Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Тијани Катић награда „Ђура Ђуканов“

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Kњижевна нагарада „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“, за ову годину припала је Београђанки Тијани Катић за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“. Тако је одлучио жири у саставу: Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Признање се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.

У образложењу жирија истакнуто је да збирке прича осамнаесте добитнице награде нуди сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу. Потцртавајући мотив круга да означи цикличност историје и културе, али и људске природе, ауторка преиспитује прегршт тема попут тумачења стварности, трансформације модерне породице, оснивања и одржавања различитих пријатељских и романтичних односа, који трпе под захтевним утицајем модерног капитализма, али и сазревања и суочавања са личним жељама, поступцима и одлукама.

Ослањајући се на богату традицију домаће књижевности и популарне културе, ауторка успоставља спону између прослављених стубова литерарне, филмске и музичке уметности XX века и нових, младих гласова савремене културе, те њихове јединствене перспективе, гледајући истовремено у прошлост и будућност, у свет и себе. Рукопис Тијане Катић показује да се ради о перспективној ауторки, чији се списатељски дар може успешно даље развијати и пружити значајан допринос новој генерацији писаца домаће прозе. Млада, 26-годишња ауторка, дипломирала на Економском факултету у Београду и бави се писањем прозе. Кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана у зборнику „Службеног гласника“ једна је од 15 најбољих пристиглих на конкурс за најбољу кратку причу 2020.

Поред награђеног рукописа, жири је похвалио и рукописе „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, које су ушле у ужи круг овог избора.

(ВИДЕО) „Дани лудаје” промовисани у Суботици

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Већ по традицији, наранџасти караван обилази градове и позива на „Дане лудаје“. Прва промоција наше највеће и најстарије манифестације организована је у Суботици, а најслађи и најмлађи промотери били су малишани из вртића „Шиља“ из Нових Козараца. Обучени у плодове јесени уз песму и игру, у пратњи гајдаша и уз неизбежне колаче од лудаје позвали су Суботичане да буду наши гости од 14. до 17. септембра.

-Позивам све Суботичане да буду наши драги гости и да се увере да су Кикинђани добри домаћини, а да је наша манифестација једна од најлепших у Србији. Богат програм пратиће „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, мерење најтеже и најдуже бундеве, концерти на Градском тргу, низ културних, али и спортских садржаја који ће окупити велики број спортиста из наше и околних земаља. Кикинда ће током четири дана са правом носити назив највеће гостинске собе Европе – рекао је Драган Пецарски, члан Градског већа на промоцији у Суботици.

Миланка Тутић, чланица Градског већа Суботице напоменула је да Суботичани и Кикинђани имају дугогодишњу одличну сарадњу.

– Ове године манифестација „Погачијада“, која се организује у Љутову, први пут ће се представити у Кикинди. На „Банатском фруштуку“ промовисаћемо традиционалну домаћу погачу са наших простора. Позивам Суботичане да дођу у Кикинду и увере се у гостопримство наших драгих пријатеља – рекла је Миланка Тутић.

Гастрономски, културни, спортски, забавни и многи други садржаји биће доступни свим гостима на 38. „Данима лудаје“.

Удружење “Великоселке” угостиле представнице Срба из Шведске

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Представнице организације жена Савеза Срба у Шведској у посети су нашем граду, а угостиле су их чланице удружења жена „Великоселке“ из Банатског Великог Села. Сарадња која траје годинама сада је употпуњена и, како је истакнуто на пријему у кабинету градоначелника Николе Лукача, биће продубљена и у наредном периоду. До размене искустава и упознавања две организације жена дошло је на иницијативу Славице Сљепчевић, рођене Суботић, из Банатског Великог Села која је у далеку Шведску, заједно са супругом Гојком, отишла 1970. године. Корене није заборавила и често долази у родно село. Заједно са супругом у Шведској се бави друштвеним радом.

-Волимо да дођемо у нашу кућу у Банатском Великом Селу, а тако смо научили и нашу децу и унучиће. Сарађујемо са удружењем „Великоселке“ чије чланице су биле код нас 2015. године, а угостили смо и децу из КУД-а „Марија Бурсаћ“. Наша жеља је да се сарадња развија и буде још боља јер тако јачамо везе са родним местом – рекла је Славица Сљепчевић.

