Beležnica Arhive | Page 16 of 19

Novogodišnja poruka: Ovaj sugrađanin je znao recept za sreću

Jelena Trifunović January 1, 2023

Najlepši i najtačniji recept za sreću u novoj godini, ostavio nam je poznati pesnik Miroslav Antić koji je svojim umetničkim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag.

„Uzeti 12 meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec pažljivo iseckati na 30 ili 31 dan, tako da je zaliha dovoljna za godinu dana.

Svaki dan posebno ispuniti nadevom: od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora – uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta.

Tu masu preliti obilno ljubavlju.

Gotovo jelo ukrasiti buketićem sitnih pažnji i servirati ga svakog dana, sa obaveznom vedrinom, uz šolju dobrog osvežavajućeg čaja.”

Pravoslavni vernici obeležavaju Materice

Igor Crnogorac December 25, 2022

Danas su Materice, najveći hrišćanski praznik majki i žena. Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Nedelja praotaca, druga nedelja pred Božić, zove se Materice i ta Nedelja materica ukrašena je lepim običajima.

Tog dana deca porane i, unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem, na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince.

Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka im onda deli poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Sva tri praznika: Detinjci, Materice i Oci, proslavljaju se najviše zbog toga da bi se ukućani zbližili, radovali poklonima i jedni druge čašćavali. Ovi praznici simbolizuju porodične veze, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u prazničnim obredima.

Badnji dan po gregorijanskom kalendaru

Jelena Trifunović December 24, 2022

Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Badnji dan i Badnje veče.

Građani katoličke veroispovesti, u susret sutrašnjem Božiću, širom Srbije prisustvovaće večeras misama ponoćkama čime počinje obeležavanje najradosnijeg praznika.

Na Badnje veče uz posnu trpezu dočekuju se korinđaši koji uz vesele pesmice domaćinima požele srećan Božić i rodnu godinu, a domaćini ih nagrade slatkišima i voćem. Za večeru svaki član porodice dobije po krišku jabuke kako bi bio zdrav tokom godine.

Tradicionalna trpeza za Badnje veče sadrži ribu, med, jabuke, pasulj i orahe.

Nakon što se isprate korinđaši i završi večera porodice odlaze na ponoćnu misu. Običaj da se u crkvama postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hrist rođen.

Sutra, na sam dan Božića. ponovo se okuplja porodica i proslavlja najradosniji hrišćanski praznik.
Božić po gregorijanskom kalendaru proslavljaju i protestanske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne koje su prihvatile novo računanje vremena.

Poranile mimoze: Vesnik proleća već kod uličnih prodavaca

Jelena Trifunović December 23, 2022

„Ruža je kraljica, a mimoza princeza cveća”. Prve mimoze jutros su stigle u Kikindu- iz Herceg Novog pravo na štand uličnog prodavca ispred Lidla. Jarko žute, nežne i mirisne – teško im je odoleti. Svega dva dana nakon kalendarskog početka zime, požurile su da najave proleće.

U čast ovog cveta, svake godine, počev od 1969. fodine, u Herceg Novom održava se praznik mimoze. Ovaj cvet je poreklom iz Australije. Zanimljivo je da osnovna vrsta nije žute, već roze boje.

Da buketom nežnog cveća nekog obradujete ili dodate malo sunčane boje u svom dom danas je bilo potrebno izdvojiti 200 i 300 dinara.

Sveti Nikola- zaštitnik putnika, moreplovaca, dece

Jelena Trifunović December 19, 2022

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Nikoljdan je najčešća slava kod srpskog naroda, pa se kaže da polovina slavi, a druga polovina odlazi u goste.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine svetitelj preminuo. Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Prema tradiciji, danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Svim svečarima, Kikindski želi srećnu slavu!

