Актуелно Архиве | Страница 4 од 23

IMG-7418-1024x512.jpeg.pagespeed.ce.OMXn79Z2YG

Експерименти лево-либералне владе гурнули Аустрију у банкрот!

Jelena Trifunović септембар 17, 2025

Аустрија се суочава са озбиљним проблемима, растући јавни дуг, све гласнија упозорења из Брисела, неуспешне пензионе реформе и инфлација која свакодневно нагриза животни стандард. Бројке показују алармантно стање, а грађани све више губе поверење у институције, преноси портал Српски угао.

Према подацима Статистике Аустрије, јавни дуг је у првом кварталу 2025. достигао 412,6 милијарди евра – 18,5 милијарди више него крајем прошле године. Удео дуга у БДП-у порастао је на 84,9 одсто, далеко изнад Мастрихтског лимита од 60%. Европска комисија већ је препоручила покретање поступка прекомерног дефицита, што значи да Беч губи финансијску дисциплину која је некада била његов заштитни знак.

Ова држава данас има и највеће социјалне расходе у свету међу чланицама ОЕЦД-а. Према процени за 2024, они износе 31,6% БДП-а, више него у Француској и Финској. Иако се овај модел представљао као „социјална држава“, јасно је да је политика левичарске владе, која се залаже за долазак миграната и све веће фондове намењене њима, довела до експлозије трошкова. Милијарде се издвајају за социјалне програме, а просечан Аустријанац све теже може да плати кирију, гориво или грејање током целе зиме.

Владајућа коалиција – Социјалдемократска партија Аустрије (СПÖ – црвени), Зелени (зелени) и НЕОС – Нова Аустрија и Либерални форум (ружичасти), уз тихи пристанак Народне партије Аустрије (ÖВП – црни) – обећава пакете штедње, али они се углавном своде на повећање пореза. У међувремену, дефицит државе остаје на 4,5% БДП-а, а изгледи за смањење су све слабији. Посебан акценат у свему има НЕОС, најмања партија у коалицији, која својим идеолошким експериментима и неискусним кадровима додатно компликује живот обичним људима.

Ситуација подсећа на стару изреку – док село гори, баба се чешља. Аустријски политичари се баве маргиналијама, а реални проблеми – инфлација, деиндустријализација, раст миграција и демографски пад – остају без одговора. За разлику од ове земље, Србија показује супротну слику раст плата и пензија. Долазак инвестиција из целог света и велики инфраструктурни пројекти чине нас перспективним и све атрактивнијом инвеститорима. Стандард грађана Србије расте из дана у дан, а земља бележи стабилан привредни раст упркос глобалним кризама.

Време је да се заврши са заблудама. Аустрија више није узор у Европи, већ пропала држава финансијски и морално. Док њихови политичари траже изговоре, Србија израста у пример стабилности и развоја, потврђујући да се одговорном политиком и јасном визијом може градити успешна и снажна држава.

Извор: српски угао.рс

Покрајински секретаријат: Пољопривредници у Војводини имају највећу подршку у Србији – блокада испред Владе политички мотивисана

Jelena Trifunović септембар 15, 2025

Након што су пољопривредници данас тракторима блокирали саобраћај испред зграде Покрајинске владе, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине поручује да је њихов буџет за 2025. годину већи за 219,4% у односу на 2015. Секретаријат оцењује да је протест политички мотивисан.

Саопштење преносимо у целости:

– Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине дужан је да реагује на данашње окупљање пољопривредника који су тракторима блокирали саобраћај испред зграде Покрајинске владе.

Буџет Покрајинског секретартијата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине је данас већи за 219.4% у односу на буџет из 2015. године, када је на челу Покрајинске владе био Бојан Пајтић!

Буџет за 2025. годину износи 13.194.402.375,62 динара.

Посебно подсећамо незадовољне пољопривреднике блокадере да пољопривредник из Војводине има повлашћен положај у пољопривреди Србије, јер поред подстицаја које користи из буџета Републике Србије користи и бесповратна средства из буџета АП Војводине. Сваки пољопривредник у Војводини има право да конкурише на повраћај бесповратних средстава за пољопривредну производњу на конкурсима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, где је повраћај средстава од 60-90%.

