Актуелно

Бечки музеј Белведере прелази све границе пристојности и поштовања према верском наслеђу. Њихов најновији маркетиншки потез за догађај „Дођи на пољубац“ на Дан заљубљених, који се рекламира фотографијом два мушкарца како се љубе пред ремек-делом Густава Климта, није ништа друго до чиста провокација и увреда за милионе верника широм света. Овај „романтични“ догађај, заказан за 14. фебруар у Горњем Белведеру, претвара празник у јефтину рекламу за инклузивност, игноришући дубоке верске корене Светог Валентина.

Празник Светог Валентина, познат и као Дан заљубљених, има дубоке верске корене у Католичкој цркви, где се обележава 14. фебруара у спомен на светог мученика Валентина, римског свештеника из 3. века који је тајно венчавао парове против царске забране и био погубљен због своје вере.

Овај дан је вековима био симбол хришћанске љубави, жртве и брака, а хришћани су га званично признали још у 5. веку. Празник се данас највише везује за католике, али се обележава и у Православној цркви. Према православној традицији, Свети Валентин (као свети свештеник) слави се 19. јула по грегоријанском календару (или 6. јула по јулијанском), где се истиче његова улога у вери, без савремених романтичних интерпретација. У Србији и другим православним земљама, 14. фебруар је повезан са Светим Трифуном, заштитником виноградара.

Уместо да поштује традицију, музеј користи Климтов „Пољубац“ – слику која већ сама по себи носи симболику универзалне љубави, инспирисану византијским мозаицима из хришћанске уметности, за промоцију истополних парова.

Фотографија два мушкарца у интимном загрљају није само естетски избор, већ намеран покушај да се празник „модернизује“ на рачун верских вредности. Директорка Стела Ролиг и извршни директор Волфганг Бергман, који поносно промовишу „бесплатан улаз за заљубљене“, очигледно заборављају да је Свети Валентин био борац за хришћански брак, а не за савремене агенде. Ово није инклузивност, већ гест који обесмишљава музеје, који би требало да чувају културно наслеђе, а не да постају платформе за идеолошке експерименте и ЛГБТ агенду.

Скандал долази у тренутку када се реновирање Белведереа процењује на скоро 38 милиона евра, а уместо да уложе у очување уметности, они троше ресурсе на јефтине трикове попут бесплатног фотографисања уз „Иворy Росе Пхотограпхy“ и ди-џеја у Мермерној дворани.

Свети Валентин није само дан за романтичне вечере и селфије, већ и подсетник на жртву за љубав у хришћанском смислу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Свет се окреће ка амбису без моралних граница – време је да Аустријанци размисле о институцијама попут Белведереа и њиховој улози. Срамота за Беч и за Европу!

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.

Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.

Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.

Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.

Поглед редакције портала Српски Угао

Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.

Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како наводи портал Српски угао, потрошња кокаина у Аустрији достигла је највиши ниво у историји, са количином која је удвостручена у односу на 2016. годину. То показују најновији подаци из анализа и извештаја о коришћењу психоактивних супстанци. Све више грађана Аустрије посеже за овом дрогом повремено – викендом или у стресним ситуацијама, док стручњаци упозоравају на озбиљне здравствене ризике.

Према подацима из годишњих анализа објављених 2025. године, кокаин је и даље у сталном порасту широм земље, уз изражене регионалне разлике – већу потрошњу на западу него на истоку земље. Европски извештај о дрогама за 2025. годину, како преноси Српски угао, потврђује да је кокаин постао једна од најбрже растућих супстанци у Европи, са рекордним запленама од преко 400 тона на нивоу Европске уније. У Аустрији је, према проценама, око 90 хиљада људи бар једном пробало кокаин у последњих неколико година, а дрога је све доступнија, чистија и јефтинија.

Како наводи Српски угао, кокаин се све чешће доживљава као „помоћ“ за бољи фокус на послу или за забаву. Међутим, редовна употреба доводи до наглих падова расположења, депресије, повишеног крвног притиска и других озбиљних здравствених проблема, на шта упозоравају стручњаци, међу којима је и специјалиста за зависности Оливер Шајбенбоген.

Иако власти бележе пораст заплена — током 2024. године у Аустрији је заплењено више од 259 килограма кокаина, што представља повећање од скоро 70 одсто — критичари, како истиче портал Српски угао, упозоравају да репресивне мере саме по себи нису довољне. Превенција и лечење зависности остају слаба карика, док друштво које глорификује продуктивност и „брзи успех“ индиректно подстиче овакве трендове.

Поглед редакције портала „Српски угао“

Како закључује Српски угао, држава која строго кажњава и најмање прекршаје и готово на недељном нивоу прописује нове, често бесмислене законе, истовремено затвара очи пред проблемом трговине дрогом — проблемом који све већи број људи гура у зависност и социјалну пропаст.

