Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Za vikend na Starom jezeru: H2O adrenalin

Aleksandra Djuran jul 11, 2023

Predstojećeg vikenda, 15. i 16. jula od 13 do 17 sati na Starom jezeru biće organizovana škola motonautike. Uz pomoć instruktora „Motodžet“ kluba iz Novog Sada deca uzrasta od 8 do 14 godina imaće priliku da uče da voze skutere na vodi.

-H2O adrenalin prvi put smo organizovali prošle godine. Interesovanje za voženje skutera po vodi bilo je veliiko, tako da smo rešili da ovaj sadržaj opet uvrstimo u program „Kikindskog leta“ – istakla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije.

Zainteresovani se za vožnju mogu prijaviti do petka do 12 časova na brojeve telefona: 426-300 i 064/857-40-44

Zbog kvara, sutra bez vode deo potrošača u Braće Tatića

Aleksandra Djuran jul 11, 2023

Zbog kvara na vodovodnoj mreži u ulici Braće Tatić ispred broja 8 i njegove sanacije, u sredu 12. jula, bez vode će ostati potrošači pomenute ulice od ugla ulice Vuka Karadžića do Miloša Velikog, obaveštavaju građane iz JP „Kikinda“. Vode neće biti od 9 do 13 časova.

Iz konjičkog kluba „Vranac“ pozivaju na Fijakerijadu u Bašaidu

Aleksandra Djuran jul 11, 2023

Konjički klub „Vranac“ iz Bašaida u nedelju u 13 sati na prostoru Vašarišta organizuje Fijakerijadu. Planirano je takmičenje u dvopregu, tropregu, četvoropregu, petopregu, biće tu i deca vozači i jahači, a biraće se i najlepši par pastuva i kobila.

-Očekujemo veliki broj gostiju. Učešće su najavili članovi sedamdesetak udruženja i klubova iz Vojvodine. Takmičenje će početi u 13 sati – saznajemo od Alekse Mikalačkog, predsednika KK „Vranac“.

Naš sagovornik istakao je da je Bašaid bio nadaleko poznat po dobrim vrancima i podsetio da je najpoznatiji onaj koji je odabran da bude deo spomenika knezu Mihailu Obrenoviću ispred Narodnog pozorišta u Beogradu.

-Knez Mihailo, vraćajući se sa svadbenog putovanja boravio je u Bašaidu. Tom prilikom porodica Birimac, koja je imala jednu od najpoznatijih ergela konja, poklonila je mladencima vranca koji je našao svoje mesto u Požarevcu u kneževoj konjušnici. Kada je došlo vreme da se napravi spomenik knezu Mihailu, autor, italijanski skulptor Enriko Paci tražio je upravo bašaidskog vranca da mu bude model. Tako je konj iz Bašaida postao nadaleko poznat – napomenuo je Mikalački.

Iz KK „Vranac“ pozivaju sve, naročito ljubitelje konja i konjičkog sporta, da dođu na Fijakerijadu.

Na inicijativu stanovnika Mikronaselja grade se nova parking mesta

Aleksandra Djuran jul 10, 2023

Do početka naredne nedelje biće završena izgradnja parking mesta u Mikronaselju u Svetosavskoj ulici. Posao obavlja firma „Eko gradnja“, a radove su, zajedno sa predstavnici JP „Kikinda“, obišli gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Nebojša Jovanov i Dragan Pecarski.

-U blizini parkinga su vrtić „Miki“ i škola „Žarko Zrenjanin“ – napomenuo je Đorđe Klenanc iz JP „Kikinda“ – Već je završena sanacija oštećenih parkinga preko puta vrtića gde su dobijena nova dva, tri mesta i sada ih je ukupno 18. Novi parking, čija je izgradnja u toku, u Svetosavskoj ulici imaće još dvadesetak novih i funkcionalnih mesta.

Radovi se odvijaju predviđenom dinamikom, a inicijativu za nova parking mesta pokrenuli su stanovnici ovog dela grada.

-Jedan od najvećih problema u Mikronaselju je nedostatk parkinga i to su istakli meštani ovog dela grada u razgovoru sa nama i hvala im na tome. Na nama je da ih saslušamo, izađemo im u susret i rešimo problem. Upravo su pojedini građani apostrofirali problem koji su stvarala stabla sibirskog bresta koja su se nalazila na ovom mestu. Korenov sistem podizao je kompletan parking tako da nije bilo mogućnosti da se on koristi. Novi parking, ali i mural koji je urađen, daće lepši i bolji izgled ovom delu grada – precizirao je Lukač.