Најзначајнији подстицај за индивидуалне пољопривредне произвиђаче је набавка механизације, а само ове године расписан је конкурс у висини од 550 милиона динара. У последње три године за набавку нове механизације за пољопривреднике у АП Војводини издвојено је преко 14 милиона евра.

Поред тога, сваки пољопривредник у Војводини има могућност да конкурише за опрему за наводњавање. У последњих пет година Покрајински секретаријат је одобрио бесповратна средства у вредности од две милијарде динара (17 милиона евра). У 2025. години износ бесповратних средствата за наводњавање износи 450 милиона динара. 459 пољопривредних газдинстава у овој години остварило је право на суфинансирање набавке опреме и система за наводњавање, а субвенционисана површина пољопривредног земљишта на којој ће се користити опрема за наводњавање је преко 4000 хектара .

За улагање у прераду примарних пољиопривредних производа у 2025. години издвојено је 111 милиона динара бесповратних средстава за индивидуалне пољопривредне произвођаче.

За меру „Подршка младима у руралним подручјима“ у 2025. години опредељена су средства у висини од 200 милиона динара бесповратних средстава за младе индивидуалне пољопривредне произвођаче.

За унапређење сточарске производње кроз набавку грла и одгајивачки програм у 2025. години опредељено је 290 милиона динара бесповратних средстава.

Посебно се у покрајинском секретаријату води рачуна о борби потив суше, те се сваке године уложи више од милијарду динара у изградњу двонаменских система за наводњавање. У последње две године извршени су радови на 66.377 хектара, што представља системску меру у борби притив суше, заједно са системским мерама у пошумњавању у које Покрајиснки секретаријат годишње улаже преко 300 милиона динара.

Пољопривредници који су блокирали саобраћај испред Бановине захтевају кредите са 1% камате. Подсећамо да у АП Војводини постоји Фонд за развој пољопривреде који нуди кредитну подршку управо са 1% камате, како за семе, репро материјал, тако и за опрему и набавку стоке и подизање вишегодишњих засада и куповину пољопривредног земљишта, и то годинама уназад. Фонд располаже са око 800 милиона динара за кредитну подршку. У 2025. години расписано је 14 крадитних линија за све секторе пољопривредне производње.

Након свега урађеног, спроведеног и испуњеног, постављамо питање, чиме сте то тачно незадовољни?
Покрајински секретаријат је увек отворен за разговор, савете и сугестије, а не и за ултиматуме.

На основу свега изнетог, може се стећи утисак да је данашња блокада зграде Покрајинске владе искључиво политички мотивисана – стоји у саопштењу.

Извор: нс уживо.рс

Тржишна инспекција контролише примену Уредбе о ограничавању маржи

Jelena Trifunović септембар 8, 2025

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су економске мере које се односе на снижење цена у малопродајним ланцима већ дале ефекат и да су грађани задовољни.

Мали је изјавио да је тржишна инспекција започела контролу примене Уредбе о ограничавању маржи у малопродајним објектима и истакао да се са трговинским ланцима континуирано води дијалог о снижавању цена на које се уредба односи, као и да ланци показују спремност да снизе цене.

Мали је рекао да је трговинским ланцима дато време да ускладе системе и исправе евентуалне неправилности.

„Тамо где су марже више од 20 одсто цене сигурно иду доле, молим и грађане да нам помогну, ако примате нешто што ми не видимо. Где можемо да усмеримо инспекцију, без злоупотреба, то ћемо урадити“, рекао је Мали на конференцији за медије на којој је представљен нови круг наградне игре Узми рачун И победи, а на питање о најављеној контроли тржишне инспекције.

Истакао је да се после седам дана примене мере о снижавању цена види ефекат на животни стандард грађана у позитивном смислу.

Нагласио је да ће изменама и допунама закона о трговини, као и законом о заштити потрошача и законом о нелегалним тржишним праксама, који ће бити донети ове године, системски бити решено питање цена у малопродајним ланцима.

