Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Prenosimo utiske volontera Crvenog krsta po povratku iz Zadra

Aleksandra Djuran jul 11, 2025

Volonteri Crvenog krsta Kikinde vratili su se iz Zadra gde su , zajedno sa Udrugom udomitelja za djecu „Osmijeh“ iz Đurđevca, učestvovali u međunarodnom „Erazmus +“ projektu razmene mladih.

Među 18 mladih volontera, uzrasta od 16 do 23 godine, bile su i Milica Admović i Snežana Đuran koje su nam prenele svoje utiske.

-Za mene je rad na projektu bio novo iskustvo. Naučila sam više o uticaju čoveka na klimatske promene, ali i kako se one ispoljavaju na živi svet. Po završetku radionica dobili smo sertifikat, jut pas, o neformalnom obrazovanju koji može da nam stvori nove prilike u budućnosti – kazala je Milica.

Tokom desetodnevnog boravka mladi iz dve zemlje svakog dana imali su edukativne i interaktivne radionice.

-Program je bio dobro osmišljen i pružio nam je nova saznanja. Domaćini su se potrudili da naš boravak bude nezaboravan. Posebno bih izdvojila radionice koje su se odnosile na igru koncentracije, kao i edukaciju o pružanju prve pomoći – saznali smo od Snežane.

Cilj programa je podsticanje mladih da razmišljaju o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja u novim ekološkim uslovima. Pored učenja, imali su priliku i da se druže, razmenjuju iskustva i povežu kroz kreativne aktivnosti. Projekat je realizovan pod okriljem programa koji podržava Evropska unija, sa ciljem jačanja mladih i podsticanja interkulturalne saradnje.

Počela isplata penzija za najbrojniju kategoriju korisnika

Aleksandra Djuran jul 11, 2025

Isplata junskih penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih počinje danas, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Kako je precizirano, isplata počinje za sve penzionere iz ove kategorije, bez obzira da li primanja dobijaju preko tekućih računa, na kućne adrese ili ih podižu na poštanskim šalterima.

Reč je o najbrojnijoj kategoriji penzionera, koja čini više od 85 odsto od ukupnog broja penzionera.

Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne, isplate za maj a prosečna majska penzija, kako je objavio Fond PIO, iznosila je 50.684 dinara.

U toku isplata sredstava za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine

Aleksandra Djuran jul 11, 2025

Završena je obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine, a sva rešenja su poslata korisnicima. Obrada zahteva za drugi kvartal počinje naredne sedmice, čime se nastavlja unapređenje efikasnosti u sprovođenju ove mere podrške, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Istovremeno, u toku je administrativna obrada zahteva podnetih po javnim pozivima za podsticaje u stočarstvu – za tov i za kvalitetna priplodna grla.

U proteklom periodu uspešno je obrađeno preko 60 odsto zahteva za kvalitetna priplodna grla, a isplata sredstava je već započeta za korisnike koji su prihvatili rešenja i odrekli se prava na žalbu, navedeno je u saopštenju.

Nakon prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici, ukoliko su saglasni, odreknu prava na žalbu na portalu ePodsticaji. Odricanjem od prava na žalbu, postupak se ubrzava i omogućava se hitna isplata sredstava na korisnički račun prijavljen u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Konkurs za poljoprivrednike: Za 13 mera 13 miliona dinara

Aleksandra Djuran jul 10, 2025

Lokalna samouprava raspisala je danas, 10.jula, konkurs za program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za 13 mera opredeljeno je 13 miliona i 18 hiljada dinara, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Najviše je mera u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Podizanje novih ili obnavljanje postojećih višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze refundiraće se sa 80 procenata, a maksimalan iznos je do 80.000. Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju tačnije investiranje u nabavku opreme ili materijala za konstrukciju za plastenike i staklenike, kao i visoko kvalitetnih višegodišnjih, višeslojnih, folija za plastenike podržaće se sa maksimalnim iznosom do 60.000,00 dinara po korisniku, dok je povrat 80 odsto. Za mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje useva poput sistema kap po kap, bunara, pumpi maksimalno može da se dobije do 50.000 dinara , a subvencija je takođe 80 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a – pojasnila je Miroslava Narančić.

Početna pomoć za pokretanje poslovanja za mlade poljoprivrednike i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava je mera za koju je opredeljen najviši iznos, maksimalno do 300.000 dinara po korisniku odnosno 50 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Ova mera podržaće mlade do 40 godina u Kikindi i svim selima. Od ove godine i stanovnici grada mogu da apliciraju za ova sredstva. Tri mere su iz oblasti stočarstva.

