Aleksandra Djuran

med zeravica

Газдинство Жеравица из Башаида које је учествовало на Етно сајму хране и пића у оквиру штанда Града награђено је посебним признањем у категорији меда и производа од меда. Сунцокретов мед који производи Радован Жеравица одлично је оцењен, а награда је још значајнија када се узме у обзир да се на сајму у Београду представило више од 300 произвођача традиционалних прехрамбених производа. Сајам је имао међународни карактер, са учесницима из Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Грчке. Циљ манифестације остао је непромењен током година, а то је  утемељење робне марке етно производа.

Радован је пчеларством почео да се бави пре седам година на наговор пријатеља из Новог Бечеја.

-Данас имам 70 кошница, а почео сам са четири. Производим мед од уљане репице и он први дође. Након тога следи багремова, па сунцокретова паша. Осим чистог меда купцима нудимо мед са бундевиним семеном, са копривом, са циметом, сувим орашастим плодовима, са сушеним плодовима, поленом, прополис у меду – казао је Жеравица.

Како би на најбољи начин искористили благодети које пчеле пружају Радованова ћерка Сања Ћирић Жеравица постала је сертификовани апитерапеут. То је особа која је специјализована за лечење употребом пчелињих производа. Оформили су апикомору са инхалацијама где је могуће инхалирати се ваздухом из пчелињих кошница. За инхалацију се користе полен, мед, матична млеч, прополис. Ваздух из кошнице удише се кроз инхалатор и тако се решавају тегоба. Апикомора изграђена је од природних материјала и ради када су и пчеле активне. Сања производи и мелеме и креме од пчелињег воска у који се додају биљна уља.

 

moja prva plata 1

На програм Националне службе за запошљавање „Моја прва плата“, чији је циљ подстицање запошљавања младих и подршка привреди да дође до недостајућег кадра, на територији Севернобанатског управног округа пријавио се 131 послодавац са 317 радних места. Међу њима је 18 послодаваца из јавног сектора са 45 радних места, док је 113 фирми из приватног сектора са 272 радна места, сазнајемо од Иване Фелбаб, начелнице Одељења за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе за запошљавање.

-Послодавци из приватног сектора највише траже раднике са средњом школом и то у областима администрације, трговине и машинства. У јавном сектору највећа је потражња за медицинском струком. Када је реч о особама које имају високу стручну спрему послодавци траже дипломиране економисте и технологе – истакла је Фелбабова.

Програм је намењен друштвено одговорним послодавцима који су спремни да дају шансу младим људима да стекну своја прва радна искуства, оспособљавајући их за самосталан рад на конкретним пословима, а према унапред утврђеном плану оспособљавања. Млади до 30 година имали су могућност да се на оглашене позиције пријаве до 6. децембра.

-Пријавило се 96 кандидата и то највише за административне послове и област трговине. Услов је био да се налазе на евиденцији, да имају најмање средњу стручну спрему, да су до 30 година, да немају радног искуства или да је оно краће од шест месеци, да нису раније користили средства из програма „Моја прва плата“, као и да нису у претходних шест месеци били у радном односу код послодавца код ког конкуришу – подсетила је наша саговорница.

У току је избор кандидата који траје до 22. децембра. Најкасније до 29. децембра на порталу „Моја прва плата“ биће објављене коначне листе послодаваца са бројем изабраних кандидата.

-Након што изађе коначна листа закључење тројног уговора између Националне службе, послодавца и одабраног кандидата биће организовано од 1. до 19. јануара наредне године – појаснила је Ивана Фелбаб.

Програм „Моја прва плата“ подразумева оспособљавање незапосленог за самосталан рад ради стицања вештина, знања и компетенција. Програм се реализује без обавезе заснивања радног односа. По истеку оспособљавања за рад послодавци одлучују да ли ће засновати радни однос са кандидатима.

Плата и доприноси девет месеци

Програм „Моја прва плата“ финансира се девет месеци. Средњошколци добијају 28.000 динара, а они са високим образовањем имају зараду од 34.000 динара. Свима се уплаћује допринос у случају повреде на раду и професионалне болести. Новац им исплаћује Национална служба за запошљавање, а послодавци могу младима да исплате и додатна средства која не могу да буду већа од износа који исплаћује НСЗ.

