Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Камп фолклора у Сајану окупио педесетак учесника

Aleksandra Djuran август 3, 2023

Камп фолклора, организован у Сајану, окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

Просветне раднице у пензији и даље подучавају

Aleksandra Djuran август 3, 2023

Две пензионерке, Снежана Будимир и Снежана Милићев, пензионерске дане проводе смишљајући и израђујући дидактичке књиге. Снежана Будимир је професорица српског језика у пензији, а Снежана Милићев радни век провела је као васпитачица. Њихов креативни кутак назвале су „Нинолина“, а како су највећи део живота провеле подучавајући децу, решиле су да своје знање преточе у интерактивне, односно „тихе књиге“.

– Све књиге израђујемо од природних материјала и свака је уникатна. Сваки део књиге и све што се у њој налази ручно је сашивен. Имамо књиге за одређени узраст од једне до пет година. Циљ је да малишани развијају машту, да се играју, да развијају фину моторику, да уче о бојама, облицима, математику – каже Снежана Милићев.

Њена имењакиња напомиње да су књиге првенствено забавне и прилагођене деци.

– Поред тога што су књиге осмишљене да образују малишане, трудили смо се и да подстичу децу да буду креативна и да сама дођу до одређених закључака. Има пуно интерактивних књига, али не и у оваквом облику. Поједине странице у књигама је лакше, а поједине теже решити – сазнајемо од Снежане Будимир.

Деца могу да науче пуно тога из ових интересантних књига, попут тога како се поствља сто, како се једе, шта може да се скува у лонцу, ту су и животиње и све оно што их окружује.

– Подучавамо и како се веже пертла на патици, како се закопчава дугме, да играју икс окс и пуно тога корисног и едукативног, али и лепог јер се трудимо да све израдимо од веселих боја које привлаче децу. Ова књига може да се користи сваког дана и да се открије нешто ново, што јој даје додатну вредност – истакла је Милићева.

За израду књиге треба времена. Сваки део се прави посебно и сваки се ручно израђује. Цена им је 3.500 динара. Интерактивне књиге наше саговорнице продају преко друштвених мрежа и кажу да има заинтересованих.

Искључење воде за уторак

Aleksandra Djuran август 1, 2023

Због реконструкције водоводне мреже, у среду, 2. августа, од 8 до 17 сати воде неће имати потрошачи у Доситејевој улици у Кикинди, од продајног објекта „Кувар Милан” до раскрснице са Семлачком.Из ЈП „Кикинда“ најављују да постоји могућност да ће без воде остати и потрошачи у улици Бранка Радичевића, од Доситејеве до Војводе Путника (стара пијаца) и потрошачи на тргу од угла Доситејеве према „Јетелу“..

Неопходно је да становници овог дела града обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.

Етно камп испунио очекивања учесника

Aleksandra Djuran јул 31, 2023

Етнокамп у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи – рекла је Кристина Пљанин Симић.

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

Због алкохола у крви четири особе задржане у полицији

Aleksandra Djuran јул 31, 2023

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде, од којих су у једној су три особе задобиле лаке телесне повреде. Укупна настала материјална штета процењена је на 155.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописних радњи возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтева за покретање прекршајног поступка против 34 учесника у саобраћају и издата су 252 прекршајна налога.

Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја су искључена 22 возача, од којих су четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму. Откривена су и 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 87 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 108 осталих прекршаја.

(Видео) Огњена Марија окупила суграђане на Водицама

Aleksandra Djuran јул 30, 2023

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.

Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је кажу здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.

-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако – рекла нам је Жељка Пешут.

Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.

-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.

Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.

-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.

Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.

Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.

Културно добро

Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

Вишебој у Банатском Великом Селу чува чојство и јунаштво

Aleksandra Djuran јул 29, 2023

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Љупки Мишков из Александрова пехар за најлепши крајишки колач

Aleksandra Djuran јул 29, 2023

Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“ из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.

