Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Tijani Katić nagrada „Đura Đukanov“

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Književna nagarada „Đura Đukanov“, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“, za ovu godinu pripala je Beograđanki Tijani Katić za rukopis zbirke priča „Hod po ivici kruga“. Tako je odlučio žiri u sastavu: Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić. Priznanje se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina.

U obrazloženju žirija istaknuto je da zbirke priča osamnaeste dobitnice nagrade nudi sagledavanje i promišljanje jugoslovenske i srpske kulture i društva iz perspektive mlađe generacije, kroz razmatranja nasleđenog i potrage za sopstvenim mestom, kako u široj zajednici, tako i u sopstvenom mikrokosmosu. Potcrtavajući motiv kruga da označi cikličnost istorije i kulture, ali i ljudske prirode, autorka preispituje pregršt tema poput tumačenja stvarnosti, transformacije moderne porodice, osnivanja i održavanja različitih prijateljskih i romantičnih odnosa, koji trpe pod zahtevnim uticajem modernog kapitalizma, ali i sazrevanja i suočavanja sa ličnim željama, postupcima i odlukama.

Oslanjajući se na bogatu tradiciju domaće književnosti i popularne kulture, autorka uspostavlja sponu između proslavljenih stubova literarne, filmske i muzičke umetnosti XX veka i novih, mladih glasova savremene kulture, te njihove jedinstvene perspektive, gledajući istovremeno u prošlost i budućnost, u svet i sebe. Rukopis Tijane Katić pokazuje da se radi o perspektivnoj autorki, čiji se spisateljski dar može uspešno dalje razvijati i pružiti značajan doprinos novoj generaciji pisaca domaće proze. Mlada, 26-godišnja autorka, diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bavi se pisanjem proze. Kratka priča „Optička iluzija vida“ štampana u zborniku „Službenog glasnika“ jedna je od 15 najboljih pristiglih na konkurs za najbolju kratku priču 2020.

Pored nagrađenog rukopisa, žiri je pohvalio i rukopise „Pukotine“ Bojane Tatić i „Led i mašna“ Zorice Jošić, koje su ušle u uži krug ovog izbora.

(VIDEO) „Dani ludaje” promovisani u Subotici

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Već po tradiciji, narandžasti karavan obilazi gradove i poziva na „Dane ludaje“. Prva promocija naše najveće i najstarije manifestacije organizovana je u Subotici, a najslađi i najmlađi promoteri bili su mališani iz vrtića „Šilja“ iz Novih Kozaraca. Obučeni u plodove jeseni uz pesmu i igru, u pratnji gajdaša i uz neizbežne kolače od ludaje pozvali su Subotičane da budu naši gosti od 14. do 17. septembra.

-Pozivam sve Subotičane da budu naši dragi gosti i da se uvere da su Kikinđani dobri domaćini, a da je naša manifestacija jedna od najlepših u Srbiji. Bogat program pratiće „Banatski fruštuk“, „Evropski kutak“, merenje najteže i najduže bundeve, koncerti na Gradskom trgu, niz kulturnih, ali i sportskih sadržaja koji će okupiti veliki broj sportista iz naše i okolnih zemalja. Kikinda će tokom četiri dana sa pravom nositi naziv najveće gostinske sobe Evrope – rekao je Dragan Pecarski, član Gradskog veća na promociji u Subotici.

Milanka Tutić, članica Gradskog veća Subotice napomenula je da Subotičani i Kikinđani imaju dugogodišnju odličnu saradnju.

– Ove godine manifestacija „Pogačijada“, koja se organizuje u Ljutovu, prvi put će se predstaviti u Kikindi. Na „Banatskom fruštuku“ promovisaćemo tradicionalnu domaću pogaču sa naših prostora. Pozivam Subotičane da dođu u Kikindu i uvere se u gostoprimstvo naših dragih prijatelja – rekla je Milanka Tutić.

Gastronomski, kulturni, sportski, zabavni i mnogi drugi sadržaji biće dostupni svim gostima na 38. „Danima ludaje“.