Бранкица Пушац, председница организације жена Савеза Срба у Шведској је од 1991. године. Ова организација окупља око 3.200 чланица, док Савез Срба има око 7.500 чланова.

-Са удружењем „Великоселке“ имамо одличну сарадњу и драго нам је што смо овде. Наш циљ је очување идентитета, језика, културе и обичаја, а то раде и чланице удружења „Великоселке“. Надам се да ћемо се чешће посећивати, размењивати искуства и успоставити још бољу сарадњу. Имамо хуманитарни фонд „Радмила Ериксон“ преко ког помажемо свима којима је помоћ потребна како у Србији, тако и у Републици Српској и Херцеговини – рекла је Бранкица Пушац.

Председница удружења „Великоселке“ Драгана Ђурђевић истакла је да је циљ да гошће упознају са традицијом, обичајима, гастрономијом, али и манифестацијама које наш град има. Ту је и искуство у хуманитарном раду које имају обе организације.

-Ми смо мултикултурна средина и на нама је да представимо културу и историју нашег краја. Познати смо и као добри домаћини тако да сам сигурна да ће наше гошће са собом понети лепе успомене – напоменула је Драгана Ђурђевић.

Важно је очувати корене, ма где се налазили, а то одлично ради организација жена у Шведској, рекао је градоначелник Никола Лукач, изразивши своје задовољство што може да их угости.

-Важно је очувати везе са домовином, а сарадња међу удружењима један је од начина да она буде још снажнија. Град Кикинда сада узвраћа посету и сигуран сам да ће сарадња у будућности бити још боља. Локална самоуправа потрудиће се да она буде двосмерна и проширена на културне и спортске садржаје како би се развијала нова пријатељства – прецизирао је Лукач.

Осим Кикинде, делегација жена из Шведске обићи ће Пожаревац, Велику Плану, Параћин, Чачак и Београд.

Дан поља кукуруза и сунцокрета

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у среду, 6. септембра, на огледном пољу „Кинђа“ организује Дан поља кукуруза и сунцокрета. Ово јe прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају 80 хибрида кукуруза и 50 сунцокрета, међу којима има и нових сорти.

Општи закључак је да је година била шаренолика за узгој пролећних култура и да приноси и квалитет зависе од локалитета до локалитета. Оно што је обележило овогодишњу производњу су нестабилне временске прилике. Иако је падавина било више у односу на прошлу годину, те је до краја јула род обећавао утицај ветра, леда и високих температура од почетка августа довео је до тога да се приноси суцокрета, чија жетва је у току, крећу од 500 килограма до 2,5 тоне по јутру што је испод вишегодишњег просека. Жетву популарне уљарице је прекинула киша која је пала у недељу, а у појединим деловима атара било је и 20 литара по квадратном метру.

На територији Кикинде и Новог Кнежевца под сунцокретом је око 21.500 хектара и малтене да нема њиве где није било полегања, али и већих штета. Док су се Кикинђани борили са ледом, Мокринчани су имали сушу.

Берба кукуруза, који је и најраспрострањенија култура, почела је спорадично. У Кикинди и Новом Кнежевцу под златним зрном је око 27.000 хектара, а кукуруз је боље поднео нестабилне временске прилике које су задавале муку произвођачима.

Шаранџије из Кикинде балкански прваци

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Eкипа „Шаран 1“ из Кикинде победник је Балканског првенства у шаранском риболову одржаном на језеру Лаповац у месту Нашице у Хрватској. Спортски риболовци Зоран Попов, Зоран Кајла и Дражен Шево за 52 сата такмичења ухватили су укупно 211,43 килограма рибе међу којима је било пет шарана и 13 амура. Најтежи шаран имао је 22,45 килограма и то је уједно о најтежа риба такмичења.

