Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Завршени радови на храму Светог Николе: У знаку јубилеја

Aleksandra Djuran Оцтобер 20, 2025

Православни храм Светог оца Николе у центру града у протеклом периоду делом је реконструисан. Скела која је била постављена око једне од најстаријих зграда у Кикинди размонтирана је, чиме је и окончан посао планиран у овој години. Протојереј Мирослав Бубало подсећа да је ове године значајан јубилеј, два и по века од завршетка изградње здања.

-Стекли су се услови да се уради најозбиљнија реконструкција храма у протеклих 50 година. Најпре смо заменили постојећи цреп, и реконструисали дотрајале делове на крову и на крају смо санирали постојећу фасада – каже наш саговорник.

Како на цркви није било одговарајућег црепа он је пуцао на крову што је узроковало прокишњавања. Стога је је подашчан кров и стављена непропусна фолија како би се дошло до трајног решења. Фасада је санирана и окречена са материјалима које је одобрио надлежни Завод за заштиту споменика културе из Суботице.

-Оспособљен је и сат у звонику који није радио пет, шест година. Сада смо у експерименталној фази, проверавамо разлику у тачности, као и да ли на рад сата имају утицаја временске прилике. Механизам је старији и има осцилација у односу на високе и ниске температуре. Решили смо погон сата и сада га пратимо. Жеља нам је да сат поново има механизам за избијање, да се поново чује на сваких 15 минута, како је то било некада – открио је протојереј Бубало.

Финансијер радова је кикиндска Православна црквена општина.

-Неопходни су и мањи радови у унутрашњости цркве. На појединим местима избила је влага и шалитра и то би требало санирати. У плану је и да поставимо топлотну пумпу која би загревала део храма који има подно грејање, као и да се замени део оштећених плочица – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

У оквиру прославе јубилеја, 250 година, крајем овог месеца из штампе ће изаћи и књига о цркви Светог Николе коју је написао Тихомир Гајски. Пошто књига угледа светлост дана биће организована и промоција. До краја године у плану је и изложба архивалија, старих предмета, икона и јеванђеља које храм поседује.

ЈУБИЛЕЈ ЧИТАВОГ ГРАДА

-Ово није само јубилеј цркве, него читавог града – наводи протојереј Бубало. – Кикинђани су најпре изградили цркву од цигле па су тек након тога правили своје куће од чврстог материјала.

А.Ђ.

СТЕФАНО ПАВЕСИ ЗА СРПСКИ УГАО: Протести у Србији су покушај дестабилизације

Aleksandra Djuran Оцтобер 20, 2025

Стефано Павеси, одборник у граду Милано и сарадник посланика Европског парламента Силвије Сардоне, себе описује као „патриоту” из Лиге, странке десног центра која је део италијанске владајуће већине. Каже да су, према његовом уверењу, приоритети „одбрана Италије и њених граница” и подсећа да је Лига, како наводи, 1999. године била једина која је гласала против бомбардовања СРЈ. Павеси је и хуманитарац: као студент покренуо је акције помоћи прогоњеним хришћанима и тада се заинтересовао за питање Косова и Метохије. У разговору за „Српски Угао” посебно се осврће на протесте у Србији и њихову позадину, као и на питање Косова и Метохије.

Говорећи о актуелним политичким напетостима, Павеси сматра да су „протести у Србији покушај дестабилизације“. „Видимо сличне обрасце притиска и на лидере као што су Орбан или Мелони. Наравно, увек има искреног, спонтаног незадовољства, посебно код младих који понекад прибегавају насиљу услед нагомиланих тензија. Али када се политички протест преко ноћи прелије у покрет масе, готово сигурно постоји финансијска и логистичка подршка од споља, ациљ је ослабити владу и зауставити курс који спољним актерима не одговара.”

„Вучић је покушавао да нормализује Балкан. Након почетка рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку разумео је да је следећа варница могућа управо на Балкану и да би то могло прерасти у шири рат. Зато је тражио канале и ка Европи и ка Русији – да буде мост, да се тражи мир, што Европа није урадила. Организовао је изборе, победио и политички управљао тензијама. Управо зато верујем да је постао мета кампања које имају за циљ да га ослабе. Када је покушао да води ту политику мостова, притисци су порасли.”- истиче Павеси.

