Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

spiegel-trump-putin-1200x600-okvir-1140x570

Histerija u nemačkim medijima: „Špigl“ optužuje Trampa za „izdaju“ Evrope

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Nemački nedeljnik „Špigl“ (Der Spiegel), poznat po liberalnom i proevropskom uredničkom profilu, objavio je naslovnu priču pod dramatičnim naslovom: „Kako Donald Tramp izdaje Evropljane Vladimiru Putinu“. Tekst je brzo postao viralna tema na društvenim mrežama i u duhu prepoznatljive „Špigl“ dramaturgije, gradi sliku američkog predsednika i ruskog lidera kao „dva negativca sa istim ciljem“ – navodnim slabljenjem Evrope i transatlantskog saveza. Takav okvir međutim, više govori o nervozi u evropskim prestonicama nego o hladnoj analizi činjenica.

Autor u „Špiglu“ tvrdi da Tramp „prezire Evropu“ i da vodi bilateralne razgovore sa Moskvom, ostavljajući Ukrajinu i evropske saveznike po strani. Kao argument se pominju navodni procureli transkripti i razgovori evropskih lidera – poput Makrona, Merca i Rutea – u kojima se izražava bojazan da bi Vašington mogao da „proda“ ukrajinsko pitanje radi brzog dogovora. Po „Špiglovoj“ logici, Evropa se suočava sa „opasnim savezom“ Vašingtona i Kremlja, a ključna dilema glasi – zašto Stari kontinent nema sopstvenu strategiju, već reaguje tek kada se ton iz SAD promeni?

U takvom narativu, reč „izdaja“ zvuči kao hladnoratovski refren, ali i kao politički megafon – ona pojačava strah, sužava prostor za nijanse i gura čitaoca u binarnu podelu na „dobre“ i „zle“. Istovremeno, činjenica je da Tramp od povratka u Belu kuću, javno insistira na brzom završetku rata i tvrdi da želi direktan kanal pregovora – što evropske elite tumače kao rizik od dogovora „preko glave“ saveznika. U medijskim izveštajima se pominju i emisari, kontakti i „okviri“ mogućeg sporazuma uz tvrdnje da se razmatraju kompromisi i bezbednosne garancije, ali upravo tu „Špigl“ ide najdalje – svaku ideju o pregovorima unapred predstavlja kao kapitulaciju Evrope.

Trampova poruka da ne želi „beskonačne sastanke bez rezultata“ u Vašingtonu ima i unutrašnjopolitičku dimenziju – troškovi, birači i zamor od dugih ratova. Problem nastaje kada se evropska reakcija svede na moralnu paniku, umesto na ozbiljno pitanje – šta Evropa realno može sama, a šta očekuje od SAD. U tom smislu, „Špiglov“ tekst deluje kao alarmno zvono, ali i kao ogledalo jedne dublje slabosti – evropskog oslanjanja na američki kišobran uz istovremenu naviku da se odluke iz Vašingtona dočekuju kao obaveza, a ne kao promenljiva politička realnost.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Tramp ne „izdaje“ Evropu, već je prisiljava da odraste. Evropska unija, sa svojim birokratskim centralizmom i slabim vojnim kapacitetima, nije u stanju da sama rešava krize na svom pragu. Optužbe iz „Špigla“ više liče na plač zbog gubitka američkog pokroviteljstva nego na objektivnu analizu. Umesto histerije, Evropljanima bi bolje došlo da prihvate realnost i doprinesu rešenju, umesto da kukaju nad navodnom „izdajom“.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Upaljena novogodišnja rasveta u Banatskom Velikom Selu: Najmlađe obradovao Deda Mraz

Aleksandra Djuran December 16, 2025

U Banatskom Velikom Selu u samom centru i ove godine okićena je jelka. U prisustvu dece, meštana i gostiju, protekle nedelje upaljena je i novogodišnja rasveta. Jelku su kitili i najmlađi koji su doneli ukrase sa svojim imenom.

-Ovo je treća godina da su Velikoselci ukrasili centar sela – ističe Đurđina Vojvodić, meštanka koja je i inicijator kićenja. – Mališani su se najviše obradovali Deda Mrazu koji je došao na kočijama i doneo im je slatkiše. Hvala svima na pomoći, a posebno Nataši Karanović. Drago mi je što su ovom događaju prisustvovali i stanovnici iz okolnih sela i Kikinde.

Udruženja žena pripremila su krofne i šarene palačinke, a i svi ostali dali su svoj doprinos.

A.Đ.

Vincaid u četvrtak bez struje

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 18. decembra, od 9 do 11 sati bez struje će biti Vincaid.

