Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Iz MUP-a apeluju na vozače: Dodatni oprez tokom vožnje u naselju

Aleksandra Djuran March 18, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodile su se 74 saobraćajne nezgode u kojima nije bilo poginulih, a povređena su 33 osobe. Na području Policijske uprave Kikinda dogodila se jedna saobraćajna nezgoda u kojoj nije bilo povređenih.

Iako su za danas tokom dana najavljeni povoljni uslovi za odvijanje saobraćaja, u jutarnjim i večernjim časovima moguća je pojava poledice na kolovozu, zbog čega je neophodno da vozači povećaju opreznost, smanje brzinu kretanja vozila i drže bezbedno odstojanje u odnosu na druga vozila.

Takođe, potreban je dodatni oprez prilikom vožnje u naselju, pre svega u blizini pešačkih prelaza i noću, na mestima gde nije osvetljen kolovoz, jer su pešaci u tamnoj odeći jedva uočljivi, ukoliko na sebi nemaju reflektujuće materijale.

U MUP-u apeluju i na pešake da kolovoz prelaze isključivo nakon što se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način. Podsećaju i da pešaci noću i u uslovima smanjene vidljivosti na putevima van naselja moraju nositi svetloodbojni prsluk ili drugi reflektujući materijal, kako bi vozači mogli blagovremeno da ih uoče.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

U najužem izboru za književnu nagradu „Dušan Vasiljev“ tri naslova

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Žiri u sastavu Đorđe Pisarev, Selimir Radulović i Radovan Vlahović konstatovao je da su na konkursu za nagradu „Dušan Vasiljev“, koju raspisuje grad, pristigla 62 naslova. Nakon pažljivog pregledanja i iščitavanja, žiri je doneo odluku da u najuži izbor uđu sledeće tri knjige „Sve su smrti (samo) deo našeg sata: 77 pesama o smrti“ autora Zorana Bognara, „Anđeli u kapi mastila“ Gordane Đilas i „Krtice“ Vladimira Kopicla.

Konačna odluka biće doneta 22. marta.

1ccb456f-34ed-4d9a-a7a1-ea2b83873bd2-615x375

Finansijski potres u Nemačkoj: Spajanje banaka preti otkazima 10.000 zaposlenih

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Italijanska bankarska grupa ,,UniCredit“, pod vođstvom kontroverznog šefa Andrea Orcela, pokrenula je agresivnu kampanju za preuzimanje nemačke ,,Commerzbank“, što prema sindikatu Verdi može dovesti do gubitka više od 10.000 radnih mesta. U slučaju fuzije (spajanje preduzeća), hiljade zaposlenih u centralama u Frankfurtu i Minhenu, kao i u IT-u, administraciji i back-office službama, našli bi se na ulici, upozorava nemački sindikat. Ova najava dolazi u trenutku kada Berlin odlučno odbija „neprijateljsko preuzimanje“ sistemske banke, ističući važnost očuvanja nemačke finansijske nezavisnosti.

Prema rečima Jana Duščeka, rukovodioca bankarskog sektora u Verdi-ju, bankarske fuzije uvek znače ukidanje duplih struktura i masovna smanjenja. „Andrea Orcel nastavlja da deluje nepredvidivo, igrajući se poverenjem radnika i čitave nemačke privrede“, ističe on u izjavi za Bild. Posebno su ugrožene pozicije u servisnim centrima i filijalama, gde bi se spajanjem lokacija moglo doći do velikih preklapanja. Rizik se ne zaustavlja samo na ,,Commerzbank“, radna mesta su potencijalno ugrožena i u nemačkoj filijali ,,UniCredit-a“ i ,,HypoVereinsbank“.

Ova epizoda otvara širu debatu o sudbini evropskog bankarskog sektora i zaštiti nacionalnih interesa u doba globalizacije. Dok ,,UniCredit“ vidi priliku za jačanje pozicije u Nemačkoj, nemačke vlasti i sindikati vide pretnju za hiljade porodica i stabilnost privrede. Verdi kategorički odbija takav scenario, tražeći očuvanje samostalnosti ,,Commerzbank“ kao ključnog igrača u nemačkom finansijskom sistemu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemački radnici i političari s pravom strahuju da bi stranački profitni interesi mogli da ugroze domaću ekonomiju. Nemačkoj ostaje prioritet da sačuva radna mesta, pošto je cela privreda krenula nizbrdicom, preti joj kriza nezaposlenosti. Hoće li Berlin uspeti da odbrani ,,Commerzbank“ od italijanskog apetita – vreme će pokazati.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Grad raspisao konkurs za podsticaje preduzetništvu: Opredeljeno tri miliona dinara

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Lokalna samouprava raspisala je javni konkurs za dodelu podsticaja za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji grada. Cilj je podrška razvoju, osavremenjivanju, proširenju i povećanju obima proizvodnje, stabilizacije proizvodnje, investiranja u savremena sredstva za rad i proizvodnju, radi povećanja konkurentnosti privrednih subjekata, te ukupnog razvoja preduzetništva i privrede.

