najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Usled zamene dela vrelovoda, u ulici Vojvode Putnika, kod kućnog broja 3, zgrade Mikinice, danas, 25.januara, od 10 sati, bez grejanja će ostati sledeći korisnici: OŠ „Feješ Klara“,
Ekonomsko – trgovinska škola, Gimnazija “Dušan Vasiljev”, TC Pijace, kao i stanovnici ulice Vojvode Putnika, od broja 21 do 23, kao i ulice Vojvode Putnika, broj 1 odnosno zgrada Mikinice.
Zavšetak radova i normalizacija grejanja se očekuje u večernjim satima.
U Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu u toku je zamena podova u hodnicima objekta, kao i uređenje ulaza u samu zgradu. Kako saznajemo od direktora Aleksandra Aćimova sredstva za radove obezbeđena su u gradskom budžetu.
-Podovi u hodnicima nisu nikada menjani, postavljeni su prilikom izgradnje škole i bili su u izuzetno lošem stanju. Pločice su stare i dobar deo je bio oštećen. Radovima ćemo umnogome poboljšati bezbednost učenika jer se postavljaju neklizajuće pločice koje su znatno bolje od postojećih koji su bile klizave naročito ukoliko pada kiša ili sneg – rekao je Aćimov.
Novac, 3,1 milion dinara, je obezbeđen na kontu investicionog održava zgrade. Sredstva su dovoljna za zamenu pločica u svim hodnicima u školi.
-U školu je u proteklim godinama dosta ulagano, ali kako želimo da učenicima i zaposlenima obezbedimo što bolje i modernije uslove za rad pripremili smo dokumentaciju neophodnu za projekat energetske efikasnosti. Konkurisaćemo kod nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za sredstva za projekat, nakon čega se nadam da će nam biti odobren i novac za sanaciju fasade na samoj školskoj zgradi i na sali za fizičko vaspitanje. Kada ove radove završimo škola će dobiti potpuno novi izgled i spolja i iznutra – otkrio je naš sagovornik.
Školu „Milivoj Omoraca“ pohađa 122 učenika što je više u odnosu na prošlu kada ih je bilo 113 i pretprošlu godinu kada je bilo 109 đaka. Aćimov napominje da je za veći broj učenika zaslužan i konkurs Ministarstva za brigu o selu koji dodeljuje sredstva za kupovinu kuća mladima.
Lokalna samouprava donela je Odluku o raspisivanju javnog oglasa za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Drugi krug licitacija biće organizovana elektronski i to preko veb – aplikacije https://gp.upz.minpolj.gov.rs/InzemBid na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište.
-Rok za prijavljivanje i podnošenje dokumentacije je 29. januar do 15 sati. Otvaranje ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta zakazano je za 2. februar u 12 časova. Zemljište se izdaje po pravilima drugog kruga i mogu da konkurišu sva pravna i fizička lica čije registrovano poljoprivredno gazdinstvo je u aktivnom statusu najmanje tri godine – istakao je član Gradskog veća Ljuban Sredić.
Za drugi krug preostalo je 1.552 hektara i najveće površine nalaze se u katastarskim opštinama Iđoš 730, Mokrin 330 i Sajan 250 hektara. U preostalim katastarskim opštinama puno je manje zemljišta na licitaciji.
-U drugom krugu preostanu njive lošijih klasa, a podsetiću da se i ranijih godina zemljište izdavalo na 10 i 15 godina, kao što je slučaj sa ovom licitacijom, tako da je najbolja državna zemlja već zakupljena. Početna cena određena je na osnovu prethodne licitacije i prosečnih postignutih cena. Tako smo došli da do toga da se oranice prve klase, vinogradi i voćnjaci izdaju po početnoj ceni od 65.900 dinara, dok je za najlošiju osmu klasu cena 20.400 dinara. Najkvalitetnije livade su 17.178, najlošije su 11.800 dinara, dok je za najbolje pašnjake, trstike i livade potrebno izdvojiti 8.200, a za najlošije 5.160 dinara – dodao je naš sagovornik.
U ovom krugu licitacije preostanu njive četvrte, pete i šeste klase i parcele su manje površine. Najviše konkurišu stočari za ispašu stoke i za pripremu sena za jesenji i zimski period. U prvom krugu licitacije izdato je svega 134 hektara, tako da svake godine ostane između 1.000 i 1.500 hektara neizdatog poljoprivrednog zemljišta. U svojini grada je oko 12.000 hektara državne zemlje i većina je izdata u višegodišnji zakup. Godišnje se od izdavanja u budžet slije oko 80 miliona dinara.
Zbog havarije na Gradskom trgu kod zgrade SDK, danas, sreda od 12 časova bez grejanje će ostati korisnici u ulici Generala Drapšina od broja 2 do 20 ,Trg srpskih dobrovoljaca od Pošte do zgrade SDK i od SDK do Zemljoradničke zadruge, Kulturni centar Kikinda, zgrada NIS-a, OŠ “Feješ Klara”, Ekonomsko-trgovinska škola, Gimnazija “Dušan Vasiljev”, TC Pijace, Vojvode Putnika od broja 21 do broja 23, Vojvode Putnika 1 odnosno zgrada Mikinice.
