Немачки недељник „Шпигл“ (Дер Спиегел), познат по либералном и проевропском уредничком профилу, објавио је насловну причу под драматичним насловом: „Како Доналд Трамп издаје Европљане Владимиру Путину“. Текст је брзо постао вирална тема на друштвеним мрежама и у духу препознатљиве „Шпигл“ драматургије, гради слику америчког председника и руског лидера као „два негативца са истим циљем“ – наводним слабљењем Европе и трансатлантског савеза. Такав оквир међутим, више говори о нервози у европским престоницама него о хладној анализи чињеница.
Аутор у „Шпиглу“ тврди да Трамп „презире Европу“ и да води билатералне разговоре са Москвом, остављајући Украјину и европске савезнике по страни. Као аргумент се помињу наводни процурели транскрипти и разговори европских лидера – попут Макрона, Мерца и Рутеа – у којима се изражава бојазан да би Вашингтон могао да „прода“ украјинско питање ради брзог договора. По „Шпигловој“ логици, Европа се суочава са „опасним савезом“ Вашингтона и Кремља, а кључна дилема гласи – зашто Стари континент нема сопствену стратегију, већ реагује тек када се тон из САД промени?
У таквом наративу, реч „издаја“ звучи као хладноратовски рефрен, али и као политички мегафон – она појачава страх, сужава простор за нијансе и гура читаоца у бинарну поделу на „добре“ и „зле“. Истовремено, чињеница је да Трамп од повратка у Белу кућу, јавно инсистира на брзом завршетку рата и тврди да жели директан канал преговора – што европске елите тумаче као ризик од договора „преко главе“ савезника. У медијским извештајима се помињу и емисари, контакти и „оквири“ могућег споразума уз тврдње да се разматрају компромиси и безбедносне гаранције, али управо ту „Шпигл“ иде најдаље – сваку идеју о преговорима унапред представља као капитулацију Европе.
Трампова порука да не жели „бесконачне састанке без резултата“ у Вашингтону има и унутрашњополитичку димензију – трошкови, бирачи и замор од дугих ратова. Проблем настаје када се европска реакција сведе на моралну панику, уместо на озбиљно питање – шта Европа реално може сама, а шта очекује од САД. У том смислу, „Шпиглов“ текст делује као алармно звоно, али и као огледало једне дубље слабости – европског ослањања на амерички кишобран уз истовремену навику да се одлуке из Вашингтона дочекују као обавеза, а не као променљива политичка реалност.
Поглед редакције портала Српски Угао
Трамп не „издаје“ Европу, већ је присиљава да одрасте. Европска унија, са својим бирократским централизмом и слабим војним капацитетима, није у стању да сама решава кризе на свом прагу. Оптужбе из „Шпигла“ више личе на плач због губитка америчког покровитељства него на објективну анализу. Уместо хистерије, Европљанима би боље дошло да прихвате реалност и допринесу решењу, уместо да кукају над наводном „издајом“.
Пише: Нина Стојановић
Извор: Српски угао