Pravo na podsticaje za razvoj preduzetništva imaju mikro, mala i srednja preduzeća do 100 zaposlenih, a za ovu meru opredeljeno je tri miliona dinara dinara, i to za sufinansiranje nabavke mašina i opreme, nove i polovne do sedam godina starosti. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu je 75.000 dinara, a najveći je 400.000 dinara.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća (prema klasifikaciji Agencije za privredne registre) koja posluju na teritoriji grada Kikinda. Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50% vrednosti predmetnih mašina i opreme sa uračunatim PDV-om (ukoliko je prodavac opreme u sistemu PDV-a).

Bespovratna sredstva se ne mogu koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Rok za podnošenje prijava je 9. april, do 15 časova. Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet konkursa. Odobrena sredstva se koriste isključivo za namene za koje su dodeljena, a korisnik sredstava je dužan da Gradskoj upravi dostavi definisanu ugovorom dokumentaciju o realizaciji projekta, materijalni dokaz o nabavci mašine ili opreme, kao i o namenskom korišćenju dodeljenih sredstava u propisanom roku.

Za dodatne informacije zainteresovanima su na raspolaganju zaposleni u Sekretarijatu za projekte – Odsek za projekte, svakog radnog dana u periodu od 8 do 15 časova.

Otkriveno 7.500 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Međunarodna akcija pojačane kontrole saobraćaja usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilu trajala je sdam dana i tokom nje otkriveno je 7.497 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa
od strane vozača, 785 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa od strane suvozača, 1.090 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa od strane putnika na zadnjem sedištu, 237 prekršaja nepropisnog prevoza dece na prednjem sedištu i 460 prekršaja nepropisnog
prevoza dece na zadnjem sedištu.

Sigurnosni pojas predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite u slučaju saobraćajne nezgode, a nekorišćenje pojasa i dalje odnosi više od 100 života godišnje u Srbiji. U MUP-u posebno naglašavaju da deca u vozilima moraju biti prevožena u skladu sa propisima, uz upotrebu odgovarajućih dečijih auto sedišta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će i u narednom periodu nastaviti sa sprovođenjem pojačanih kontrola sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja i smanjenja broja stradalih na putevima.

Bilans vikenda na putevima: Dve saobraćajke i četiri zadržana vozača

Aleksandra Djuran March 16, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom, u kojima je ukupna šteta 220.000 dinara. Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog nepostupanja po saobraćajnom znaku i radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno su sankcionisana 183 učesnika u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno devet vozača, od kojih je četvoro zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 38 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 93 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 43 ostala prekršaja.

Talentovana Ena Gogić osvojila nagradu na festivalu u Bugarskoj

Aleksandra Djuran March 16, 2026

Talentovana sugrađanka Ena Gogić osvojila je još jedno priznanje. Na Međunarodnom muzičkom takmičenju „Next Artist“ održanom u Bugarskoj u Sofiji osvojila je nagradu za izuzetnu interpretaciju.

-Takmičenje je popularno i vladalo je veliko interesovanje pevača. Samim tim bila je i jaka konkurencija. Prijavilo se više od 300 učesnika, a nakon selekcije izabrano je samo 60 takmičara koji su dobili priliku da nastupe. Stoga je velika čast da osvojim nagradu za izuzetnu interpretaciju – istakla je Ena Gogić.

Na nadmetanju je pevala pesmu „My Number One“ na koju je i publika odlično reagovala publike, a stručni žiri dao je odlične ocene.

-Uspeh je došao uz trud i rad, tako da veliku zaslugu ima i moja mentorka Anđeli Ninković. Tu je tim „Angel Voice“ koji su mi velika podrška na putu uspeha – navela je mlada Kikinđanka.

Vredno se priprema i za Međunarodni festival u Italiji koji je uskoro očekuje, a koji je još jedna stepenica ka uspehu.

Svake godine pa putevima u Srbiji pogine 60, a teške povrede zadobije 400 mladih vozača

Aleksandra Djuran March 16, 2026

Tokom prethodne nedelje na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 655 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo pet, a povređeno je 312 učesnika u saobraćaju. Tokom prethodne nedelje na području Policijske uprave Kikinda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode sa istim brojem povređenih osoba.

