Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.
– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.
– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.
Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.
Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.
Студенти који буду учествовали у Trainee програму похађаће изабране курсеве на Универзитету у Грацу, док ће последња два месеца програма, или дуже, провести у једној од Steiermärkische Sparkasse банака у Југоисточној Европи. Студенти који учествују у Internship програму фокусираће се на курсеве на Универзитету у Грацу који су релевантни за завршетак њихових студија на матичним универзитетима.
Фолклорни ансамбл КУД „Башаид“ управо се вратио из Сарајева у којем су имали част да наступе на Међународном фестивалу фолклора „Autumn Fest“. Башаидски КУД боравио је у овом граду од 21. до 23. октобра на позив КУД „Илиџа“, са чијим ансамблом су се спријатељили овог лета на фестивалу у грчком Несебару. На сцени Мултимедијалног центра Илиџа наступило је, уз домаћине, седам ансамбала, од којих и четири из Београда и један из Болеча. 
– Фестивал је ревијалног карактера, са око 250 учесника. Ми смо се представили са играма из Баната и доживели смо одушевљење публике и домаћина. Пријем је био изузетан, и договорили смо се и да наставимо сарадњу 
– каже секретарка КУД „Башаид“, Јасмина Мијаиловић. 
Делегацију кикиндског одбора СУБНОР-а чинили су Саво Орељ, председник, Милева Ћојановић, председница актива жена и чланице Љуба Лука и Нина Степанчев.
Додаје да су се домаћини својски потрудили да присутне делегације успоставе договор о будућој прекограничној сарадњи, у циљу неговања тековина антифашизма и културе сећања.
У Културно-уметничком друштву „Еђшег“ синоћ је одиграна представа „Пикник на фронту“. Преко пројекта Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањинњ – националне заједнице, у овом Друштву недавно су уложили у опрему и обезбедили превод на српски језик. На тај начин, привукли су и нову публику, која је и синоћ „Еђшег“ одабрала за своју позоришну дестинацију.
Кираљи је и руководилац две драмске секције и стални редитељ у „Еђшегу“. Поред њега, у представи су и Анамарија Кираљ, Норберт Ђуранки, Давид Чикош, Имре Томбац и Вивијен Фазекаш. Тежак задатак играња ситуација апсурда изнели су са добрим осећајем за балансирање на ивици гега, у који ова врста позоришта не сме да „склизне“. 
Имајући у виду околности на културној сцени, у „Еђшегу“ се, кажу, труде, да раде технички и организационо мање захтевне представе. Тако стижу до места мањих места у којима нема позоришта. Није им тешко да играју и у кафани, каже редитељ Кираљ.
Председник посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све“ Миленко Јованов истакао је да је основни задатак будуће владе да сачува самосталност и слободу Србије у околностима када се са свих страна на нашу земљу врше притисци и грађанима оспорава право да одлучују какву владу желе.
За једночлано домаћинство, у 2021. години, праг ризика од сиромаштва био је 24.064 динара, за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 43.315 динара, а за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце – 50.533 динара.