„Пре више од десет година, као универзитетски студенти, основали смо групу која се бавила прогонима хришћана у свету. Већ те прве године организовали смо прикупљање и слање лекова, преко момака који су ишли на терен на Косово и Метохију”, каже Павеси.

„Многе ствари нам се нису уклапале у наратив који смо слушали, говорило се да су Срби ‘лоши’, а ипак је територија, ако је гледате без великих геополитичких интереса, одузета Србији. Италија је с тим догађајима уско повезана, одавде су полетеле бомбе које су гађале Београд. Хтели смо да разумемо зашто је наш народ прихватио ту одлуку, зашто није било великих уличних демонстрација против ње. Када је почео рат у Сирији, видео сам сличан образац – исти актери, исте силе. Косово сам доживео као последњу европску границу, ако тамо више не буде Срба и хришћана, то је почетак европског посрнућа.”

Павеси тврди да се „на Косову данас брани хришћанство“, повлачећи паралелу са средњовековним наслеђем. „По мом виђењу, на Косову је примењен модел етничке замене. Некада су ту живели Срби, неки су протерани, а неки убијени, а затим су замењени већински албанским, претежно муслиманским становништвом, како би се ослабили корени Србије. Да будем јасан: немам ништа против Албаније или албанског народа; говорим о последицама политичких одлука великих сила.”
Из тога изводи политички захтев: „Морална је обавеза штитити људе, манастире и идентитет. И зато понављам став Лиге: Италија не треба да буде та која признаје Косово као државу.”

У Европи се, очигледно, мења расположење: партије које себе називају патриотским јачају у више држава, од Аустрије, преко Француске и Немачке, до Италије где су већ део власти. Павесијев став сугерише да тај тренд отвара простор и за постојанији однос према суверенитету Србије на Косову и Метохији, као и за бољи положај наше државе унутар европских процеса. Ако се политички ток настави у овом правцу, Београд може рачунати на прагматичније саговорнике у ЕУ по кључним безбедносним и идентитетским питањима.

Поглед редакције портала Српски Угао

У европској јавности „патриотске” снаге исказују поштовање према доследности политике државе Србије и напорима председника Александра Вучића да очува стабилност и маневрише између светских центара моћи. Сматрамо да би, уз још један изборни циклус широм Европске уније, однос снага могао видљиво да се промени у правцу већег разумевања за суверенитет Србије на Косову и Метохији и за конструктиван дијалог Београда са европским партнерима.

Разговор водиле: Нина Стојановић и Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Пуне руке посла за саобраћајце: Шест саобраћајки и 18 искључених возача

Aleksandra Djuran Оцтобер 20, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодило се шест саобраћајних незгода у којима су три особе лакше повређене. У незгодама је настала материјална штета у износу од 310.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због погрешно извођење радње возилом, неприлагођене брзине и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 30 учесника у саобраћају и издата су 124 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 33 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

У среду без струје део Кикинде и Накова

Aleksandra Djuran Оцтобер 20, 2025

Због радова на електричној мрежи у среду, 22. октобра без струје ће бити Трг Српских добровољаца кућни бројеви 13, 15 и 17 и улица Немањина кућни бројеви 1 и 2.

Истог дана од 8 до 12 часова без струје ће бити у домаћинства у Накову Накову у Главној улици парна страна од Крајишке до Симе Шолаје, Симе Шолаје и у Шошиној од Крајишке до Симе Шолаје.

Пројекат „Опасуљи се“ у кикиндским вртићима: У „Менди“ и „Бамбију“ реализован пројекат грађанске науке

Aleksandra Djuran Оцтобер 19, 2025

Вртић „Мендо“ и „Бамби“ учествовали су у пројекту грађанске науке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Пројекат је имао назив „Опасуљи се“ и малишани су заједно са васпитачима имали задатак да узгајају пасуљ од семена до плода.

Др Урош Станковић и др Мирко Ђорђевић посетили су поменуте вртиће како би се уверили у то како је пројекат напредовао током претходних месеци.