-Za reproduktivni materijal, veštačko osemenjavanje, maksimalan iznos je 50.000 dinara po korisniku, a refundacija je 90 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Za sufinansiranje selekcije domaćih životinja u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu maksimalan iznos je 25.000 dinara za one koji se bave govedarstvom, a za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo je 20.000 dinara. Povrat je u 100 procentnom iznosu. Troškovi neškodljivog uklanjanja uginulih životinja takođe su u potpunosti pokriveni, a maksimalno po korisniku je 50.000 dinara – istakla je naša sagovornica.

Pčelari mogu da konkurišu po dva osnova. Za nabavku novih pčelinjih društava i matica gde je maksimalni iznos do 30.000 dinara, odnosno subvencija je 80 odsto. Isti je maksimalni iznos i za nabavku opreme za pčelarstvo , s tim što je povrat 70 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a.

Za subvencionisanje troškova osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja maksimalan iznos je 35.000 dinara, a pomoć 30 odsto od od iznosa premije osiguranja. Nabavka opreme za proizvodnju vina, rakija i drugih alkoholnih pića kao i opreme za degustacione sale subvencionisaće se sa 80 procenata i maksimalnim iznosom od 35.000 dinara.

I ove godine opredeljen je novac za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Maksimalan iznos je do 80.000,00 dinara po korisniku, a povrat je 100 odsto. Mera opremanja objekata za obavljanje tradicionalnih zanata omogućiće sugrađanima koji se bave ovom delatnošću da konkurišu za maksimalno do 80.000 dinara, a podsticaj je 70 procenata.

Program traje do 31. oktobra odnosno do utroška sredstava. Prošle godine sredstva grada koristilo je 533 gazdinstava.

A.Đ.

Radovi na mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica pri kraju

Aleksandra Djuran jul 10, 2025

Radovi na izgradnji novog železničkog mosta preko reke Tamiš – „Tomaševačkog mosta“ – privode se kraju, a završetak radova i otvaranje mosta očekuje se krajem avgusta ili početkom septembra ove godine, saopštila je Infrastruktura železnice Srbije i navela da se novi most gradi nedaleko od postojećeg železničko-drumskog mosta između Orlovata i Tomaševca.

Reč je o mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj, jednokolosečnoj, neelektrifikovanoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica. U saopštenju se navodi da celokupna ugovorena deonica iznosi 1.400 metara a glavni nosač novog mosta je čelična konstrukcija koja premošćava tri raspona od po 40 metara replicirajući stari most.

Izvođač će na kraju projekta ugraditi 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika betona u sam most, dok će se na celoj deonici postaviti 170 tona šina i 1.800 pragova na cementom stabilizovanom nasipu u koji će biti ugrađeno 24.000 kubika materijal. U zoni mosta će se uraditi i regulacija korita reke Tamiš.

Ističe se da način izgradnje novog „Tomaševačkog mosta“ predstavlja novinu i veliki izazov za izvođače radova i domaće neimare.

„Čelične konstrukcije se rade na obali, a zatim se hidrauličnim presama guraju preko reke, tako da most spaja dve obale“, objasnio je tehnički direktor „Ekstra-auto transporta“ iz Vrbasa, koji izvodi radove na ovom projektu, Milutin Perunović.

Radove na izgradnji ovog mosta, koji će biti dug 120 metara „Infrastruktura železnica Srbije“ počela je 31. maja prošle godine a vrednost ugovora je nešto veća od milijardu i po dinara.

Postojeći železničko-drumski „Tomaševački most“, izgrađen je 1880. godine i uskoro više neće biti u upotrebi. U narednom periodu planirana je modernizacija čitave ove pruge.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao dva konkursa u oblasti zapošljavanja

Aleksandra Djuran jul 9, 2025

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao je dva nova javna konkursa u oblasti zapošljavanja za 2025. godinu – za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih i za javne radove na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna vrednost oba konkursa iznosi 18 miliona dinara, po devet miliona dinara za svaki. Konkursi su raspisani 8, a rok za podnošenje prijava je 31. jul.

Prvi konkurs namenjen je poslodavcima za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Subvencija u iznosu od 250.000 dinara po osobi i dodeljuje se u jednokratnom iznosu, a jedan poslodavac može konkurisati za najviše tri lica.

Drugi konkurs odnosi se na finansiranje sprovođenja javnih radova, tokom kojih će biti radno angažovano 58 nezaposlenih lica, uključujući i osobe u stanju socijalne potrebe. Radovi mogu da traju do tri meseca, a predviđena mesečna naknada iznosi do 30.000 dinara po licu, uvećano za pripadajuće poreze i doprinose. Navedena naknada obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada.

Pravo učešća na javnom konkursu za sprovođenje javnih radova, imaju udruženja koja imaju status pravnog lica, sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, upisane u registar Agencije za privredne registre sa aktivnim statusom, koje svojim programima afirmišu i podstiču ciljeve ovog konkursa.

