Aleksandra Djuran

висока-скола-пријем-студената-(2)

Фонд за младе таленте расписао је конкурс за стипендирање до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија за школску 2025/26. годину.

Стипендије ће бити додељене према научно-образовном, односно уметничко-образовном пољу. Број стипендија по пољима је одређен анализом података о броју уписаних буџетских студената на претпоследњу годину основних и интегрисаних академских студија и анализом података о броју уписаних буџетских студената на мастер академске студије.

Конкурс је отворен до 26. јануара, а пријаве се подносе електронским путем посредством услуге еТаленти, на порталу еУправа. Детаљне информације о самом конкурсу, условима и начину пријаве доступне су на сајту Фонда за младе таленте: www.фонѕамладеталенте.гов.рс. Кандидати се могу информисати  и путем адресе електронске поште fond.konkursi@nitra.gov.rs , као и телефонске линије 011/311-07-85 сваког радног дана од 10 до 12 часова.

фабрика-1200x600-блур-граy-1140x570

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

топловод-хаварија

Због санације хаварије данас, 12. јануара, од 15 часова ће без грејања остати корисници на адресама Вука Караџића 1-3 и Трг српских добровољаца 2-4

Како саопштавају из ЈП „Топлане“,  завршетак радова и нормализација грејање се очекује у вечерњим сатима.

 

 

зимска-слузба-трг-(4)

У току је чишћење Градског трга. Поред механизације, у овај посао укључено је и људство са лопатама, а поред уклањања леда баца се и со. Како сазнајемо од Ђорђа Кленанца, руководиоца Зимске службе из ЈП „Кикинда“ ледена киша која је пала у петак на суботу и ниске температуре створиле су ледени слој.

-Градски трг биће очишћен од леда онолико колико је овог момента могуће како би био што проходнији. Максимално се трудимо да саобраћајнице и најпроходнији путеви буду очишћени и проходни. Општински и путеви првог приоритета су суви и на њима нема леда ни снега. Чистили смо и саобраћајнице које припадају другом приоритету, али на њима није бацана со. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода већ сутра (уторак) температуре ће бити у плусу што ће знатно олакшати запосленима у Зимској служби да интервенишу уколико се укаже потреба – навео је Кленанц.

Подсетимо и да је посао одржавања саобраћајница у зимским условима припао „Еко – градња“  који одржавају око 200 километара путева на територији града.

 

 

полице-2673363-1280

Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.

Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.

Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.

Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.

Поглед редакције портала Српски Угао

Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.

Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

нови-сад-5002955-1280

Кикинђанка И. М. (52) која је ухапшена због сумње да је полила бензином и запалила бочна дрвена врата Жупне цркве Имена Маријиног у Новог Сада биће упућена на психијатријско-психолошког вештачење.

– Решењем судије за претходни поступак Основног суда у Новом Саду од 10. јануара 2026. године усвојен је предлог јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Новом Саду за смештање осумњичене И. М. (53) из Кикинде, а због основане сумње да је извршила кривично дело изазивање опште опасности из члана 278 став 1 Кривичног законика, у Здравствену установу у сврху психијатријско-психолошког вештачења – изјавила портпарол Основног суда у Новом Саду Милена Радисављевић.

Инспектори криминалистичке полиције идентификовали су и ухапсили И. М., а у њеном стану пронађен је и канистер са бензином

Подсетимо, ефикасним оперативним радом припадници Министарства унутрашњих послова у Новом Саду расветлили су кривично дело изазивање опште опасности и ухапсили И. М. која се сумњичи да је 8. јануара рано ујутру, око четири часа, изазвала пожар на вратима жупне цркве Имена Маријиног у центру града.

 

фцц-(1)

Едукативне активности у оквиру пројекта унапређења примарне селекције отпада на територији града Кикинде одвијају се према плану и уз велико интересовање учесника. Посебно су запажени позитивни утисци деце, која са ентузијазмом учествују у радионицама, предавањима и еко- квизовима, брзо усвајајући основна знања о правилном разврставању отпада и заштити животне средине.

Пројекат обухвата еко-едукацију деце у вртићима и школама, као и едукацију грађана у сеоским срединама, удружењима пензионера и стамбеним заједницама. Фокус је на примарној селекцији отпада на месту настанка, као и на правилном управљању кабастим и грађевинским отпадом.

Кроз укључивање локалне заједнице и мотивацију грађана за уређење свог окружења, пројекат доприноси развоју еколошке свести и стварању здравијег животног простора. Након евалуације резултата размотриће се даљи развој и континуитет сличних едукативних акција.

Компанија ФЦЦ Кикинда покреће одрживу иницијативу, са циљем да запосленима и грађанима омогући да своје природне новогодишње јелке не бацају, већ да им удахну нови живот.

Прикупљене јелке биће заједнички засађене на локацији компаније ФЦЦ Кикинда, чиме као заједница дајемо конкретан допринос очувању животне средине и подижемо свест о значају одговорног односа према природи.

