Aleksandra Djuran

396628916_1382970015955513_3939737840498010419_n

Ученици, запослени и гости у адаптираној сали за физичко васпитање прославили су 73. рођендан Основне школе „Вук Караџић“. Већ по традицији, на овај дан уручена су признања најбољима у учењу и спорту из претходне генерације. Тако су Владислава Петровић, ученица генерације и Теодора Станчић, спортисткиња генерације примиле заслужене награде.

-Пуно труда и рад уложила сам да постанем ђак генерације и увек ми је драго када поново дођем у своју школу. Жеља ми се остварила, а титула ми је подстрек да и у средњој школи, Гимназији „Душан Васиљев“, наставим да ређам успехе – открила нам је Владислава.

Пливачица Теодора Станчић, такође је уписала Гимназију.

-Увек ми је било драго када представљам своју школу на такмичењима. Освојила сам медаље које су ми биле на понос, али и подстрек да будем још боља. Трудићу се да остварим још боље резултате  у спорту  – сазнали смо од Теодоре.

У оквиру Фонда „Велинка Тешин“ за изузетне резултате на пољу српског језика и књижевности награђене су и Ђурђина Петровић, Дуња Рађеновић, Теодора Иветић и Тијана Стојковић.

Иван Пантелић, директор школе није крио задовољство што је приредба организована у сали за физичко васпитање која је недавно добила потпуно нови изглед.

-Средствима Покрајинског секретаријата за спорт и омладину у износу од 3,6 милиона динара решили смо дугогодишњи проблем и заменили прозоре на фискултурној сали и справарници. До краја године имаћемо и нову, мултифункционалну подлогу, у дворишту, у делу где је кошаркашки терен. Исти секретаријат за овај пројекат одобрио нам је 3,1 милион динара. Заједничким улагањем НИС-а и Града у школу ће бити уложено и седам милиона динара. Преко конкурса „Заједници заједно“ добили смо 3,9, а Град ће уложити још 3,2 милиона динара  за замену дела кровне конструкције и црепа изнад  фискултурне сале и кабинета за музичку културу – прецизирао је Иван Пантелић.

Концерту који су поводом Дана школе приредили хор и солисти на инструментима присуствовали су чланови Градског већа Небојша Јованов и Валентина Мицковски.

-Вишедневном обележавању рођендана подједнако се радују ученици који су укључени у све активности и запослени. Локална самоуправа подржала је све пројекте школе обезбедивши средства за пројектно-техничку документацију. Тако је све било спремно да школа аплицира и да заједно учинимо све да наша деца имају модерну и савремену наставу – прецизирала је Мицковски.

Зграда ОШ „Вук Караџић“ изграђена је 1895. године и једна је од најстаријих у Кикинди. Основана је 1950. године и била је једна од четири осмолетке. Од 1952. године носи име Вука Караџића, а школу похађа 365 ђака.

 

 

 

 

 

 

 

water-g49774f5aa_1280

Због планираних радова на водоводној мрежи односно замеиа водомера без воде ће у чртвртак, 9. новембра од 9 до 12 часова остати станари у Немањиној улици, од угла Ђоке Радака до Димитрија Туцовића.


ЈП „Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.
За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.

Nakovo Lunga 1

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе. Ове године,18. маја, свечано је обележен прелезак милионитог путника. Била је то држављанка Европске уније са личним документима Хрватске.

-Од датума трајног отварања, до 6. новембра ове године гранични прелаз Наково – Лунга прешло је 1.065.393 путника. У поређењу са прошлом годином већ сада је за 10,6 одсто путника више него што их је било целе прошле године – истакао је Саша Танацков, члан Градског већа.

Захваљујући отвореном граничном прелазу у Кикинди је отворен погон фабрике „Зопас”. Средствима Европске уније, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изграђен је   гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичка стазу са соларном расветом и видео надзором, а реконструисан је и део међународног државног пута.

-После три године пада и стагнације броја прелазака због короне и рестриктивних мера, ове године ћемо поново имати више од 100.000 путника. Рекордна је била 2018. година када их је било 192.736 – навео је Танацков.