Jedan od ključnih ciljeva je i ulaganje u sertifikovane obuke kako bi se unapredile veštine u sektorima u kojima postoji nedostatak radne snage, čime se doprinosi boljem usaglašavanju ponude i potražnje na tržištu rada. Tako su planirane obuke u oblasti turizma, za žene koje žele da pokrenu sopstveni biznis – naročito u pogledu finansijskog upravljanja, kao i obuke u oblasti energetske efikasnosti. Za potrebe tržišta neophodno je obučiti što veći broj osoba za postavljanje solarnih panela, toplotnih pumpi i druge poslove vezane za obnovljive izvore energije.

Odlukom Skupštine AP Vojvodine, izdvojeno je više od 30 miliona dinara za oblast zapošljavanja, tri puta više nego prethodne godine. Cilj je da se kroz obuke, javne radove i subvencije podstakne zapošljavanje i unapredi konkurentnost na tržištu rada.

Stopa nezaposlenosti u Vojvodini 8,7 odsto, što je ispod republičkog proseka, a ove godine biće uloženo preko 6,2 milijarde dinara u aktivne mere zapošljavanja na nivou Srbije, čime će biti obuhvaćeno 25.000 lica.

„Gusle“ predstavljale grad i zemlju na međunarodnim festivalima u Rumuniji

Aleksandra Djuran jul 9, 2025

Članovi izvođačkog ansambla i narodnog orkestra Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ učestvovali su na Međunarodnom festivalu folklora pod nazivom „Herkules“, održanom u rumunskoj Banji Herkulani. Festival ima tradiciju dugu 25 godina i ovo je drugi put da kikindski ansambl učestvuje na njemu.

-I ovo je jedan od značajnih festivala u organizaciji CIOF-a, Međunarodnog saveta organizatora festivala folklora i tradicionalne kulture – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov. – Ovo je bila još jedna prilika da predstavimo našu tradiciju. Brojna publika, kraj nastupa dočekala je na nogama, pozdravljajući nas gromkim aplauzom. Osim nas iz Srbije, festival je okupio i ansamble iz 12 država među kojima i iz Argentine, Paragvaja, Gruzije, Bugarske, Poljske, Slovačke, Mađarske.

U povratku iz Herkulane, članovi „Gusala“ gostovali su i na Međunarodnom festivalu folklora u Temišvaru „Inimilor“, koji se održava od 1990. godine. Kikinđani su i ovoga puta izazvali ovacije publike, učesnika i stručne javnosti.

-Rumunska publika je tokom četiri dana, upoznavala našu kulturu i tradiciju kroz igre pesme, muziku i nošnju Banata, Kikinde i Pomorišja, Bačke, Bosilegradskog Krajišta, Gornjeg Visoka, Šopskom svitom. Pozivi za učešće stigli su nam od od direktora pomenutih festivala, kao i Saveza Srba u Rumuniji – dodao je naš sagovornik.

I dve dečije folklorne grupe trenutno se nalaze u Baru u Crnoj Gori. Učesnici su kampa folklora koji organizuje Kulturno umetničko društvo „Sveti Jovan Vladimir“.

-Za učesnike se organizuju radionice i igračke probe. Upoznajemo domaćine sa našom, a oni nas sa njihovom tradicijom. Drugu godinu zaredom smo deo ovog kampa čiji je cilj da deca neguju i uče o kulturnom nasleđu – naveo je Popov.

A.Đ.

Hleb „sava“ poskupeće sa 59 na 62 dinara

Aleksandra Djuran jul 9, 2025

Hleb „sava“ koji se proizvodi od brašna T-500, prema uredbi koju je usvojila Vlada Srbije, poskupeće sa 59 na 62 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena određena na 53,17 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku Srbije.

Vlada Srbije na sednici 3. juna usvojila je izmenu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se povećava maksimalna maloprodajna cena hleba.

Izmena Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 stupiće na snagu osam dana po objavi u Službenom glasniku.

(VIDEO) Ministar Nikola Selaković i gradonačelnik Mladen Bogdan potpisali ugovor o sanaciji fasade Kulturnog centra

Aleksandra Djuran jul 8, 2025

Ministar kulture Nikola Selaković boravio je u radnoj poseti Kikindi. Sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom potpisao je ugovor o sufinansiranju rekonstrukcije fasade Kulturnog centra. Projekat se realizuje u okviru nacionalnog programa „Gradovi u fokusu“.

Najpre je ministar Selaković posetio Gradsku kuću, gde ga je primio prvi čovek grada sa saradnicima Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća i Markom Markovljevim, v.d. direktorom Kulturnog centra. Nakon toga, gosti i domaćini, obišli su Kulturni centar za čije uređenje je Ministarstvo kulture izdvojilo značajna sredstva u prethodnim godinama.

