Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Oprez od afričke kuge svinja: Zaplenjeno meso na pijaci u Ruskom Selu

Aleksandra Djuran July 19, 2023

U Severnobanatskom upravnom okrugu na snazi su preventivne mere i aktivnosti u cilju sprečavanja širenja afričke kuge na teritoriji našeg okruga. Pojačane su inspekcijske kontrole, pa su tako nedavno nadležni organi reagovali i na pijaci u Ruskom Selu zaplenili svinjsko meso bez porekla, koje je došlo sa teritorije proglašene visokorizičnom zbog afričke kuge svinja.

Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić apelovao je na sugrađane da strogo vode računa gde i kakvo meso kupuju.

-Najbolje bi bilo da se meso i mesne prerađivine kupuju od registrovanih proizvođača koji imaju sve propisane deklaracije. Na taj način štite svoju porodicu i sebe i izbeći će eventualno širenje zaraze. – istče Dučić – Nadležne inspekcijske službe pojačanim intenzitetom proveravaju i proveravaće sve subjekte na terenu. Svako nelegalno prometovanje svežeg mesa i proizvoda od mesa podleže krivičnoj i materijalnoj odgovornosti. Posebno će akcenat biti na nepoštovanju Uredbe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja se odnosi na sprečavanje širenja afričke kuge svinja.

Pored toga što se ova bolest širu u lokalnim samoupravama u neposrednom okruženju, registrovana je i u Rumuniji blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj opasnosti od afričke kuge. Veterinar Arapad Ač dodaje da svaka tri meseca obavlja aktivan nadzor svinja u individualnim domaćinstvima koja stoku drže u dvorištima kuća.

-Svima skrećem pažnju da je najvažnije da ne puštaju nikoga kod svinja. Isto tako, od velike važnosti su biosigurnosne mere odnosno dezobarijere, kao i da se svinje ne hrane pomijama. Napominjem da je zabranjeno držati i kupovati svinje koje nisu obeležene markicom. Ukoliko dođe do zaraze država refundira troškove uginuća i uklanjanja svinja obeleženih markicom, a za one koje nemaju markice vlasnik snosi troškove, a rizikuje i krivičnu prijavu. Na teritoriji koju pokrivam, a to su Iđoš i Sajan, 99 odsto svinja je obeleženo i proizvođači se pridržavaju propisanih mera – kazao je Arpad Ač.

Afrička kuga svinja u Srbiji, prema poslednjim podacima, registrovana je kod 617 gazdinstava u 26 opština i potvrđena je kod 1.083 domaćih svinja, od čega su 491 uginula.

Isključenje vode u četvrtak

Aleksandra Djuran July 19, 2023

U četvrtak, 20. jula, od 8 do 17 časova, zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, bez vode će ostati potrošači na Trgu srpskih dobrovoljaca u Kikindi od firme „Jetel“ do kružnog toka i od „Jetela“ do zgrade Gradske uprave.

Iz JP „Kikinda“ mole se potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760.

358406480_732042558930416_578607762562145014_n

Radionica veza i trukovanja u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran July 19, 2023

Narodni muzej u subotu, 22. jula u 18 sati, u Galeriji Nova, organizuje radionicu tradicionalnog veza i trukovanja. Voditelji radionice su Smiljka Bulatović, vezilja i trukerka i Slavica Gajić, viši kustos etnolog. Ovo je prva u nizu radionica koje će, kao prateći program izložbe “Zmijanjski vez”, biti realizovane do kraja avgusta.

Izložba „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe” realizovao je Muzej Republike Srpske i to je prva zvanična saradnja kikindskog i muzeja Republike Srpske iz Banja Luke. Izložba sadrži originalne predmete sa zmijanjskim vezom, ali i predmete njegove savremene primene kroz koje se nastavlja tradicija ovog veza i održanje veštine , a autorka je muzejski savetnik Danijela Đukanović. Zmijanjski vez je prvo nematerijalno kulturno dobro iz Republike Srpske, odnosno BIH koje je upisano na UNESKO-vu reprezentativnu listu.