Циљ, од ког се не одустаје, је  двадесетчетворосатно радно време прелаза, као и дозвољен прелазак аутобусима.

polarna svetlost

Поларна светлост, позната као „аурора бореалис“, у ноћи између недеље и понедељка, 5. и 6. новембра, у црвено је обојила небо. Изузетно редак феномен видео се и из Банатског Великог Села, а овековечила га је Дејана Узелац. Поларна светлост видела се из правца Румуније односно на граници између Хуберта и Солтура.

„Аурора бореалис“ је појава карактеристична углавном на северним географским ширинама, али је овога пута поларну светлост било могуће посматрати  у другим деловима света. Име „северна зора“ је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе,  на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.

Поларна светлост настаје у судару електрона са Сунца и атома у Земљиној атмосфери.

„Сунце, као извор живота, емитује уобичајено огромну енергију. Повремено, међутим, долази до изузетних енергетских ерупција на Сунцу, када се дешава неуобичајено велика емисија електромагнетног зрачења, па и електрона. Они се сударају са атомима атмосферских гасова изнад Земље на око 100 и више километара што доводи до промене енергетских нивоа електрона атмосферских елемената, најчешће кисеоника, што се манифестује светлошћу различитих боја”, појашњавају овај феномен метеоролози.

Поларна светлост у Србији је последњи пут виђена 2003. године. а претходно 2000, 1991, и 1958. године.

„Ово је леп и опомињући призор који нас подсећа на то колико је велика енергија у свемиру, а колико смо ми мали. Црвена боја  је видљива када су олује са Сунца веома јаке пошто настаје у вишим слојевима атмосфере “, сагласни су метеоролози.

Поларна светлост обасјала је земље у региону, али и делове Сибира, Урала, јужне Русије и Украјине.

 

 

film-1204935_1280

Први кикиндски фестивал ауторског филма „Ноћи Лудаје“ биће одржан у петак, 10. новембра у 19 сати у великој сали Позоришта „Лане“. Како истичу организатори, удружење „Нортворд“ и издавачка кућа „Црнословље“, жеља им је да провере да ли у нашем граду постоји интересовање за мало другачији приступ кратком филму.

Програм се састоји од ауторских филмова подељених у три сегментаи то кикиндски филмови, филмови из Србије који су постигли успех током ове године и издвојили се као најбоље из жанровског кратког филма, као и специјална пројекција првог српског „found footage“ хорор филма „Напрата“ у оквиру обележавања десетогодишњице од изласка, уз поздравно обраћање режисера Младена Милосављевића путем видео линка.

Поред пројекција, биће изложен и мањи део од преко 80 плаката хорор филмова из доба СФРЈ-а, са надом  да ће следеће године бити изложени сви плакате из приватне колекције новинара и музичара Норберта Ђерија. Намера је да се следеће године фестивал прошири на целодневно дешавање, уз радионицу филмске шминке, изложбе, трибине и друге пратеће активности.

Организатори позивају младе ствараоце из Кикинде да већ сада, без обзира на буџет, своје идеје пренесу на филм и пошаљу на crnoslovlje@gmail.com.

 

385507144_850062546663823_8657378258541881299_n

Да је интересовање суграђана за субвенцију за куповину бицикала велико уверила се јутрос наша екипа. Већ од седам часова суграђани који су желели да конкуришу за 10.000 динара које додељује Град стрпљиво су у реду чекали да предају неопходну документацију. Од осам сати почео је и пријем захтева, а већ до девет часова подељено је више од 150 бројева, према редоследу како је ко долазио да у Услужни центар поднесе захтев. Како је и прошле године интересовање било велико предузете су све мере како би суграђани што брже и ефикасније завршили неопходне процедуре.

-Поздрављам ову акцију и драго ми је што нам наш Град помаже до купимо бицикле. Имам 73 године и то ми је једино превозно средство од када сам престала да возим аутомобил. Бицикл имам, а дошла сам да конкуришем да га купим унуци. Она је одабрала спортски бицикл, а бака је ту да се потруди да јој купи поклон – рекла је Ержебет Грбић.

И суграђанин Гојко Лончина истиче да ће му ова помоћ, уколико је добије, пуно значити.