 

 

393088683_1084435825892500_1258077775890304963_n

У Галерији „Тера“ отворена је изложба на којој су изложена дела апстракције из фундуса сликарске колоније удружења грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца. Изложена дела настала су у поменутом удружењу грађана, а слике  је одабрала кустоскиња Верица Немет.

-На моје велико задовољство кустоскиња је одабрала фантастичне радове јер су сва ова дела била на изложбама у Букурешту и Темишвару. Изложена су дела Јордана Гелевског из Македоније и Милене Крстин из Новог Милошева која је започела да слика апстракцију након заједничког договора и њена уметност излагана је у иностранству и у галеријама нашој земљи. Миливоје Штуловић, академски сликар из Крагујевца кикиндској публици представља се са четири слике, а могу се видети и дела мастер академског сликара Аните Бунчић, као и Аните Гавриловић чије слике су будућност сликарства – истакао је председник удружења „Крила анђела“ Милан Рељић.

Како је додао наш саговорник изложба апстракције у њему је изазвала пуно емоција. Ово је први пут да је дошло до сарадње између „Тере“ и „Крила анђела“, а све у интересу града, напоменуо је Рељић.

-Наше удружење наредне године обележиће деценију постојања и рада и ми инсистирамо на томе да сви ми који се бавимо културом заједно радимо у интересу Града – прецизирао је Рељић.

Отварање изложбе обогатили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, а Милан Рељић поклонио је слику Данијелу Перишићу из уметничког студија „Сомбор“, са којим је пре две године потписао Повељу о братимљењу.

Удружење грађана „Крила анђела“ негује идеју да ликовна уметност треба да буде доступна свим слојевима друштва. Од када је основано организује ликовна саборовања на којима окупља оне који су тек почели да стварају, као и познате сликаре из наше земље, Црне Горе, Румуније, Мађарске, Хрватске , Босне и Херцеговине, Македоније и Русије. Током деветогодишњег рада реализовано је и 30 изложби, а удружење је успело да се позиционира као једно од значајнијих културних центара у нашој средини.

granicna policija

Конкурс за основну полицијску обуку расписан је јуче, 14. и траје до 29. децембра. Расписало га је Министарство унутрашњих послова, у зависности од потреба појединих подручних полицијских управа и осталих организационих јединица, на основу одлуке Владе о броју приправника које МУП може да прими у току једне године.

За Полицијску управу у Кикинди има места за четири  полазника за радно место полицајца, три за радно место саобраћајног полицајца и чак 46 полазника за радно место граничног полицајца.

Право учешћа на конкурсу имају особе које су држављани Републике Србије са пребивалиште у нашој земљи, најмање годину дана непрекидно  пре дана подношења пријаве на конкурс, да немају мање од 18, а више од 24 године до дана закључења конкурса, да имају средње образовање и васпитање, у четворогодишњем трајању, или да има  завршене основне струковне односно основне академске студије Криминалистичко-полицијског  универзитета, да не постоје безбедносне сметње у складу са Законом о полицији, да поседују важећу возачку дозволу „Б” категорије, да испуњавају критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности, за заснивање радног  односа у Министарству унутрашњих послова на радном месту у статусу овлашћених службених лица.

О  свим условима и неопходној документацији конкурса заинтересовани могу да се информишу  у подручним полицијским управама и полицијским станицама.

405935257_302827858759629_6816201829588190057_n

Јединици цивилне заштите уручена је вредна опрема. Како је вод недавно формиран донација ће помоћи да припадници ове јединице буду опремљени, али и да се додатно едукују.

-Одавно постоји идеја да се на територији Града формира јединица цивилне заштите и недавно је спроведена у дело. У времену у ком живимо честе су поплаве, земљотреси, пожари, тако да се увидела потреба да постоји вод који ће у сваком моменту бити на располагању уколико дође до било какве ванредне ситуације. Потребе су велике, али сам сигуран да ћемо уз помоћ локалне самоуправе бити  спремни за све ненадане ситуације – рекао је Дејан Јакшић, командир вода цивилне заштите за опште намене.