Po završetku ovih radova započeće uređenje parkinga u Beogradskoj ulici. Pripremni radovi koji su podrazumevali vađenje panjeva su završeni i početkom sledeće nedelje i tamo će biti započet ovaj posao.

Turnir u malom fudbalu počinje u četvrtak, prijavljivanje ekipa do utorka

Aleksandra Djuran jul 10, 2023

Turnir u malom fudbalu organizaciji Grada Kikinde i Sportske organizacije, najavljen za 9. jul, pomeren je za četvrtak, 13. jul. Sportski direktor turnira Marko Vukobrat podseća da se posle tri godine pauze ponovo organizuje turnir koji izaziva veliko interesovanje kako učesnika, tako i gledalaca. Utakmice će se igrati u dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole.

-Turnir će početi kasnije u odnosu na ono što je najavljeno usled saniranja terena jer nam je želja da igračima obezbedimo što bolje uslove – kaže Vukobrat –Igra se po sistemu 4+1, po pravilima futsala. Otvaranje je u 19.45 sati, a već u 20 časova počinje prva utakmica. Planirano je da se svako veče odigraju tri fudbalska meča, a prvi će počinjati u 20 sati. Prijavljivanje ekipa je do utorka i za sada imamo prijavljenih 12 timova iz grada i okolnih mesta, dok jedna ekipa dolazi iz Zrenjanina.

Održavanje utakmica zavisiće od vremenskih prilika, dodaje naš sagovornik i poziva gledaoce da dođu u što većem broju. Za sve koji budu pratili turnir, svako veče obezbeđene su robne i novčane nagrade.

-Ulaznica će do plej ofa koštati 100, a za plej of je 200 dinara. Očekujemo da će turnir trajati desetak dana. Savetujem gledaoce da čuvaju ulaznice jer jedino tako mogu da učestvuju nagradnoj igru koju smo pripremili za njih – napominje Marko Vukborat.

Obezbeđen je i nagradni fonda tako da prvoplasirana ekipa osvaja 350.000, drugoplasirana 100.000 i trećeplasirana ekipa osvojiće 50.000 dinara. Nagrade će biti uručene najboljem igraču, strelcu i golmanu turnira.

Stonoteniseri iz Kikinde prvi na sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine

Aleksandra Djuran jul 10, 2023

Na sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine ekipa stonotenisera koja je predstavljala Kikindu osvojila je ekipno prvo mesto, dok je treće mesto pojedinačno pripalo Branku Cvetkoviću. Pehar i zlatne medalje za naš grad osvojili su: Nenad Đukić, Željko Marić, Miodrag Banjac, Branko Cvetković i Miodrag Grujić.

-U stonom tenisu bilo je 12 ekipa i naš tim u finalu je bio bolji od Pančevaca. Svi mi stonim tenisom bavimo se iz hobija i zajedno treniramo u klubu „Galadska“ već dvadesetak godina. Na sportskoj olimpijadi učestvujemo godinama i uvek ostavrimo dobar plasman – istakao je Miodrag Grujić.

Na nadmetanju, čiji je domaćin bila Ada, su učestvivale ekipe iz svih većih mesta u Vojvodini. Takmičenja su organizovana u svim sportovima i trajala su tri dana.

Pomoć Pokrajine za rasadničku proizvodnju dobio i „Vikumak“ iz Iđoša

Aleksandra Djuran jul 9, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je ugovore ukupne vrednosti 90 miliona dinara iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine. Ugovore o bespovratnim sredstvima uručio je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić, a među onima koji su dobili novac je i rasadnik „Vikumak“ iz Iđoša čiji je vlasnik Radivoj Lagundžin. Njemu su pripala sredstva za unapređenje rasadničke proizvodnje.

-Odobreno nam je 200.000 dinara za kupovinu traktorskog atomizera za prskanje. Na našem rasadniku imamo jedan koji je star i bilo je vreme da kupimo novi. Traktorski atomizer za prskanje koristimo prilikom zaštite sadnica herbicidima i pesticidima – saznajemo od Lagundžina.