-Наша идеја је да испитамо генетичку разноврсност пасуља и пасуљевог жишка. Желели смо да се на лицу места уверимо које резултате су постигла деца из Кикинде и колико су научили – рекао је др Станковић. – Циљ је да се увиди разноврсност што пасуља тако и пасуљевог жишка у чему су нам доста помогла деца из „Менде“ и „Бамбија“. Ово је начин на који деца могу да постану научници. Драго ми је што су малишани, и васпитачи били успешни у ономе што су радили.

Пројекат је обухватио аутохтоне сорте пасуља, додао је др Мирко Ђорђевић, такође са београдског са Института за биолошка истраживања .

-Сакупљамо старе сорте пасуља и жишка из читаве Србије и радимо на популационој генетици. Задовољни смо колико су се кикиндски малишани посветили узгоју пасуља и шта све знају. Донели смо и занимљиве друштвене игре које прате пројекат и сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Сва наша истраживања налазе се на сајту опасуљисе.рс – истакао је др Ђорђевић.

Све је почело на размени са осталим колегиницама, открила нам је васпитачица у вртићу „Мендо“ Оливера Ивановић.

-Допао ми се назив „Опасуљи се“, али и еколошка порука коју он носи. У данашње време ово је заиста важно, као и да наши малишани стичу знања од научника са факултета и стручњака у својим областима. Семена су стигла са београдског Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Засадили смо их са децом у једном делу дворишта у вртићу и убрзо смо укључили и родитеље који су однели семена кући и тамо их узгајали. Успели смо да га проширимо на ширу заједницу – прецизирала је Оливера Ивановић.

Пасуљ је свакодневно негован, деца су га заливала, плевила и пратила његов раст.

-И ове школске године такође ћемо се прикључити овом пројекту. Сада имамо искуство више и сигурна сам да ће резултати које ћемо постићи бити бољи – закључила је васпитачица Оливера.

Деца су својим гостима уручила цртеже на којима је насликан читав процес узгоја пасуља од садње до бербе.

Резултати овог пројекта унапредиће пољопривредну производњу развојем метода био контроле штетних инсеката и значајно допринети заштити животне средине и здравља људи од штетних утицаја пестицида. Наведени подухват могућ је искључиво уз активно укључивање грађана у сакупљање жижака великог броја популација са различитих локација. Укључивањем јавности у сакупљање и слање материјала унапредиће се популационо-генетичка истраживања пасуљевог жишка и детектовати распрострањеност ове штетне врсте у Србији.

Пројекат је финансирао Центар за промоцију науке уз иницијативу да се што више грађана укључи у њега.

А.Ђ.

У уторак без струје део Банатског Великог Села

Aleksandra Djuran Оцтобер 19, 2025

Због радова на електричној мрежи у уторак, 21. октобра, од 9 до 13 сати, струје неће бити у следећим улицама у Банатском Великом Селу: Омладинска од школе до краја (десна страна), Пане Ђукића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Босанској, Славка Родића, Марка Јокића, Здравка Челара, Николе Тесле од Десанке Максимовић до Босанске, Николе Тесле од половине улице према Босанској и улица Војвођанска.

Сајам цвећа окупио велики број суграђана

Aleksandra Djuran Оцтобер 18, 2025

На октобарском Сајму цвећа у Кикинди окупило се петнаестак излагача из Кикинде и околине. Осим што су понудили своје производе свим посетиоцима помогли су саветима о најбољем начину узгоја баштенског и другог цвећа.

Љубица Клачак из Кикинде понудила је, махом, собно цвеће.

-Узгајам цвеће за своју душу. Како га имам пуно решила сам и да га продајем. У понуди сам имала све врсте собног цвећа, па и нове саднице спатифилума за које су многе суграђанке тражиле. Цене су више него пристојне. Пуно рада и љубави неопходно је да би се узгајало цвеће – навела је Љубица Клачак.

Излагачи су понудили велики избор резаног и саксијског цвећа, резаног биља, расадног материјала, неопходних додатака за напредовање цветница, украсног материјала за башту и кућу.

-Донели смо дан и ноћ и хризантеме које су и најтраженије. Цене нису високе, година их нисмо мењали и то наши купци цене – додао је Жолт Имре, запослен у расаднику цвећа „Јанић“ из Мокрина.

Сајам су у великој мери посетиле, махом Кикинђанке које су изразиле задовољство богатом понудом.