Završetak radova i normalizacija grejanja se očekuje u večernjim satima.
Znatna su izdvajanja za socijalnu zaštitu i populacionu politiku u gradskom budžetu. Jedna od prvih mera koja će biti raspisana u ovoj godini je pomoć parovima u procesu vantelesne oplodnje koja se pokazala potrebnom, istakao je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.
-Za ovu namenu biće izdvojeno dva miliona dinara i na godišnjem nivou, u proseku, sredstva iskoristi 22 do 25 parova. Po paru se izdvaja prosečna neto zarada u Srbiji, koja je je oko 85.000 dinara, na dan isplate sredstava. Pravo na novac imaju oni koji su već u procesu vantelesne oplodnje. Ovo je način da pomognemo parovima da se ostvare kao roditelji jer je fokus naše politike na porodici i deci – rekao je Bogdan.
Parovi koji žele da konkurišu za sredstva mogu da počnu sa prikupljanjem potrebne dokumentacije koja se nije menjala u odnosu na ranije godine. Pošto se prikupi dovoljan broj prijava komisija će odlučivati o zahtevima, nakon čega se novac vrlo brzo isplaćuje.
-I ove godine sugrađani mogu da očekuju podršku od lokalne samouprave. Nastavićemo sa izdvajanjima za prevoz srednjoškolaca sa sela, vrhunskih sportista, slepih i slabovidih, regresiranim prevozom za studente i penzionere, a pravo na dve autobuske karte imaju i učesnici ratova devedesetih, dok je šest opredeljeno za ratne vojne invalide. Isplaćivaće se i roditeljski dodatak za prvo i drugo dete i pomoć nezaposlenim porodiljama. Za treće dete imamo članstvo u Pokretu „3+“. Tu je i bebi klub u okviru kog delimo pakete za sve novorođene sugrađane – naveo je naš sagovornik i najavio da će krajem meseca biti podela prvih bebi paketa u ovoj godini.
Ne mala sredstva izdvajaju se i za stipendiranje studenata, pa će i ove godine sa punom stipendijom biti podržani studenti sa višim, a sa manjim iznosom oni koji imaju nešto niži prosek.
-Naš cilj je da nam se mladi posle studija vrate i stoga želimo svima da pružimo finansijsku podršku, ali i da im poručimo da mislimo na njih i da računamo da će pomoći da se Kikinda razvija – rekao je Bogdan.
Pored energetskih vaučera za grejanje i struju, grad će obezbediti i vaučere za vodu za socijalno ugrožene osobe. Za novu meru moći će da konkurišu korisnici socijalne pomoći i porodice i pojedinci bez primanja i moći će da se odluče da li žele da im se plati dug ili da im se pomogne u plaćanju računa.
-Za energetske vaučere izdvojili smo 10, a za vaučere za vodu, koja je nova mera, četiri miliona dinara. Sa energetskim vaučerima prošle godine pomogli smo oko 900 sugrađana, a pravilnik se neće menjati tako da obuhvatamo i one sa dugovanjima. Konkurs za vaučere trebalo bi bude otvoren nakon podele ogreva za sve koji su stekli pravo. I ove godine veliki broj porodica dobio je po kubik drva čija je podela pri kraju – kazao je Mladen Bogdan.
Novina je i Savetovalište za porodicu, brak i pružanje usluga savetovanja i edukacije ranjivim grupama.
-Pod ranjive grupe spadaju Romi, žrtve nasilja, deca koja izlaze iz hraniteljskih porodica. Podršku za ovaj projekat dobili smo od Pokrajine koja je izdvojila 850 hiljada dinara i Savetovalište bi trebalo da počne sa radom na proleće. Pomoć će pružati stručnjaci sa licencama u prostoru Centra za stručno usavršavanje – precizirao je Mladen Bogdan.
Zaposleni u JP „Toplana“ otklanjaju havariju na vrelovodu u ulici Vojvode Putnika broj 3 odnosno kod zgrade Mikinice. To je razlog što će deo od ugla ulica Vojvode Putnika i Dimitrije Tucovića pa do ulaza u Gimnaziju „ Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinsku školu iz ulice Vojvode Putnika od 23. do 30. januara biti zatvoren za saobraćaj. Pre sedam dana na ovom delu vrelovoda uočen je gubitak, saznajemo od v.d. direktora „Toplane“ Dušana Marjanovića.
-Ispostavilo se da je toplovod oštećen u samom putu, tako da smo morali da zatvorimo ovaj deo ulice kako bi otklonili nastali kvar. Ovom prilikom zameniće se cevi koje su ispod kolovoza, a korisnici ovog dela grada bez grejanja će, kako sada stvari stoji, biti samo u četvrtak. Iskoristićemo priliku da zamenimo obe cevi koje se nalaze na ovom delu toplovoda jer je mesto gde se nalaze specifično – istakao je naš sagovornik.
