Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Danas je Sveti Nikola, najveća slava pravoslavnih vernika

Aleksandra Djuran December 19, 2025

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se da gotovo polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Ranijih godina važila je izreka da ko ne slavi svetog Nikolu, onda ide u goste.

Sveti Nikola je bio čudotvorac, zaštitnik dece, moreplovaca, siročadi, mornara, siromašnih, putnika, trgovaca, čak i lopova.

Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božićnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.

Budući da je poznat Sveti Nikola i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi deca daruju orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi, naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna. Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

Apel Policijske uprave Kikinda: Svi učesnici u saobraćaju da kretanje prilagode vremenskim prilikama

Aleksandra Djuran December 18, 2025

Iz Policijske uprave uputili su apel vozačima da prilagode vožnju vremenskim (ne)prilikama.

Od početka 2025. godine, u saobraćajnim nezgodama na putevima u Republici Srbiji poginula su 103 pešaka, od kojih su dve osobe poginule u decembru, u vremenskom intervalu između 12 i 17 časova. Na području Policijske uprave Kikinda, tokom 2025 godine, u saobraćajnim nezgodama poginuo je jedan pešak starosti 79 godina i to u novembru.

S obzirom na vremenske uslove i čestu pojavu magle u ovo doba godine, u policiji apeluju na vozače da prilagode i smanje brzinu kretanja vozila, posebno ispred pešačkih prelaza i u blizini autobuskih stajališta.

Takođe, skreće se pažnja i pešacima da kolovoz prelaze isključivo nakon što se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način, da noću i u uslovima smanjene vidljivosti na putevima van naselja moraju nositi svetloodbojni prsluk ili drugi reflektujući materijal, kako bi vozači mogli blagovremeno da ih uoče.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 prilika da se predstavi Kikinda

Aleksandra Djuran December 18, 2025

Koordinacioni sastanak, u okviru priprema za Specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, okupio je predstavnike lokalnih samouprava i načelnika upravnih okruga, među kojima su bili i gradonačelnik Mladen Bogdan i Nebojša Jovanov, načelnik SBO. Cilj je uključivanje lokalnih samouprava u nacionalne i regionalne EXPO aktivnosti i predstavljanje privrednih, turističkih, kulturnih, razvojnih i drugih programa.

-Značajno je uključivanje Grada Kikinde u predstavljanju na nacionalnom projektu Ekspo 2027 Beograd. – naveo je prvi čovek grada. – Ovakvi projekti otvaraju mogućnosti za unapređenje infrastrukture, privrede i ukupnog kvaliteta života građana. Kikinda, kao važan centar severnog Banata, raspolaže potencijalima koji mogu biti dodatno valorizovani kroz promovisanje na ovakvom projektu i saradnju sa republičkim institucijama.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da je Međunarodna izložba Ekspo 2027 nacionalni projekat, koji je podjednako važan i podjednako će biti zastupljen i u najmanjoj jedinici lokalne samouprave, kao i u Beogradu, ali i velika prilika za privlačenje investitora u svim delovima zemlje. Jedinice lokalne samouprave imaće svoj paviljon na Ekspo, koji će se izvesno zvati „Srpska kuća“.

Učesnici su se upoznali sa mogućnostima korišćenja prostornih kapaciteta hala, kao i sa vremenskim okvirom i dinamikom aktivnosti tokom trajanja izložbe. Na izložbi će učestvovati 129 zemalja, što je 129 potencijalnih prijatelja i 129 šansi da se jedinice lokalne samouprave povežu sa svojim kolegama i zemalja iz kojih će doći naši posetioci.

A.Đ.

Deca iz sela roda posetila grad sova

Aleksandra Djuran December 18, 2025

Gosti našeg grada bili su osnovci iz škole „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša. Posetu je organizovao Rotari klub Zrenjanin sa ciljem da deca upoznaju Kikindu.