U slučaju ranijeg završetka planiranih radova, Elektrodistribucija zadržava pravo da uključi napajanje korisnika pre planiranog vremena. Usled loših vremenskih uslova, radovi se mogu odložiti.

Još jedno vredno priznanje Andreju Popoviću za dostignuća u oblasti nauke

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Sugrađanin Andrej Popović, student prve godine primenjene matematike na beogradskom Matematičkom fakultetu, dobitnik je povelje „Miroslav Petričević“ koja mu je večeras dodeljena u Matici srpskoj u Novom Sadu. Za ovu nagradu predložili su ga Privredna komora Srbije i Unija poslodavaca Srbije, a povodom uspeha koje je ostvario na polju nauke. Povelja je utemeljena u znak zahvalnosti i poštovanja prema Miroslavu Petričeviću, rano preminulom mladom privredniku i utemeljivaču nagrade „Planetarni Tesla”.

U obrazloženju se, između ostalog, naglašava Andrejev „nemerljiv mentalni i stvaralački doprinos unapređenju prosperiteta, dokazujući da je stvaralaštvo i vernost otadžbini, jednako vidljivo i skladno sa moralnom vertikalom koju je uspostavio veliki Nikola Tesla“.

U okviru projekta „Put ka uspehu“ najboljim akterima privrednog i društvenog stvaralaštva uručena su i priznanja „Kapetan Miša Anastasijević”.

A.Đ.

U prvoj nedelji podneto 400 prijava za upis prava svojine za oko 2.000 nelegalnih objekata na teritoriji grada

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima počela je prošlog ponedeljka, a ovog je gradonačelnik Mladen Bogdan u Kikindi i Banatskom Velikom Selu razgovarao sa sugrađanima kako bi se uverio kako protiče upis u katastar nelegalno izgrađenih objekata. Procedura je pojednostavljena uz znatno niže troškove.

-Za sedam dana na teritoriji grada stiglo je 400 zahteva odnosno podnetih prijava. To praktično znači da je isti broj građana iskoristio priliku da podnese prijavu. Oni su podneli zahtev za upis oko 2.000 nelegalnih objekata. Pretpostavke su da u Kikindi imamo oko 20.000 nelegalnih objekata privatnih lica, gradske i državne svojine. Lokalna samouprava ozbiljno je pristupila ovom poslu od ljudstva koji imaju licence za ovaj posao, preko prostorija u cilju pružanja adekvatne pomoći – naveo je gradonačelnik Bogdan.

Zainteresovanost građana je velika, a svu pomoć, osim u u kancelariji 51 Gradske uprave i na šalteru sedam Uslužnog centra radnim danima od 8 do 15 sati, mogu dobiti i u selima.

-Važno je da sugrađani dođu spremni da imaju važeću ličnu kartu, osnov sticanja odnosno ugovor, rešenje o ostavinskoj raspravi, bilo koju ispravu koja dokazuje interes za podnošenje prijave – dodaje Manja Markovljev, koordinatorka za pružanje podrške građanima u Gradskoj upravi. – Najduže traje uzimanje podataka za parcelu za koju se podnosi prijava. Takođe je važno da se premeri obejekat koji se upisuje kako bi mogli da unesemo korisnu površinu.

Prijava se obavlja isključivo elektronski. Građani koji imaju status e-građana mogu sami da podnesu prijavu od kuće, dok oni koji taj status nemaju mogu to da urade uz pristup internetu i važeću imejl adresu. Sam proces prijavljivanja traje 60 dana, odnosno do 8. februara, nakon čega sledi dodatnih 30 dana za prigovore.

Prijave podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su ih podneli po ranije važećim Zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni. Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.

U prvoj nedelji pomoć je bila dostupna u Mokrinu i u Novim Kozarcima gde je organizovano je prijavljivanje za meštane iz Novih Kozaraca i Ruskog Sela. Od 15. do 19. decembra prijavljivanje je u mesnim zajednicama u Banatskom Velikom Selu i Bašaidu (za meštane Bašaida i Banatske Topole). Od 22. do 26. decembra prijave će se podnositi u mesnim zajednicama Nakovo i Iđoš (za meštane iz Iđoša i Sajana). Navedenim danima, termini za prijavljivanje su od 8 do 14:30 časova. Svi sa sela zahteve mogu da podnose i u Gradskoj upravi.

Prijava za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima obavlja se i na šalterima pošta u ulici Generala Drapšina, Mikronaselju i Mokrinu.

A.Đ.