Ovo je prva havarija na magistralnoj mreži koja se desila od početka grejne sezone, tako da su ulaganja u prethodnom godinama dala rezultate.
-Cilj je da se nastavi sa ulaganjima po završetku grejne sezone. Upravo zamena dela toplovoda u ulici Vojvode Putnika je u planu jer su to cevi stare više od dve decenije. Rekonstrukcija trase je planirana je tokom građevinske sezone – naveo je Dušan Marjanović.
Dok su bili konstantni minusi stanovi su se duže grejali, ranije se počinjalo sa grejanjem, a kasnije završavalo. Ukoliko opet dođe do konstantnog minusa grejni dan će se ponovo produžiti.
Radnici JP“ Kikinda“ 24, 25. i 26. januara obavljaće hiper-hlorisanje vodovodne mreže radi pripreme mreže za puštanje fabrike vode u rad. Po rejonima ispiranje će se obaviti 24. januara prvi i drugi rejon, 25. centar grada i 26. januara treći i četvrti rejon.
Građani, ukoliko osete pojačan miris hlora ili primete zamućenje vode na točećim mestima u svom domaćinstvu, potrebno je da ispuste određenu količinu vode pre upotrebe kako bi se ispirala kućna instalacija.
Ekipe JP „Kikinda“ će se potruditi da radove obave u što kraćem roku. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/8844888.
Zbog velikog interesovanja privrednika i približavanja datuma podnošenja prvog izveštaja, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz podršku švajcarskog Programa za jačanje kapaciteta za trgovinske politike Regionalna privredna komora vila je domaćin savetovanja na temu „Priprema industrije u vezi sa primenom Uredbe o prekograničnom prilagođavanju cene ugljenika: CBAM za aluminijum, gvožđe/čelik – Kako pripremiti izveštaj i koje su obaveze?’’
-Evropska komisija je u maju ove godine usvojila CBAM uredbu, Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, koja se odnosi na određenu robu iz sledećih industrija: gvožđe odnosno čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Prelazni period za primenu započeo je 1. oktobra prošle i traje do 31. decembra 2025. godine, a puna primena se očekuje od 1. januara 2026. Prelaskom na nove tehnologije učiniće se sve da se dekarbonizuje ekonomija i da se znatno smanji potrošnja energije koja je u našoj zemlji četiri puta veća, po jedinici proizvoda, u odnosu na zemlje Evrope. Sada će se strogo pratiti emisija ugljen dioksida i firme će dobiti kvote koliko karbonata mogu da ispuste u vazduh – rekao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.
Tibor Horvat, direktor RPK rekao je da su privredna društva iz Evropske unije dobile kvote o tome koliko mogu da zagađuju okolinu i koliko energenata mogu da koriste u svojoj proizvodnji i sve firme koji su dobavljači ili proizvođači delova za takva društva moraju redovno da izveštavaju svoje partnere o emisiji štetnih gasova.
-Izveštaji će se podnositi kvartalno i vrlo je važno da pokazuju stvarno stanje i da budu kompletni, tako da ne čudi zainteresovanost privrednih društava za ovu temu. Našim privrednicima želja je da budu konkurentni, a to će uspeti samo ukoliko se povinuju ovoj uredbi i postupaju u skladu sa propisima. Prvi izveštaj podnosi se do kraja ovog meseca i ono što vidimo je da je deo kikindskih firmi spreman da pređe na zelenu tranziciju. Sve ovo uticaće da se firme sve više odlučuju na korišćenje alternativnih odnosno obnovljivih izvora energije – napomenuo je Tibor Horvat.
Zelena tranzicija dovešće do poskupljenja proizvodnje, naveo je Mitrović i dodao da će svako privredno društvo morati da ima dodatne analize, merenja, zaposlene koji će da prate emisiju štetnih gasova. U suprotnom može da dođe do otkaza kupovine od strane firme iz Evropske unije jer će se pronaći povoljniji uslovi.
Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Zimski Krstvovdan, praznik uoči Bogojavljenja, slavi se kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Po predanju, 18. januara ukrštaju se vetrovi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
Često se čuje izreka – “ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Po narodnom predskazivanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Ko bude napolju i to vidi, uz molitvu, treba da izgovori jednu želju.
U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja završena je prva faza radova budućeg Trening centar odnosno učionica budućnosti. Zgrada je projektovana na 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU, rekao je direktor Dejan Karanović.
-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih – istakao je Karanović.
Sredstva, 10 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posao će biti podeljen u dve faze i konkurisalo se za preostale radove .
-U prvoj fazi urađeni su grubi radovi: temelj, zidanje, ploča. Preostalo je da se uradi druga ploča i krov sa kojim će građevinski radovi biti završeni. Nakon toga potrebno je ugraditi instalacije i obaviti unutrašnje molersko – farbarske i ostale radove. Zgrada će imati prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika – dodao je naš sagovornik.
Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaće se na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.