-Deca iz sela roda došla su u grad sova – istakla je Ivana Bošnjak Bošnjak iz zrenjaninskog Rotari kluba. – Za sve njih ovo je divno iskustvo i odlična prilika da saznaju više o sovama ušarama, ali i drugim znamenitostima i zanimljivim činjenicama. Zaposleni u Turističkoj organizaciji otkrili su nam puno toga iz lokalne istorije, što će, sigurna sam, ostati deci u pamćenju.

Ovom prilikom uspostavljena je i saradnja sa đacima iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ i učiteljicom Desankom Ristić.

-Naša želja je da se ovo druženje nastavi i u godinama koje dolaze. Oni će kod nas dolaziti da broje sove, a mi ćemo kod njih brojati rode. U poslednje vreme zamrla je saradnja među školama iz različitih mesta i na nama je da je ponovo uspostavimo kako bi se deca upoznavala i učila jedni od drugih – dodala je Desanka Ristić.

Osim znamenitosti na Gradskom trgu učenici su posetili i Galeriju „Tera“ i Kulturni centar. Đaci iz Taraša pozvali su svoje vršnjake iz Kikinde da ih posete i uzvrate im gostoprimstvo.

A.Đ.

Među osmoro uhapšenih zbog maloletničke pornografije i Kikinđanin

Aleksandra Djuran December 18, 2025

Osam osoba uhapšeno je zbog prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.
U pitanju je nastavak akcije “Armagedon”, a hapšenja su sprovedena po nalogu Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u saradnji sa policijskim upravama u Beogradu, Leskovcu, Novom Sadu, Kikindi, Kruševcu, Čačku, Somboru, Kragujevcu.

Osumnjičeni S. J. (24), A.Đ. (33), E. B. (40), L. T. (26), M. I. (32), M. B. (64), V. S. (37) i državljanin Rusije A. A. (39) su u dužem vremenskom periodu preko interneta preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe.

A.Đ, L. T. i M. I. su preko društvenih mreža i aplikacija registrovali lažne profile predstavljajući se kao devojčice uzrasta 12 i 13 godina da bi zatim stupali u kontakt sa oštećenim maloletnim licima od kojih su zahtevali i pribavili fotografije i video materijale seksualne sadržine na kojima se nalaze oštećena maloletna lica.

Prilikom pretresanja stanova i drugih prostorija svih osumnjičenih, na elektronskim uređajima pronađeni su foto i video materijali nastali iskorišćavanjem dece i maloletnih lica u pornografske svrhe.
Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, sprovedeni u nadležno tužilaštvo.

Ova akcija je bila i deo međunarodne operacije usmerene na suzbijanje seksualne ekspoatacije i zlostavljanje dece na internetu.

Počela podela paketića: Gradski Deda Mraz ispuniće želje više od 5.000 mališana

Aleksandra Djuran December 17, 2025

Šestogodišnja Nika Beleslin i njena dvogodišnja sestra Dunja, kao i njihovi drugari sa nestrpljenjem su čekali gradskog Deda Mraza i Snežnu kraljicu koji su im doneli paketiće i ispunili želje koje su napisali u pismu i ubacili u Kutiju želja.

-Poželela sam da mi Deda Mraz donese igračku farmu životinja gde su mace, kuce, konji, magarci – otkrila nam je Nika. – Dunja je poželela kuhinju, u kojoj će spremati sve što volimo. Bile smo dobre, pisale smo pismo i zato nam je i došao Deda Mraz.

Podeli prvih paketića prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan, kao i ministar telekomunikacija i informisanja Boris Bratina koji je boravio u radnoj poseti Kikindi.

-Ideja da se oformi Kutija želja i da deci paketiće uruče Deda Mraz i Snežna Kraljica je odlična. Ovo je divan običaj, a radost mališana nas je sve učinila zadovoljnim, njihovi osmesi rekli su sve – istakao je ministar Bratina.

Podela novogodišnjih paketića mališanima na teritoriji Grada koji su pisma sa novogodišnjim željama ubacili u „Kutiju želja” jedna je od najlepših akcija lokalne samouprave.