Говорећи о томе како ће нови сет економских мера утицати на животни стандард грађана, Мали је рекао да је економска политика деценију уназад увек била усмерена ка томе да грађани живе боље и да се види брига према њима.

Додао је да нове економске мере имају два смера, једно је снижење цена на производе са маржом већом од 20 одсто и смањење каматних стопа на потрошачке и стамбене кредите, као и смањење рачуна за струју за најугроженије.

„С друге стране имате подизање животног стандарда директно кроз подизање плата, пензија,као и минималне зараде која ће од 1. октобра бити 500 евра, а са редовним повећањем од 1. јануара 550 евра. Велики су то помаци напред“, истакао је Мали.

Додао је да је пре 10 година година минимална зарада 15.700 динара, као и да су пензије три године заредом повећаване у двоцифреном износу.

(ВИДЕО) Хрвати коначно признали: У Јасеновцу се десио геноцид над српским народом

Jelena Trifunović септембар 2, 2025

Бивши председник Републике Хрватске и последњи председник Председништва СФРЈ, Стјепан Месић, јасно и недвосмислено је изјавио да се у логору Јасеновац догодио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Како преноси нс уживо, ова изјава долази у оквиру ексклузивног интервјуа датог Центру за друштвену стабилност у Загребу, као део документарног филма „Анатомија обмане – Вуковар“, последњег дела трилогије која се бави темама рата и истине на простору бивше Југославије.

-Само неписмен човек може рећи да није било геноцида у Јасеновцу- изјавио је Месић, коментаришући све чешће покушаје релативизације и негације злочина који су почињени у том логору смрти током Другог светског рата.

Комплетан видео његове изјаве можете погледати испод.

View this post on Instagram

A post shared by Центар за друштвену стабилност (@czds_novisad)

Подсећамо, у усташком логору смрти Јасеновац је страдало 700.000 људи, а највише убијених је управо било Срба.

Извор: НС уживо

Три деценије од „Олује“: Највеће страдање и прогон Срба у новијој историји

Igor Crnogorac август 3, 2025

Тридесет година је прошло од војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је, према подацима центра „Веритас“, са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а живот изгубило најмање 1.900 људи. Ова акција хрватских снага оставила је траг дубоке патње и губитка за српски народ.

Напад је започео у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. и трајао до 7. августа, а акције су се потом прошириле и на делове Републике Српске у септембру исте године. Подручја северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније – која су била под заштитом УН – била су изложена интензивним нападима.

На састанку одржаном 31. јула на Брионима, највиши хрватски званичници, на челу са председником Фрањом Туђманом, дефинисали су завршне кораке за напад. Из транскрипата тог сусрета произлази да је кључни циљ био „нестанак Срба“ са тих простора, уз паралелно медијско пласирање порука о поштовању људских права.

У операцији је учествовало између 130.000 и 150.000 припадника хрватских снага, уз подршку јединица из Хрватског већа одбране и тзв. Армије БиХ. Насупрот томе, одбрана РСК бројала је око 34.000 људи, махом резервиста.

Већ у поподневним сатима 4. августа, започела је масовна евакуација становништва, које је кренуло у два правца – преко Срба у Лици и преко Двора у Банији. Наредног дана, 5. августа, хрватске снаге су ушле у Книн, док су избегличке колоне постајале мета напада. Један од најстрашнијих злочина догодио се на Петровачкој цести, када је авијација Хрватске отворила ватру на цивиле. Погинуло је десет особа, међу којима четворо деце.

Они који нису успели да избегну, често су страдали у нападима који су настављени и након формалног завршетка операције. Министар одбране Гојко Шушак објавио је 7. августа да је „Олуја“ окончана.

Извештај ОЕБС-а од 10. августа потврђује да су хрватске снаге, укључујући и полицијске јединице, систематски палиле куће и имовину Срба.

Савет безбедности УН је 10. августа усвојио резолуцију бр. 1009, којом је позвана Хрватска да заштити преостале цивиле и њихову имовину.