-Поносни смо на успех којим смо практично вратили пехар у наш град с обзиром на то да је екипа „Шаран 2“ из Кикинде прошле године такође била балкански првак, на такмичењу одржаном на кикиндском „Риболовачком царству“. Освојили смо пехар, медаље и пехар за најтежу рибу првенства. Освајањем првог места стекли смо право да учествујемо на Балканском првенству следеће године како би одбранили титулу. Месецима смо се спремали за ово надметање и труд и рад су се исплатили – сазнајемо од Зорана Попова.

Од укупно 52 сата такмичења, спавало се свега два сата, напомиње наш саговорник. Учествовало је десет екипа из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, а свака екипа, да би стекла право учешћа, морала је да прође квалификације и да буде прва на својим државним првенствима.

-Прижељкивали смо победу, али нисмо је очекивали с обзиром на то да је екипа Хравтске била фаворит. Утисци са такмичења су одлични, а најемотивнији моменат било је интонирање српске химне приликом уручења пехара и медаља. Желим да се захвалим локалној самоуправи, Спортском савезу града, као и градоначелнику Николи Лукачу који су подржали наше учешће на овом првенству – додао је Попов.

Као резерве у кикиндској екипи били су Атила и Стефан Терек, а прошлогодишњи победници , екипа „Шаран 2“, коју су чинили Зоран Суботички, Саша и Никола Велемиров заузели су шесто место са уловом од 99,7 килограма. У укупном пласману друго место заузела је екипа из Црне Горе са 206,95, а трећи су били Хрвати са 147,55 килограма уловљене рибе.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Велика потражња за цеђеним соком од парадајза

Aleksandra Djuran August 21, 2023

Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.

-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба – истиче Сувајџић.

Узгој није лак и почиње већ током зиме.

-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.

На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.

-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.

Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.

-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.

Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.

Знатна улагања у Техничку школу

Aleksandra Djuran August 20, 2023

У Техничкој школи завршена је замена дотрајале столарије коју су заједнички финансирали Министарство просвете и Град Кикинда. Са овим радовима стара столарија употпуности је замењена на делу зграде из Светосавске улице.

– Са 3,5 милиона динара нову столарију поставили смо на Библиотеци, у ходницима и зборници, а урађен је и нови портал на улазу у школу. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине определио је нашој школи новац за реконструкцију три тоалета у анексу школске зграде. За ове радове утрошено је 2,8 милиона динара – каже директорица Миланка Халиловић.

Техничка школа има 725 ученика и највећа је образовна установа у граду. Зграда у којој се налази је стара и потребна су стална улагања.

– Локална самоуправа определила је милион динара за замену олука на Школској радионици коју имамо у оквиру нашег објекта. Од града смо добили и 200.000 динара за легализацију сале за физичко васпитање која се налази у улици Браће Татић. Простор је у лошем стању и како бицсмо га уредили, морамо прво да га озаконимо. На сали треба мењати кров који прокишњава, али и санирати свлачионице. Одобрено је и 150.000 динара за израду пројектно-техничке документације за санацију тоалета на три спрата. Ова инвестиција процењена је на 10 милиона динара. До краја године из градске касе добићемо још 1,5 милион динара за куповину камиона који нам служи у настави. Постојећи је из 1994. године и мора да се замени – напоменула је Миланка Халиловић.

Израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидранстке мреже финансираће надлежни Покрајински секретаријат са 1,2 милиона динара, а надлежно Министарство доделио је 680.000 динара куповину два веб сервера.

После 28 година од повратка, прослављен Дан општине Босанско Грахово

Aleksandra Djuran August 20, 2023

Полагањем венаца, свечаном седницом, Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла, откривањем бисте Голуба Бабића, обиласком куће Гаврила Принципа, у Босанском Грахову обележен је Дан општине. Према речима Уроша Ђурана, начелника Општине после 28 година од повратка први пут је обележен Дан општине, а гост на свечаности био је и Младен Богдан, председник Скупштине Града.