 

-Све бицикле које сам до сада имао су били стари. Сада је ред да купим нови и надам се да ћу у томе успети. Свакодневно сам на бициклу и верујте ми да све обавим као када бих имао аутомобил. Он ми је све и надам се да ћу још дуго моћи да га возим. Народу треба помоћи, а посебно је значајна оваква субвенција јер видите колико су људи заинтересовано за то. Захваљујем се нашем Граду и волео бих када би овакве акције биле чешће и наравно да сви добију помоћ  – додао је Лончина.

Како је већ првог дана подношења захтева, документацију приложило 235 суграђана конкурс је затворен. Како је објаснио Стеван Иличић, члан Градског већа и председник комисије, следи прегледање документације и објављивање прелиминарне листе до краја недеље. Очекује се да ће коначна листа бити објављена седам дана након тога, када ће бити организовано и потписивање уговора.

– У буџету Града за 2024. годину предвиђено 2,5 милона динара, на име ове субвенције, то значи да ће 250 суграђана моћи да купи бицикл уз помоћ локалне самоуправе. Нови конкурс ће бити расписан крајем фебруара – рекао је Иличић.

Ово је други пут да локална самоуправа издваја новац за субвенционисану куповину бицикала као еколошки прихватљивог превозног средства. И ове, као и прошле године, планирано је милион динара за ову меру односно субвенционисање 100 првих суграђана који предају потпуну документацију. Прошле године листа је проширена и свих 213 суграђана који су конкурисали добили су новац.

Dom zdravlja

Мушкарац средњих година претио је пиштољем кикиндским лекарима запосленим у Хитној служби. Како сазнајемо од начелника Службе за хитну медицинску помоћ др Милоша Бајића током послеподневне кућне посете, у суботу, 4. новембра, у коју су отишли докторка, медицинска сестра и возач, Кикинђанин који их је позвао на интервенцију због оца, у тренутку док су лекари прегледали пацијента извадио је пиштољ и почео да им прети.

– Како су ми колеге испричале, мушкарац са пиштољем им је претио да ће их убити, након чега ће пуцати у себе. Захваљујући присебности екипе, избегнута је трагедија. Наиме, докторка је мирним путем и смиреним тоном замолила да се пацијент, због ког су дошли на интервенцију, пребаци у Болницу. То је и урађено, а мушкарац који је претио медицинској екипи пиштољем такође је дошао на Пријемно одељење. У међувремену, инцидент смо пријавили полицији која га је сачекала у Болници. Иако се испоставило да је гасни пиштољ у питању лекари то приликом интeрвенције нису знали, али без обзира на то претња је недопустива – прича др Бајић.

Поводом овог инцидента стигло је и саопштење  из  Полицијске управе Кикинда у ком се наводи да су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су П. В.(1975) због постојања сумње да је извршио кривична дела напад на службено лице у вршењу службене дужности и неовлашћено држање опојних дрога. Он се сумњичи да је јуче, у породичном стану у Кикинди, приликом указивања лекарске помоћи његовом оцу, претио здравственим радницима Службе хитне помоћи држећи гасни пиштољ, да би потом оставио пиштољ и помогао медицинској екипи да сместе пацијента у санитетско возило.

Полиција је потом од осумњиченог одузела пиштољ на гас и мању количину биљне материје за коју се сумња да је марихуана и исте послала на вештачење. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

На жалост, ово није први инцидент у ком су се нашли лекари Хитне помоћи.

-Први пут је, колико знам, екипи прећено пиштољем, али  смо малтене  свакодневно суочени са разним непријатностима које су најчешће вербалне природе. Подсетићу и на случај који се догодио пре неколико година у Мокрину, када је на медицинаре пацијент насрнуо ножем. Чињеница је да одлазимо на терене незаштићени – додао је др Бајић.

 

NSZ

На евиденцији кикиндске Филијале Националне службе за запошљавање, која покрива подручје Севернобанатског округа, на крају септембра било је 5.300 незапослених. Од тог броја у  Кикинди је 2.040, у Сенти 902, у Кањижи 815, Новом Кнежевцу 647, Чоки 509 и  у Ади 387 особа без запослења, истакла је директоица кикиндске Филијале Јелена Митровић.