Избегли Срби су већином уточиште нашли у Србији и Републици Српској, где су, између осталог, грађани Приједора и Бањалуке показали велику солидарност.

Након „Олује“, у септембру су уследиле нове акције под именима „Маестрал“ и „Уна“, усмерене ка територији Републике Српске.

Међународни кривични трибунал у Хагу је 2011. године у првостепеној пресуди закључио да је „Олуја“ представљала удружени злочиначки подухват, с Туђманом на челу, чији је циљ био трајно протеривање српског становништва. Ипак, генерали Анте Готовина и Младен Маркач су у жалбеном поступку ослобођени одговорности.

Од 2014. године, Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале у „Олуји“, док Хрватска тај датум слави као Дан победе.

Државна церемонија поводом тридесетогодишњице овог трагичног догађаја одржаће се данас, 3. августа у 19.30 часова у Сремским Карловцима, под слоганом „Олуја је погром – Памтимо заувек“. Том приликом обратиће се председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, а парастос жртвама служиће патријарх Порфирије.

„Памтимо са тугом и поштовањем све жртве и страдалнике и остајемо чврсто посвећени очувању истине, правде и сећања“, поручили су из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

(Фото: Историјски архив Кикинда)

Туга на Крајишком вишебоју – преминуо такмичар из Кикинде

Igor Crnogorac јул 27, 2025

Небојша Муратовић (50) из Кикинде, преминуо је пошто му је нагло позлило на 15. Крајишком вишебоју у Банатском Великом Селу. Муратовић је хитно пребачен у Општу болницу у Кикинди где је, упркос напорима лекара, преминуо.

Вест је потврђена из Удружења „Крајишки вишебој“, организатора манифестације.

– По свему судећи, издало га је срце. Небојша се изненада срушио. Он је ранијих година био учесник такмичења Стронгмен, а на овом члан екипе „Крајишници“ из Банатског Великог Села. Оваква трагедија никада се није догодила на овом такмичењу. Упућујемо најдубље саучешће породици Небојше Муратовића – саопштили су чланови Удружења „Крајишки вишебој“.

Услед трагичног исхода, такмичење је одмах прекинуто, а остатак програма отказан.

С. В. О.

Три године затвора због несреће у којој је смртно страдала једна особа

Igor Crnogorac јул 27, 2025

Због изазивања саобраћајне несреће са смртним исходом, 42-годишњи М. В. из Накова правноснажно је осуђен на три године затвора. Апелациони суд у Новом Саду потврдио је пресуду Вишег суда у Зрењанину, чиме је окончан кривични поступак покренут на основу оптужнице Вишег јавног тужилаштва.

М. В. је проглашен кривим за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Осим затворске казне, изречена му је и петогодишња забрана управљања моторним возилима „Б“ категорије.

Несрећа се догодила 10. јуна 2023. године недалеко од Накова. Према пресуди, возач је у тренутку удеса био у стању средње алкохолисаности, а кретао се брзином од 190 километара на сат. У једном моменту изгубио је контролу над возилом и прешао у супротну траку, где је директно ударио у аутомобил којим је управљао И. Б.

Од силине судара, возило у које је ударио излетело је са пута и преврнуло се. И. Б. је преминуо на лицу места од последица тешких телесних повреда.

Први уписни рок на Универзитету у Новом Саду почиње у понедељак, а у Београду 21. јула

Igor Crnogorac јул 11, 2025

Сенат Универзитета у Новом Саду утврдио је термине конкурсних рокова за упис нове генерације студената у школској 2025/2026. години. Први уписни рок на основним и интегрисаним студијама на факултетима Универзитета у Новом Саду почиње 14. јула електронском пријавом, онлајн пријавом или претпријавом на факултетима који омогућавају ове начине пријаве, односно 16. јула пријавом кандидата, а завршава се уписом кандидата до 15. августа 2025. године. Пријемни испити ће се одржати од 24. јула до 1. августа 2025. године.

Други уписни рок трајаће од 27. августа до 30. септембра, с тим да ће пријемни испити на већини факултета бити одржани 8. и 9. септембра 2025. године.

