јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

375520201_2218298965028216_2533322298435153067_n

Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, у Перлезу jе организoвана манифестација „Дани породице у Србији“. И ове године Кикинда је представила успешну  проналитетну политику  и мере које се спровoде у оквиру социјалне заштите.

Министар Вучевић, обраћајући се окупљенима, подсетио је на речи владике Николаја Велимировића који је говорио да онај ко је родитељ, ко има децу, благословен је и славан – благословен и славан и пред Богом и пред анђелима и пред народом.

-Верујемо да људи који воле своје породице, који воле своје родитеље, који воле своју децу и туђу децу, само ти људи могу да разумеју, воле и поштују друге људе. Да људи који не воле своју породицу или не воле свој град и своју државу не могу да воле ни друге градове, ни друге државе, ни друге народе – саопштио је Вучевић.

Министарка за бригу о деци Дарија Кисић нa манифестацији, којој су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, Младен Богдан, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа, истакла је да је све што се ради и гради због највећег човековог блага – деце.

-Србија је велика породица и земља је одважних, јаких и храбрих људи. Влада Србије одлучна је у намери да учинимо све да нас буде још више. На иницијативу председника Александра Вучића започели смо читав низ мера и програма како би било што више дечијих осмеха. На том путу одлучно корачамо и  већ видимо прве резултате. На нама је да подржимо младе људе да заснују своје породице јер је то најлепше и највише што могу у животу да постигну – казала је Дарија Кисић.

Манифестација негује праве вредности и култ породице.

-Наш Град са више од 200 милиона динара подржава низ мера социјалне политике. Од те суме 54 милиона динара опредељено је за програм подршке деци и породици са децом. Кикинда је препозната као град породице, а то нам је и потврђено прошле године на овој манифестацији када смо били међу прве три локалне самоуправе, у конкуренцији од 40, које су препознате као заједница којој је брига о породици приоритет. За све нас то је подстрек да будемо још бољи – рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

У оквиру помоћи, између осталог,  издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу,  за акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената. Кикинда је и део покрета „3+“.

У оквиру манифестације представљени су потенцијали Града, као и предстојећа манифестација „Дани лудаје“.

375237638_332303982525561_2964163531170843057_n

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ вечерас је било домаћин 7. Међународном сусрету хорова. Кикиндској публици представило се седам хорова из Новог Кнежевца, Нове Црње, Руског Села, Сајана, два кикиндска хора културно-уметничких друштава „Еђшег“ и „Сунчана јесен“, као и хор из Мађарске. Јудит Дукаи из града Шолтваркерта из Мађарске истиче да им је увек драго када дођу у Кикинду.

-Са члановима „Еђшега“ негујемо вишедеценијску сарадњу. Од самог почетка део смо сусрета хорова. Имамо цитрашки оркестар који броји више од 30 чланова, а у Кикинду је дошло њих девет. Хор „Еђшега“ сваке године у августу  узвраћа нам посету када организујемо Фестивал цитри – напоменула је Јудит Дакаи.

Манифестација је, као Сусрет банатских хорова, заживела пре девет година међутим када су се фестивалу прикључили гости из Мађарске прерастао је у Међународни фестивал хорова, појаснила је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.

-Циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде. Ово је прилика да се упознамо са традицијом средина које нас окружују – истакла је Рамона Тот.

Међународни сусрет хорова подржала је Фондација „Бетлен Габор“ која је обезбедила и новац, 350.000 динара, за адаптацију хола друштва.

-Дуго година желимо да хол, кроз који се улази на сцену, преуредимо у салу успомена и сећања. Сада то можемо и да остваримо. Радови се почели и биће завршени до краја године, а у холу ће се налазити предмети, фотографије, новински чланици који ће представљати историјат нашег друштва – казала је Рамона Тот.

У „Еђшегу“ већ наредног месеца припремају ново окупљање када ће на сцени наступити „Младе звезде“. У новембру је позоришни фестивал „Сцена кратких прича“ када ће прилику да се представе добити млади глумци са кратким представама.

