Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Гордана Ђилас и Зоран Богнар добитници књижевне нагараде „Душан Васиљев”

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Награда „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу поезије или прозе ове године додељена је Гордана Ђилас за књигу „Анђели у капи мастила” и Зоран Богнар за дело „Све су смрти (само) део нашег сата:” Жири у саставу: Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев одлуку је донео једногласно.

Циљ је афирмација савремене српске књижевности у знак сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева ове године је била мотивација за чак 62 аутора.

Уручење признања, које додељује Град Кикинда биће уприличено у петак, 27. марта, у Свечаној сали Градске куће.

Годишњица НАТО агресије: Кикинда памти своје хероје

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

.

Јубилеј ОШ „Петар Кочић“: Школа је место где снови добијају крила

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова 23. марта обележила је 80 година постојања и рада. Школа је изграђена 1936, а од 1946. ради под данашњим именом. Обележавање је почело заменом улога ученик – наставник, након чега је одигран Кахут квиз,а затим су уследиле спортске игре, као и квиз знања за ученике од 5. до 8. разреда. Организована је и свечана приредба за родитеље, мештане и пријатеље ове установе под називом „Школа је место где снови добијају крила“.

-Ученици су, заједно са учитељима и наставницима, осмислили како ћемо прославити јубиларни рођендан – сазнајемо од Љиљане Јањиловић, директорице. – Приредба је била прилика да ученици покажу шта знају и шта су научили, а учествовали су скоро сви наши ђаци. Уз песме, рецитале, плес, свирање обележили смо 80 година рада. Ђаци су рецитовали и на енглеском и немачком, а двоје ученика, брат и сестра, који су дошли из Русије говорили су стихове на свом матерњем језику. Наградили смо и оне који су били најуспешнији на такмичењима, конкурсима, смотрама.

У претходној години у школу је уложено 14 милиона динара за замену крова који је био у лошем стању.

-Оно што преостаје да се уради је наставак замене прозора и врата. Овај посао радимо сукцесивно неколико година уназад и већи део је урађен. Преостао је предњи део зграде односно замена прозора у зборници, делу хола и фискултурне сале, канцеларији и очекујем да и то урадимо у наредном периоду – каже наша саговорница.

Неколико година уназад ова установа добија и средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Новцем је обогаћен рад како задруге, тако и свих осталих секција које раде. Наковачка школа има 71-ог ученика и у наредној школској години очекују десетак ђака првака.

А.Ђ.

Поштовање ограничења брзине предуслов за безбедно учешће у саобраћају

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 81 саобраћајна незгода у којима није било погинулих лица, а повређено је 26 учесника у саобраћају. На подручју Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода.

У МУП-у подсећају да је поштовање ограничења брзине основни предуслов за безбедно учешће у саобраћају, јер неприлагођена и непрописна брзина ван насеља најчешће доводе до губитка контроле над возилом, слетања са коловоза и најтежих последица по возача и путнике у возилу. Неприлагођена брзина у насељу најчешће има за последицу страдање пешака, возача
двоточкаша или тешка страдања у раскрсницама.

Нажалост, сваке године у саобраћајним незгодама у Републици Србији живот изгуби више од 60, а тешке повреде задобије више од 400 младих возача. Приближно две трећине страда у путничком возилу, а једна трећина на мотоциклу и мопеду.

Расписани јавни позиви у оквиру мера активне политике запошљавања

Aleksandra Djuran March 23, 2026

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

Поводом Светског дана вода: На Старом језеру награђени аутори најбољих фотографија

Aleksandra Djuran March 23, 2026

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

Предшколској установи Велика златна медаља на Међународном сајму образовања

Aleksandra Djuran March 23, 2026

На Међународном сајму образовања у Новом Саду, Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“ уручена је Велика златна медаља. За награду је конкурисао вртић ,,Колибри“ са пројектом ,,Заједно смо безбеднији“ реализован прошле године и који је укључио велики број учесника уз подршку Црвеног крста и ватрогасаца из НИС-а. Програм ,,Смањење ризика од елементарних непогода и других опасности“ је први пут у држави, обухватио најмлађу популацију, децу од једне до седам година и то из вртића „Колибри“.