У Србији је, како наводе са портала „Српски угао“, дубоко укорењена заблуда да домаћи систем не функционише, док се западни системи често доживљавају као идеал савршенства. Пожар у ноћном клубу у Кран-Монтани, који се догодио у новогодишњој ноћи, показао је, према оцени редакције тог портала, и другу страну те слике.

Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.

Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.

Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.

Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.

Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Оpekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.

У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.

Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.

Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.

У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.

Дочек Нове године у Берлину претворио се у прави пакао – преко 420 ухапшених, десетине повређених полицајаца и ватрогасаца, запаљени аутомобили, аутобуси и барикаде, напади ракетама и петардама на службена лица, па чак и пет мртвих широм Немачке од несрећа са пиротехником, показујући да се годишња „слобода“ петардирања претворила у ноћ безакоња коју власти не могу или не желе да укроте.

Берлин је поново био епицентар хаоса у ноћи 31. децембра на 1. јануар. Полиција је пријавила више од 420 привремених хапшења, углавном због опасног баратања пиротехником и напада на снаге реда. Ватрогасци и полицајци гађани су ракетама, петардама па чак и кугластим бомбама – са 30-35 повређених само у престоници. Запаљени су аутобуси, аутомобили, барикаде, а у квартовима попут Нојкелна, Кројцберга и Рајникендорфа улице су личиле на ратну зону. Снимци са друштвених мрежа показују групе младића који циљано гађају полицијске патроле, док ватрогасци покушавају да угасе пожаре под кишом петарди.

Широм Немачке ситуација није била ништа боља, пет особа погинуло је у несрећама са пиротехником (двојица у Биелефелду од ручно-израдјених петарди), десетине тешко повређених, укључујући децу која су изгубила прсте или им је оштећен вид. У Хамбургу, Лајпцигу и другим градовима слични изгреди, са хиљадама интервенција полиције. Укупно хитне службе имале су преко 5.000 интервенција само у Берлину.

Власти су унапред најавиле појачане мере, хиљаде додатних полицајаца, забране у осетљивим зонама, али резултат је исти као годинама уназад, масовни изгреди, посебно у мултикултуралним квартовима, где се илегална пиротехника користи као оружје. Савезна министарка унутрашњих послова Ненси Фрезер осудила је насиље и обећала строге казне, али синдикати полиције и ватрогасаца већ годинама траже потпуну забрану приватне пиротехнике, истичући да је ово постало годишњи ритуал насиља.

Грађани су огорчени, док и даље форсирају „културну разноликост“, други стрепе за безбедност и имовину. Социјалне мреже пуне су снимака хаоса, са коментарима да је Берлин постао као „Кабул за Нову годину“. Полиција изјављује да је илегална пиротехника из иностранства главни проблем, али границе остају пропусне. Чињеница је у ствари да су главни проблем мигранти.

Поглед редакције портала српски угао

Новогодишњи берлински хаос јесте „културна разноликост“, која нема везе са културом, већ са разноликим насиљем, то је директна последица вишегодишње попустљивости према насиљу и неконтролисаним променама у друштву. Грађани стрепе да изађу на улицу, а хитне службе ризикују животе, власти се задовољавају хапшењима после којих ће већ сутра пустити починиоце назад. Немци су пред капитулацијом сопствене политике, где се „слобода“ претвара у дозволу за рат на улицама. Док се не уведу радикалне мере, свака Нова година биће само наставак исте срамоте.

Извор: Српски угао

Фото: Pixabay

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Док Срби углавном игноришу Хрватску и баве се сопственим пословима, хрватски медији, политичари и друштво не могу да преживе дан без помпезног урликања о „српској претњи“, „великосрпском хегемонизму“ и „непомиреним четницима“. Ова болесна, једнострана фикција није случајна – то је једини начин да хрватска држава одржи национално јединство и скрене пажњу са катастрофалних унутрашњих проблема: масовног исељавања младих, корупције која гута државу и економије која тоне упркос ЕУ милијардама.

Хрватски политичари редовно оживљавају ратну хистерију, оптужујући Србију за све своје неуспехе, док истовремено моле српске раднике да попуне рупе у привреди и српске туристе да напуне буџет. Медији у Загребу свакодневно бљују анти-српски отров, док у Београду хрватске теме једва да добију фусноту.

Посебно се истиче болесна опседнутост председником Александром Вучићем, Домогоја Маргетића бившег политичара, сада новинара познатог по бројним контраверзама, двпут осуђиваног од стране хашког трибунала. Фанатични анти-српски активиста који даноноћно шири отров по мрежама и медијима. Ови кругови не пропуштају прилику да пружају подршку домаћим издајницима и блокадерима, организујући лажне „радионице“ и „активистичке скупове“ под маском демократије, а заправо служећи као платформа за дестабилизацију Србије и промоцију страних интереса. Њихова сервилност према сваком покушају рушења стабилности у Београду открива право лице, није реч о принципима, већ о плаћеничкој мржњи која се храни из истих центара који финансирају распад српског друштва.