-Број незапослених на територији Округа мањи је за 366 особе с  обзиром на то да је у истом периоду прошле године било 5.666 особа на евиднецији. У Кикинди је број  оних који траже посао, за исти приод 2022., смањен за 130 особа. И даље је на евиденцији највише неквалификованих 3.012 људи односно 56 одсто. Следе особе са завршеним трећим и четвртим степеном средње школе којих је 1.847 – каже Јелена Митровић.

Са седмим степеном стручне спреме је 167 незапослених у северном Банату, док је на евиденцији и 156 високошколаца са шестим степеном. Највише високошолаца који траже запослење су струковни и васпитач предшколске деце, следе економисти и правнци. У читавом округу, од укупног броја незапослених, 2.732 су жене што је 51 проценат.

– На недељном нивоу сумирамо потребе послодоваца тако да тренутно 15 послодаваца у Кикинди тражи раднике. Потражња је разноврсна тако да су потребни радници у трговини, у производњи каблова, ветеринарски техничари, возач, радници на шивењу, у обезбеђењу са лиценцом, конабри, кувари, административни радници, дипломирани инжењери сточарства, дипломирани технолог прераде млека – каже наша саговорница.

У овој години расписано је 13 јавних позива за смањење броја незапослених од стране Републике чији је акценат на теже запошљивим категоријама. Највише уговора склопљено је по програму самозапошљавања тако да су ангажоване 48 особе, 43 незапослена ангажовано је у програму теже запошљивих категорија, а у оквиру јавних радова особа са инвалидитетом финансирано је 35 особа. Када се сумирају сви конкурси 214 особа пронашло је посао путем ових програма. И локална самоуправа издвојила је средства за самозапошљавање и јавне радове преко којих је укупно ангажовано 29 незапослених.

-Уколико има заинтересованих, места има на три конкурса за стицање практичних знања, за субвенцију зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства и за меру приправништва за незапослене са средњим образовањем. Већина јавних конкурса биће отворена до 30. новембра, док је рок за подношење захтева за мере намењене особама са инвалидитетом  31. децембар  – напоменула је Митровићева.

 

analiza pss

У оквиру Програма мера подршке пољопривредној производњи локална самоуправа у сарадњи са Пољопривредном стручном службом финансираће анализу плодности земљишта као једну од најважанијих агрохемијских мера.

-Уговором вредним 300.000 динара предвиђена је анализа 100 узорака плодности земљишта за регистрована пољопривредна газдинства. Рок до ког морамо завршити посао је 29. децембар, а у име своје службе и наших корисника захваљујем се Граду који је и ове године помогао бесплатне анализе. У Војводини се скоро две деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредницима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе и наши произвођачи је користе како би унапредили и побољшали принос на својим њивама – истакао је директор Пољопривредне стручне службе Младен Ђуран.

Препорука стручњака је да агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. С обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи, а нарочито минералног ђубрива анализа има вишеструки значај.

– Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете – напомиње наш саговорник.

Анализом се испитује пеха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената форсфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Земљиште на нашој територији углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

 

 

11 kiki JELENA MICEVIC KARANOVIC FOTO VISOKA SKOLA KIKINDA (1)

Високa школa струковних студија за образовање васпитача  установила је  Плакету  која ће носити име прерано преминуле, многим студентима омиљене, професорице ове школе, др Јелене Мићевић Карановић. Иницијативу је покренуо бивши студент Немања Савић, а одлуку је донело Наставно-стручно веће ове високошколске установе.

 

-Плакета ће бити додељивана сваке године 4. априла, на Дан школе, а лауреат ће бити најбољи студент генерације на мастер струковним студијама јер је професорица Јелена била координаторка наставе на мастер студијама. Наша школа обележава седам деценија постојања и читава година је у знаку значајног јубилеја. И ово ће бити прилика да се присетимо драге професорице Јелене која је оставила изузетан траг у нашој школи – истакла је директорица школе Ангелa Месарош Живков.

Подсетимо др Јелена Мићевић Карановић  преминула је прошле године у 52. Години. Била је професор за психолошку групу предмета и члан Савета школе. Њен стручно-научни рад остао је упамћен. Ауторка је и рецензент многих универзитетских уџбеника.