najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog sanacije havarije u Mikronaselju danas, četvrtak, bez grejanja su korisnici na sledećim adresama: J.J. Zmaja 172, J.J. Zmaja 172a, J.J. Zmaja 172b, J.J. Zmaja 172v, J.J. Zmaja 158, J.J. Zmaja 158a, Josifa Pančića 1, Josifa Pančića 1a, Josifa Pančića 1b, Josifa Pančića 1v, Josifa Pančića 2, Josifa Pančića 2a, Josifa Pančića 4 i Josifa Pančića 4a.
Prema informacijama iz JP „Toplana“ završetak radova i normalizacija grejanja se očekuje u kasnim večernjim satima.
Na području PU Kikinda juče (sreda) dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobila lake telesne povrede, a na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 106 saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo poginulih lica, ali je povređeno 18 učesnika u saobraćaju.
Alkohol i vožnja predstavljaju jednu od najopasnijih kombinacija u saobraćaju. Prošle godine otkriveno je oko 55.000 vozača koji su upravljali vozilom pod ndejstvom alkohola, dok je približno 13.000 zadržano u prostorijama policije do otrežnjenja, zbog visokog stepena alkoholisanosti. Na području PU Kikinda otkriveno je 1.432 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola od kojih je 587 zadržano u prostorijama policije do otrežnjenja, zbog
visokog stepena alkoholisanosti. Ovi podaci jasno ukazuju na ozbiljnost i učestalost
problema.
Alkohol značajno smanjuje sposobnosti vozača, koncentraciju, produžava vreme reakcije, dovodi do greške u proceni brzine i udaljenosti i povećava sklonost ka rizičnom ponašanju. Sve to direktno ugrožava bezbednost ne samo vozača, već i ostalih učesnika u saobraćaju. Iako se kroz pojačane kontrole i preventivne aktivnosti nastoji da se ovakva ponašanja svedu na minimum, ključnu ulogu ima lična odgovornost svakog pojedinca. Iz policije stoga apeluju na vozače da ne sedaju za volan ukoliko su konzumirali alkohol, već da koriste alternativne načine prevoza ili pomoć drugih osoba. Bezbednost u saobraćaju počinje od lične odluke. Ne vozite pod dejstvom alkohola – sačuvajte svoj i tuđi život.
Na putu Nakovo – Kikinda, oko 1.30 sati, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali automobil marke „golf 4“ i telehender. Kako saznajemo od očevica nezgode, oba vozila kretala su se iz pravca Nakova ka Kikindi.
-Automobil je naleteo na telehender otpozadi. Od siline udarca „golf 4“ završio je u kanalu, a telehender se okrenuo i prešao na suprotnu traku puta. Noćas je bila gusta magla i vidljivost je bila jako loša, te pretpostavljam da vozač automobila nije video telehender na putu. U autu je bilo troje putnika, a u telehenderu vozač i, na sreću, niko nije povređen. Inače poljoprivredna mašina bila je u njivi s obzirom na to da je počela prihrana pšenice odnosno bacalo se veštačko đubrivo – ispričao nam je očevidac.
A.Đ.
Zbog sanacije kvara na uličnim vodovima u ulici Svetozara Miletića 97 i na uglu ulica Rade Mikalačkog i Žarka Zrenjanina, u Bašaidu do 14 sati neće biti vode, obaveštavaju iz JP „Kikinda“.
Staro jezero postalo je oaza za labudove. Ovih dana prava atrakcija je jato od 17 jedinki koji se šepure i privlače pažnju. Početkom novembra bilo ih je desetak i svakodnevno se broj ovih ptica povećavao.
-Nikada u ovolikom broju nije bilo labudova na Starom jezeru. Prethodnih godina imali smo par, mužjaka i ženku. Novi stanovnici Kikinde su pitomi i vole da poziraju – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
Hrane ima dovoljno, za šta se brinu zaposleni u pomenutom Sekretarijatu.