Posetioci izložbe, koja je otvorena do 30. avgusta, u prilici su da vide i kratak film o upisu zmijanjskog veza na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Stigle domaće lubenice i dinje: Najlepše su slatke i hladne

Aleksandra Djuran July 18, 2023

U toku je berba domaćeg bostana. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a među njima je sugrađanin Dragan Radnović Dabika. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Ove godine lubenice sam zasnova na tri, a dinje na jednom jutru. Uzgajam ranu, srednju i kasnu lubenicu, a posao počinje već početkom marta, kada se proizvodi rasad. Sam ga uzgajam od holandskog semena i već oko 15. aprila rasad se sadi na njivi i tada imamo najviše posla. Ranu sortu „krizbi“ počeo sam berem već početkom juna. Berba srednje sorte „top gan“ i „romerije“ , crne lubenice, je u punom jeku. Ukoliko me vreme posluži kasnu sortu braću u septembru – ističe naš sagovornik.

Proizvodnjom bostana bavi se 15 godina i kako kaže svaka godina je drugačija i svaka je izazov.

-Sunčano i toplo vreme odgovara lubenicama jer tada imaju slast. Svi kupuju i traže slatke lubenice i one koje proizvodim ispunjavaju uslove kupaca. – napominje Dabika – Ove godine nismo imali pravo proleće koje je više bilo jesen, tako da prolećno zalivanje nije imalo pravog efekta.

Trenutna cena lubenica je 60 dinara, iako je prodaja počela sa 100 dinara za kilogram.

-Ove godine za 30 do 40 odsto je poskupelo je seme i đubrivo, tako da do kraja sezone neću znati da li sam u minusu, plusu ili pozitivnoj nuli sa proizvodnjom. Makismalno sam uložio u agrotehniku, jer bez pune agrotehnike nema ni roda. Sa druge strane cena kilograma lubenice ostala je ista i očekujem da do kraja sezone bude i 30 dinara za kilogram. Imam redovne kupce koje sam stekao za ovih 15 godina, a snabdevam i markete i piljarnice tako prodaja ide odlično – otkrio nam je Dragan Radnović.

Sa četiri jutra pod bostanom očekuje rod od 30 do 50 tona. Svim kupcima napominje da je najbolje jesti hranu koja se proizvodi u njihovom kraju jer je ona i najkvalitetnija.

Kako prepoznati slatku lubenicu

Boja lubenice ukazuje na njenu zrelost i uvek treba birati onu koja ima jako izražene pruge tamnozelene ili svetložute boje. Kuckanje lubenice je takođe popularna provera. Ako zvuči šuplje, znači da ima više vode i da je zrela. Suprotno od toga znači da je kora debela i da lubenica još nije zrela. Uvek birajte lubenice koje su više okrugle nego ovalne.

Bravo za Enu, Hanu i Petru, mlade muzičke zvezde Kikinde

Aleksandra Djuran July 18, 2023

Ena Gogić (14) i sestre Hana (12) i Petra Todorić (10) osvojile su značajna priznanja na 43. Međunarodnom festivalu zabavne muzike za decu i mlade „TIN 2023“ održanom u Donjem Milanovcu. Festival je okupio veliki broj solista iz Rumunije, Maekdonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Prošlogodišnja dobitnica gran prija festivala Ena Gogić, ove godine osvojila je nagradu za najboljeg solistu u kategoriji mladih. Nastupala je sa kompozicijom „Glasam za ljubav“.

-Svaka nagrada puno znači i podstrek je da budem još bolja. U toku su i pripreme za takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“. Zajedno sa Milanom Rajkov, Enom Tošić i Ivom Plemić predstavljam naš grad sa pesmom kiparske umetnice Ivi Adamou „La la lov“. Vredno vežbamo i nadamo se uspehu u Zrenjaninu. – istakla je Ena Gogić i dodala da snima novu pesmu.

Hana Todorić osvojila je nagradu stručnog žirija za najboljeg solistu u kategoriji dečije muzike. Izvela je pesmu „Napisana ljubav“. Ništa manje uspešna nije bila ni Petra Torodić koja je sa kompozicijom „Zimska pesma“ dobila prvu nagradu dečijeg žirija. Sestrama Todorić, koje imaju veliki broj nagrada, ovo je bilo prvo učešće na „Tin“ festivalu. I njih dve vredno rade ovog leta jer ih već u avgustu očekuje nastup na dečijem festivalu „Raspevane pahuljice“ u Mrkonjić Gradu, a u oktobru će biti deo festivala u Novom Travniku.

Prijavite se za “Vojvodina Open Inviktus” takmčenje

Aleksandra Djuran July 17, 2023

Sportski centar „Jezero” Kikinda poziva sve zainteresovane da prijave svoju ekipu za zabavno sportsku manifestaciju „Vojvodina Open baj Inviktus” koja se organizuje 28. i 29. jula na otvorenim bazenima Sportskog centra “Jezero” u Kikindi sa početkom od 19 časova.