Поменута Јединица добила је агрегат, моторне тестере, потапајуће пумпе и мноштво додатне опреме попут мегафона, рефлектора, маказа за метал потребне за  свакодневни рад.

-Новоформираној Јединици цивилне заштите купљени су апарати и недостајућа опрема у вредности од пола милиона динара. На овај начин припадници постају оперативни и безбедност свих грађана на овај начин је унапређена – додао је члан Градског већа Небојша Јованов.

Јединица цивилне заштите сачињена је од добровољних ватрогасаца који су се показали као најбољи. Они су већ обучени за гашење пожара и спашавање, а у наредном периоду биће и додатно оспособљени за уже специјалности.

man-putting-empty-ballot-election-box-w1024 (1)

Грађани Србије у недељу, 17. децембра гласају на парламентарним изборима, становници Војводине на покрајинским, а у 65 градова и општина истовремено се одржавају и избори за локалне скупштине. На територији Града у бирачки списак уписано је 47.038 бирача.

-Имамо 720 бирача мања у односу на претходну годину, када је право гласа остваривало 47.758 суграђана. Позиви за гласање су послати свима и колико смо проверили већ су стигли на адресе. Ко није добио позив, а уписан је у бирачки списак на гласање може да дође са важећим личном картом или пасошем – истакао је Петар Жигић, председник Градске изборне комисије.

У Кикинди има 60 бирачких места 35 у граду и 25 у свих девет села.

-Имамо једну промену у односу на претходне изборе 3. априла прошле године. Бирачко место 16 које се налазило у некадашњој Месној заједници „Никола Француски“, сада је пребачено у вртић „Колибри“ који се налази одмах поред. Изборна места се отварају у седам, а затварају у 20 часова и до недеље ће све бити спремно, пристићи ће материјал, а биће завршене и обуке за бирачке одборе како би избори протекли у најбољем реду – каже Жигић.

Уколико неко није у могућности да  гласа на бирачком месту због тешке болести, старости или инвалидитета, о томе треба да обавестите локалну изборну комисију најраније од четвртка, 14. децембра, а најкасније до 17. децембра до 11 сати, односно бирачки одбор на дан гласања најкасније до 11 сати.

-Новина, превиђена важећим Законом, је да постоји посебно место поред кутије односно особа која ће да прати убацивање листића у гласачку кутију како не би дошло до повреде изборног права. Уколико неко изнесе листић са бирачког места тада се обавештавају надлежни органи – напомиње наш саговорник.

Републичка изборна комисија утврдила је збирну изборну листу за парламентарне изборе на којој се налази 18 листа са укупно 2.818 кандидата за посланике.На изборима за посланике за Скупштину Аутономне покрајине Војводине учествује 13 изборних листа.

 

 

401230486_374975944984145_3337726494984498366_n

Васпитачи Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, већ по традицији, малишанима из вртића за Нову годину поклонили су позоришну представу. Комад је премијерно изведен у Народном позоришту, а деца су уживала у авантури Патуљчице која тражи Деда Мраза.

-Овога пута представу су припремили васпитачи из вртића „Плави чуперак“, а велику помоћ пружиле су нам колеге, помоћно особље, техничка служба, кројачица. Подршку смо имали од наше управе на челу са директорком Кристином Дрљић. У комаду глуми 21 васпитач и сви они помажу Патуљчици, која, у ишчекивању Нове године и Деда Мраза, иде од континента до континента. На том путовању сазнаје како остала деца у свету славе долазак Нове године – сазнајемо од васпитачице Данијеле Тамаши.

На занимљив начин васпитачи – глумци, показали су како се ново лето дочекује на северном полу, у Африци, Кини, Египту. Патуљчица стиже и у Кикинду, најлепши град на свету где и проналази Деда Мраза где са децом света прославља Нову годину.

-Деца су одлично прихватила представу. Певали су и играли са нама и активно учествовали у нашем путовању – истакла је Данијела Тамаши.