 

375762687_1312965419318145_5023280054696784214_n

„Мамут фест“ и ове године, 17. пут, окупио је у дворишту Курије и Народном музеју велики број малишана, али и гостију како би заједнички био прослављен рођендан мамутице Кике. Као носећа изложба овогодишње манифестације, у Галерији „Нова“ отворена је изложба „Лета без интернета“ Музеја науке и технике из Београда, a читав дан био је у знаку популарне Кике.

– Изложба је изазвала велико интересовање и биће доступна до 9. новембра. Намењена је деци и интерактивна је, али колико видимо једнакко је интересантна свим генерацијама. Садржи флипер, игру школице, кликере и подсећа на време које смо проводили пре доласка интернета. У оквиру Базара музеја и идеја угостили смо музеје из наше земље. То је показетељ да наше колеге из других музеја подржавају овај фестивал и препознају га као добар музејски садржај. Са друге стране значјано је што нам се на манифестацији придружи велики број деце и њихових родитеља који се лепо проводе у Музеју – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

„Мамут фест“ има вишеструки значај за Град, јер је мамутица један од заштитних знакова и велика промотерка Кикинде, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је присуствовала овом догађају.

– Славимо рођендан најстарије Кикинђанке Кике и ово је прилика да деца и родитељи квалитетно проведу време и сазнају више о једном од брендова наше средине. Сваке године посетиоце очекује богат и добро осмишљен програм уз тематске радионице. Ово је уједно и најлакши начин да деца кроз игру стичу нова знања – рекла је Валентина Мицковски.

У току је радионица Стреличарског клуба „Аполо“, након чега следи „Концерт за бебе“. Луткарска представа студија „Театрило“  почиње у 18 часова реализује у сарадњи са нашим суграђанином  Владимиром Анушићем. Реч је о човеку који је препознатљив по својој методологији како деца у најранијем узрасту могу да науче да пливају. Рођендански дан завршава се плесном радионицом студија „Џеси“ за децу.

 

 

 

376349517_301654315785061_3354587417895239608_n

Изложба „Графике и теракоте“ Милана Блануше отворена је у Галерији „Тера“. Уметник годинама ствара у Атељеу „Тера“ и како истиче осетио је потребу, али и обавезу да изложи своје радове у Кикинди. Посетиоци имају прилику да виде скулптуре стандардног формата и новије графике у чијем је фокусу појединац.

-Људска фигура је мој мотив, сиви човек. Највише радим графике и сликам, а скулптуре од теракоте стварам током лета у „Тери“. Сматрам да је атеље недовољно искоришћен, да би вајари чешће требало да долазе. Услови за рад су фантастични – рекао је Блануша.

Тијана Тошевски, историчарка уметности приликом отварања изложбе позвала је суграђане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена до 28. септембра.

-Милан Блануша 2013. године био је учесник Интернационалног симпозијума у теракоти и вишегодишњи је сарадник нашег Центра за ликовну и примењену уметност. Његови радови део су сталне поставке у Музеју „Тера“. Изложба је наставак онога што уметник годинама ствара, а указује на проблем савременог човека у друштву окренутом материјалним вредностима – напоменула је Тијана Тошевски.

Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.

honing-2-480x323

Одлука о износу минималне цене раде за следећу годину биће донета на седници Владе Србије 14. септембра, а предлог Владе јесте да се минималац повећа за 17,8 одсто и да износи 47.154 динара, односно 401 евро, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

Министар је након седнице Социјално-економског савета Србије  рекао да ће цена радног сата од 1. јанаура бити повећана са 230 на 271 динар и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са садашњих 21.712, на 25.000 динара.

-Са тим повећањем ће се зараде растеретити и имаћемо рекордно ниско оптерећења на зараде. Оно је рецимо 2018. године било 64 одсто, а са растерећењем од 1. јануара биће мање од 60 одсто и износити 59,9 одсто. То ће мотивисати послодавце да запошљавају нове раднике и да оне из тзв. сиве зоне пребаце у белу зону –  рекао је Мали.

376393427_820096249600270_6497440912411116190_n

Прослава рођендана мамутице Кике почела је данас, а предшколци из кикиндскох вртића и основци најлепше жеље пожелели су јој цртањем рођенданских честитки. Близу 200 предшколаца из вртића украсило је простор око најстарије становнице Кикинде, а њима су се придружили и њихови старији другари који тек уче да читају, пишу и рачунају, а неки су већ савладали добар део школског градива.