ФЦЦ Кикинда уједно обавештава грађане да се 31.12. и 1.01. одвоз отпада неће обављати, док су надокнаде планиране за 27.12. и 03.01., уз напомену да се посуде изнесу најкасније до 6 часова.

бозиц-католици-(2)

Верници који Божић славе по Грегоријанском календару данас обележавају најрадоснији празник. У Римокатоличкој цркви Светог Фрање Асишког у Кикинди служена је Поноћна божићна миса, којој су присуствовали верници, као и представници локалне самоуправе, на челу са градоначелником Младеном Богданом.

Божић је дан када се породице окупљају и радују се рођењу Христовом.

-Свима који славе Божић желим добро здравље, мир, породичну срећу и благостање, љубав и међусобно поштовање. Управо су то најважније вредности које су суштина и симболика најрадоснијег хришћанског празника – истакао је велечасни Ласло Бевиз.

Божић је честитала и Мелита Гомбар, чланица Градског већа:

-Суграђанима који славе најрадоснији хришћанским празник желим да га проведу у добром здрављу и расположењу, окружени породицом и пријатељима. Нека нам празници донесу мир и спокој у срцима, а предстојећа година нека нам донесе мир, благостање, успех и напредак на свим пољима.

Данас (четвртак) Божићна миса почиње у 10 часова.Симболи прославе Божића код римокатолика су јасле у којима је, по предању, Христ рођен, јелка као вечно зелено дрво и венац.

А.Ђ.

 

саобрацај

За данас (четвртак) је у већем делу земље најављена киша, па из Полицијске управе  апелују на све возаче да због неповољних временских услова, смањене видљивости и влажних коловоза смање брзину кретања возила и држе безбедно одстојање у односу на друга возила, јер се у оваквим условима значајно продужава зауставни пут.

Брзину је потребно прилагодити условима на путу, као и видљивости и густини саобраћаја, јер услед неприлагођене брзине најчешће долази до изненадног кочења, погрешне радње возилом, слетања са коловоза и превртања возила, када настају најтеже последице по учеснике саобраћајне негоде..

-Будимо одговорни – прилагодимо брзину, поштујмо саобраћајне прописе и чувајмо животе свих учесника у саобраћају. Безбедност зависи од нас самих- наводи се у полицијском саопштењу.

 

деда-мраз-опанци-(3)

Градски Деда Мраз и Снежна краљица свакодневно обилазе децу и деле поклоне према жељама које су наведене у писмима убаченим у „Кутију жеља“.  У овом важном послу придружили су им се и в. д. помоћника министра за бригу о породици и демографију Радош Пејовић и градоначелник Младен Богдан.

Заједно су посетили Луку и Нађу Велемиров из Кикинде којој је најпознатији дека на свету поклонио опанке које је жарко желела.

-Од треће године сам део Академског друштва за неговање музике „Гусле“. У фолклору сам од треће године и волим да играм. До сада смо имали пуно наступа и посебан је доживљај бити на сцени у народној ношњи. Када завршим своју, останем на проби старије групе и једва чекам да им се придружим. Јако сам срећна што сам добила опанке које ћу са поносом носити на наредном концерту – казала је десетогодишња Нађа.

У опанцима пертлашима, које је израдила суграђанка Мирна Рацков, Нађа је одиграла коло. Жеља је испуњена и Анастасији Цуцић која је од Деда Мраза тражила јелку са бусеном. Обећала му је да ће је украсити и после Нове године засадити у дворишту.

-„Кутија жеља“ јединствена је акција у Србији, а сада сам имао прилику да се уверим како она протиче – истакао је Радош Пејовић. – Ово је прави начин да се промовишу праве, породичне, вредности, као и наша традиција и култура јер фолклор је део ње. Већина данашње деце жели мобилне телефоне или нешто друго од технике, а Нађа је одабрала поклон који су наши преци свакодневно користили. То показује да  се у вашем граду негује традиција, али и породица јер када је породица здрава, здраво је и друштво и читава држава. Кикинда је одувек била пример добре праксе спровођења демографске и социјалне политике.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да се ова акција организује 13. годину за редом и да је важна и деци и њиховим родитељима, али и свима који воде локалну самоуправу.

-Подели пакетића први пут је присуствовао и један министар, Борис Братина који води Министарство телекомуникација и информисања, а сада нам се придружио и помоћник министра Радош Пејовић који је испред Министарства за бригу о породици и демографију имао прилику да се увери како изгледа наша подела пакетића. Овај начин даривања најмлађих јединствен је у Србији, нема га ниједна локална самоуправа, и на то смо поносни. Ово је још један од начина да покажемо свим нашим суграђанима да бринемо о деци и породици. Кикинда је препозната као средина која посебну пажњу поклања деци.

Осим опанака, испуњене су и друге, несвакидашње жеље. Тако је једна девојчица добила праве боксерске рукавице, двоје малишана обрадовале су кациге за коњички спорт, а двојица дечака обећала су Деда Мразу да ће му поклонити рибу коју упецају са штаповима за пецање које им је донео.

А.Ђ.

error: Content is protected !!