Juče, nešto posle 3 časa nakon ponoći, dogodila se saobraćajna nezgoda na području opštine Barajevo, u kojoj je nakon sletanja vozila sa kolovoza i udara u betonski stub, život izgubio vozač, a teške povrede zadobio putnik iz vozila.

Od presudne je važnosti poštovanje ograničenja brzine, jer neprilagođena i nepropisna brzina najčešće dovode do gubitka kontrole nad vozilom, sletanja sa kolovoza i najtežih posledica po vozača i putnike u vozilu.

Na žalost, svake godine u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji život izgubi više od 60, a teške povrede zadobije više od 400 mladih vozača. Dve trećine strada u putničkom vozilu, a jedna trećina na motociklu i mopedu. Najviše mladih vozača strada u prvih pet godina vozačkog staža.

Na deponiji u Mokrinu postavljene kamere: Novi korak u sprečavanju stvaranja divljih smetlišta

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Na divljoj deponiji u Mokrinu postavljene su kamere koje će doprineti da se više ne odlaže otpad na izlazu iz sela. Bespravno smetlište ruglo je sela i već dvadesetak godina ona predstavlja problem. Značajna sredstva svake godine izdvajaju se za njeno uređenje, međutim, vrlo brzo nakon čišćenja, ponovo se na ovoj lokaciji stvori nova deponija.

Video nadzor, šest kamera, doprineće da se jedan od najvećih problema u Mokrinu reši, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je zajedno sa članom Gradskog veća Bojanom Mikalačkim i predsednikom Saveta MZ Mokrin Goranom Ristićem bio na deponiji.

-Postavljanje kamera je pilot projekat. Ukoliko se pokaže uspešan video nadzor ćemo postaviti i u ostalim mesnim zajednicama. Pored toga što će kamere sprečiti bespravno odlaganje otpada, odvratiće i sve one koji su to planirali. Apelujem na Mokrinčane da sada ne stvore novu divlju deponiju nego da otpad odlažu na propisan način. Ogromna sredstva izdvajamo godinama unazad da uredimo deponiju koja se svake godine iznova stvara. Novac koji ulažemo u čišćenje mogli smo da utrošimo na druge projekte koji bi doprineli lepšoj životnoj sredini u selu.

Važno je i da se prijave osobe koje bacaju smeće na divljoj deponiji. Bez prijave nadležne službe ne mogu adekvatno da reaguju i da sankcionišu sve koji nepropisno odlažu otpad. Komunalne kazne su uvećane i kreću se od 25.000 do 150.000 dinara.

-Divlja deponija zauzela je veliku površinu i ona je i najveći problem sa kojim se suočavamo – precizirao je Ristić. – Sada je već stigla do samog ulaza u selo. Pored kamera, pojačana je i kontrola poljočuvara, tako da se nadam da ćemo uspeti u nameri da stanemo na put nesavesnim meštanima, ali i firmama koje takođe otpad odlažu na ovom mestu. I sami Mokrinčani svesni su problema i u poslednje vreme sve više njih dolazi i nudi svoju pomoć.

Svake godine mesna zajednica utroši od 200.000 do 400.000 dinara za uređenje ovog prostora i već nakon nekoliko dana ona ponovo nikne. Krajem prošle godine utrošeno je čak 12 miliona dinara koje su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i grad.

-Sve manje je onih koji smeće odlažu na ovom prostoru, što je za pohvalu – zaključio je Ristić.

Samo u protekloj godini, pored 12 miliona za mokrinsku, izdvojeno je i desetak miliona dinara za čišćenje deponija u Bašaidu i na potesu ka Ruskom Selu.

A.Đ.

Podsticaji u biljnoj proizvodnji samo poljoprivrednicima koji zaista obrađuju zemlju

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja saopštilo je da se osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji za parcele prijavljene po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta (bez vlasničkog lista ili ugovora o zakupu) neće automatski isplaćivati vlasnicima zemljišta u slučajevima kada su iste parcele istovremeno prijavljene i od strane vlasnika zemljišta, sve do okončanja administrativnih i terenskih provera.

U saopštenju je navedeno da će, u cilju zaštite budžetskih sredstava i sprečavanja eventualnih zloupotreba, ovako prijavljene parcele biti predmet detaljne kontrole kroz administrativne postupke i kontrolu na terenu.

-Isplata podsticaja za ove parcele biće izvršena tek nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno kada se utvrdi ko faktički koristi predmetno poljoprivredno zemljište – navedeno je u saopštenju.

U saopštenju Ministarstva se naglašava da će svaka zloupotreba sistema podsticaja biti sankcionisana u skladu sa važećim propisima. Pored toga, korisnik podsticaja koji je ostvario pravo na osnovu netačnih podataka biće u obavezi da vrati neosnovano isplaćena sredstva, sa pripadajućom kamatom, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.