Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Završeni radovi na hramu Svetog Nikole: U znaku jubileja

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Pravoslavni hram Svetog oca Nikole u centru grada u proteklom periodu delom je rekonstruisan. Skela koja je bila postavljena oko jedne od najstarijih zgrada u Kikindi razmontirana je, čime je i okončan posao planiran u ovoj godini. Protojerej Miroslav Bubalo podseća da je ove godine značajan jubilej, dva i po veka od završetka izgradnje zdanja.

-Stekli su se uslovi da se uradi najozbiljnija rekonstrukcija hrama u proteklih 50 godina. Najpre smo zamenili postojeći crep, i rekonstruisali dotrajale delove na krovu i na kraju smo sanirali postojeću fasada – kaže naš sagovornik.

Kako na crkvi nije bilo odgovarajućeg crepa on je pucao na krovu što je uzrokovalo prokišnjavanja. Stoga je je podaščan krov i stavljena nepropusna folija kako bi se došlo do trajnog rešenja. Fasada je sanirana i okrečena sa materijalima koje je odobrio nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.

-Osposobljen je i sat u zvoniku koji nije radio pet, šest godina. Sada smo u eksperimentalnoj fazi, proveravamo razliku u tačnosti, kao i da li na rad sata imaju uticaja vremenske prilike. Mehanizam je stariji i ima oscilacija u odnosu na visoke i niske temperature. Rešili smo pogon sata i sada ga pratimo. Želja nam je da sat ponovo ima mehanizam za izbijanje, da se ponovo čuje na svakih 15 minuta, kako je to bilo nekada – otkrio je protojerej Bubalo.

Finansijer radova je kikindska Pravoslavna crkvena opština.

-Neophodni su i manji radovi u unutrašnjosti crkve. Na pojedinim mestima izbila je vlaga i šalitra i to bi trebalo sanirati. U planu je i da postavimo toplotnu pumpu koja bi zagrevala deo hrama koji ima podno grejanje, kao i da se zameni deo oštećenih pločica – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.

U okviru proslave jubileja, 250 godina, krajem ovog meseca iz štampe će izaći i knjiga o crkvi Svetog Nikole koju je napisao Tihomir Gajski. Pošto knjiga ugleda svetlost dana biće organizovana i promocija. Do kraja godine u planu je i izložba arhivalija, starih predmeta, ikona i jevanđelja koje hram poseduje.

JUBILEJ ČITAVOG GRADA

-Ovo nije samo jubilej crkve, nego čitavog grada – navodi protojerej Bubalo. – Kikinđani su najpre izgradili crkvu od cigle pa su tek nakon toga pravili svoje kuće od čvrstog materijala.

A.Đ.

STEFANO PAVESI ZA SRPSKI UGAO: Protesti u Srbiji su pokušaj destabilizacije

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Stefano Pavesi, odbornik u gradu Milano i saradnik poslanika Evropskog parlamenta Silvije Sardone, sebe opisuje kao „patriotu” iz Lige, stranke desnog centra koja je deo italijanske vladajuće većine. Kaže da su, prema njegovom uverenju, prioriteti „odbrana Italije i njenih granica” i podseća da je Liga, kako navodi, 1999. godine bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja SRJ. Pavesi je i humanitarac: kao student pokrenuo je akcije pomoći progonjenim hrišćanima i tada se zainteresovao za pitanje Kosova i Metohije. U razgovoru za „Srpski Ugao” posebno se osvrće na proteste u Srbiji i njihovu pozadinu, kao i na pitanje Kosova i Metohije.

Govoreći o aktuelnim političkim napetostima, Pavesi smatra da su „protesti u Srbiji pokušaj destabilizacije“. „Vidimo slične obrasce pritiska i na lidere kao što su Orban ili Meloni. Naravno, uvek ima iskrenog, spontanog nezadovoljstva, posebno kod mladih koji ponekad pribegavaju nasilju usled nagomilanih tenzija. Ali kada se politički protest preko noći prelije u pokret mase, gotovo sigurno postoji finansijska i logistička podrška od spolja, acilj je oslabiti vladu i zaustaviti kurs koji spoljnim akterima ne odgovara.”

„Vučić je pokušavao da normalizuje Balkan. Nakon početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku razumeo je da je sledeća varnica moguća upravo na Balkanu i da bi to moglo prerasti u širi rat. Zato je tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji – da bude most, da se traži mir, što Evropa nije uradila. Organizovao je izbore, pobedio i politički upravljao tenzijama. Upravo zato verujem da je postao meta kampanja koje imaju za cilj da ga oslabe. Kada je pokušao da vodi tu politiku mostova, pritisci su porasli.”- ističe Pavesi.