-Zajedničkim ulaganjem Republike, Pokrajine i grada objekat je sređen. Da pre godinu dana nisam bio ovde, i video u kakvom je stanju zgrada bila tada, ne bih poverovao da jedna „starica“ može da postane „dama“ – kazao je ministar Selaković – Opredelili smo 12 miliona dinara za rekonstrukciju najvećeg dela spoljne fasade, 20 miliona obezbedila je Pokrajina, a lokalna samouprava izdvojiće osam miliona dinara. Kulturni centar se iz godine u godinu proširuje kada je reč o programima i sadržajima, a sve u cilju da se obogati kulturni život Kikinde.

Gradonačelnik Bogdan zahvalio je na opredeljenom novcu jer će rekonstrukcija Kulturnog centra biti nastavljena.

-Zahvaljujući sredstvima Ministarstva i Pokrajine uradiće se veliki i zahtevan posao – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Krajnje vreme je da se fasada obnovi i zahvaljujući zajedničkim sredstvima ova zgrada dobiće izgled kakav zaslužuje. Kulturni centar ima značajan broj sekcija i programa koji privlače sugrađane svih uzrasta, a rekonstrukcija dolazi u pravo vreme, u godini kada obeležava jubilej, 40 godina postojanja i rada.

Ovo je bila prilika da se razgovara o budućim planovima i ulaganjima.

-Razgovarali smo o nužnoj rekonstrukciji krova zgrade Kurije. U ovom objektu je Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija grada i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“. Ovim, važnim, ustanovama kulture neophodne je obezbediti dobre uslove za rad. Podvukao bih da ne postoji podela na male i velike gradove, nego postoje posvećeni ljudi koji pred sebe postavljaju svoje vizije i ciljeve i koji marljivošću uspeju da privuku podršku kako bi došli do krajnjeg cilja. Ovo je deseta godina kako se sprovodi program „Gradovi u fokusu“ i za to vreme uložili smo dve milijarde 382 miliona dinara u razne projekte. Od tog novca, samo u poslednjih pet godina u Kikindu je kroz „Gradove u fokusu“ došlo preko 62 miliona dinara. I ovo je pokozatelj da se ispunjava svrha programa, da ne budu u fokusu Beograd i Novi Sad, veća sve lokalne samouprave u Srbiji – zaključio je ministar Selaković.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Rekonstrukcija fasade dugo se čeka i važan je korak u očuvanju jedne od tri najstarijih zgrada u centru.

-Radovi u Kulturnom centru započeli su zamenom spoljne stolarije i rekonstrukcijom krova. Nakon toga urađena je adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi. Plafoni su oslikani šarama koje su nekada krasile tavanicu ovog objekta – pojasnio je Markovljev.

Fasada će se raditi iz dve faze. Prva će obuhvatiti jugoistočni deo spoljne zgrade sa radovima na Baletskoj sali, na samom uglu. Nakon toga biće sanirana i jedna unutrašnja fasada. Posao bi trebalo da započne u septembru, kada vreme dozvoli.

A.Đ.

U proteklih mesec dana u našem Okrugu vatrogasci gasili 160 požara

Aleksandra Djuran jul 8, 2025

Od početka juna do 7. jula u Srbiji je zabeleženo 4.137 požara, a u pomenutom periodu na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga bilo je 160 požara od kojih je 135 na otvorenom.

-U proteklih 15 dana na teritoriji Okruga zabeležena su 63 događaja od čega je 50 požara. Najviše ih je bilo na teritoriji Kikinde – istakao je pukovnik Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije – Iz tog razloga, zajedno sa nadležnim inspekcijama, pojačano je prisustvo na terenu radi otkrivanja neodgovornih građana koji prouzrokuju požare. Kazne, predviđene zakonom, su od 10.000 do 50.000 dinara za fizička i od 300.000 do milion dinara za pravna lica. Osim toga, počinioci su dužni da nadoknade intervenciju vatrogasno-spasilačkoj jedinici.

U ponedeljak, 7. jula, u Srbiji je zabeleženo 628 požara, a na terenu koje pokriva Odeljenje za vanredne situacije bilo je 16 intervencija.

-Zbog nevremena, u roku od dva sata imali smo 14 intervencija. Svo ljudstvo je na terenu i ovim putem apelujem na građane da se odgovorno ponašaju. Podsetiću da je zabranjeno spaljivanje smeća i ostataka strnih i biljnih useva na otvorenom. Važno je skrenuti pažnju i da ne bacaju opuške od cigareta, jer su one, pored spaljivanja najčešći uzroci požara – naveo je Budiša.

Ukoliko se primeti požar potrebno je odmah obavestiti vatrogasce na broj 193.

A.Đ.