Анђела Малиновић ученица је четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“.

-Кики за рођендан нацртала сам торту, и то воћну, јер свако треба да има торту за свој рођендан. Пожела сам јој срећан рођендан. Кика је била мамутица која је живела јако, јако давно – рекла нам је Анђела.

И њен другар Филип Стојановић такође се потрудио да изради лепу честитку.

-Нацртао сам лудаје и торту. Лудаје су на цртежу зато што имамо „Дане лудаје“, а сигуран сам и да је Кика волела да једе бундеве – истакао је Филип.

Ученица ОШ „Свети Сава“ Емилија Бањац додаје да воли „Мамут фест“ који је посвећен Кики.

-Кика је пронађена пре 27 година. Ископана је и сада сви можемо да видимо како су мамути изгледали док су живели на Земљи. Рођенданску торту коју сам нацртала укарсила сам балонима – казала је Емилија.

Централни дан рођенданског славља је сутра када ће у оквиру „Мамут феста“ од 11 до 19 сати бити низ активности за децу.Овом приликом биће отворена изложба Музеја науке и технике из Београда „Лета пре нета“. У оквиру Базара музеја и идеја гостоваће музеји из Шида, Лесковца, Новог Сада, Београда. У рођенданским радионицама учествоваће стреличарски клуб „Аполо“,  биће приређен „Концерт за бебе“ , а за сву децу препорука је едукативна луткарска представа „Пливајте са нама“  дечијег позоришта „Театрило“. Рођендански дан завршава се плесном радионицом за децу.

 

375236506_685757913071805_2888190418781569757_n

Промоција 38. „Дана лудаја“ организована је данас у Београду. Кнез Михајловом улицом прошетала jе наранџаста поворка позивајући становнике главног града да буду гости Кикинде од 14. до 17. септембра. Са предшколцима из вртића „Наша радост“ био је председник Скупштине града Младен Богдан, а промоцији је присуствовао и водитељ, наш суграђанин, Иван Голушин.

 

Уз богат и разноврстан програм, као и наду да ће се оборити рекорди у дугим и тешким лудајама, Богдан је истакао да је манифестација прилика да се угосте пријатељи и партнери града.

-Имаћемо госте из читаве земље, али и братских градова из региона и других земаља. Ово је прилика да продубимо постојеће и оставримо нове сарадње. Први пут ћемо угостити представнике пољског града Јаслаг, као и једне локалне самоуправе из Румуније – казао је Богдан.

Током четвородневне манифестације Кикинда, као град добрих људи, угости велики број посетилаца. Сви су добродошли, а богат садржај, леп град и гостопримљивост биће позовница да се посетиоци поново врате у наш град, истакао је Младен Богдан на промоцији у Туристичкој организацији Србије.

-Све који су ранијих година били део наше манифестације позивам да дођу опет, а оне који никада нису били позивам да се увере да смо град добрих људи, породице, деце, град у којем ће видети џиновске лудаје. Иако немамо планину, реку или море, имамо шта да понудимо, а то препознају туристи који све више долазе, с обзиром на то да се сваке године број посетилаца у Кикинди повећава за око 15 одсто, што је изнад републичког простора – напоменуо је Богдан.

 

 

375206238_757862966106266_3422859606540459294_n

Актуелни јавни позиви у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва, са посебним акцентом на женско предузетништво, представљени су заинтересованима у Регионалној привредној комори. Организатори су Опште удружење предузетника и РЦР „Банат“, а окупљени су могли чути да је за ове намене опредељено 600 милиона динара. Презентацији је присуствовала и Анамариа Варга која је однедавно запловила у предузетничке воде. Након 27 година рада као медицинска сестра у Хитној служби решила је да се бави грумингом односно шишањем и сређивањем паса.