-Босанско Грахово је у кантону десет Босне и Херецеговине и сада се овде тешко се живи. У току је више различитих пројеката чији је циљ да се створе бољи услови за живот међу којима је реконструкција главног водоводног система, уређење више улица, као и важних објеката. Пуно тога треба урадити, а мало је могућности да све то финансирамо сопственим средствима. Надам се да ће нам помоћи сви наши пријатељи, а има их пуно. Без већих инвестиција и отварања нових радних места нема будућности. Очекујемо да реализујемо велику инвестицију за нашу средину, изградњу хотела. За то је интерес изразио наш суграђанин који се вратио из Америке и у току је приватизација земљишта како би се добиле све потребне дозволе за градњу. Сматрам да ће то покренути развој Босанског Грахова и многе вратити у крај из ког су потекли – истакао је Урош Ђуран.

Преображење се у овом месту слави одавнина, а да 19. август буде Дан општине одлучено је јавном расправом. Овај црквени празник био је и једини предлог који је стигао Општинском већу.

-Заједно, са нашим пријатељима, обележили смо, за њих, важан дан. За Кикинду и Кикинђане важно је да наставимо заједничку сарадњу. Имамо историјске и културне корене и трудићемо се да их још више унапредимо. На који начин можемо да помогнемо развоју Боснаског Грахова била је тема разговора са представницима ове општине. Приоритет Граховљана је развој и отварање нових радних места што ће вратити младе у ову средину – додао је Младен Богдан.

Пре рата деведесетих општина Босанско Грахово имала је око 9.000 становника, а данас их је знатно мање. Током лета има око 1.500, а зими хиљаду становника.

Ликовна колонија у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Представници удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села данас и сутра домаћини су седмој Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Ове године учествује 18 сликара из Суботице, Ноог Сада, Београда, Зрењанина и Кикинде, а међу њима је и Шандор Керекеш, бард суботичког сликарства.

-Врло је пријатно радити у Банатском Великом Селу, у окружењу језера „Лагуна“. Имам два разлога што сам већ пети пут учесник ове колоније. Џева сам познавао, обојица смо били студенти новосадске Академије. Био је велики сликар и добар пријатељ. Дружење са њим било је незаборавно и успомена коју имам на њега доводи ме сваке године на колонију која се организује у његову част – рекао је Шандор Керекеш.

Ове године тема је слободна, а ранијих је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место, напоменуо је Марко Ђаковић, председник удружења.

– -Овог пута препустили смо сликарима да сами одлуче шта ће сликати. Очекујемо квалитетне радове јер су већи део учесника наши стални гости на колонији. Милан Сташовић, академски сликар насликаће ресторан „Крајина“ у центру селу који је изгорео пре неког времена. Желимо да остан траг како је изгледао некад – додао је Ђаковић.

По завршетку колоније настали радови биће изложени у Банатском Великом Селу, а у октобру ће изложба бити оганизована у Галерији Културног центра, као и у Новом Саду. У фундусу удружења има више од 70 радова, а очекивања чланова су да ће се пронаћи адекватан простор у селу за Галерију како би они били изложени и доступни широј јавности.

Ко је био Џев?

Душан Керкез Џев седмадесетих година био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

Школи „Ђура Јакшић” средства од опортунитета

Aleksandra Djuran August 19, 2023

У току су последње припреме за нову наставну годину у Основној школи „Ђура Јакшић“. Улагања у ову установу су константна, а све у циљу бољих услова рада и образовања.

-Школа је добила средства од Министарства правде, а по основу опортунитета, у износу од 2,2 милиона динара. Новац је утрошен на санацију тоалета на последњем спрату – сазнајемо од директорице Биљане Шимон.

И локална самоуправа издвојила је новац за уређење школе. Уграђена су нова врата у приземљу у учионицама у којима ће бити прваци и ученици нижих разреда.

-Град Кикинда определио је милион динара. Поред замене врата, купљени су ормарићи и ђачки столови за наше прваке, а хоблован је и паркет у три учионице који је био у лошем стању. Локална самоуправа је наш најбољи партнер и сваке године издвоји средства како би наши ученици, али и запослени, имали боље услове за рад – рекла је наша саговорница.

У овој школи има 408 ђака, од којих је 43 ученика који ће први пут сести у школске клупе.