Rasadnik „Vikumak“ jedini je na teritoriji grada koji proizvodi šumski sadni materijal, sadnice za poljozaštitne pojaseve i remize. Kod nadležnog sekretarijata svake godine konkurišu za sredstva i do sada su dobili traktor, sistem za navodnjavanje i razne priključne mašine neophodne u rasadničkoj proizvodnji.

-Šumski rasad uzgajamo na 1,2 hektara. Imamo sadnice hrasta, topole, jasena, javora i bagrema. Najtraženiji su bagrem, hrast i topola koji i najbolje uspevaju na našoj zemlji – dodaje naš sagovornik.

Pored pomenutog „Vikumak“ u ponudi ima i druge sadnice.

-U ovo doba godine najtraženije su višegodišnje cvetnice i kontejnerske sadnice koje se nalaze u velikim saksijama. Kupuju se i perene i razni četinari – napominje Radivoj Lagundžin.

Iđoški rasadnik je porodični posao. Narednog meseca obeležiće dve decenije rada. Pored proizvodnje sadnog materijala, bave se i izvođenjem radova u šumarstvu, pretežno pošumljavanjem, kao i ostalim radovima u hortikulturi, poput uređenja dvorišta i parkova i postavljanja tepih travnjaka.

Prva knjiga sugrađanina Igora Popova promovisana u Rumuniji

Aleksandra Djuran jul 8, 2023

Umetnički rukovodilac u Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i specijalista vaspitač za tradicionalnu igru, Igor Popov, svoju prvu knjigu „Običaji i igre Srba u Pomorišju“ promovisao je u Temišvaru, u Svečanoj dvorani Saveza Srba u Rumuniji. Izdavač ove jedinstvene monografije i organizator promocije je Savez Srba u Rumuniji i Vlada Rumunije. Mentor je bila dr Olivera Vasić, a recenzenti su etnolog dr Vesna Marjanović, etnokoreolog dr Vesna Karin i pokojna dr Selena Rakočević.

-Knjiga je, zapravo, deo mog specijalističkog rada iz 2012. godine. Ima dva dela i u prvom su obrađeni običaji i obredi Srba u Pomorišju, dok je drugi deo posvećen igri i plesovima ovog kraja i on sadrži notne zapise i kinetograme. U Rumuniji većina mesta poseduje svoju monografiju, međutim, nema puno pisanih dela o igrama iz Pomorišja i sada su one sabrane na jednom mestu – kaže Igor Popov.

Tokom 15 godina terenskog istraživanja zabeleženo je 50 igara. Knjiga može da posluži i kao naučna literatura, ali može da bude interesantna i običnim ljudima koji žele više da saznaju o običajima Srba u Rumuniji. Podaci koji se nalaze u delu odnose se na period od polovine 19. veka do danas.

-Svake godine u okviru Etno kampa mi istražujemo teren Pomorišja i misija je da sve igre koje smo zabeležili i istražili na neki način oživimo i to u kulturno-umetničkim društvima Srba u Rumuniji. Sa društvima u Čanadu, Aradu, Velikom Sentpeteru, Fenlaku „Gusle“ sarađuju godinama, tako da bi nove koreografije našle mesto u njihovim repertoarima – dodaje Popov. – U Pomorišju se obeležavaju seoske slave, organizuju balovi, razne svečanosti, slavlja. Svaki događaj počinje tako što se odigra šest igara koje su okosnica igračkog repertoara Pomorišja i to je običaj koji je sačuvan odavnina.

Igor Popov je, koristeći se zapisima sa terena, postavio i koreografiju „Srpske igre iz Pomorišja“ koju su prvi izveli članovi „Gusala“. Nakon toga, postavljena je u Velikom Sentpeteru, Čanadu, Fenlaku i Aradu.

-Igre su teške, zahtevaju dobre sastave i dobre ansamble. Traže puno vežbanja i jedne su od najtežih igara što se tiče koraka, stila i same igračke tehnike. KUD „Plavi delija“ iz Velikog Sentpetera do sada je, sa ovom koreografijom, osvojio puno nagrada, a jedna od najznačajnijih je srebrna plaketa na Evropskoj smotri srpske dijaspore 2019. godine – saznajemo od našeg sagovornika.