-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.

Друго место припало је грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.

-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.

– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“ чува обичаје, традицију и културу народа и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.

Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.

-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувaмо нашу традицију од заборава – казала је Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.

Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Кикинди 9,8 милиона динара за бољу безбедност саобраћаја

Aleksandra Djuran јул 29, 2023

Град Кикинда је међу 11 локалних самоуправа које су добиле средства за програм подршке у примени иновативних решења у области саобраћаја. Реч је о савременим камерама које ће бити постављене у граду, а које препознају регистарске таблице, таблама за мерење брзине, светлосној сигнализацији, системима за мерење возила у кретању и сличном.

Уговоре је у Кули уручио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а за програм подршке намењено је 100 милиона динара како би се безбедност грађана подигла на виши ниво. У име града догађају је присуствовао члан Градског већа Небојша Јованов.

За унапређење безбедности саобраћаја нашем граду припало је 9,8 милиона динара што ће обезбедити већу безбедност грађана, а пре свега деце у саобраћају.

„Балканско – медитеранско вече“ у оквиру ФЕНОК-а

Aleksandra Djuran јул 29, 2023

У оквиру 22. Међународног фестивала народних оркестара вечерас (субота) од 20.30 сати на програму је „Балканско- медитеранско вече“. Наступа сопран Зорица Белић уз тамбурашки састав који предводи професор др Љубинко Лазић, а концерт у дворишту Курије је бесплатан.

Подсетимо и то да је овогодишњи ФЕНОК отворен у уторак, 25. јула, када су на сцени наступили фолклорни ансамбли „Вила“ из Новог Сада и домаћини „Гусле“. Публика је имала прилику да ужива и у народној музици Бугара у извођењу оркестра „Ђурђевдан“ са солисткињом Петјом Паневом Митовом која је једна од највећих звезда традиционалне песме у Бугарској.

Други дан био је посвећен концерту традиционалне музике. Наступиле су певачке групе Етнокампа, „Гусала“, „Вретено“ из Александрова и Банатског Карађорђева, КУД-а „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села. Вече су употпунили гајдаш Вања Илијев из Зрењанина, диплар Милан Вашалић, као и вокални ансамбл „Ојнани“ из Пољске који је први пут учествовао на кикиндској манифестацији.

Народни оркестар под вођством Ахмета Текина Кумаша из Истанбула отворио је треће вече фестивала. Оркестар из Турске постоји 35 година, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље баламу, кавал, кабок кемане, бендир, као и солисту Ајтача Епика. У оквиру фестивала наступили су и солисти Иђлаљ Јлдрм и Фат Чалшкан. Како су истакли гости, традиционална музика је пуна душе и срца и одраз је турске културе, историје и богате традиције.

Исто вече темишварски Академски оркестар под вођством професора професора Емила Лучана Рошке донео је у наш град изворну музику Румуније. Чланови оркестра су са професори и студенти Западног универзитета у Темишвару, а део су и Асоцијације за банатску културу. Професор Лавинијус Николајевић овом приликом истакао је да радо долазе на етно камп и ФЕНОК, те да је сарадња са „Гусалама“ прошле године учвршћена потписивањем споразума о сарадњи. Румунски солисти Давид Поповић који свира тулник, др Адријан Бала, виолина, др Лавинијус Николајевић , кавали фрула, као и вокали Александра Акс, Клаудио Попа и вокална певачка група одушевили су Кикинђане.

Традиционалну музику наше земље извели су Велики народни оркестар „Гусала“ и Етно академски оркестар под вођством мастер етномузиколога Стефана Манчића из Београда који од 2016. године сарађује са националним ансамблом Косова и Метохије „Венац“ , као и са српским друштвима из Словеније и Немачке.

Последње вече је сутра (недеља) када ће публика имати прилику да ужива у поп и рок музици у извођењу бенда „Ворд ап“.

ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.