Udruženje “Velikoselke” ugostile predstavnice Srba iz Švedske

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Predstavnice organizacije žena Saveza Srba u Švedskoj u poseti su našem gradu, a ugostile su ih članice udruženja žena „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Sela. Saradnja koja traje godinama sada je upotpunjena i, kako je istaknuto na prijemu u kabinetu gradonačelnika Nikole Lukača, biće produbljena i u narednom periodu. Do razmene iskustava i upoznavanja dve organizacije žena došlo je na inicijativu Slavice Sljepčević, rođene Subotić, iz Banatskog Velikog Sela koja je u daleku Švedsku, zajedno sa suprugom Gojkom, otišla 1970. godine. Korene nije zaboravila i često dolazi u rodno selo. Zajedno sa suprugom u Švedskoj se bavi društvenim radom.

-Volimo da dođemo u našu kuću u Banatskom Velikom Selu, a tako smo naučili i našu decu i unučiće. Sarađujemo sa udruženjem „Velikoselke“ čije članice su bile kod nas 2015. godine, a ugostili smo i decu iz KUD-a „Marija Bursać“. Naša želja je da se saradnja razvija i bude još bolja jer tako jačamo veze sa rodnim mestom – rekla je Slavica Sljepčević.

Brankica Pušac, predsednica organizacije žena Saveza Srba u Švedskoj je od 1991. godine. Ova organizacija okuplja oko 3.200 članica, dok Savez Srba ima oko 7.500 članova.

-Sa udruženjem „Velikoselke“ imamo odličnu saradnju i drago nam je što smo ovde. Naš cilj je očuvanje identiteta, jezika, kulture i običaja, a to rade i članice udruženja „Velikoselke“. Nadam se da ćemo se češće posećivati, razmenjivati iskustva i uspostaviti još bolju saradnju. Imamo humanitarni fond „Radmila Erikson“ preko kog pomažemo svima kojima je pomoć potrebna kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj i Hercegovini – rekla je Brankica Pušac.

Predsednica udruženja „Velikoselke“ Dragana Đurđević istakla je da je cilj da gošće upoznaju sa tradicijom, običajima, gastronomijom, ali i manifestacijama koje naš grad ima. Tu je i iskustvo u humanitarnom radu koje imaju obe organizacije.

-Mi smo multikulturna sredina i na nama je da predstavimo kulturu i istoriju našeg kraja. Poznati smo i kao dobri domaćini tako da sam sigurna da će naše gošće sa sobom poneti lepe uspomene – napomenula je Dragana Đurđević.

Važno je očuvati korene, ma gde se nalazili, a to odlično radi organizacija žena u Švedskoj, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač, izrazivši svoje zadovoljstvo što može da ih ugosti.

-Važno je očuvati veze sa domovinom, a saradnja među udruženjima jedan je od načina da ona bude još snažnija. Grad Kikinda sada uzvraća posetu i siguran sam da će saradnja u budućnosti biti još bolja. Lokalna samouprava potrudiće se da ona bude dvosmerna i proširena na kulturne i sportske sadržaje kako bi se razvijala nova prijateljstva – precizirao je Lukač.

Osim Kikinde, delegacija žena iz Švedske obići će Požarevac, Veliku Planu, Paraćin, Čačak i Beograd.

Dan polja kukuruza i suncokreta

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ u sredu, 6. septembra, na oglednom polju „Kinđa“ organizuje Dan polja kukuruza i suncokreta. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju 80 hibrida kukuruza i 50 suncokreta, među kojima ima i novih sorti.

Opšti zaključak je da je godina bila šarenolika za uzgoj prolećnih kultura i da prinosi i kvalitet zavise od lokaliteta do lokaliteta. Ono što je obeležilo ovogodišnju proizvodnju su nestabilne vremenske prilike. Iako je padavina bilo više u odnosu na prošlu godinu, te je do kraja jula rod obećavao uticaj vetra, leda i visokih temperatura od početka avgusta doveo je do toga da se prinosi sucokreta, čija žetva je u toku, kreću od 500 kilograma do 2,5 tone po jutru što je ispod višegodišnjeg proseka. Žetvu popularne uljarice je prekinula kiša koja je pala u nedelju, a u pojedinim delovima atara bilo je i 20 litara po kvadratnom metru.

Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca pod suncokretom je oko 21.500 hektara i maltene da nema njive gde nije bilo poleganja, ali i većih šteta. Dok su se Kikinđani borili sa ledom, Mokrinčani su imali sušu.