Интерактивна представа „Пут око света” проширила је дечија знања о другим земљама, њиховом језику, традицији и култури.Када чујете аплаузе, видите дечије осмехе, срећне погледе и песму, знајте да иза тога, увек, баш увек стоје васпитачи, прокоментарисала је представу директорка Кристина Дрљић.

-Пуног срца, чисте душе, уз тромесечни рад и труд, сваке године васпитачи, својој највернијој публици поклоне представу. Велико хвала, мојим колегама и свим осталима који су на било који начин помогли реализацију овог комада. Бити директор овакве установе, имати овакве колеге и све оне, који су запослени у нашој установи, највећа је част, задовољство и понос – рекла је Дрљићева.

У плану је да се још једном до краја године одигра овај комад и да буде и хуманитарног карактера.

406651985_609742827903892_6162304439949007716_n

Нацрт Стратегије развоја спорта за Град Кикинду од 2024. до 2030. године је на јавном увиду до 27. децембра. Документ се налази на сајту Града путем којег се могу достављати сугестије и примедбе.  Наша локална самоуправа у континуитету израђује стратешка документа важна за развој међу којима је и поменути. Драган Пецарски, члан Градског већа истакао је, представљајући стратегију, да она обухвата све, почев од предшколаца до најстаријих суграђана, укључујући и активне спортисте.

-Стратегија је урађена тако да је усклађена са Законом о спорту. Важна је јер представља и план санације спортске инфраструктуре коју треба унапредити. Приоритет је Спортски центар „Језеро“ који је и храм спорта, али и сви објекти који се налазе око саме зграде. Завршен је пројекат за тренажну дворану и атлетски стадион. Разматрани су и потребни радови у свим салама за физичко васпитање у школама на територији Града. У плану је и изградња новог стадиона који ће финансирати држава – појаснио је Пецарски.

За израду стратешког документа значајна финансијска помоћ стигла је и од надлежног Министарства. Љубомир Васичин, стручни сарадник у тиму за израду Стратегије развоја спорта додао је да је дефинисано пет циљева.

-Први је да се инвестира у постојећу и да се изгради нова спортска инфраструктура како би била што боља, други циљ је да се повећа број квалификованих спортских стручњака, трећи је континуирана подршка постојећим спортским организацијама и реактивација неактивних клубова. На четвртом месту је брига о школском спорту, док је пети циљ брига о особама  које су недовољно обухваћене спортским активностима. Идеја је да рекреативно бављење спортом буде здравствено превентивно, програмски усмерено и праћено од стране спортских стручњака. Све наведено делује захтевно и зато је потребно улагати у објекте јер је стратегијом предвиђена спортска амбуланта, дијагностички центар, континуирана едукација спортског кадра како би се на прави начин радило са децом. Документ је квалитетно урађен са свим релевантним подацима, међутим уколико се не буде радило на акционом плану, који је саставни део стратегије, циљни резултати неће бити постигнути – рекао је Васичин.

Запослени у Спортском савезу урадили су анкету са спортским клубовима, тако да је прикупљен релевантан број показатеља на основу којих су урађене анализе, напоменуо је генерални секретар Зоран Блажић.

-Поздрављам све активности које су претходиле изради стратегије јер је она веома значајна за кикиндски спорт. Њеном реализацијом у наредних шест година сигуран сам да ће се бављење спортом подићи на виши ниво. Заједно са локалном самоуправом Спортски савез спроводиће у дело све што је зацртано и не сумњам у реализацију комплетне стратегије. Сагласан сам са оценом да без улагања у инфраструктуру нећемо моћи да остваримо зацртане циљеве – казао је Блажић.

Значајно је и то што је планирано праћење и реализација поменуте стратегије. У Србији се свега 12 одсто грађана активно бави спортом и важно је овај проценат увећати.

Усклађивање са Законом

У изради стратегије учествовале су и Тијана Сивчев из Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице и Драгана Пецарски, градски спортски инспектор.

-Закон о спорту усвојен је 2016. године и мој задатак био је да обиђем спортске клубове како се утврдило докле су стигли са усклађивањем одредби из поменутог Закона. У граду имамо 139 спортских клубова од којих је 90 ускладило своја акта са законским одредбама – прецизирала је Драгана Пецарски.