Ispred Katoličke crkve upaljena četvrta sveća na adventskom vencu

Igor Crnogorac December 18, 2022

Župnik Laslo Beviz večeras je upalio četvrtu sveću na adventskom vencu, postavljenom ispred Katoličke crkve Svetog Franje Asiškog u Kikindi.

Na malom adventskom sajmu, zanatlije i KUD „Eđšeg“ izložili su i prodavali rukotvorine, mađarski kolač kurtoš i kuvano vino. Uprkos veoma hladnoj večeri, molitvi i događaju prisustvovalo je više desetina vernika.

Za vernike koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru, ove godine Advent je počeo 27. novembra i traje do 24 decembra. Prva nedelja Adventa označava i početak crkvene, liturgijske godine.

Od tada do katoličkog Božića, svake nedelje se, u večernjim satima, čitaju posebne molitve i pali po jedna sveća na tradicionalnom božićnjem vencu u domovima vernika. Svaka adventska sveća, a time i svaka sedmica Adventa, ima određenu simboliku. Paljenje prve sveće simboliše nadu i veru, druge – mir, treće – radost, paljenje četvrte sveće simbol je ljubavi.

Adventski venac čine dva simbola: krug i svetlo. Krug ili prsten, bez početka i kraja, predstavlja večnost i vernost. Svetlo sveće nagoveštava dolazeće svetlo – Isusa. Zimzeleno granje koje se upliće u venac simboliše život koji ne prestaje.

Naziv „advent” dolazi od latinske reči „adventus”, što znači dolazak. Reč označava dolazak Isusa Hrista, to jest dan njegovog rođenja.

Aleksandrine ukusne đakonije od kikindske ludaje

Jelena Trifunović December 15, 2022

Brojne blagodeti „banatske kraljice” dala je priroda, dok vrednoj sugrađanki Aleksandri Buter, kreativnosti i ideja ne manjka. Svojim originalnim i maštovitim recepturama pravi brojne ukusne đakonije isključivo od kikindske ludaje- od salate, preko soka, kečapa i kompota do ratluka, sosa, mafina. I to nije sve.

-Htela sam da probam, da napravim eksperiment- šta sve može od bundeve i kakve ukuse mogu da dobijem. To je jedna od najzdravijih biljaka sa našeg podneblja. Jako je dobar antioksidans, između ostalog korisna i za dijabetičare. Odlična je za imunitet, obiluje vitaminima B i D, a pri termičkoj obradi ne gubi korisna svojstva. Idealna biljka, kada bi ljudi bili svesni, više bi je konzumirali. Moja mušterije su mnogi koji ne vole bundevu jer su navikli na ukus bundevare ili čorbe, mada i čorba, potaž može izvrstan da se napravi. – priča za Kikindski portal Aleksandra.

U ovu gastronomsku avanturu upustila se pre prošlogodišnjih Dana ludaje. Ubrzo je svoje proizvode uspešno predstavila na Sajmu poljoprivrede u Beogradu. Lokalpatriotski, sve što pravi je isključivo od kikindske ludaje.

-Nisam proizvođač bundeve, ali uvek kupujem jednu istu vrstu bundeve od jednog dobavljača. Mi smo svi zajedno u udruženju „Kikindska ludaja”, to je postalo brend. Ja se trudim da maksimalno iskoristim naše resurse, sa našeg podneblja.

Još jedna prednost ovih domaćih proizvoda je to što ne sadrže veštačke aditive.

-Tu je salata od bundeve, kompot, sok- sa šećerom i bez šećera, pekmez od bundeve. Potom eliksir od bundeve –to je sok od mešavine bundeve, cvekle, jabuke, narandže, limuna i meda i odličan je za imunitet- kaže Aleksandra.

Kao dodatak jelima, tu je kečap od bundeve, a za ljubitelje slatkih ukusa- ratluk, kolači, mafini, kuglofi- sve od bundeve, pa keksi s bundevom u raznim kombinacijama: sa lešnikom, kokosom.

