Zbog radova na elektro mreži sutra od 9 do 12 sati bez struje će biti sva domaćinstva u Sajanu i u Iđošu.
Aleksandra Djuran
Proteklog vikenda pala je 61 litra kiše po kvadratnom metru, saznajemo u Meteorološkoj stanici „Kikinda“. Vetar je bio jak i posle ponoći duvao je jačinom od 11,3 metara u sekundi i na, svu sreću, nije naneo štete u naseljenim mestima i ataru. Ovolika količina padavina je mesečni prosek vodenog taloga, u kišnom periodu.
Velika količina padavina zaustavila je berbu kukuruza koja je u punom jeku i poljoprivrednici će sa skidanjem useva moći da nastave za dva, tri dana, nakon što se prosuši zemljište.
-Svi delovi atara dobili su značajnu količinu padavina što će dobro doći svima koji su počeli sa pripremom oranica za jesenju setvu. Berba kukuruza završena je na 50 odsto zasnovanih parcela i sada će morati da sačeka nekoliko dana – istakao je savetodavac PSS Aleksandar Pap.
Svi kukuruzi su sazreli i mogu da se beru. U odnosu na očekivanja prinos i kvalitet su razočarali ratare.
-Prinosi su šarenoliki i kreću se od četiri do 10 tona po hektaru. Očekivanja su bila znatno veća s obzirom na to da je godina obećavala. U odnosu na prošlu, godina je bila puno bolja. Imali smo znatno više padavina, ali problem je nastao tokom dve nedelje u avgustu kada su vladale tropske temperature koje su prekinule vegetaciju odnosno nalivanje zrna. To je razlog što je na najvećem broju njiva pod kukuruzom zrno ostalo sitno i što je rod podbacio- pojašnjava Pap.
Ove godine najbolje su se pokazali prvi rokovi setve i ranije FAO grupe zrenja, a prinos je najviše zavisio od padavina, ali i primene agrotehničkih mera. Tokom čitave godine kiša je neujednačeno padala i varirala je od mesta do mesta. Prosek roda kukuruza, zasnovanog na oko 20.000 hektara, na teritoriji grada je šest tona po hektaru.
Velika ulaganja, a mala cena
Poljoprivrednici su nezadovoljni i otkupnom cenom od 18 dinara za kilogram, koliko se trenutno nudi za ovogodišnji rod kukuruza. Velika ulaganja, a cena mala i da bi se pokrili troškovi proizvodnje treba da bude od 25 do 30 dinara za kilogram, tvrde proizvođači. Prošle godine „zlatno“ zrno u žetvi prodavalo se za 37 dinara. Iako robu mogu da ostave na lageru i da čekaju bolju cenu, većina paora će prodati određenu količinu roda radi razduženja i uzeti repromaterijal, kao i za finansiranje jesenje setve pšenice.
Evropska noć istraživača i ove godine biće obeležena u Kikindi. Pod sloganom „Svetlost nauke“ Centar za stručno usavršavanje pripremio je radionice za sve uzraste, istakao je direktor Dejan Karanović.
-Počastvovani smo što smo među 20 lokalnih samouprava u našoj zemlji u kojima će biti organizovana Evropska noć istraživača. Zajedno sa partnerom, Centrom za promociju nauke, razbijamo mit da je nauka bauk. Imaćemo radionice na više lokacija u gradu i pozivam sve sugrađane da budu učesnici naših radionica – kazao je Karanović.
Radionice počinju sutra, u utorak, 26. septembra, od 18 do 20 sati. Muzej „Tera“ biće domaćin učenicima od petog do osmog razreda kada će se realizovati program „Iz Kikinde u svet kroz nauku i umetnost“. Narednog dana, od 17 do 18.30 časova, za sve uzraste, u Centru za stručno usavršavanje biće organizovana radionica „Putovanje kroz vreme“.
-Imamo raznovrsne radionice i aktivnosti. Obuhvatićemo hemiju, matematiku, fiziku, istoriju, geografiju, muzičku i likovnu umetnost. Svako može da pronađe ono što ga interesuje i sazna puno toga – dodala je Gordana Trnić Iličić iz CSU.