Reč je o takmičenju u kom su igre osmišljene na bazi nekadašnjih popularnih „Igara bez granica“. Zamišljeno je kao sportska manifestacija takmičarsko – zabavnog karaktera čiji je cilj da se takmičari dobro zabave savladavajući razne prepreke i logičke zadatke. Broj ekipa koje mogu da učestvuju je neograničen, a minimum je četiri. U jednoj ekipi minimalno treba da bude pet članova i mora biti sačinjena od tri muškarca i dve devojke. Sve ekipe učestvuju u nekoliko disciplina, u zavisnosti od broja ekipa.

Iz SC „Jezero“ pozivaju sugrađane da oforme svoju ekipu ili predstavljaju svoj klub i da se, pre svega, dobro zabave uz igre na bazenu. Besplatno je i učešće za ekipe kao i za gledaoce, a pokrovitelj takmičenja je Grada Kikinde. Prijava ekipa je moguća na broj telefona 065/ 526 – 81 – 20.

Takođe, u nedelju, 30. jula, na “Starom jezeru” održaće se dečje takmičenje OCR Kids, gde će mališani do 13 godina imati priliku da se oprobaju na specijalno osmišljenim spravama i poligonu. Prijave za OCR Kids su na dan trke, uz prisustvo roditelja ili staratelja.

359494976_240283878470878_1052888106767634007_n

Etno kamp i FENOK neguju tradicionalnu muziku i igru

Aleksandra Djuran July 17, 2023

Etnokamp i FENOK u organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ biće održan od od 23. do 30. jula. Kikinda će biti domaćin studentima muzičkih akademija i srednjoškolcima muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Subotice, Sombora i Kikinde. Studijsko istraživanje muzičko-tradicionalnog folklora Banata koje se već 22 godine organizuje u okviru etno kampa koristi se za seminarske, diplomske i master radove studenata, kao i za pisanje različitih knjiga. “Gusle” su domaćin kampu koji je proglašen za istraživačku stanica folkloristike, rekao je direktor Zoran Petrović.

-Reč je o projektu koji je započet 2002. godine i smatra se najuspešnijim ove vrste u Srbiji. U protekle 22 godine mnogo koristi za društvo i kulturni život grada donele su ove manifestacije, a podsetiću da smo doprineli i otvaranju smera vaspitač za tradicionalne igre u kikindskoj Visokoj strukovnoj školi. Očekujemo da ćemo naredne godine privesti kraju transformaciju društva koje bi trebalo da postane pokrajinska institucija kulture što je veliko priznannja za naš rad, ali i podstrek i podrška kulturnom životu Kikinde – napomenuo je Petrović.

Istraživanja se baziraju na muzičkom tradicionalnom folkloru Banata odnosno na igračkoj, pevačkoj i muzičkoj tradiciji našeg kraja i šireg okruženja. Veliki deo terena već je istražen, ali potreba da se istražuje živa tradicije postoji i dalje. Komparativnom analizom saznaje se šta je ostalo, šta se promenilo, da li je nešto nestalo, napomenula je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

-Istražuje se srpski, mađarski i rumunski Banat sa tendencijom da se proširimo na čitavu Vojvodinu. Osim toga organizovaćemo i brojna predavanja eminentnih stručnjaka etnokoreologa, etnologa i etnomuzikologa, a svakog dana petnaestak studenata očekuju igračke, pevačke i muzičke radionice. Mentor kampa je dr Dragica Panić sa banjalučke Akademije umetnosti, a komentor je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov. U sredu organizujemo i promociju knjige „Igre i običaji Srba u Pomorišju“ Igora Popova koja je nastala kao direktan produkt etno kampa. Poseban deo kampa posvetićemo i preminuloj dr Seleni Rakočević koja je od početka bila sa nama, a za sobom je ostavila značajna istraživanja i radove – dodala je Magdalena Popov.

Međunarodni festival orkestara FENOK, kao zasebna manifestacija, takođe slavi 22. rođendan. Do sada je okupila više od 150 orkestara i ansambala. Pored muzičkih radionica i prezntacija za goste i koncertima koji afirmišu muzičku tradiciju naše zemlje i zemalja učesnica moći će svako veče da uživaju sugrađani od utorka, 25. jula u 20 sati u dvorištu Kurije.