Specijalitet na koji je posebno ponosna je pikantni lovački sos, aromatična kombinacija karamelizovanog ljubičastog luka i bundeve. Posebnu aromu, otkriva nam, daju sveži začini- tri vrste bosiljka, matičnjak i origano uz dodatak sušenog lovorovog lista.

-Može da se konzumira kao namaz na hlebu, kao veganski ili vegetarijanski proizvod, a fantastično ide uz testo, ribu ili pečeno meso, na primer rebarca- preporučuje.

Sve ove đakonije od kikindske ludaje, Aleksandra i njen suprug objedinili su pod brendom „Sweet Buter Land”. Mnogi od njenih specijaliteta posluže kao „jestivi suveniri” jer ih posetioci našeg grada rado ponesu kućama kao autentičan proizvod iz prestonice bundeve.

Pao prvi sneg. Da li znate kada ga je bilo najviše u Kikindi?

Jelena Trifunović December 12, 2022

Prvi ovosezonski sneg pao je tokom noći i u Kikindi. Prema podacima Meteorološke stanice, najniža izmerena temperatura je -1 stepen, koliko iznosi i prema trenutnim merenjima (u 6, 7 i 8 časova). Ipak, subjektivni osećaj je da je napolju hladnije odnosno da je -6 stepeni, pokazuju podaci RHMZ.

Sneg se, za sada, zadržao samo na krovovima, zelenilu i automobilima. Vozačima se savetuje opreznija vožnja zbog vlažnih puteva. Meteorolozi za danas prognoziraju najvišu dnevnu temperaturu do 2 stepena.
Kalendarski zima nam stiže 21. decembra u 22.48 časova. Kikindski portal donosi vam i nekoliko meteoroloških zanimljivosti.

Zimske rekorde u Kikindi mnogi ne pamte

Najniža temperatura u Kikindi izmerena je u zimu 1963. godine. U noći između 23. i 24. januara, izmereno je minus 29,8 stepeni.

Najviše snega prekrilo je sever Banata 18. januara 1960. godine. Tada je u Kikindi visina snežnog pokrivača iznosila čak 46 centimetara.

Obeležava se Dan ljudskih prava

Igor Crnogorac December 10, 2022

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra, na dan kada je 1948. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, a ove godine pod motom „Dostojanstvo, sloboda i pravda za sve”.

U poruci povodom dana ljudskih prava, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je zemlje članice, civilno društvo, privatni sektor i ostale da stave ljudska prava u središte svojih napora kako bi se zaustavili „današnji štetni trendovi”.

Gutereš je upozorio da su glad i siromaštvo u porastu, čime su ugrožena ekonomska i socijalna prava stotinama miliona ljudi. Saopštio je i da se medijske slobode i bezbednost novinara u opasnom padu u skoro svim delovima sveta, prenosi „Politika“.

„Nestaje poverenje u institucije, naročito među mladima. Pandemija koronavirusa je dovela do povećanja nivoa nasilja nad ženama i devojčicama”, rekao je on.

Ljudska prava su univerzalna prava koja ima svaki čovek, bez obzira na nacionalnost, pol, veru, rasu, jezik ili bilo koji drugi status. Obuhvataju pravo na život, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima bila je prvi pravni dokument koji je utvrdio osnovna ljudska prava koja treba univerzalno zaštititi. Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno je 1950. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) istakla je u saopštenju povodom Međunarodnog dana ljudskih prava da su krizna vremena test za zaštitu ljudskih prava i da, pošto se ljudska prava i dalje krše, moramo da radimo zajedno u duhu dijaloga i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, ako želimo da ostvarimo postulat sadržan u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima o svetu u kome su svi jednaki u pravima.

Vavedenje Presvete Bogorodice

Jelena Trifunović December 4, 2022

Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.

Vavedenje spada u jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, i jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Vavedenje je takođe i krsna slava u mnogim porodicama, kao i slava manastira Hilandar.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.

Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta. Postoji verovanje da, ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.

Бележница