U četvrtak će najpre će od 11 do 13 sati u „Zabavnoj arheologiji“ odnosno u posuđu praistorije uživati osnovci od prvog do petog razreda u dečijem klubu Narodnog muzeja. Dvorište Kurije, takođe za osnovce nižih razreda, i od 17 do 18 časova, biće domaćin programu „Muzika u svetlosti nauke“. Od 19 do 20.30 sati u Centru za stručno usavršavanje predškolci i prvaci imaće priliku da se upoznaju s „Nebeskom ludajom“ koji će biti održan i u petak u isto vreme. Poslednjeg dana, 29. septembara, od 17 do 18.30 časova, takođe u Centru za stručno usavršavanje, biće organizovana i radionica „Ilustracijom do izuma“. Osnovci i srednjoškolci u Narodnom muzeju od 18 do 19 sati u dvorištu Narodnog muzeja „Istraživaće dugu“.
Naš sugrađanin Marko Koldanov (28), u okviru trke samoprevazilaženja na 24 sata održanoj proteklog vikenda u Beogradu, uspeo je da ostvari zadovoljavajući plasman. Sa rezultatom od 156,823 kilometara zauzeo je visoku petu poziciju.
U prvom delu trke Marko je rizikovao i pustio je ostale takmičare da mu odmaknu. Do ponoći je bio na 11. mestu, međutim, u drugom delu trke koristio je svaki odmor ostalih takmičara, tako da je oko četiri sata ujutro, nakon skoro 16 sati, izbio na četvrto mesto, sa samo pet kilometra razlike između trećeplasiranog i njega. Član OAK Kikinda pokušao je da napravi bukvalni preokret, ali najviše što je uspeo jeste da smanji zaostatak sa pet na nepuna tri kilometra. Pred zoru psihički pada, i nezadovoljstvom pohoda gubi i četvrto mesto, što mu nije teško palo, nego je odlučno branio top pet.
-Nisam očekivao od Marka ovakav rezultat, pošto je otišao na takmičenje povređen, tačnije prehlađen. Pred brzim tempom osećao je probadanja i zadihanost, što samo govori da je u Marku pobedila volja i motiv sa kojim je otišao a to je prodaja kilometara za Damjana Petrova, dvogodišnjeg Kikinđana kojem su neophodna sredstva za lečenje. Marko je istrčao svoju bitku, uspešno i vratio se delimično zdrav ako izuzmemo da je otišao prehlađen. Noge su teške, očekujemo da sutra ili prekosutra već može da normalno šeta, bez novih povreda što je sam pokazatelj da je izabrao dobru taktiku. Jedna bitka je gotova i sada je na redu je da se kilometri rasprodaju – saznajemo od Slobodana Koldanova, Markovog oca i njegove podrške.
U trci samoprevazilaženja na 24 sata Marko Koldanov učestvovao je osmi put. Najbolji rezultat ostvario je prošle godine na trci održanoj na Paliću gde je na ultramaratonu istrčao 170,775 kilometara i bio je drugi.
Pomoć za Damjana
Ukoliko neko ima želju i u mogućnosti je da pomogne Damjanu obolelom od cerebralne paralize može da pošalje tekst poruke 1316 na broj 3030. Cena poruke je 200 dinara. Dnevno njegova fizikalna terapija košta 60 evra, defektolog je 1.800, a logoped 1.500 dinara.
Članovi umetničke škole „Gusani u magli“ “ u ponedeljak, 25. septembra u 20 sati, organizuju program pod nazivom „Otvorena vrata” u svom prostoru u Nemanjinoj ulici broj 24.
-Naša umetnička škola želi da predstavi šta smo radili, ali i da najavi početak rada u oktobru. Posetioci će imati priliku da vide šta su naši polaznici postigli na likovnoj i glumačkoj radionici i šta će moći da postignu na novoj radionici pevanja. Ova novinu će, verujem, obradovati naše i stare i nove polaznike – rekao je Stefan Ostojić.
„Gusani u magli“ pozivaju sugrađane, male i velike jer rade sa polaznicima uzrasta od 11 do 111 godina.
Novu školsku godinu učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinske škole počeli su sa saniranim sportskim terenima. Nastava fizičkog vaspitanja često se obavlja u dvorištu, a koriste ga i rekreativci tako da podloga koja je bila na rukometnom, košarkaškom, terenu za mali fudbal bila pohabana od čestog korišćenja.
