Изложбом, музичким и спортским активностима, ученици Основне школе “6. oктобар“ у Кикинди обележили су Дан школе – 53 године рада ове установе.
– Од протекле седмице, у просторијама школе ради продужени боравак са две групе. Сада радимо на оснивању Сервисног центра који би, регионално, пружао стручну подршку деци са сметњама у развоју, наставницима и свима којима је потребна додатна помоћ – рекао је директор школе, Срђан Стојановић.
Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац.
– Ова установа веома важну улогу и значај у нашем граду. Школа је окићена дечијим радовима, овде наставници знају да се у сваком детету крије неки таленат и потенцијал. Хвала колективу на свим овим годинама пожртвованог труда и рада и на бризи и васпитању деце са сметњама у развоју – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
Основна школа „6. октобар“ има девет одељења са укупно 38 ученика. Ово је једина школа у Севернобанатском округу која се бави образовањем и васпитањем деце са са интелектуалним, чулним и моторичким сметњама у развоју.
– Сарађујемо с локалном самоуправом, Покрајинским секретаријатом и ресорним министарством ради улагања у текуће одржавање и стварања што бољих услова за рад. Кабинети су нам веома добро опремљени, сада је потребно улагање у спољашњи део школе – рекао је директор, Александар Аћимов.
– Град је, у овој години, уложио око милион динара за замену неонских сијалица ЛЕД расветом, ради уштеде енергије. И убудуће ћемо улагати у инфраструктуру и ове и других образовних установа – рекла је Валентина Мицковски. – Свако одељење у овој школи има до 15 ђака, што значи да учитељи и наставници могу да се посвете сваком ученику. Такође бих истакла и њихову одличну сарадњу са Месном заједницом и удружењима из овог села.
Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.
Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.
Из локалне самоуправе полагању венаца присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица, Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, председник и секретар Градске скупштине, Младен Богдан и Жива Кнежевић, и Љубан Средић, члан Градског већа.
Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, говорио је о улагањима Града у радове у Руском Селу.
У Кикинди је, протеклог викенда, одржана 33. „Трка за срећније детињство“ – манифестација која промовише здраве навике и хуманост. Ове године слоган је био „Детињство је трка, здравље је сврха“, а организатор је Црвени крст Кикинда, под покровитељством Града. Трку је отворила заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Шаљемо јасну поруку да је циљ овог лепог окупљања промовисање здраве животне оријентације јер сви ми, без обзира на године, треба да свој живот, што је више могуће, испунимо рекреацијом, спортом и боравком на отвореном. Трка промовише и волонтерски рад, а има и хуманитарни карактер, јер ће сав новац од продатих стартних бројева бити враћен деци у образовним установама – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
– Друштвено одговорним пословањем и помагањем локалној заједници, већ годинама настојимо да утичемо на, пре свега, најмлађе суграђане, да се баве спортом и развијају спортски дух’, додао је директор компаније, Војислав Булатовић.
– Имамо обећања да ће бити обезбеђене довољне количине гаса, како би се топлотна енергија несметано испоручивала. Цена гаса коју сада плаћамо је око 50 одсто виша него у претходном периоду. Зaтo je нови ценовник неминовност, како би наше предузеће могло да функционише. Свестан сам да су ово непопуларне мере, али ово је морало да се усвоји.
Председник Градског парламента, Младен Богдан, најавио је да ће се, у том смислу, у наредном периоду, пронаћи решење за помоћ најугроженијим суграђанима.
Од закупа ће се приходовати око 85 милиона динара, из градског буџета биће додато 30 милиона, што ће, са средствима пренетим из прошле године и новцем из Покрајинске администрације, укупно бити око 140 милиона динара. Овај новац биће уложен у уређење земљишта и атарских путева, канале за одводњавање, рад пољочуварске службе и у субвенције пољопривредницима.
У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу“ – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана “Дора“, а треће место заузело је Удружење жена “Нови Козарци“. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.
Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,
Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи – краљ и краљица „српског кавијара“.
Директор, Мирко Влајков, подсетио је да ће ова установа следеће године обележити значајан јубилеј: “Школство у Башаиду датира још од 1777. године, од настанка села, док Основна школа постоји од 1973, тако да ћемо, наредне године, обележити значајан јубилеј, 50 година постојања“.
“Локална самоуправа увек је помагала башаидској школи. Реконструисан је кров, обновљено је седам санитарних чворова, а замењене су и водоводне цеви. Такође, уграђени су нова лед расвета и видео надзор. Замењен је и котао, чиме ће се остварити велика уштеда. Град ће и убудуће улагати у ову образовну установу“, рекао је Тасовац.
Фондација „Дајана Пауновић“ има за циљ афирмацију и економско оснаживање жена, подстицање предузетништва и промоцију једнаких могућности. Приоритет су и финансијска помоћ локалним срединама и измена законске регулативе.
“То треба да урадимо на терену и у томе је важна улога локалне самоуправе јер су услови специфични у свакој средини. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду“.