-Imaćemo goste iz Bugarske, Turske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i više domaćih ansambala. Prvo veče rezervisano je za koncert folklora i sa našim gostima folklornim ansamblom „Vila“ iz Novog Sada nastupiće članovi „Gusala“. Drugi koncert iste večeri biće nastup orkestra „Đerđevdan“ iz Bugarske. Naredne večeri nastupaju pevačka grupa etno kampa, a na sceni će se zajedno predstaviti i gosti iz Bugarske i orkestar „Gusala“. Četvrtak je rezervisan za beogradski Etno akademski narodni orkestar, muzičari Akademije iz Temišvara i turski anasmbl iz Istanbula, dok će se u petak publici predstaviti rumunski tamburaši i poljski vokalni kvartet. U subotu ponovo nastupaju Turci i Poljaci, ali i tenor Saša Petrović. Poslednjeg dana, u nedelju, bend „Vord ap“ održaće odličan pop-rok koncert. – precizirao je Petrović.

Pokrovitelj je grad Kikinda , a finansijsku podršku pružio je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Mesto susreta teorije i prakse

Etno kamp je mesto na kom se susreću teorija i praksa jer studenti imaju priliku da se upoznaju sa onim šta će raditi pošto završe fakultete. Sva istraživanja se arhirviraju i smatra se da je arhivska građa „Gusala“ jedna od najvrednijih te vrste u našoj zemlji. U okviru projekta nematerijalnog kulturnog nasleđa čiji je nosilac bio grad ogroman posao već je završen.

Osmočlana porodica Isakov iz Australije u poseti Kikindi

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Pavle i Jana Isakov sa šestoro dece žive u Australiji i nakon šest godina došli su u posetu rođacima u Kikindi, Novom Miloševu i Sremskoj Kamenici. Pavlova majka poreklom je iz Iđoša, a otac iz Melenaca i njegovi roditelji pre 50 godina odselili su se na najudaljeniji kontinet. Kod svog sina probudili su ljubav prema Srbiji, u kući su uvek govorili srpski, tako da je on, iako rođen u Australiji, takođe zavoleo našu zemlju. Supruga Jana je iz Sremske Kamenice i pošto su se venčali i odlučili za život u Australiji dobili su šestoro dece koja nose biblijska imena: Maris (16), Jestira (14), Nevije (12), Natanijel (11), Kalita (9) i Betani (4).

-Moji roditelji u Australiju su se odselili 1968. godine, ali nikada nisu zaboravili Banat. Naučili su me da govorim srpski jezik i uvek su održavali kontakt sa rođacima, što i mi sada radimo jer deca treba da znaju svoje poreklo i odakle su im koreni- ističe Pavle.

Suprugu Janu upoznao je preko nazarenske zajednice. Venčali su se 2004., a naredne godine ona je dobila iseljeničku vizu za Zemlju kengura. Žive u okolini Brizbejna, trećeg po veličini grada u Australiji.

-Većina Janine rodbine je u Srbiji, a najviše volimo Kikindu gde dođemo kod mojih rođaka. Dolazak ovde je naš odmor, vreme kada se opustimo i uživamo – dodaje Isakov.

Po profesiji časovničar naš sagovornik dodaje da je život u Australiji potpuno drugačiji od onog u našoj zemlji.

-Lako se pronalazi stalan posao koji je dobro plaćen, ali je znatno skuplje nego ovde. Tamo se nekretnine, vozila i sve ostalo kupuje na kredit i nije čudo da se podigne više kredita. Cene hrane su slične, a, primera radi, gorivo u Srbiji je skuplje nego u Australiji – saznali smo od Pavla Isakova.

Velike su razlike u društvenom životu. Australijanci tokom radne nedelje praktično nemaju društveni život. Posao i kuća su im jedine relacije, a vikendi su predoređeni za putovanja, izlaske, druženja i sve ostale aktivnosti.

-Naša deca kada dođu ovde uvek nas pitaju šta se desilo kada su u večernjim i noćnim satima radnim danima ulice pune ljudi – dodaje Isakov.

Od dece, stidljive i nasmejane, saznajemo da sa nestrpljenjem iščekuju dolazak u Srbiju, koji je za njih avantura. Rastu jedan uz drugog, stariji pomažu mlađima i svi se odlično slažu.

Sa crkve u Bašaidu posle 75 godina ponovo će se čuti crkveno zvono

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Mesna zajednica Bašaid u ponedeljak, 17. jula uz Svetu Liturgiju i rezanje slavskog kolača proslavlja crkvenu slavu Svetog Savu sveštenomučenika episkopa Gornjokarlovačkog i Plaškog paroha bašaidskog. U susret slavi na hramu Svetog Nikolaja posle 75 godina podignuto je novo crkveno zvono umesto starog koje se nije oglašavalo od 1948. godine.