-Јако волим цвеће и не чуди ме што је оволика гужва. Богата је понуда и има свега и прави је празник за очи. И мајка и ја волимо цвеће и сматрам да би било добро да се овакви сајмови организују чешће – напоменула је Весна Блашковић.

Понудом је била задовољна и Илона Мужунг.

-Имам јако пуно цвећа, моје колегинце ми кажу: „Код тебе Илона, и камен ће процветати“. Цвећу треба љубави, да га негујете, да причате са њим. Цвеће воли и музику – сазнали смо од Илоне Мужунг.

Ситан расад цвећа продавао се по цени од 50 динара, док су најскупље биле медитеранске биљке преко 1.000 динара.

Јагњад поскупела, прасићи, свиње, као и телад имају нешто нижу цену

Aleksandra Djuran Оцтобер 18, 2025

На тржишту меса дошло је до разлика у цени стоке на сточним пијацама. Са друге стране аналитичари не предвиђају значајније промене у малопродаји.

Према подацима Система тржишних информација пољопривреде Срцебебије (СТИПС) цена јагњади је виша у односу на претходни период, прасића, свиња, као и телади у кланицама и велепродаји имају нешто нижу цену.

Пад откупне цене телади сименталске расе, масе до 160 килограма, регистрован је у више делова Србије. Телад је откупљивана по цени од 730 до 800 динара по килограму.

Упркос слабој понуди у Кикинди, смањена је и цена товне јунади теже од 480 килограма, која је износила око 430 динара по килограму. Цене крава за клање и товних бикова су углавном остале непромењене.

Откупне цене свиња такође су у паду. У средњем Банату, товне свиње од 80 до 120 килограма биле су 260 динара за килограм, док су прасићи били јефтинији у већини региона.

За енергетску санацију објекта ЈП „Кикинди“ 27,7 милиона динара у оквиру Националног програма

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2025

У Мионици су свечано потписани уговори у оквиру Националног програма енергетске санације објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС). Међу 43 градова и општина и Кикинди су одобрена средства за финансирање пројекта унапређења енергетске ефикасности и енергетске санације зграде комуналних делатности – ЈП „Кикинда“. За овај пројекат биће издвојено 27,7 милиона динара.

Уговор је заменику градоначелника, Дејану Пудару, у име Министарства рударства и енергетике, свечано уручила државна секретарка Соња Влаховић.

-Настављамо са улагањима у одрживи развој и модернизацију локалне заједнице. Користим прилику да се захвалим Републици Србији и Министарству рударства и енергетике на континуираној подршци у нашим напорима. Планирани радови обухватају примену савремених решења за смањење потрошње енергената, обнову фасада и унапређење система грејања, што ће допринети еколошкој и финансијској одрживости јавних објеката. Кикинда не гради само објекте – ми градимо будућност. Сваки пројекат енергетске ефикасности је корак ка јачој, здравијој и одговорнијој заједници. Наш циљ је да покажемо да град, уз јасан план и посвећеност, може бити пример како се чува енергија, природа и јавни интерес – истакао је Пудар.

Уређени некатегорисани путеви на више локација, а на захтев грађана

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2025

Након Руског Села, настављено је наношење гребаног асфалта и на другим локацијама, како је и најавио градоначелник Младен Богдан приликом посете овом селу.

У сарадњи са ЈП „Путеви Србије“, обезбеђено је 1.000 тона гребаног асфалта који ће се искористити за санацију улица и деоница на ободима града, као и у Мокрину, које су претрпеле знатна оштећења услед честог кретања пољопривредних и радних машина.

-На захтеве и сугестије грађана који, пре свега, станују и крећу се тим улицама одговорили смо позитивно како би им ублажили проблеме. Свакако ћемо имати у виду и друге деонице и делове града у којима постоје овакви проблеми. Имамо добру сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ и очекујемо да и у наредном периоду заједнички радимо у интересу суграђана – казао је градоначелник Богдан.

У Кикинди на потесу Олуш насуто је 250 метара гребаног асфалта, на Стрелишту 360, на Путу за пристаниште 500 метара, док ће у Мокрину бити обухваћено више локација. Реч је о деоницама које се налазе ван грађевинског рејона, на рубовима града и у викенд насељима.

А.Ђ.