O knjizi su, pored autora, govorili dr Kristina Planjanin Simić , književnica Javorka Markov Jorgovan, Saša Jašin i direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović, a podršku je dao i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji dr Slavomir Gvozdenović.

Posebnu notu promociji su dali članovi ADZNM „Gusle“ iz Kikinde i KUD-a „Plavi delija“ koji su prikazali tradicionalne igre i pesme koje su Srbi iz rumunskog Pomorišja vekovima igrali i pevali. U Kikindi je promocija planirana za 26. jul.

Škola plivanja na bazenima u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran jul 7, 2023

Na otvorenim bazenima SC „Jezero“ u Banatskom Velikom Selu od 10. do 28. jula biće organizovana Škola plivanja. Vodiće je Dragana Pecarski, sportski direktor Plivačkog udruženja „BVS“, a mogućnost da savladaju osnove plivanja imaće deca od pet do 10 godina.

-Školu plivanja u Banatskom Velikom Selu organizujemo drugi put. Odlično iskustvo iz prošle godine opredelilo nas je da i ove godine pomognemo deci da nauče osnove i zavole ovaj sport – ističe Dragana Pecarski – Škola plivanja je besplatna, a podršku nam je pružio grad. Prošle godine pedesetak deca naučilo je osnovu i steklo iskustvo kako da se ponašaju u dubljoj vodi.

Škola plivanja organizovaće se ponedeljkom, sredom i petkom od 19 sati. Broj telefona za prijavljivanje i informacije je 069/68 -19 -09.

Posle više godina, konačno solidan rod kajsija

Aleksandra Djuran jul 7, 2023

U kikindskim voćnjacima počela je berba kajsija. Napokon, posle više godina, voćari koji imaju kasnu sortu kajsija mogu da se nadaju solidnom prinosu. Od 2019. godine nije bilo pravog roda. Problem su bili kasni mrazevi krajem marta, pa čak i u aprilu tako da su kajsije proteklih sezona izmrzle od 50 do 100 odsto. To nam potvrđuje i Gojko Raca iz Nakova koji je ovo voće zasnovao na jutru zemlje.

-Ovo je šesta godina da imam voćnjak i prva da ću imati solidan rod. Sve ove godine štete od mraza, ali i leda bile su takve da roda maltene nije ni bilo. Prošle godine rod je bio 500 kilograma, što je minimalno s obzirom na to da imam 370 stabala – kaže Raca.

Podizanje voćnjaka odnosno kupovina sadnica i sistema za navodnjavanje, kao i ograđivanje parcele, koštali su oko 4.000 evra. Investicija se ni posle šest godina nije isplatila.

-Već sam bio odustao od voćnjaka. U prve četiri godine strogo sam vodio računa o agrotehničkim merama tako da sam radio zimsko prskanje i orezivanje, prolećno prskanje, kompletnu prihranu, košenje, a roda nema. Prošle godine orezao sam grubo voćnjak i zaštitio ga četiri, pet puta samo protiv monilije tako da ove godine nisam očekivao rod. Ne možete ni da zamislite koliko sam bio iznenađen kada sam video da su stabla u proleće dobro ponela, a i rodila. Ove godine siguran sam da će prinos biti između sedam i osam tona što je mnogo više od mojih očekivanja – iskren je naš sagovornik.

Kišno proleće dobrodošlo je kajsijama. Gojko Raca ima sortu „roksana“ koja je među najtraženijim i kasna je sorta.

-Plodovi su krupni i lepi, šest kajsija ide u kilogram. Pune su slasti i ko ih kupi dođe po još. Cena je 150 dinara kilogram i na veliko i na malo i imamo narudžbine više dana unapred. Sada kada je počela berba ona je svakodnevna. Za sada uspevamo da oberemo sve zrele plodove supruga, ćerkica, majka, tašta i ja, međutim moraću da tražim radnike – napominje Raca.

Berba će sigurno trajati još dvadesetak dana, a sat je 300 dinara. Osim kajsija Raca u istom voćnjaku ima i orahe koji su takođe solidno rodili. Praksa je da se zajedno zasade orasi i kajsije na jednoj parceli jer orah tek u 25-oj godini počinje da daje pun rod, a do tada su kajsije već završile svoj vek.