-Svakodnevno ih obilazimo i mi, ali i sugrađani koji ih hrane. Skrenula bih pažnju na to da se labudovi hrane zrnastom hranom, mešavinom žitarica i uljarica, kao i vodenom biljnom vegetacijom. Ne treba im davati hleb, keks, grickalice, kokice, te i ovim putem želim da skrenem pažnju na to. Isto tako njima prija pažnja, ali ne i uznemiravanje. Pozivam sugrađane da uživaju dok ih posmatraju i da ih zajedno pazimo – dodala je naša sagovornica.
Naši gosti pripadaju vrsti crvenokljunih labudova, grbac. Za njih su specifični izgled kljuna i vrata.
-U jatu ima mladunaca od šest i sedam meseci, koje prepoznajemo po sivo braon boji. Labud tek kada napuni dve godine postaje beo. Labud je najkrupnija i najlepša ptica iz porodice plovuša. U jatu ima i tri dominantna mužjaka – precizira Miroslava Narančić.
Naredne nedelje biće postavljeno i plutajuće ostrvo na jezeru koje će predstavljati gnezdo. Ono će se nalaziti u obodnom kanalu.
A.Đ.
Prvi slučaj gripa na teritoriji grada registrovan je 12. decembra kod muškarca starog 73 godine iz Kikinde. Mesec dana kasnije virus je potvrđen kod 49 osoba, a još 17 uzoraka je poslato na analizu, saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.
-Kod svih potvrđenih slučajeva radi se o gripu tip AH3. Više od polovine obolelih su deca, ali moram da napomenem da se kod ove populacije više i traži testiranje sumnjivih na grip. Beleži se i povećan broj sa oboljenjima sličnih gripu i respiratornim infekcijama – napomenula je naša sagovornica.
Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.
-Još uvek nije kasno za vakcinaciju i ovim putem pozivam sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronične bolesnike, dijabetičare, starije od 65 godina, kao i one koji na svojim radnim mestima dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi poput šalterskih radnika, trgovaca, zaposleni u bankama – kazala je dr Pecarski.
Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci.
A.Đ.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja tri praznika – slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić.
To je i prvi dan 2025. godine po julijanskom kalendaru, a u crkvenom kalendaru SPC označen je crvenim slovom i kao mrsan dan.
Svetog Vasilija Velikog (Vasiljevdan) mnogi vernici SPC proslavljaju i kao krsnu slavu, a kako se obeležava prvog dana Nove godine po julijanskom kalendaru, odatle i naziv za julijansku Novu godinu – Vasilica.
Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka, a mnogi Srbi veruju da na ovaj dan treba izbegavati svađe. U nekim krajevima postoji verovanje da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Manifestacija „Dani vina“, u subotu, 14. februara, održaće se 26. put. Iz udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ iz Iđoša napominju da će predaja uzoraka vina, u Domu kulture, biti organizovana 4. februara od 14 do 20 i 5. februara od 12 do 18 sati.
Ocenjuju se belo, roze, „šiler“ i crveno vino, a uzorci treba da budu u flaši od litre u količini dve litre, za svaku vrstu. Ocenjivaće se mlada i stara vina, dok u konkurenciji za najbolja učestvuju isključivo mlada vina. Uzorci koji se šalju poštom obavezno treba da budu u plastičnoj ambalaži.
-I ove godine očekujemo oko 200 uzoraka vina – istakao je za naš portal Branislav Brojčin iz „Šasle“. – Vina će ocenjivati komisije sačinjene od enologa iz Čoke, Temerina, Mužlje i Novog Sada. Kako je prošla godina pogodovala vinogradima, očekujem vina vrhunskog kvaliteta. Biće ih manje količinski, ali će zato biti znatno bolja u odnosu na ranije godine.
Na sam dan Svetog Trifuna program će početi u 12 sati, kada će u Domu kulture biti osvećena vina. Nakon toga domaćini i gosti posetiće jedan od vinograda i simbolično započeti rezidbu, a od 14 sati u Domu kulture je dodela priznanja. Degustacija vina trajaće od 12.30 do 17 časova. „Dani vina“ se organizuju pod pokroviteljstvom Grada.