Rusko Selo čuva tradiciju: Deseti put otvoreno „medeno“ selo

Aleksandra Djuran December 15, 2025

U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal“ u nedelju je, desetu godinu zaredom, otvoreno „medeno“ selo. Napravljeno od jestivih kućica, slatko selo izaziva veliko interesovanje. Svaka kućica je ručno izrađena sa puno ljubavi i svakoj je poklonjena velika pažnja prilikom ukrašavanja. U njihovom pravljenju uključili su se i osnovci koji su napravili dvadesetak kućica. Svaka predstavlja repliku kuća i najvažnijih objekata u samom selu. Centralno mesto sela od medenjaka zauzima crkva, replika seoske.

-Kućice se prave uz pomoć šablona. Kada se izradi testo uz pomoć šablona ih sastavimo i ukrašavamo. Delovi se lepe sa belancima, a šećer u prahu je tu da ih učvrsti. Za testo za medenjake neophodno je brašno, dobar med, šećer, cimet. Ukrašavaju se bombonama, raznim ukrasima za kolače, sve zavisi od mašte onoga ko je pravi. Deca se posebno raduju pravljenju medenjaka – istakla je Iren Čanji, članica udruženja žena „Torontal“.

Na samom početku bilo je pet, šest kućica, a svake godine ima ih sve više pošto se u u njihovo pravljenje uključuju mladi Ruskoselci.

Istog dana upaljena je i treća adventska sveća, a običaj da se u „Torontalu“ ovom prilikom okupljaju meštani traje veće dve decenije, napomenuo je Šandor Talpai, predsednik „Torontala“.

-Upaljena je sveća radosti. U narednom periodu treba da delimo radost iščekujući jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. Ostalo je da se upali još jedna, sledeće nedelje i to sveća koja predstavlja ljubav – rekao je Šandor Talpai.

„Medeno“ selo moći će da se vidi do Božića, 25. decembra.

A.Đ.

Za vikend iz saobraćaja isključeno 18 vozača od kojih je osam zadržano u policiji

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi u toku vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode i u kojoj je jedna osoba zadobila teže telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 40.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 70 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 18 vozača, od kojih je osam zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 14 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 95 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 50 ostalih prekršaja.

U pozorištu „Lane“ ove i naredne nedelje dve premijere

Aleksandra Djuran December 14, 2025

U dečijem pozorištu „Lane“ danas (nedelja) nu 17 i 19 sati premijerno će biti izvedena predstava „Novogodišnja čarolija Bake Mraz“. U komadu igraju Aleksandar Maletin, Milan Važić, Aleksandar Krulj i Tanja Dimić.

-Pored Bake Mraz u predstavi imamo i Deda Mraza, irvasa i vešticu – saznajemo od Aleksandra Maletina. – Reč je o komediji koju je režirao ansambl. Svi smo doprineli da ova predstava bude pravi porodični ugođaj za decu i odrasle.

Već 21. decembra takođe će, u 17 i 19 časova, biti prvi put odigran komad „Poklon za Deda Mraza“.

-Ovo je i treći je deo predstava iz ranijih godina „Novogodišnji ukras“ i „Vecin novogodišnji kolačić“ . Radnja se odigrava u kući patuljka Svetozara gde mu dolaze najbolje prijateljice vila i njena sestra Veca. Našoj publici predstavićemo šta se dešava Deda Mrazu kada nije Nova godina – dodao je naš sagovornik.

Iz „Laneta“ ističu da za prvu premijeru više nema mesta, a svi koji žele da odgledaju drugu treba što pre da rezervišu ulaznice. Čitav decembar je u znaku novogodišnjih praznika, tako da je 28. decembra na repertoaru „Novogodišnji kolačić“ u 17 i 19 sati, 31. decembra u 11.30 sati, glumci dečijeg pozorišta ulepšaće deci doček Nove godine na Gradskom trgu, dok će u 14 časova u svojim prostorijama, zajedno sa horićem „Čuperak“ i vernom publikom takođe prirediti novogodišnji program.

A.Đ.

Centralne večeri „Melodianuma“ na sceni 200 pevača

Aleksandra Djuran December 13, 2025

Međunarodni festival „Melodianum“ održava se šesti put uz učešće horova iz naše zemlje i iz Mađarske. Organizator je Kulturni centar u Kikindi, pokrovitelj je lokalna samouprava, a podrška je stigla i od Pokrajinskog sekretarijata za za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

U sali Narodnog muzeja, tokom centralne večeri nastupilo je oko 200 pevača, a čast da budu prvi pripao je Gradskom dečijem horu „Mali liceum“, nakon kojih su nastupili i članovi Gradskog kamernog hora „Liceum“ iz Kragujevca. Publici su se predstavili i kamerni hor „Emanueli“ iz Valjeva, vokalni kvartet „Vita brevis“ iz Zrenjanina, Etno grupa Pedagoškog fakulteta iz Sombora, mešoviti hor KUD-a „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i domaćini, hor Kulturnog centra „Atendite“.