-Stiglo je više od 5.000 pisama, a ovo je 13. godina kako organizujemo ovu akciju. Ovo je najlepši posao koji obavljamo na kraju godine. Posao je zahtevan, treba pročitati sva pisma, pribaviti poklone koje su deca navela i sve to spakovati. Hvala ministru Bratini koji je na licu mesta mogao da se uveri u sreću naših mališana kada im dođe najpoznatiji deka na svetu – naveo je Mladen Bogdan.

A.Đ.

Koja je tajna čuperkovih vilenjaka otkrili vaspitači u tradicionalnoj novogodišnjoj predstavi

Aleksandra Djuran December 17, 2025

Vaspitači Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, već po tradiciji, mališanima iz vrtića za Novu godinu poklonili su pozorišnu predstavu. Ove godine je dve decenije kako se u ustanovi trude da na najlepši način deci požele srećne praznike.

Tradicija je i da svake godine drugi vrtić priprema komad, a ove godine tu čast imali vaspitači iz vrtića „Plavi čuperak“.

– Za „Tajnu čuperkovih vilenjaka“ svi smo bili tim – istakla je Danijela Tamaši, vaspitačica. – Vaspitači su napisali tekst i muziku, režirali, osmisli scenografiju, koreografiju, kostime i sve ono što je potrebno da se predstava.

U komadu glumi 17 zaposlenih, a glavni junaci su vilenjaci sa svim svojim manama i vrlinama.

-Oni se bore da budu jedinstveni i složni u svemu što rade. To ne ide pod kapu čarobnjaku Zlikou koji se trudi da im pokvari sve što rade. Osim njega tu je i vilenjak Ljutko koji neće da se druži sa ostalima. Ipak, uz tajni recept koji se sastoji od ljubavi, drugarstva i osmeha, dobro pobeđuje zlo. Naša poruka je da su prijateljstvo, zajedništvo i tolerancija najvažniji za uspeh.

Sa pripremom predstave počelo se u septembru, a jednog od vilenjaka glumi vaspitačica Marina Ćirić:

-Glumim Sanjivka koji je čuvar lepih snova, veruje u dobrotu.

I Milana Oličkov, logoped u ustanovi, priključila se predstavi.

-Ja sam Plašljivko koju na kraju postaje hrabar – pojasnila je Oličkov.

Više od 500 dece iz vrtića u gradu i na selima pogledalo je predstavu koja je odigrana i za sve zaposlene.

A.Đ.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina u Kikindi: O 5G mreži i medijima

Aleksandra Djuran December 17, 2025

U radnoj poseti Kikindi boravio je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina. Prvu posetu našem gradu započeo je razgovorom sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, nakon čega je organizovan sastanak sa načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Nebojšom Jovanovim i predsednicima lokalnih samouprava. Ovo je bila prilika da lokalne samouprave predstave svoje prioritete i potrebe, kao i da čuju konkretne korake ministarstva u narednom periodu.

-Razgovarali smo o postavljanju dodatnih instalacija čiji cilj je da poboljšaju pristup internetu- naveo je ministar Bratina. – Ministarstvo je u projektu koji će biti završen do kraja sledeće godine i koji će obezbediti da svaki stanovnik naše zemlje, bez obzira na to gde živi, ima odličan optički internet. Važan nam je razvoj programa 5G mreže, ali i uključivanje dece. Naša zamisao je da osnujemo takozvane digitalne kutke po školama jer se pokazalo da su školarci zainteresovani za bavljenje tehnikom. Neophodno je da imaju pravilan odnos prema upotrebi tehničkih mogućnosti.

Ministarstvo izdvaja sredstva za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Cilj je da se informisanje što bolje razvija.

