст на својим леђима. Одједном је стао и није више могао да направи ни корак. Патријарх Захарије је тада видео анђела, који је спречавао цара да у раскошном оделу иде под крстом по путу по коме је ишао сам Господ Исус Христ, бос и понижен. Када је то рекао цару, он се свукао, па је, у скромној одећи и босоног, узео крст, изнео га на Голготу, и положио у храм Васкрсења, на радост и утеху свих хришћана.

Сутра се празнује Рођење пресвете Богородице – Мала Госпојина

Igor Crnogorac септембар 20, 2024

Мала Госпојина је народни празник којим се слави рођење Богородице Марије. Посебно га славе и поштују жене.

Према предању, Свети Јоаким и Ана добили су ћерку у позним годинама. Богородица је рођена у Назарету, а већ у трећој години одведена је у храм у Јерусалиму. У седмој години почела је да учествује у молитвама, богослужењу и читању Светог писма.

Мала Госпојина представља дан славља, среће и породичног окупљања, а у неким породицама у Србији прославља се као крсна слава.

Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви.

Према веровањима, ако је на овај празник ведро небо, сунце ће нас грејати и током јесени и зиме.

На Малу Госпојину планирају се и заказују венчања јер, према старом веровању, парови који су се верили или венчали на овај дан имају посебан благослов.

Мала Госпојина обележена је црвеним словом. Слави се са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли „пада“ у среду или петак када се слави посно.

Да ли знате колико је тешка Гинисова рекордерка?

Jelena Trifunović септембар 16, 2024

Чак 1.246,9 килограма тешка је бундева која је у октобру прошле године оборила Гинисов рекорд!

На 50. Светском шампионату најтежих бундева у Калифорнији ( Half Moon Bay), Тревис Џинџер из Минесоте убедљиво је победио узгојивши гигантски плод.

Овај 43-годишњи наставник хортикултуре узгаја бундеве скоро три деценије. Победница је, како је признао, захтевала посебну негу. Донела му је титулу Гинисовог рекордера и награду од 30.000 долара.

Претходни рекорд забележен је у Италији 2021. године. Бундева је тежила двадесетак килограма мање од актуелне светске шампионке- 1.226 килограма.