„Pre više od deset godina, kao univerzitetski studenti, osnovali smo grupu koja se bavila progonima hrišćana u svetu. Već te prve godine organizovali smo prikupljanje i slanje lekova, preko momaka koji su išli na teren na Kosovo i Metohiju”, kaže Pavesi.

„Mnoge stvari nam se nisu uklapale u narativ koji smo slušali, govorilo se da su Srbi ‘loši’, a ipak je teritorija, ako je gledate bez velikih geopolitičkih interesa, oduzeta Srbiji. Italija je s tim događajima usko povezana, odavde su poletele bombe koje su gađale Beograd. Hteli smo da razumemo zašto je naš narod prihvatio tu odluku, zašto nije bilo velikih uličnih demonstracija protiv nje. Kada je počeo rat u Siriji, video sam sličan obrazac – isti akteri, iste sile. Kosovo sam doživeo kao poslednju evropsku granicu, ako tamo više ne bude Srba i hrišćana, to je početak evropskog posrnuća.”

Pavesi tvrdi da se „na Kosovu danas brani hrišćanstvo“, povlačeći paralelu sa srednjovekovnim nasleđem. „Po mom viđenju, na Kosovu je primenjen model etničke zamene. Nekada su tu živeli Srbi, neki su proterani, a neki ubijeni, a zatim su zamenjeni većinski albanskim, pretežno muslimanskim stanovništvom, kako bi se oslabili koreni Srbije. Da budem jasan: nemam ništa protiv Albanije ili albanskog naroda; govorim o posledicama političkih odluka velikih sila.”
Iz toga izvodi politički zahtev: „Moralna je obaveza štititi ljude, manastire i identitet. I zato ponavljam stav Lige: Italija ne treba da bude ta koja priznaje Kosovo kao državu.”

U Evropi se, očigledno, menja raspoloženje: partije koje sebe nazivaju patriotskim jačaju u više država, od Austrije, preko Francuske i Nemačke, do Italije gde su već deo vlasti. Pavesijev stav sugeriše da taj trend otvara prostor i za postojaniji odnos prema suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i za bolji položaj naše države unutar evropskih procesa. Ako se politički tok nastavi u ovom pravcu, Beograd može računati na pragmatičnije sagovornike u EU po ključnim bezbednosnim i identitetskim pitanjima.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U evropskoj javnosti „patriotske” snage iskazuju poštovanje prema doslednosti politike države Srbije i naporima predsednika Aleksandra Vučića da očuva stabilnost i manevriše između svetskih centara moći. Smatramo da bi, uz još jedan izborni ciklus širom Evropske unije, odnos snaga mogao vidljivo da se promeni u pravcu većeg razumevanja za suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji i za konstruktivan dijalog Beograda sa evropskim partnerima.

Razgovor vodile: Nina Stojanović i Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Pune ruke posla za saobraćajce: Šest saobraćajki i 18 isključenih vozača

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodilo se šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe lakše povređene. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 310.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog pogrešno izvođenje radnje vozilom, neprilagođene brzine i neustupanja prvenstva prolaza.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 30 učesnika u saobraćaju i izdata su 124 prekršajna naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 18 vozača, od kojih je šest vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 25 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 33 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.

U sredu bez struje deo Kikinde i Nakova

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u sredu, 22. oktobra bez struje će biti Trg Srpskih dobrovoljaca kućni brojevi 13, 15 i 17 i ulica Nemanjina kućni brojevi 1 i 2.

Istog dana od 8 do 12 časova bez struje će biti u domaćinstva u Nakovu Nakovu u Glavnoj ulici parna strana od Krajiške do Sime Šolaje, Sime Šolaje i u Šošinoj od Krajiške do Sime Šolaje.

Projekat „Opasulji se“ u kikindskim vrtićima: U „Mendi“ i „Bambiju“ realizovan projekat građanske nauke

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Vrtić „Mendo“ i „Bambi“ učestvovali su u projektu građanske nauke Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Projekat je imao naziv „Opasulji se“ i mališani su zajedno sa vaspitačima imali zadatak da uzgajaju pasulj od semena do ploda.

Dr Uroš Stanković i dr Mirko Đorđević posetili su pomenute vrtiće kako bi se uverili u to kako je projekat napredovao tokom prethodnih meseci.