-Već početkom naredne godine raspisaćemo konkurse i pozivam sve, koji imaju dobre ideje na koji način da oplemene postojeće ili uvedu nove sadržaje, da apliciraju za sredstva. Svi delovi Srbije zanimljivi su na svoj način i upravo mediji su ti koji će ih promovisati. Kikinda je centar okruga i neophodno je da ima dopisništvo RTS-a, ali i drugih medijskih kuća sa nacionalnom pokrivenošću – zaključio je ministar Boris Bratina koji je dodao da mu je na sastanku skrenuta pažnja da naš grad, ali i opštine u okrugu nisu dovoljno zastupljene u televizijskim kućama koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Gradonačelnik Mladen Bogdan precizirao je da je poboljšanje postojećih mreža uvek potrebno.

-Prvog dana kada je u Srbiji puštena u rad 5G mreža, zaživela je i u našem gradu. To su prepoznali svi korisnici mobilnih uređaja. Verujem da su svi zadovoljni bržim protokom internet konekcije koja je važna za sve poslove koji se obavljaju preko ustanova i institucija. Tema kojoj smo posvetili pažnju odnosila se i na lokalne medije i na koji način možemo da pomognemo da budu još bolji i sadržajniji – istakao je Bogdan.

Pošto prođe kriza uslovljena snabdevanjem energentima, sledeći korak Ministarstva informisanja i telekomunikacija biće otvaranje ka satelitskoj tehnici.

-Ona je potrebna za sve sfere života. Onog časa kada Srbija bude imala svoje satelite na nebu, odskočiće od drugih – zaključio je ministar Bratina.

A.Đ.

Raspisan javni poziv za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje stočarstva

Aleksandra Djuran December 17, 2025

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje za 2025.

Zahtevi se podnose zaključno sa 31. decembrom, preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Kako je saopštilo resorno ministarstvo, ovim pozivom obuhvaćena je podrška za investicije u nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja i matica pčela i riba, koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom Javnom pozivu, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Dodaje se da se tekst Javnog poziva nalazi na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, a za sve dodatne informacije poljoprivredni proizvođači se mogu obratiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na brojeve telefona: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 i 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Detaljne informacije dostupne su i na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Na nacionalnoj konferenciji „Srbija – naša porodica“ učestvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Treća nacionalna konferencija „Srbija – naša porodica“, na kojoj je započeta izrada prvog dokumenta Strategije demografskog razvoja Republike Srbije do 2036. godine, sa projekcijama do 2050. godine, organizovana je u Beogradu.

Konferenciji, koju je otvorio premijer Republike Srbije Đuro Macut, naglasivši da je demografija jedno od ključnih pitanja za budućnost zemlje i na kojoj je savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević istakao da bez naroda nema države, kao i da je pitanje opstanka naroda ključno za svaku zemlju i na tome država i pojedinac zajedno moraju da rade, prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, kao i Željko Radu, član Gradskog veća.

-Učestvujući na konferenciji potvrdili smo da je Kikinda grad koji sistemski ulaže u porodicu, decu i mlade. Aktivno učestvujemo u oblikovanju državnih politika usmerenih na jačanje porodice, ostanak stanovništva i stvaranje sigurnijeg i stabilnijeg ambijenta za život novih generacija – naveo je Bogdan.

O ciljevima i pravcima buduće strategije govorila je Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju, istakavši da se po prvi put pristupa izradi sveobuhvatnog, sistemskog dokumenta koji će objediniti mere države i lokalnih samouprava u oblasti populacione politike.

Očekivanja su da strategija donese tri ključne vrednosti. Jasne ciljeve, zasnovane na podacima, kako bi se usporili negativni trendovi i stvorili uslove za rast broja stanovnika. Da poveže sve sektorske politike, od obrazovanja do brige za decu, socijalne zaštite, ekonomske sigurnosti, stambene politike i zdravlja, tržišta rada i regionalnog razvoja u jednu jedinstvenu međuresornu sistemsku politiku koja direktno utiče na kvalitet života naših građana. I da započne, ali i da obezbedi kontinuitet, jer demografija ne trpi kratke rokove.

Konferenciji su prisustvovali i brojni ministri u Vladi Republike Srbije.

A.Đ.