-Pre početka školske godine, zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, presvučen je novi sloj na terenima, ofarban je beton na rukometnom terenu, kao i tribine. Zamenjene su polomljene klupe i postavljeni novi golovi – rekla je Mirjana Dražić, direktorica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.
Teren u dvorištu izgrađen je 2008. godine i od tada nije saniran.
-Bezbednost učenika nam je na prvom mestu. U obe škole ima oko 700 učenika i svi koriste teren, a tu su i rekreativci kojih ima svakodnevno – dodala je naša sagovornica.
Tokom raspusta urađene su tekuće popravke na zgradi, ali ono što je prioritet je sanacija unutrašnjosti i fasade objekta.
-Na Savetu roditelja istaknuta je neophodnost kompletnog uređenja zgrade koja je namenski građena kao škola. Pre tri godine urađen je projekat kompletne sanacije za koju su neophodna znatna sredstva – istakla je Dražićeva.
Zgrada u kojoj nastavu pohađaju gimnazijalci i učenici Ekonomsko – trgovinske škole datira iz 1900. godine iako je „Veliokikindska gimnazija“ nastala dve godine ranije. Prvo je, 1858. godine, izgrađen prostor u kojoj je sada sala za fizičko vaspitanje koja je najstarija u Evropi.
Zbog radova na elektro mreži, u utorak, 26. septembra, deo Mokrina će od 9 do 13 sati ostati bez struje.
Električne energije neće imati domaćinstva u ulicama: Đure Đakovića od Markovih do Gavrila Principa, Milana Malenčića od Rade Trnića do Vuka Karadžića, Đure Jakšića od Toze Markovića do Svetog Save, Braće Tomić, Železnički red, Svetozara Miletića, Dositeja Obradovića od Svetog Save do Ige Dobrosavljeva, Rade Vujina, Toze Markovića od Đure Jakšića do Braće Tomić, Prvomajskoj, Ige Dobrosavljeva, Braće Despotov od Braće Tomić do Đure Jakšića, Vuka Karadžića od Živka Kodranova dov Đure Jakšića, Rade Trnića od Živka Kodranova do Milana Malenčića, Vase Stajića od Dositeja Obradovića do Milana Malenčića, Anđe Ranković, Svetog Save od Dositeja Obradovića do Đure Jakšića, Žarka Zrenjanina, Miroslava Antića i .J.J. Zmaja od Dositeja Obradovića do Markovih, Ivana Milutinovića od Dositeja Obradovića do Svetozara Miletića, Uroša Kuzmanova od Svetozara Miletića do Đure Đakovića, Zlatne Grede od Dositeja Obradovića do Svetozara Markovića, Sonje Marinković, Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Beogradska.
Zajedno sa zaposlenima, poslovnim partnerima i gostima, među kojima su bili i gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov, fabrika „Le Belier“ proslavila je dve decenije poslovanja u Kikindi. Značajnom jubileju prisustvovao je i generalni direktor Grupe „Le Belier“ Jan Čen koji se zahvalio gostima što su svojim prisustvom uveličali proslavu.
-Dvadeset godina je značajno u poslovanju svake kompanije. Naša očekivanja su da i naredne dve decenije poslujemo u Kikindi. Nastavićemo da unapređujemo naš pogon, planiramo uvođenje nove opreme kako bi kompanija rasla i razvijala se – istakao je Jan Čen.
Izrada aluminijumskih odlivaka delatnost je kojim se bavi pogon u Kikindi. Sarađaju sa proizvođačima automobila kao što su BMW, Reno i Folksvagen.
-U Kikindi imamo solidno poslovanje i svake godine napredujemo. Pre pet godina izgradili smo novu halu, a u bliskoj budućnosti, već naredne godine, planiramo sličnu investiciju. Zapošljavamo 420 ljudi i svi oni mogu da budu mirni jer posla ima. Sa predstavnicima Grada imamo odličan odnos i na nama je da, kroz donacije vratimo to što poslujemo u Kikindi – dodao je Žan Sebastijan Aks, direktor „Le Beliera“ u Kikindi.
Čestitajući značajnu godišnjicu zaposlenima i menadžmentu gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će „Le Belier“ u Gradu Kikindi uvek imati kvalitetnog partnera.