-Postojeće zvono puklo je 1948. godine kada je odlukom tadašnjih vlasti oduzeta crkvena imovina – saznajemo od jereja Aleksandra Lekića koji je na službi u Bašaidu. – Od tada pa sve do 2021. godine u parohijskom domu nije se rodilo nijedno dete. Za više od sedam decenija prvo dete koje se rodilo u kući u kojoj živi sveštenik sa porodicom je moj sin Arsenije. Sa svojom suprugom iz Radojeva u Bašaid sam preuzeo službu 2020. godine i počeo da prikupljam donacije za zvono. Zvono je stiglo 2021. godine tokom prepodnevnih sati, a moja supruga porodila se tog poslepodneva.

Zvono je 5. juna ove godine osveštao vladika banatski Nikanor, a ovih dana ono je podignuto na svoje mesto. Oglasiće se sa crkve naredne nedelje čim se ojača konstrukcija i ono bude fiksirano.

-Već nekoliko godina crkva se obnavlja sopstvenim i sredstvima priložnika. Hram je jedan od najvećih u Banatu i prošle i ove godine uređena je fasada, a započeti su i unutrašnji radovi. Potrebno je sanirati plafone i restaurirati freske, što će trajati do kraja godine – napominje jerej Lekić.

Crkva je izgrađena 1833. godine i od tada je dva puta obnavljana 1959. ii 1982. godine. Neophodnje i krečenje kupole i tornja, da se postave novi satovi i behaton. Naš sagovornik nada se da će sve biti završeno tokom naredne godine kada bi bilo organizovano i veliko osvećenje crkve.

Vašar u Bašaidu: Sve atraktivniji i bolji

Aleksandra Djuran July 15, 2023

Od marta do oktobra, svake druge nedelje u mesecu, u Bašaidu se organizuje vašar. Ovako je proteklih decenija, a u zadnjih nekoliko okuplja sve više onih koji kupuju i prodaju, dolaze da vide i budu viđeni. Tako je bilo ovog meseca kada je prostor od tri hektara vrveo od ljudi. Nudilo se sve, od igle do lokomotive. Pored odeće, obuće, voća,povrća, sitne i krupne stoke, pribora za kuću posetioci su mogli da kupe alate, nameštaj, ogrev, ali i mašine za poljoprivrednu proizvodnju. Pored prodavaca iz Kikinde i okolnih sela tu su i komšije iz obližnjih gradova, ali i ostalih delova Vojvodine, pa i šire.

Željko Čokanjev iz Zrenjanina, vlasnik je šeširdžijske radnje „Moj šešir“ i kako nam otkriva uvek dolazi sa svojom robom u Bašaid.

-Već 16 godina bavimo se proizvodnjom šešira, a duže od deset dolazimo na bašaidski vašar – saznajemo od Čokanjeva – Iako ne živimo od vašara, ovde dolazimo jer smo u komšiliku i jer nas ovde uvek lepo dočekaju. Radimo šešire za filmove i sveštenike i to nam je najvažnija proizvodnja, a ovde dolazimo prvenstveno jer je uređeno i sređeno, a i kupci nas uvek ispoštuju. Ovo je jedan od boljih vašara u Vojvodini.

Supružnici iz Laćarka kod Sremske Mitrovice prvi put su bili na bašaidskom vašaru.

-Bavimo se proizvodnjom domaćih proizvoda od mesa. Sve pravimo po starim receptima, bez aditiva i bilo kakvih dodataka. Cene su pristupačne, a kupaca ima. Ovo je porodična proizvodnja i šira familija je uključena u nju. Prezadovoljni smo kako je u Bašaidu. Mesto je malo, ali je sve uređeno. Doći ćemo i narednog meseca sigurno – rekli su nam

A kakav je to vašar bez muzike. Danijela iz Novog Sada obučena u banatsku nošnju uz zvuke violine doprinela je da atmosfera i kupaca i prodavaca bude lepša i veselija.

-Bila sam jednom prošle godine i svidelo mi se. Pored posla bavim se i uličnim sviranjem u Novom Sadu, ali i na većim skupovima poput ovog. Na vašarima nema svađe oko mesta na kom ću svirati što mi se često dešava u Novom Sadu. Kada me vide, prvo se malo začude, ali nakon toga su ljubazni i lepo reaguju – dodala je Danijela.

Naredni vašar u Bašaidu je 6. avgusta i ukoliko ste propustili ovaj, otiđite na sledeći.