-Naša ideja je da ispitamo genetičku raznovrsnost pasulja i pasuljevog žiška. Želeli smo da se na licu mesta uverimo koje rezultate su postigla deca iz Kikinde i koliko su naučili – rekao je dr Stanković. – Cilj je da se uvidi raznovrsnost što pasulja tako i pasuljevog žiška u čemu su nam dosta pomogla deca iz „Mende“ i „Bambija“. Ovo je način na koji deca mogu da postanu naučnici. Drago mi je što su mališani, i vaspitači bili uspešni u onome što su radili.

Projekat je obuhvatio autohtone sorte pasulja, dodao je dr Mirko Đorđević, takođe sa beogradskog sa Instituta za biološka istraživanja .

-Sakupljamo stare sorte pasulja i žiška iz čitave Srbije i radimo na populacionoj genetici. Zadovoljni smo koliko su se kikindski mališani posvetili uzgoju pasulja i šta sve znaju. Doneli smo i zanimljive društvene igre koje prate projekat i siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Sva naša istraživanja nalaze se na sajtu opasuljise.rs – istakao je dr Đorđević.

Sve je počelo na razmeni sa ostalim koleginicama, otkrila nam je vaspitačica u vrtiću „Mendo“ Olivera Ivanović.

-Dopao mi se naziv „Opasulji se“, ali i ekološka poruka koju on nosi. U današnje vreme ovo je zaista važno, kao i da naši mališani stiču znanja od naučnika sa fakulteta i stručnjaka u svojim oblastima. Semena su stigla sa beogradskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Zasadili smo ih sa decom u jednom delu dvorišta u vrtiću i ubrzo smo uključili i roditelje koji su odneli semena kući i tamo ih uzgajali. Uspeli smo da ga proširimo na širu zajednicu – precizirala je Olivera Ivanović.

Pasulj je svakodnevno negovan, deca su ga zalivala, plevila i pratila njegov rast.

-I ove školske godine takođe ćemo se priključiti ovom projektu. Sada imamo iskustvo više i sigurna sam da će rezultati koje ćemo postići biti bolji – zaključila je vaspitačica Olivera.

Deca su svojim gostima uručila crteže na kojima je naslikan čitav proces uzgoja pasulja od sadnje do berbe.

Rezultati ovog projekta unaprediće poljoprivrednu proizvodnju razvojem metoda bio kontrole štetnih insekata i značajno doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih uticaja pesticida. Navedeni poduhvat moguć je isključivo uz aktivno uključivanje građana u sakupljanje žižaka velikog broja populacija sa različitih lokacija. Uključivanjem javnosti u sakupljanje i slanje materijala unaprediće se populaciono-genetička istraživanja pasuljevog žiška i detektovati rasprostranjenost ove štetne vrste u Srbiji.

Projekat je finansirao Centar za promociju nauke uz inicijativu da se što više građana uključi u njega.

A.Đ.

U utorak bez struje deo Banatskog Velikog Sela

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u utorak, 21. oktobra, od 9 do 13 sati, struje neće biti u sledećim ulicama u Banatskom Velikom Selu: Omladinska od škole do kraja (desna strana), Pane Đukića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Bosanskoj, Slavka Rodića, Marka Jokića, Zdravka Čelara, Nikole Tesle od Desanke Maksimović do Bosanske, Nikole Tesle od polovine ulice prema Bosanskoj i ulica Vojvođanska.

Sajam cveća okupio veliki broj sugrađana

Aleksandra Djuran October 18, 2025

Na oktobarskom Sajmu cveća u Kikindi okupilo se petnaestak izlagača iz Kikinde i okoline. Osim što su ponudili svoje proizvode svim posetiocima pomogli su savetima o najboljem načinu uzgoja baštenskog i drugog cveća.

Ljubica Klačak iz Kikinde ponudila je, mahom, sobno cveće.

-Uzgajam cveće za svoju dušu. Kako ga imam puno rešila sam i da ga prodajem. U ponudi sam imala sve vrste sobnog cveća, pa i nove sadnice spatifiluma za koje su mnoge sugrađanke tražile. Cene su više nego pristojne. Puno rada i ljubavi neophodno je da bi se uzgajalo cveće – navela je Ljubica Klačak.

Izlagači su ponudili veliki izbor rezanog i saksijskog cveća, rezanog bilja, rasadnog materijala, neophodnih dodataka za napredovanje cvetnica, ukrasnog materijala za baštu i kuću.

-Doneli smo dan i noć i hrizanteme koje su i najtraženije. Cene nisu visoke, godina ih nismo menjali i to naši kupci cene – dodao je Žolt Imre, zaposlen u rasadniku cveća „Janić“ iz Mokrina.

Sajam su u velikoj meri posetile, mahom Kikinđanke koje su izrazile zadovoljstvo bogatom ponudom.