Због специфичности пријемног испита и претходне провере способности кандидата за упис на поједине студијске програме који се реализују на Факултету спорта и физичког васпитања, Академији уметности, Педагошком факултету и Учитељском факултету на мађарском наставном језику, термини одржавања пријемних испита на наведеним факултетима могу одступити од утврђених термина конкурсних рокова за упис студената на свим нивоима студија на Универзитету у Новом Саду у школској 2025/2026. години.

Укупан број студената који се могу уписати у прву годину основних и интегрисаних студија који се финансирају из буџета АП Војводине на факултетима у саставу Универзитета у Новом Саду у школској 2025/2026. години је 5.670.

Термини првог уписног рока

Пријава кандидата: од 16. до 22. јула 2025. године

Електронска пријава, онлајн пријава или претпријава кандидата од 14. до 22. јула 2025. године (према упутству на интернет страници факултета који омогуће ове начине пријаве)

Пријемни испити: од 24. јула до 1. августа 2025. године.

Завршетак првог уписног рока: 15. август 2025. године.

Термини другог уписног рока

Пријава кандидата: 4. и 5. септембар 2025. године.

Електронска пријава, онлајн пријава или претпријава кандидата од 27. августа до 5. септембра 2025. године (према упутству на интернет страници факултета који омогуће ове начине пријаве).

Пријемни испити: 8. и 9. септембар 2025. године.

Завршетак другог уписног рока: 30. септембар 2025. године.

Мастер, специјалистичке и докторске студије

Крајњи термини за пријаву кандидата: први рок – 31. октобар, други рок – 14. новембар, трећи рок – 5. децембар, четврти рок – 18. децембар 2025. године.Београдски универзитет усвојио термине пријемних испита за академску 2025/2026.

Сенат Универзитета у Београду усвојио је термине спровођења конкурса за упис нове генерације студената на студијске програме за све нивое академских студија високошколских установа, објавио је Универзитет у Београду (БУ).

Како се наводи у објави БУ на мрежи Инстаграм, први уписни рок за основне академске студије, интегрисане академске студије и основне струковне студије почиње пријављивањем кандидата на факултетима од 21. јула до 23. јула.

Полагање пријемног испита реализује се од 24. јула до 29. јула, а коначне ранг листе биће објављене до 4. августа, док ће се упис нове генерације студената спровести закључно с 7. августом, прецизирао је Универзитет. Сви детаљи у вези са полагањем пријемних испита и тачним терминима биће објављени на појединачним факултетима.

Други уписни рок почиње пријављивањем кандидата 1. септембра и завршава се уписом кандидата до 16. септембра, док трећи уписни рок почиње пријавом кандидата 1. октобра, а предвиђено је да се заврши уписом студената до 13. октобра. Премијер Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је прошле недеље да је Влада Србије усвојила одлуку о уписним квотама за факултете за наредну академску годину, осим за три факултета у Београду, за које ће квоте бити дефинисане када буду почели са надокнадом наставе.

Наставно-уметничко-научно веће Факултета драмских уметности у Београду, једног од факултета којима нису одобрене уписне квоте, донело је одлуку о надокнади наставе за академску 2024/25 годину. Осим ФДУ, на том списку факултета којима нису одобрене квоте су и београдски Факултет примењених уметности (ФПУ), који је у међувремену такође донео одлуку о надокнади наставе, као и Филозофски факултет.

ЕУ дaje новац за борбу против мржње и дискриминације – могу да се пријаве и појединци

Igor Crnogorac јул 11, 2025

Европска унија расписала је конкурс за пројекте који се боре против дискриминације и мржње, а прилику да конкуришу имају и организације и појединци из Србије (ЕУправо зато/ ЕУ могућности).

Конкурс под називом EQUAL 2025, спроводи се у оквиру програма CERV (Грађани, једнакост, права и вредности). Отворен је до 23. октобра 2025. године.

Овај позив намењен је организацијама цивилног друштва, неформалним групама, појединцима, као и јавним и приватним правним лицима. Дакле, ако имате идеју за пројекат који доприноси борби против дискриминације и неједнакости, можете конкурисати – било да сте удружење грађана, омладинска група, локална установа или само појединац који жели да нешто промени у свом окружењу.