Директорица, Кристина Дрљић, напомиње да су награде процена успешности сваке установе и да још успешније интегрише све чланове великог тима како би функционисали још боље.

-Подсетићу да смо у протеклим годинама добили највиша признања. На Сајаму образовања 2022. године сребрну медаљу за уређење простора у реализацији васпитно образовног рада. Већ наредне године на истој манифестацији припала нам је златна повеља за рад. Ту су и златне медаље за драмско извођење представа , за спровођење програма ,,Године узлета“,за подршку првих карика у васпитно образовном ланцу у раду са децом јасленог узраста. Све је крунисано прошле године „Светосавском наградом“ за значајне резултате и допринос развоју предшколског образовања и васпитања. Добили смо и највишу оцену екстерне комисије, нисмо стали. Настављамо и даље да се развијамо и унапређујемо све сегменте рада у нашим вртићима – истакла је Дрљић.

Подсетимо и да је показна вежба била евакуације у случају земљотреса и пожара и да јој је претходио је циклус едукације запослених, деце и родитеља. Настао је филм, ауторско дело васпитача, који приказује кроз све фазе и сегменте рада на пројекту. У филму је музичка нумера чији аутори су деца и васпитачи, а овим пројектом биће обухваћени сви вртићи на територији града.

Биланс викенда: Четири саобраћајне незгоде и једна тешка телесна повреда

Aleksandra Djuran March 23, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којимa је једна особа задобила тешке телесне повреде. Настала материјална штета процењена је на износ од 205.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописних радњи возача.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно су санкционисана 282 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено девет возача, од којих су два задржана у трајању до 12 часова, јер им је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 30 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 199 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 44 остала прекршаја.

Чланице плесног студија „Јефимија“ у Темишвару освојиле прво и друго место

Aleksandra Djuran March 23, 2026

Чланице плесног студија „Јефимија“ учествовале су на такмичењу у Темишвару. У суседној Румунији наступиле су са две кореографије и освојиле прво и друго место.

-Ово је наше треће учешће у такмичењу где смо представљали наш град, Руско Село и нашу државу Србију. Пласирали смо се на такмичење у Шпанији у Барселони у септембру ове године што је за нас велики успех – истакла је Снежана Аћамовић.

Следеће надметање чланице „Јефимије“ очекује већ 27.марта у Кањижи где се одржава Интернационални плесни фестивал у Кањижи.

Увелико теку припреме за трећи ,,Рускоселски фестивал плеса“ који се организује поводом Светског дана плеса. И ове године биће донаторског карактера јер ће два прикупљена средства бити упућена Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“ односно вртићу ,,Бубамара“ у Руском Селу. Фестивал је у недељу, 29. марта са почетком у 16 часова.

А.Ђ.

Током марта у саобраћају живот изгубило 15 возача, пет путника и шест пешака

Aleksandra Djuran March 23, 2026

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодиле су се 573 саобраћајне незгоде у којима је погинуло четири, а повређено је 259 особа. Током претходне недеље на путевима на подручју које покрива Полицијска управа Кикинда догодило се седам саобраћајних незгода у којима су повређена три лица.

У претходнa 23 дана на путевима у Републици Србији живот су изгубила 26 учесника у саобраћају 15 возача, пет путника и шест пешака. Ови подаци представљају озбиљно упозорење и обавезу за све да одговорније учествују у саобраћају.

Анализе показују да је неприлагођена брзина и даље доминантни фактор настанка најтежих саобраћајних незгода. Поред тога, некоришћење сигурносног појаса значајно повећава ризик од смртног исхода, како код возача тако и код путника. Посебно забрињава и непрописно и небезбедно кретање пешака коловозом, што често доводи до трагичних последица.

Из МУП-а апелују на све возаче да прилагоде брзину условима на путу , поштују саобраћајне прописе и обавезно користе сигурносни појас. Пешаке подсећају да користе пешачке прелазе и да се крећу на безбедан начин, водећи рачуна о сопственој видљивости.