-Jako volim cveće i ne čudi me što je ovolika gužva. Bogata je ponuda i ima svega i pravi je praznik za oči. I majka i ja volimo cveće i smatram da bi bilo dobro da se ovakvi sajmovi organizuju češće – napomenula je Vesna Blašković.

Ponudom je bila zadovoljna i Ilona Mužung.

-Imam jako puno cveća, moje kolegince mi kažu: „Kod tebe Ilona, i kamen će procvetati“. Cveću treba ljubavi, da ga negujete, da pričate sa njim. Cveće voli i muziku – saznali smo od Ilone Mužung.

Sitan rasad cveća prodavao se po ceni od 50 dinara, dok su najskuplje bile mediteranske biljke preko 1.000 dinara.

Jagnjad poskupela, prasići, svinje, kao i telad imaju nešto nižu cenu

Aleksandra Djuran October 18, 2025

Na tržištu mesa došlo je do razlika u ceni stoke na stočnim pijacama. Sa druge strane analitičari ne predviđaju značajnije promene u maloprodaji.

Prema podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srcebebije (STIPS) cena jagnjadi je viša u odnosu na prethodni period, prasića, svinja, kao i teladi u klanicama i veleprodaji imaju nešto nižu cenu.

Pad otkupne cene teladi simentalske rase, mase do 160 kilograma, registrovan je u više delova Srbije. Telad je otkupljivana po ceni od 730 do 800 dinara po kilogramu.

Uprkos slaboj ponudi u Kikindi, smanjena je i cena tovne junadi teže od 480 kilograma, koja je iznosila oko 430 dinara po kilogramu. Cene krava za klanje i tovnih bikova su uglavnom ostale nepromenjene.

Otkupne cene svinja takođe su u padu. U srednjem Banatu, tovne svinje od 80 do 120 kilograma bile su 260 dinara za kilogram, dok su prasići bili jeftiniji u većini regiona.

Za energetsku sanaciju objekta JP „Kikindi“ 27,7 miliona dinara u okviru Nacionalnog programa

Aleksandra Djuran October 17, 2025

U Mionici su svečano potpisani ugovori u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave (JLS). Među 43 gradova i opština i Kikindi su odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat biće izdvojeno 27,7 miliona dinara.

Ugovor je zameniku gradonačelnika, Dejanu Pudaru, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, svečano uručila državna sekretarka Sonja Vlahović.

-Nastavljamo sa ulaganjima u održivi razvoj i modernizaciju lokalne zajednice. Koristim priliku da se zahvalim Republici Srbiji i Ministarstvu rudarstva i energetike na kontinuiranoj podršci u našim naporima. Planirani radovi obuhvataju primenu savremenih rešenja za smanjenje potrošnje energenata, obnovu fasada i unapređenje sistema grejanja, što će doprineti ekološkoj i finansijskoj održivosti javnih objekata. Kikinda ne gradi samo objekte – mi gradimo budućnost. Svaki projekat energetske efikasnosti je korak ka jačoj, zdravijoj i odgovornijoj zajednici. Naš cilj je da pokažemo da grad, uz jasan plan i posvećenost, može biti primer kako se čuva energija, priroda i javni interes – istakao je Pudar.

Uređeni nekategorisani putevi na više lokacija, a na zahtev građana

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Nakon Ruskog Sela, nastavljeno je nanošenje grebanog asfalta i na drugim lokacijama, kako je i najavio gradonačelnik Mladen Bogdan prilikom posete ovom selu.

U saradnji sa JP „Putevi Srbije“, obezbeđeno je 1.000 tona grebanog asfalta koji će se iskoristiti za sanaciju ulica i deonica na obodima grada, kao i u Mokrinu, koje su pretrpele znatna oštećenja usled čestog kretanja poljoprivrednih i radnih mašina.

-Na zahteve i sugestije građana koji, pre svega, stanuju i kreću se tim ulicama odgovorili smo pozitivno kako bi im ublažili probleme. Svakako ćemo imati u vidu i druge deonice i delove grada u kojima postoje ovakvi problemi. Imamo dobru saradnju sa JP „Putevi Srbije“ i očekujemo da i u narednom periodu zajednički radimo u interesu sugrađana – kazao je gradonačelnik Bogdan.

U Kikindi na potesu Oluš nasuto je 250 metara grebanog asfalta, na Strelištu 360, na Putu za pristanište 500 metara, dok će u Mokrinu biti obuhvaćeno više lokacija. Reč je o deonicama koje se nalaze van građevinskog rejona, na rubovima grada i u vikend naseljima.

A.Đ.