-Od samog početka sam deo „Melodianuma“, prošle godine sam bio u žiriju, a ove je hor koji vodim deo samog festivala – Vuk Milanović, kompozitor i dirigent horske muzike, ujedno vodi hor KUD-a „Svetozar Marković“. – Horska muzika, iako nije popularna među širom publikom, spaja ljude u plemenitoj misiji. Ovaj događaj je odlična prilika da se i mi, dirigenti, ali i pevači međusobno upoznamo i razmenimo iskustva, pa čak i da dogovorimo buduću saradnju.

Odabir učesnika pripao je stručnom žiriju na čelu sa dr Biljanom Jeremić, dirigentkinjom hora „Atendite“.

-Horovi koji su nastupili, svako u svojim kategorijama, su najbolji su u okruženju. Prateći njihova dostignuća i nagrade koje su osvajali na takmičenjima na kojima su učestvovali, bili su kriterijumi za nastup u Kikindi. Dirigenti su imali slobodu da odaberu numere kojima će se predstaviti na „Melodianumu“ i zaista je veliko zadovoljstvo ugostiti sve ove vrsne horove koji su, sigurna sam, sugrađanima priredili uživanje u muzici – dodala je dr Jeremić.

Sve goste, na samom početku programa, pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je rekao:

-„Melodianum“ raste iz godinu u godinu i prepoznat je u stručnim krugovima. Muzika i umetnost su dar za dušu, zbližava ljude i upotpunjuje ih. Nadam se da ćemo narednih godina festival organizovati u bogatijem prostoru i da ćemo ugostiti još više horova.

Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovale su pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

– „Melodianum“ je svake godine sve bolji i sve zapaženiji i za mene je on praznik duše. Kroz njega slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različitih gradova, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.

Festival „Melodianum“ počeo je kada je sve stalo, što ga čini drugačijim od ostalih, rekao je v.d. direktor Kulturnog centra Marko Markovljev.

-Kikinda je, drugog vikenda u decembru kada se obeležava Svetski dan horske muzike, horska prestonica Srbije. Prema tom datumu određujemo i kada će festival biti organizovan. Naš cilj je da popularizujemo horsku muziku, da predstavimo hor kao veliku porodicu, kao i koliko je rada i truda neophodno za neki nastup. Drago nam je što svake godine rastemo i nadamo se da ćemo i narednih godina ugostiti mnoštvo odličnih horova – naveo je Markovljev.

Prve večeri nastupio je Dečiji operski studio Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, dok je drugi dan bio posvećen duhovnoj muzici, tako da su u Hramu Svetih Kozme i Damjana nastupili Gradski kamerni hor „Liceum“ iz Kragujevca i kamerni hor „Emanueli“ iz Valjeva Kragujevca. Sutra (nedelja) od 18 sati u sali Narodnog muzeja, festival će zatvoriti gosti iz Pečuja.

A.Đ.

Park kod vrtića „Kolibri“ bogatiji za nova stabla

Aleksandra Djuran December 13, 2025

Akcija „Posadi stablo u svom komšiluku“, koju su pokrenuli i organizovali sami građani, uz podršku grada i Eko inicijative građana, realizovana je u parku vrtića „Kolibri“.

-Naš cilj je da zasnujemo 30.000 stabala na različitim lokalitetima – istakao je Mladen Vilovski iz Eko inicijative građana. – Planiramo da obuhvatimo različite lokacije i da nam u ovom značajnom poslu pomognu najmlađi. Smatram da je to najbolji način da shvate koliko su nam šume važne i na koji način treba da ih čuvamo.

Ozelenjavanju su se, pored meštana ovog dela grada, priključili i osnovci škole “Vuk Karadžić” i predškolci, kao i član Gradskog veća Đorđe Tešin i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslava Narančić.

-Grad će podržati svaku akciju koja će doprineti da naša sredina bude zelenija i bolja za život – naveo je Tešin. – Pozivam sve da nam se priključe i da već u februaru učinimo da naša Kikinda ne bude više na začelju kada je pošumljenost u pitanju. Ujedno ova stabla su zalog za buduća pokolenja.

Na pomenutom potesu zasađeno je 80 stabala i to 50 crnog bora, 20 srebrne smrče i 10 kuglenog bagrema. Iz Eko građanske in icijative pozvali su sugrađane da im se priključe i tokom prolećne sadnje kada je u planu ozelenjavanje prilaza ka gradu i selima.

A.Đ.