I ovog avgusta u Kikindi je organizovana šetnja korzom, kao uspomena i sećanje na protutnjala vremena. Sugrađani rođeni četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, obučeni za izlazak, prošetali su u dva smera, istom trasom. Skup je, kao nekada, bio kod Katoličke crkve, a na panoima na izloženim  fotografijama prisećali su se starih prijatelja iz mladosti, anegdota, ljubavi. Posebno emotivno je bilo za Zdenku Tanackov koja je sa tugom i setom gledala u fotografiju na kojoj su ona i brat.

-Korzo je bio mesto gde su se sastajali mladi. Ukoliko se ne bi prošetalo korzom, kao da se nije ni izlazilo. Kao srednjoškolka nisam mogla da dočekam da se prošetam. Svi iz moje generacije 1957, ali i stariji i oni nešto mlađi bili su tamo. Šetalo se od nekadašnjeg Doma JNA do prodavnice „Nama“, pa od Katoličke crkve do „Zvezda“ bioskopa.Tu su se okupljala društva, parovi korzo je mesto na kom se odrastalo – priča naša sagovornica.

Korzo je bio mesto na kom su se prepričavale i razmenjivale vesti, mesto prvih sastanaka i rastanaka, prvih ljubavi.

-Subotom je korzo bio obavezan. Šetalo se u paru ili po troje. Bilo nas je puno, svi smo se znali, ali smo znali i ko koga simpatiše, ko je zaljubljen, ko je par. Posle šetnje moja generacija je odlazila u diskoteku. Najpre je to bila „Mikinica“, a potom i disko „Delfin“ gde nas je čekao večiti di džej Sava. Puštale su se long plej ploče i to je muzika koja se ne zaboravlja. Svake godine ponovo prošetam korzom i setim se mladosti i dragih ljudi. Mladost kakvu smo mi imali, žao mi je što nisu doživela moja deca. Tada je bilo posebno vreme poštovanja, razumevanja i ljubavi – dodaje Zdenka Tanackov.

A.Đ.