Теме које конкурс обухвата тичу се борбе против разних облика дискриминације и мржње. Посебна пажња посвећена је заштити права LGBTIQ особа и промоцији њихове равноправности, затим сузбијању говора мржње и предрасуда према муслиманима и Јеврејима, као и борби против расизма и ксенофобије. Такође се подстиче укључивање разноликости и једнаких шанси у радном окружењу, како у државним институцијама, тако и у приватним фирмама. Конкурс се обраћа и локалним властима, нудећи им подршку у спровођењу мера које доприносе сузбијању нетолеранције и дискриминације у свим њеним облицима.

Главни циљ позива је да се промовише једнакост и да се спречи неједнако поступање према људима на основу тога што су различитог пола, расе, вере, старости, сексуалне оријентације или имају инвалидитет. Другим речима, жели се друштво у којем сви имају једнаке шансе, без обзира на то ко су и одакле долазе. Конкурс такође подстиче развијање политика које узимају у обзир све облике преплитања дискриминације – на пример, када неко истовремено доживљава дискриминацију и због боје коже и због вере.

Те информације можете пронаћи на званичним страницама програма ЦЕРВ, као и у оквиру старих конкурса попут „Европа за грађане“, програма за права и једнакост (РЕЦ) и алата Дапхне. Ове странице могу вам помоћи да добијете идеју како да што боље обликујете своју пријаву и прилагодите је циљевима конкурса.

Конкурс EQUAL 2025 је прилика да грађани и организације из целе Европе, па и из Србије, предложе конкретне идеје и пројекте којима би се борили против нетолеранције и неправде – било да се она дешава на улици, на интернету, на радном месту или у школи.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и ове је године поднела Народној скупштини редовни годишњи извештај за 2024. годину. У њему је навела да је током године било поступано у више од 3.600 предмета, укључујући најмање 700 по притужбама грађана.

Као најчешћи основи дискриминације наводили су се пол, инвалидитет, здравствено стање и старосна доб, најчешће у областима рада и запошљавања, здравствене заштите, образовања и пружања јавних услуга. Посебно је истакнута укрштена дискриминација, попут оне према трудницама или особама са инвалидитетом.

Институција је током године упутила 422 препоруке, поднела више иницијатива и пријава, а препоруке су прихваћене у 85 одсто случајева.

(Извор: Дневник)

Без овог уверења нема уписа у средњу школу – рокови су кратки, урадите све на време

Igor Crnogorac јул 4, 2025

Након што у суботу 5. јула буде објављен распоред ученика по средњим школама, родитељи и старатељи морају што пре да обаве важан корак – да обезбеде лекарско уверење за упис.

Лекарски преглед за упис у средњу школу обавља се у дому здравља у месту пребивалишта. Приликом доласка на преглед, родитељи треба да имају код себе попуњену уплатницу, да претходно уплате износ за преглeде и да дођу са дететом које се уписује у школу.

Дом здравља потом аутоматски шаље потврду у електронском облику на национални портал за упис у средње школе – Mоја средња школа. Родитељи ће добити и папирну потврду.

Ово уверење је обавезан део документације за упис у средње стручне школе и не важи за гимназије.

Школе неће моћи да упишу ученика ако потврда није видљива на порталу. Због тога је важно да се преглед обави одмах након објаве распореда, како би било довољно времена да документ стигне у систем пре почетка уписа.

Родитељима се саветује да не чекају последњи тренутак, како би избегли гужве и могуће техничке проблеме.

У суботу, 5. јула ће, осим објављивања коначних резултата расподеле по школама и образовним профилима, бити позната и преостала, слободна места за упис у другом кругу. Истог дана попуњаваће се и предавати листе жеља за други уписни круг, електронским путем и непосредно у школи.

Коначни распоред ученика по школама у другом уписном кругу биће објављен у недељу, 6. јула. Пријаве за упис у средње школе подносиће се у понедељак и у уторак, 7. и 8. јула.

(Извор: Дневник)