Berba kukuruza, koji je i najrasprostranjenija kultura, počela je sporadično. U Kikindi i Novom Kneževcu pod zlatnim zrnom je oko 27.000 hektara, a kukuruz je bolje podneo nestabilne vremenske prilike koje su zadavale muku proizvođačima.

Šarandžije iz Kikinde balkanski prvaci

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Ekipa „Šaran 1“ iz Kikinde pobednik je Balkanskog prvenstva u šaranskom ribolovu održanom na jezeru Lapovac u mestu Našice u Hrvatskoj. Sportski ribolovci Zoran Popov, Zoran Kajla i Dražen Ševo za 52 sata takmičenja uhvatili su ukupno 211,43 kilograma ribe među kojima je bilo pet šarana i 13 amura. Najteži šaran imao je 22,45 kilograma i to je ujedno o najteža riba takmičenja.

-Ponosni smo na uspeh kojim smo praktično vratili pehar u naš grad s obzirom na to da je ekipa „Šaran 2“ iz Kikinde prošle godine takođe bila balkanski prvak, na takmičenju održanom na kikindskom „Ribolovačkom carstvu“. Osvojili smo pehar, medalje i pehar za najtežu ribu prvenstva. Osvajanjem prvog mesta stekli smo pravo da učestvujemo na Balkanskom prvenstvu sledeće godine kako bi odbranili titulu. Mesecima smo se spremali za ovo nadmetanje i trud i rad su se isplatili – saznajemo od Zorana Popova.

Od ukupno 52 sata takmičenja, spavalo se svega dva sata, napominje naš sagovornik. Učestvovalo je deset ekipa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a svaka ekipa, da bi stekla pravo učešća, morala je da prođe kvalifikacije i da bude prva na svojim državnim prvenstvima.

-Priželjkivali smo pobedu, ali nismo je očekivali s obzirom na to da je ekipa Hravtske bila favorit. Utisci sa takmičenja su odlični, a najemotivniji momenat bilo je intoniranje srpske himne prilikom uručenja pehara i medalja. Želim da se zahvalim lokalnoj samoupravi, Sportskom savezu grada, kao i gradonačelniku Nikoli Lukaču koji su podržali naše učešće na ovom prvenstvu – dodao je Popov.

Kao rezerve u kikindskoj ekipi bili su Atila i Stefan Terek, a prošlogodišnji pobednici , ekipa „Šaran 2“, koju su činili Zoran Subotički, Saša i Nikola Velemirov zauzeli su šesto mesto sa ulovom od 99,7 kilograma. U ukupnom plasmanu drugo mesto zauzela je ekipa iz Crne Gore sa 206,95, a treći su bili Hrvati sa 147,55 kilograma ulovljene ribe.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Velika potražnja za ceđenim sokom od paradajza

Aleksandra Djuran August 21, 2023

Priprema zimnice uveliko je u toku, a neizostavno je da kikindske domaćice za hladne dane pripreme kuvani paradajz. Berba svežeg i proizvodnja soka od paradajza počela je nedavno i trajaće do kraja septembra. Sugrađanin Jovan Suvajdžić već 25 godina proizvodi industrijski i konzumni paradajz i na njegovoj parceli u toku je druga berba.

-Paradajz je zasnovan na parceli od tri jutra. Od sorti imam „rio grande“, „lindu“, „jabučar“, „šljivar“. Proizvodnja je na otvorenom i sve zavisi od vremenskih uslova. Posla ima svakodnevno, pogotovo sada kada je počela berba – ističe Suvajdžić.

Uzgoj nije lak i počinje već tokom zime.

-Rasad za paradajz sam proizvodim. Ovaj posao počinjemo u februaru, martu, kako bi na vreme bio spreman za setvu na njivi. Pre nego što zasadimo rasad potrebna je adekvatna priprema zemljišta uz sve agrotehničke mere – napominje naš sagovornik.

Na polovini parcele Suvajdžić ima sistem kap po kap jer, kako kaže, bez navodnjavanja nema ni roda, što su i pokazale pethodne sušne godine.

-Godina za proizvodnju je šarenolika. Imali smo slučajeve da se u jednom danu promeni četiri godišnja doba, tako da ni sam ne znam da li da navodnjavam ili ne. Na sreću, moju njivu zaobišao je led, a jaki vetrovi koje smo imali nisu naneli veliku štetu. Prošlonedeljna kiša usporila je branje, a kako čujem od drugih proizvođača, paradajza nema jer su vremenske nepogode učinile svoje. U jeku sezone angažujem i radnike na branju kao ispomoć, ali ih je sve teže naći, barem one kvalitetne – napominje Jovan Suvajdžić.