-Na zavidnom nivou je saradnja lokalne samouprave sa fabrikom „Le Belier“ jer su u više navrata pokazali da su društveno odgovorni i pritekli su u pomoć. Zaposlenima želim da još dvadeset godina rade, da se poslovno okruženje unapređuje i da se razvija. Poznate su njihove donacije zdravstvu, vrtićima i sportskim klubovima koje smo zajedno realizovali. Raduje nas što imaju planove za naredne dve decenije, što uliva sigurnost svim zaposlenima. U ovoj fabrici itekako znaju da cene i nagrade dobre radnike, a važno im je i da podmlađuju kadar i unapređuju proizvodnju – rekao je Lukač.
„Le Belier“ je francuska grupa koja je specijalizovana za proizvodnju aluminijumskih delova za svetsku automobilsku industriju. Osnovana je 1961. godine u Francuskoj i trenutno je prisutna na tri kontinenta u Americi, Evropi i Aziji. Grupa ima sedište u Francuskoj, a filijale su im u Mađarskoj, Kini i Meksiku. U ovim fabrikama radi ukupno 4.000 radnika, koji svetsku automobilsku industriju snabdevaju delovima za kočione sisteme, turbo i šasijama od aluminijuma.
Evropska noć istraživača i ove godine biće obeležena u Kikindi. Pod sloganom „Svetlost nauke“ Centar za stručno usavršavanje pripremio je radionice za sve uzraste.
U utorak, 26. septembra od 18 do 20 sati Muzej „Tera“ biće domaćin učenicima od petog do osmog razreda kada će se realizovati program „Iz Kikinde u svet kroz nauku i umetnost“. Narednog dana, od 17 do 18.30 časova, za sve uzraste, u Centru za stručno usavršavanje biće organizovana radionica „Putovanje kroz vreme“.
U četvrtak su u planu tri radionice. Najpre će od 11 do 13 sati u „Zabavnoj arheologiji“ odnosno u posuđu praistorije uživaće osnovci od prvog do petog razreda u dečijem klubu Narodnog muzeja. Dvorište Kurije, takođe za osnovce nižih razreda, i od 17 do 18 časova biće domaćin programu „Muzika u svetlosti nauke“. Od 19 do 20.30 sati u Centru za stručno usavršavanje predškolci i prvaci imaće priliku da se upoznaju s „Nebeskom ludajom“.
Petak, 29. septembar, rezervisan je osnovce i srednjoškolce. Od 17 do 18.30 časova u Centru za stručno usavršavanje biće održana radionica „Ilustracijom do izuma“. Osnovci i srednjoškolci u Narodnom muzeju od 18 do 19 sati u dvorištu Narodnog muzeja „Istraživaće dugu“.
Kikindsko Planinarsko društvo „Kinđa” pod sloganom „Dan pešačenja, korak bliže zdravlju” obeležilo je nacionalni dan pešačenja. Do najvišeg brda u gradu hodalo se po tvrdoj podlozi, asfaltu i zemljanom putu.
– Odazvalo se 180 naših sugrađana, pretežno srednjoškolaca. Vreme nas je poslužilo tako da je šetnja od Sportskog centra „Jezero“ do humke Kinđa protekla u odličnoj atmosferi. Članice udrženja žena iz Padeja dočekale su nas kod Kinđe i poslužile nam čaj. Nakon kraćeg odmora vratili smo u grad i ukupno prepešačili 10 kilometara. Sa ove akcije nosimo nova lepa iskustva i nadamo se da će neki od učesnika poželeti da postanu planinari i nastaviti sa planinarima da se rekreiraju u prirodi – rekla je predsednica društva „Kinđa“ Olivera Makitan.
Dan pešačenja podržali su ministarstva prosvete i sporta i institut „Dr Milan Jovanović Batut”. Pod sloganom „Korak bliže zdravlju“ cilj je da se pokrenu žitelji Srbije da živi zdravije i da kod građana podigne svest o aktivnom i redovnom pešačenju, kao osnovnom preduslovu neophodnom za očuvanje zdravlja.Nacionalni dan pešačenja, u organizaciji Planinarskig saveza Srbije i ove godine organizovan je na više od 80 lokacija širom Srbije.