 

 

 

406517426_319350424359319_4952846493753930649_n

Захваљујући донацији коју је обезбедио градски Савет за безбедност саобраћаја, припадници Одељења Саобраћајне полиције добили су савремену опрему која ће допринети бољој безбедност саобраћаја на територији Полицијске управе Кикинда. Начелник Павле Рајков овом приликом истакао је одличну сарадњу са локалном самоуправом.

– Нова опрема ће допринети бржем и бољем раду на терену. Закључили смо да је на територији наше Полицијске управе најчешћи узрок саобраћајних незгода управо неприлагођена брзина и учинићемо све да до њих не дође. Тако ће приоритет Саобраћајне полиције у наредној години бити рад на успоравању саобраћаја – рекао је Рајков.

Средства за ову намену обезбеђују се тако што се од укупних наплаћаних казни за саобраћајне прекршаје на територији Града, 30 одсто враћа у буџет. Небојша Јованов, члан Градског већа навео је део опреме:

-Обезбеђен је лаптоп са софтвером за читање дигиталних тахографа, фолиметар за мерење затамњености фолије на ауто стаклима, колектори за дрога тестове, али и све оно што су нам запослени у Саобраћајној полицији сигнализирали да им је неопходно у свакодневном раду. Безбедност у саобраћају је и наш и њихов приоритет – прецизирао је Јованов.

Донирана опрема вредна је 725.000 динара.

 

405909144_1677304386440829_6940407057884326179_n

Запосленима у Сектору за ванредне ситуације, Одељењa за ванредне ситуације у Кикинди МУП-а Републике Србије додељена је информатичка, док је члановима Градског ватрогасног савеза уручена различита ватрогасна опрема чиме је завршен прекогранични ИПА пројекат „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations”, RORS 218.

Председник Градског ватрогасног савеза Ерне Талпаи захвалио је на донацији вредној  20.000 евра која ће помоћи  у ванредним ситуацијама.

-Формирали смо Јединицу цивилне заштите коју чини 22-је најобученијих добровољних ватрогасца са територије Града. Опрема која је стигла помоћи ће нам да на прави начин реагујемо у свим потенцијалним ванредним ситуацијама попут поплава, земљотреса, шумских пожара. Добили смо моторну тестеру за сечење бетона, изолационе апарате, специјална заштитна одела, чизме, шлемове, опасаче тако да можемо да помогнемо у свакој ситуацији. Ову опрему не би могли да приуштимо и сада ће наша јединица бити у потпуности спремна за реаговање – рекао је Талпаи.

Начелник Одељења за ванредне ситуације Зоран Будиша додао је да је веома важно што је локална самоуправа препознала потребе да се ово одељење информатички опреми.

-Опрема ће нам помоћи да боље повежемо јединице унутар одељења, али и Министарства унутрашњих послова. Стигло нам је више рачунара и монитора са пратећом опремом и модерним читачима картица. Добили смо и пројектор који ће нам послужити да анализирамо вежбе и догађаје како би реаговање ватрогасаца спасилаца било још ефикасније – казао је Будиша

Пројекат, који је трајао претходних 18 месеци, заједнички су реализовали жупанија Тимиш из Румуније, Кикинда и Зрењанин, подсетио је члан Градског већа Саша Танацков.

-Ово је један од сложенијих пројеката које смо реализовали како због броја партнера, тако и због бројних активности. Организовано је неколико тактичких вежби у Кикинди, Зрењанину и Румунији. Млади из Сајана имали прилику да на обуци у Румунији стекну нова знања, а средњошколци из суседне земље боравили су у Кикинди. Штампано је и упутство како реаговати у ванредним ситуацијама – истакао је Танацков.

Пројекат је омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне капацитета 600 литара која је вишенаменска и може да се користи  за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицама у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Она је у ранијем периоду предата на коришћење ЈП „Кикинда“. Граду је овим пројектом припало око 155.000 евра и сав новац утрошен је на различиту опрему.