Paradajz minimalno tretira, samo onoliko koliko mora, jer mu je važno da proizvod bude što zdraviji.

-Ceđeni sok prodajem po ceni od 100 dinara za litru, a kuvani, flaširan, je duplo skuplji. Potražnja je velika i kupaca ima – rekao je Suvajdžić.

Preporučuje sugrađanima da kupuju voće, povrće i hranu uopšte, od domaćih proizvođača jer je najbolje jesti ono što rađa u sredini u kojoj se živi.

Znatna ulaganja u Tehničku školu

Aleksandra Djuran August 20, 2023

U Tehničkoj školi završena je zamena dotrajale stolarije koju su zajednički finansirali Ministarstvo prosvete i Grad Kikinda. Sa ovim radovima stara stolarija upotpunosti je zamenjena na delu zgrade iz Svetosavske ulice.

– Sa 3,5 miliona dinara novu stolariju postavili smo na Biblioteci, u hodnicima i zbornici, a urađen je i novi portal na ulazu u školu. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine opredelio je našoj školi novac za rekonstrukciju tri toaleta u aneksu školske zgrade. Za ove radove utrošeno je 2,8 miliona dinara – kaže direktorica Milanka Halilović.

Tehnička škola ima 725 učenika i najveća je obrazovna ustanova u gradu. Zgrada u kojoj se nalazi je stara i potrebna su stalna ulaganja.

– Lokalna samouprava opredelila je milion dinara za zamenu oluka na Školskoj radionici koju imamo u okviru našeg objekta. Od grada smo dobili i 200.000 dinara za legalizaciju sale za fizičko vaspitanje koja se nalazi u ulici Braće Tatić. Prostor je u lošem stanju i kako bicsmo ga uredili, moramo prvo da ga ozakonimo. Na sali treba menjati krov koji prokišnjava, ali i sanirati svlačionice. Odobreno je i 150.000 dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju toaleta na tri sprata. Ova investicija procenjena je na 10 miliona dinara. Do kraja godine iz gradske kase dobićemo još 1,5 milion dinara za kupovinu kamiona koji nam služi u nastavi. Postojeći je iz 1994. godine i mora da se zameni – napomenula je Milanka Halilović.

Izradu tehničke dokumentacije za javljače požara i proširenje hidranstke mreže finansiraće nadležni Pokrajinski sekretarijat sa 1,2 miliona dinara, a nadležno Ministarstvo dodelio je 680.000 dinara kupovinu dva veb servera.

Posle 28 godina od povratka, proslavljen Dan opštine Bosansko Grahovo

Aleksandra Djuran August 20, 2023

Polaganjem venaca, svečanom sednicom, Liturgijom u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla, otkrivanjem biste Goluba Babića, obilaskom kuće Gavrila Principa, u Bosanskom Grahovu obeležen je Dan opštine. Prema rečima Uroša Đurana, načelnika Opštine posle 28 godina od povratka prvi put je obeležen Dan opštine, a gost na svečanosti bio je i Mladen Bogdan, predsednik Skupštine Grada.

-Bosansko Grahovo je u kantonu deset Bosne i Herecegovine i sada se ovde teško se živi. U toku je više različitih projekata čiji je cilj da se stvore bolji uslovi za život među kojima je rekonstrukcija glavnog vodovodnog sistema, uređenje više ulica, kao i važnih objekata. Puno toga treba uraditi, a malo je mogućnosti da sve to finansiramo sopstvenim sredstvima. Nadam se da će nam pomoći svi naši prijatelji, a ima ih puno. Bez većih investicija i otvaranja novih radnih mesta nema budućnosti. Očekujemo da realizujemo veliku investiciju za našu sredinu, izgradnju hotela. Za to je interes izrazio naš sugrađanin koji se vratio iz Amerike i u toku je privatizacija zemljišta kako bi se dobile sve potrebne dozvole za gradnju. Smatram da će to pokrenuti razvoj Bosanskog Grahova i mnoge vratiti u kraj iz kog su potekli – istakao je Uroš Đuran.