A.Đ.
Od ponedeljka su počele prijave penzionera za besplatnu rehabilitaciju u banjama u Srbiji o trošku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), oglas će biti otvoren zaključno sa 28. januarom, a besplatan oporavak u banji moći će da ostvari 22.090 penzionera, što je jednako ukupno prijavljenim raspoloživim kapacitetima banja.
-U Gradskom udruženju penzionera, u ulici Vojvode Putnika 37, prijava je moguća ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 12 časova – istakao je Milan Periz, predsednik kikindskog udruženja. – U selima najstariji mogu da se prijave u mesnim zajednicama svakog radnog dana. Velki broj penzionera svake godine odazove se ovom konkursu. Prošle godine mogućnost za besplatno banjsko lečenje iskoristilo je 140 naših članova.
Pravo da se prijave imaju svi penzioneri starosni, invalidski i porodični kojima je prebivalište na teritoriji Republike Srbije, visina penzije je do 56.834 dinara, koji nemaju druga primanja osim penzije i koji nisu koristili banju preko Fonda od avgusta 2020. godine. Ovu pogodnost mogu da iskoriste i najstariji čija inostrana i domaća penzija u zbiru do iznosa 56.834 dinara.
-Svi koji imaju pravo na banju treba da popune obrasce i potpišu izjave u kojoj banji žele da koriste rehabilitaciju i da nemaju druga primanja. Potrebno je da prilože ček od penzije, dokaz o visini inostrane penzije i u zatvorenoj koverti medicinsku dokumentaciju kojom raspolažu, a koja se ne boduje, već je reper da se penzioner ne uputi u banju koja ima kontraindikacije u odnosu na njegovo zdravstveno stanje – rekao je Periz.
Preliminarne rang liste biće objavljene 25 radnih dana od dana kada istekne oglas. Korisnici imaju pravo da ulože prigovor u roku do pet radnih dana od dana objave preliminarne rang liste, a komisija ima rok od pet kalendarskih dana da odluči po žalbi. Nakon toga objavljuju se konačne rang liste.
A.Đ.
Snežni pokrivač je odličan za ozime useve, posebno za pšenicu koja je i najrasprostranjenija jesenja kultura. Zahvaljujući snegu biljke sada imaju dobru snežnu izolaciju, što je od ključnog značaja za zaštitu od hladnoće. Ratari zato ističu da je godina dobro počela i da je sneg još jedan preduslov za rodnu godinu kojoj se poljoprivrednici nadaju.
-Pored toga što štiti useve od niskih temperatura tokom zime, sneg će obezbediti vlagu koja nedostaje zemljištu – ističe savetodavac PSS Zoran Simić. – Ove godine pod hlebnim zrnom je više površina u odnosu na prošlu. Tri godine unazad rod kukuruza bio je veoma loš. To je razlog što će poljoprivrednici i ove godine sejati više pšenice, na uštrb kukuruza.
Prema nekim prognozama očekuje se da će se pšenica u Srbiji ovog leta skidati sa nešto više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto. Konačni podaci o stvarnim površinama pod žitom još nisu objavljeni, ali pojedini stručnjaci ističu da je posejana za desetak odsto više nego godinu dana ranije na čak približno 700.000 hektara.
Prošle jeseni setva najrasprostranjenije žitarica trajala je do polovine novembra.
-Ono što sledi u narednom periodu je prihrana pšenice. Poljoprivrednici još uvek nisu počeli ovaj posao i ne treba da žure. Kao i svake godine, i ove ćemo raditi N-min metodu kojom se pokazuje sadržaj lako pristupačnog azota u zemljištu. On je i pokazatelj koliko je neophodno mineralnog đubriva biljkama – navodi naš sagovornik.
Pšenica je u najvećem delu atara u fazi mirovanja, međutim usevi koji su kasno sejani ili u lošijim uslovima mogu biti u ranoj fazi razvoja.