Ова асиметрија је поражавајућа: Хрватска не може да дефинише себе без Србије као вечног непријатеља – без тог фиксног „зла“ распала би се у сопственим контрадикцијама, неуспесима и лажима.

Док Срби гледају у будућност, хрватска држава је заробљена у ратовима, користећи мржњу као јефтин политички допинг за друштво које се распада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Хрватска опсесија Србима је чиста патолошка зависност слабијег од јачег: без „српске опасности“ Загреб нема ни идентитет ни оправдање за сопствене пропасти. Док Србија ћути и напредује, хрвати вриште јер без мржње не би имали шта да понуде народу који бежи из земље. Ово није понос, већ срамотна слабост – друштво које постоји само кроз негацију другог, а не кроз сопствене успехе. Насупрот томе, Срби су алфа народ без комплекса, самоуверени, отворени према свету, воле све народе и све примају са гостопримством и достојанством, не трошећи енергију на вечиту мржњу или освете. Та снага долази из дубоког корена, не треба нам туђа сенка да бисмо знали ко смо и куда идемо.

Извор: Српски угао

Према писању портала srpskiugao.rs, администрација Сједињених Америчких Држава увела је 23. децембра забрану уласка у земљу за две водеће фигуре немачке невладине организације „HateAid“, Ана-Лену фон Ходенберг и Џозефин Балон.

Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.

„HateAid“ организација основана је 2018. године и пружа правну помоћ жртвама дигиталног насиља и лобира за строжу регулацију друштвених мрежа у ЕУ.

Као „поуздани пријављивач“ (Trusted Flagger) у оквиру Digital Services Act-а (DSA), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.

Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „HateAid-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „HateAid“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.

Слични механизми селективне модерације присутни су и у Србији и региону, где су платформе попут „Raskrinkavanje.rs“ и „FakeNews Tragač“ годинама деловале као апсолутни господари слободне мисли на друштвеним мрежама, етикетирајући и доводећи до брисања сваког патриотског или слободоумног гласа који одудара од њиховог договореног наратива.

Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, USAID и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права CHRIS, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.

Посебно је уочљива цензура на платформама попут Мете (Facebook и Инстаграм), која је део шире глобалистичке агенде – имена и фотографије Ратка Младића и Радована Караџића систематски се бришу или ограничавају, под изговором борбе против „глорификације ратних злочинаца“ и „негирања геноцида“.

Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.

Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Community Notes“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.

Поглед редакције портала Српски Угао

HateAid и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како портал Српски угао пише: Немци више не верују у Деда Мраза: Мерц и његова коалиција изгубили поверење.

Нова анкета Института ИНСА за лист „Bild“, спроведена између 12. и 15. децембра међу 1.003 испитаника, представља досадан ударац за владу канцелара Фридриха Мерца и СПД-а. Поверење грађана у црно-црвену коалицију (ЦДУ/ЦСУ–СПД) пало је на историјски минимум у рекордном кратком року. Само 10% испитаника верује да ће политика Мерца, Клингбајла и остатка владе побољшати њихову личну ситуацију, 41% сматра да ће све остати исто, док чак 58,7% – највише од преузимања власти – не очекује никакав економски раст.

Ови резултати спадају међу најлошије забележене за једну нову владу у послератној Немачкој. Мерц је дошао на власт уз велика обећања о „економском преокрету“ и снажном лидерству, али је за само неколико месеци потрошио готово сав политички капитал. Уместо раста и стабилности, грађани све чешће осећају стагнацију, веће порезе и потпуни изостанак стварних промена.

Посебно показују податке о миграцијама, које 31% испитаника наводи као највећи проблем у земљи, док се климом примарно бави тек 11% грађана. Упркос томе, влада не нуди решења – 42% испитаника очекује да ће масовна имиграција остати на истом нивоу, а 31% верује да ће се ситуација додатно погоршати. Најизраженије незадовољство долази од бирача опозиције, који у великој већини не верују у промену курса.

Иако део бирача ЦДУ/ЦСУ и СПД-а још увек чека „чудо“, већина јавности поручује да је стрпљење потрошено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерц и његова коалиција показали су колико брзо власт може изгубити поверење када обећања остану празна, а проблеми се гурају под тепих. Немачка данас нема кризу поверења случајно – она је директна последица неспособности и политичке самодовољности актуелне власти. У таквом амбијенту, раст подршке Алтернативи за Немачку (АфД) није изненађење, већ логична реакција бирача који траже јасне ставове и стварна решења. Док Мерц нуди изговоре, АфД говори о ономе што грађане највише погађа – границама, сигурности и економском опоравку.

Извор: Српски угао