Preobraženje se u ovom mestu slavi odavnina, a da 19. avgust bude Dan opštine odlučeno je javnom raspravom. Ovaj crkveni praznik bio je i jedini predlog koji je stigao Opštinskom veću.

-Zajedno, sa našim prijateljima, obeležili smo, za njih, važan dan. Za Kikindu i Kikinđane važno je da nastavimo zajedničku saradnju. Imamo istorijske i kulturne korene i trudićemo se da ih još više unapredimo. Na koji način možemo da pomognemo razvoju Bosnaskog Grahova bila je tema razgovora sa predstavnicima ove opštine. Prioritet Grahovljana je razvoj i otvaranje novih radnih mesta što će vratiti mlade u ovu sredinu – dodao je Mladen Bogdan.

Pre rata devedesetih opština Bosansko Grahovo imala je oko 9.000 stanovnika, a danas ih je znatno manje. Tokom leta ima oko 1.500, a zimi hiljadu stanovnika.

Likovna kolonija u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Predstavnici udruženja likovnih i književnih stvaralaca „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela danas i sutra domaćini su sedmoj Likovnoj koloniji „Kerkez Dušan – Džev“. Ove godine učestvuje 18 slikara iz Subotice, Noog Sada, Beograda, Zrenjanina i Kikinde, a među njima je i Šandor Kerekeš, bard subotičkog slikarstva.

-Vrlo je prijatno raditi u Banatskom Velikom Selu, u okruženju jezera „Laguna“. Imam dva razloga što sam već peti put učesnik ove kolonije. Dževa sam poznavao, obojica smo bili studenti novosadske Akademije. Bio je veliki slikar i dobar prijatelj. Druženje sa njim bilo je nezaboravno i uspomena koju imam na njega dovodi me svake godine na koloniju koja se organizuje u njegovu čast – rekao je Šandor Kerekeš.

Ove godine tema je slobodna, a ranijih je bila arhitektura Banatskog Velikog Sela, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto, napomenuo je Marko Đaković, predsednik udruženja.

– -Ovog puta prepustili smo slikarima da sami odluče šta će slikati. Očekujemo kvalitetne radove jer su veći deo učesnika naši stalni gosti na koloniji. Milan Stašović, akademski slikar naslikaće restoran „Krajina“ u centru selu koji je izgoreo pre nekog vremena. Želimo da ostan trag kako je izgledao nekad – dodao je Đaković.

Po završetku kolonije nastali radovi biće izloženi u Banatskom Velikom Selu, a u oktobru će izložba biti oganizovana u Galeriji Kulturnog centra, kao i u Novom Sadu. U fundusu udruženja ima više od 70 radova, a očekivanja članova su da će se pronaći adekvatan prostor u selu za Galeriju kako bi oni bili izloženi i dostupni široj javnosti.

Ko je bio Džev?

Dušan Kerkez Džev sedmadesetih godina bio je začetnik kulturnih događaja u Banatskom Velikom Selu. Upisao je likovnu akademiju u Novom Sadu, ali ga je rana smrt sprečila da postane prvi akademski slikar u ovom mestu.

Školi „Đura Jakšić” sredstva od oportuniteta

Aleksandra Djuran August 19, 2023

U toku su poslednje pripreme za novu nastavnu godinu u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“. Ulaganja u ovu ustanovu su konstantna, a sve u cilju boljih uslova rada i obrazovanja.

-Škola je dobila sredstva od Ministarstva pravde, a po osnovu oportuniteta, u iznosu od 2,2 miliona dinara. Novac je utrošen na sanaciju toaleta na poslednjem spratu – saznajemo od direktorice Biljane Šimon.

I lokalna samouprava izdvojila je novac za uređenje škole. Ugrađena su nova vrata u prizemlju u učionicama u kojima će biti prvaci i učenici nižih razreda.

-Grad Kikinda opredelio je milion dinara. Pored zamene vrata, kupljeni su ormarići i đački stolovi za naše prvake, a hoblovan je i parket u tri učionice koji je bio u lošem stanju. Lokalna samouprava je naš najbolji partner i svake godine izdvoji sredstva kako bi naši učenici, ali i zaposleni, imali bolje uslove za rad – rekla je naša sagovornica.

U ovoj školi ima 408 đaka, od kojih je 43 učenika koji će prvi put sesti u školske klupe.