-И сама сам власница малог шицуа и волим псе те отуда и идеја за ову врсту посла. Након завршене обуке добила сам понуду да радим у општинама Ада, Мол и Сента где је упражњен салон који је постојао. Салон „Аникин грумерај“ ових дана почеће са радом, а мени као почетнику свака помоћ је више него добродошла. Уложила сам своју уштеђевину у покретање посла, а оно за шта желим да конкуришем су алати и потрошни материјал који су поприлично скупи. Примера ради, за само једно оштрење маказа неопходно је 1.500 динара и одлазак у Нови Сад, јер нигде ближе нема квалитетног оштрење маказа – сазнајемо од Анамарие Варге.

Милица Нешковић пре неколико месеци вратила се у Кикинду и отворила је мушки фризерски салон. У старту је на конкурсу Покрајине добила средства за отварање сопственог бизниса што јој знатно олакшало сам почетак рада.

-За куповину опреме средства су увек неопходна. Новац који се додељује је бесповратан и мени као некоме ко још увек разрађује посао пуно значи јер не морам да се задужујем у банкама – истакла је Милица Нешковић.

Пројект менаџер РЦР „Банат“ Дејан Ненадовић  напоменуо је да се „Дан отворених врата за предузетнице“ организује у сарадњи са Министарством  привреде и Развојне агенције Србије. Циљ је да се власнице фирми и будуће предузетнице упознају са подршкама које су им на располагању.

-Представили смо конкурсе Фонда за развој женског предузетнишва у оквиру ког могу да конкуришу предузетнице у минималном износу од 400.000 до максималних шест милиона динара. Уколико фирма има више од пет запослених тада им је на располагању сума до 12 милиона динара. Суфинасирање, у зависности од развијености локалне самоуправе, је до 50 одсто, а остатак се кредитира из Фонда за развој. Новац може да се користи за улагања у опрему, простор, оперативне трошкове. Са територије града доста је предузетника који су користли или још увек користе средства намењена развоју и најчешће се искористе за куповину опреме – појаснио је Ненадовић.

 

Конкурс за развој женског предузетништва отворен је први пут ове године. Влада Србије је 2023. прогласила годином женског предузетништва.

 

-Расписана су три конкурса: за развојне пројекте, за женско предузетништво и за почетнике и младе до 35 године. Од 20 до 40 одсто средстава од укупне инвестиције су бесповратна и услови су врло повољни. Упутили смо окупљене која документација им је неопходна како би конкурисали, а већину они већ поседују. Потребан је и бизнис план у чијој изради ћемо им помоћи. За седам дана сви неопходни папири могу бити прикупљени. Рок за конкурисање је до краја године односно до утрошка средстава – прецизирао је мр економиских наука Станислав Завишин, сарадник Општег удружења предузетника.

Програм менторинга

Представљена је и такозвана нефинансијска подршка, програм менторинга. Развојна агенција Србије у сарадњи са јапанском Агенцијом за међународну сарадњу неколико година уназад објављује овај конкурс, а клијенти имају подршку када је реч о анализи пословања и његовом унапређењу. Овај конкурс намењен је свима и требало би да буде расписан до краја месеца.

perlez (15)-w1024

Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, предстојећег викенда у Перлезу се организује манифестација „Дани породице у Србији“. И ове године Кикинда ће представити проналитетну политику , а да су мере које се спровoде међу најбољимa у држави говори и освојено треће место на прошлогодишњој манифестацији.

 

За бригу о породици, социјалну и дечју заштиту, али и пронаталитетну политику годишње се из градског буџета издвајају значјана средства. У оквиру помоћи, између осталог,  издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу, акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор. Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената.

У оквиру празника породице, породичних вредности, родитељства, деце, дечије среће и осмеха Кикинђани ће окупљенима приказати лепоте и потенцијале нашег града.

Medical-Derm-SKIN-CANCER-SCREENING

У сарадњи са Домом здравља  и Градском управом, Удружење дерматовенеролога Србије ће у суботу, 9. септембра, обавити бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у три сеоске амбуланте. Грађане ће  прегледати  професор  др Даница Тиодоровић, доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.

У амбуланти у Мокрину прегледи су од  10 до 12 часова, у амбуланти у Банатском Великом Селу  од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова.

 

Прегледи ће се обавити без обзира на то да ли грађани имају здравствену књижицу код себе или не. У амбуланте могу доћи доћи сви, без обзира на место становања.

Don`t copy text!