Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Ликовни конкурс за малишане: „Сова ушара – редован гост нашег града”

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.

Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.

Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.

Савет управног Округа: О мигрантским кретањима и пројекту „Свој на своме“

Aleksandra Djuran October 22, 2025

На седници Савета управног округа разматрани су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у оквиру државног пројекта „Свој на своме“ и мигрантска кретања на територији свих шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа. Састанку су присуствовали представници свих општина, док је наш град представљао градоначелник Младен Богдан.

Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер додаје да не може да се пореди оно што је било пре неколико година и како је данас у овом месту.

-Посебно се у селима Хоргош и Мартонош знатно је мање миграната на улицама. На граници их и даље има и највећи проблем је када их враћају назад. Желим да се захвалим и полицајцима, али и свима који су укључени у ову проблематику, јер мештани села ниједног момента не осећају да су угрожени. У нашој општини, у 13 насељених места, има око 2.800 нелегализованих објеката. Локална самоуправа ће бити спремана да изађе у сусрет свима – навео је Фејстамер.

Стана Ђембер, председница општине Чоке напоменула је да је ове године ситуација са мигрантима пуно боља у односу на претходне.

-Имамо одличну сарадњу са Полицијском управом , а ми смо, као општина у више наврата издвојили средства за плаћање превоза миграната. Сада их има само спорадично. Када говоримо о легализацији наша, као и друге општине, раде на катастарским подацима из 1912. године. То је разлог што смо пре неколико година започели комасацију грађевинског рејона што ће нам знатно олакшати посао који је пред нама. Формирали смо тим који ће радити на овом пројекту који је од националног значаја како бисмо помогли свим становницима – додала је Стана Ђембер.

Домаћин скупа био је начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов, а о мигрантским кретањима говорио је Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

А.Ђ.

Саопштење Министарствa пољопривреде, шумарства и водопривреде: Забрањено спаљивање жетвених остатака

Aleksandra Djuran October 22, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде упозорило је пољопривреднике да је спаљивање стрњике и жетвених остатака строго забрањено, јер, како се истиче, ова пракса уништава земљиште, угрожава здравље људи и животиња и изазива пожаре са великом материјалном штетом.

Како је наведено у саопштењу Министарства, према Закону о заштити од пожара за овај прекршај предвиђене су новчане казне, док Министарство, на основу својих надлежности и доступних података, спроводи мере у складу са Законом о пољопривреди и руралном развоју.

Министарство располаже ажурираним сателитским и теренским снимцима, као и извештајима пољопривредних инспектора, на основу којих се јасно уочавају парцеле на којима је спаљена стрњика. Свака таква парцела која се и даље води као активна у еАграру и за коју је утврђено је да је спаљена, а власник није пријавио пожар, аутоматски ће повлачити пасиван статус целог газдинства.

Министарство пружа могућност добровољног исправљања – сви пољопривредници који су имали пожар на својим парцелама, без обзира на узрок, позивају се да у року од седам дана ажурирају податке у еАграру, односно да, уколико су парцеле уништене или изгореле, изврше њихово привремено искључење из активне обраде, јер према закону немају право на подстицаје. Након истека наведеног рока, сва газдинства која нису поступила по овом позиву, а на чијим се парцелама утврди спаљивање без пријаве, биће предмет прекршајног поступка и стављена у пасиван статус.

Министарство, у сарадњи са пољопривредном инспекцијом и Сектором за ванредне ситуације МУП-а, наставља појачане контроле. Инспекцијске службе су на терену и санкционисаће сва лица која крше прописе.

-Ове мере нису усмерене против пољопривредника, већ у заштиту земљишта, биодиверзитета и здраве животне средине – наглашава се у саопштењу Министарства.

Додаје се да је током претходних дана на снимцима забележено више хиљада пожаришта на њивама, што је допринело озбиљном загађењу ваздуха у бројним срединама, а угрожен је био и саобраћај на путевима широм Србије. Министарство је позвало и све грађане да овакве поступке пријаве надлежним ватрогасним станицама, закључује се у поменутом Министарству.

„Кикиндски млин” добија новог закупца: Производњу би требало да закупи „Клас“ из Сарајева

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

Признање Кикинди за највећи број учесника, гледаност и организацију фестивала „Србија у ритму Европе“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.

Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.

У Башаиду у четвртак неће бити воде током преподнева

Aleksandra Djuran October 21, 2025

У четвртак, 23. октобра, од 9 до 11 часова, услед планираних радова на одржавању електроенергетске мреже, доћи ће до прекида у напајању електричном енергијом у целом селу.
Због нестанка струје, у наведеном термину неће бити могућа ни испорука воде.

Борислав Чубрило, произвођач крафт пива: Сувача на пивски погон

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“ по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић

Трибина у ЦСУ у четвртак: О вештинама родитељства у дигиталном добу

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Из Центра за стручно усавршавање позивају суграђане да у четвртак, 23. октобра, у 17 часова дођу на предавање „Вештине родитељства у дигиталном добу“ коју организује Удружење грађана „Центар за развој и унапређење породичног функционисања – Хоризонти“ из Чачка.

Ово предавање је једна од главних активности пројекта „Знањем безбедно на интернету“ намењеног ученицима, родитељима и наставницима о безбедном коришћењу интернета и савремених технологија.

-Циљ програма је унапређивање родитељских вештина у пружању подршке деци за безбедну употребу интернета и савремених технологија и превенцију ризичног понашања деце на интернету – каже Сања Ранковић Илић, психолог и председница удружења.

Реализацију пројекта помогло је Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.

У Башаиду и Бикачу у четвртак без струје

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Из „Електродистрибуције“ обавештавају грађане да ће због планираних радова на мрежи доћи до привремених искључења електричне енергије у четвртак 23.октобра. Искључења су најављена у Башаиду и Бикачу. Домаћинства ће бити без електричне енергије од 9 до 11 часова.

ССШ „Милош Црњански“ и ове године у пројекту „Супершколе“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.