April 27, 2026

Aleksandra Djuran

1fc47098-7e03-4be6-bccf-2cfb4cd38f60

Učenici iz Bašaida dobili svoju Školsku šumu

Aleksandra Djuran December 21, 2023

Školska šuma, deseta po redu, nikla je u Bašaidu. Učenici OŠ „1.oktobar“ sa svojim učiteljima i nastavnicima uz pomoć zaposlenih u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i predsednika Saveta Mesne zajednice Bojana Mikalačkog posadili su 150 stabala.

-Zajedno sa drugarima posadili smo pravu šumu koju ćemo negovati i čuvati. Drago mi je što smo stabla posadili upravo u ovom delu sela jer se u blizini nalazi igralište gde često provodimo vreme –  istakla je Leonesa Totaj, učenica sedmog razreda.

Među onima koji su posadili svoje drvo je i Miloš Vukobrat, učenik četvrtog razreda.

-Da bi stablo naraslo treba mu sunca i da se zaliva. Drva nam trebaju zbog kiseonika i kako bi imali što čistiji vazduh. Zajedno sa drugarima čuvaću našu Školsku šumu – rekao nam je Miloš Vukobrat.

Nastavnica hemije i koordinator sekcije za zaštitu životne sredine „Eko juniori“ Nevena Mesaroš Oličkov, dodala je da su i ranijem periodu đaci vodili računa o sredini koja ih okružuje.

-Radujem se što ekološkom akcijom završavamo prvo polugodište. Pored učenika, koji su članovi sekcije, pridružili su se i ostali đaci u školi. Ovo je pravi način da naučimo decu koliko je važno svako drvo i svaka biljka u prirodi, i svako od njih dobiće priliku da se poveže sa životnom sredinom – napomenula je Neven Mesaroš Oličkov.

Za školsku šumu izabran je deo sela koju meštani nazivaju Dudarnica odnosno Titov gaj koji će krasiti stabla jasena, javora, crvenolisne forme, ukrasno žbunje i borovi.

-Ponosni smo na činjenicu da sve mesne zajednice i Grad imaju po jednu školsku šumu o kojima računa vode učenici. Stabla rastu zajedno sa decom koja na ovaj način uče da sade, da čuvaju i zalivaju drva. Smatrali smo da je ovo najbolji način da se kod njih podigne svest o tome koliko je važno da sačuvamo prirodu koja nas okružuje – precizirala je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Do kraja godine biće završeno podizanje vetrozaštitnog pojasa na potesu Mokrin – Mlaka  u dužini od osam kilometara koji su pomogli lokalna samouprava i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Na pomenutoj lokaciji zasnovano je više od četiri hiljade sadnica poljskog jasena. Završava se i parterna sadnja oko SC „Jezero“, Tehničke škole i igrališta u Sinđelićevoj ulici. Sa sadnjom će se nastaviti odmah nakon praznika kada će biti uređen deo oko Nove industrijske zone i sam ulazak u grad.

fca82b38-af77-40a9-a2d7-95ee2682da3b

Dr Biljana Plemić u izboru za seba med pedijatra godine, glasajte za nju

Aleksandra Djuran December 21, 2023

Kompanija „Seba med“ organizuje izbor za pedijatra godine, a među nominovanim dečijim lekarima iz čitave Srbije je i pedijatar neonatolog iz Kikinde dr Biljana Plemić. Glasanje traje do 31. decembra i organizovano je na instagram stranici seba med. Neophodno je da u komentarima nominujete pedijatra imenom i prezimenom i ustanovu u kojoj radi. Nakon sabiranja glasova 31. decembra biće proglašen pobednik.

Naša sugrađanka je lekar sa dugogodišnjim iskustvom, stručna, vredna i veoma posvećena svom poslu.

-Svaka poseta malih pacijenata pedijatru predstavlja izazov i oni u velikom broju slučajeva reše zdravstveni problem. Ipak, za sve složenije probleme novorođenčadi konsultuje se neonatolog čiji posao traje 24 sata. Briga o bebama u neonatalnom boksu zavisi od zajedničkog angažovanja medicinskih sestara i pedijatara. Ovaj posao pun je odricanja i nemerljive sreće – kaže dr Plemić.

Dr Biljana Plemić napominje da je uz nesebičnu pomoć pedijatara dr Gordane Bistričić i dr Dragice Mitrić na najbolji mogući način savladala sve veštine. Pedijatriju je učila od vrhunskih stručnjaka sa beogradskog Instituta za majku i dete, a neonatologiju od najboljih sa novosadskog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

4b24f653-e030-4d3a-a7ae-827fcd862b0d

Novogodišnji koncert učenika Osnovne muzičke škole: Na sceni i dečija opera

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ održali su Novogodišnji koncert kojim su poželeli srećne praznike sugrađanima. Sala KUD-a „Eđšeg“ bila je prepuna zainteresovanih da čuju i vide soliste, ali i dečiju operu „Novogodišnja bajka“.

-Koncert je podeljen u dva dela. U prvom delu predstavili su se učenici sa svih instrumentalnih odseka koje imamo u školi. U drugom delu publika i gosti imali su priliku da na delu vide učenike koji pohađaju odsek solo pevanje. Dečijom operom koju je komponovao Milivoj Ilić, a autor teksta je Boris Matijević pokazali su šta su naučili. Čast nam je što sa nama bio i tekstopisac opere – rekla je Margita Detari, direktorica Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

Boris Matijević je profesor muzike iz Pančeva. Autor je „Libreta“ zamišljenog da bude nešto između opere i mjuzikla.

-To je lepa dečija predstava i mislim da deca uživaju da je izvode. Opera je najsloženije muzičko delo i prilika je da  deca pokažu sve svoje talente – dodao je Matijević.

Koncertu su prisustvovale članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Pohvalno je što veliki broj dece pohađa Osnovnu muzičku školu, ali i što ustanova prati trendove i prvi put su na scenu postavili dečiju operu. Ova škola od velikog je značaja za grad, a i ovaj koncert je svojevrsna promocija svega što se uči u ovoj obrazovnoj ustanovi. To je pravi način da se podstaknu deca i mladi da postanu deo muzičke porodice – istakla je Valentina Mickovski.

52c73008-41dc-4ce8-8602-098c626db83f

Izložbom vajara Jovana Blata obeleženo 20 godina Nemačkog udruženja

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Povodom 20 godina od osnivanja Nemačkog udruženja Srbija u Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba vajara Jovana Blata koji je takođe član udruženja. Ista izložba skulptura bila je Temerinu i Zrenjaninu, a Blat napominje da je rado prihvatio poziv jer osam godina nije izlagao u rodnom gradu.

-Izložba je primerena trenutku i temi suživota i kako živeti zajedno u miru, slozi, kao komšije. Izložba je podeljena na četiri dela i čine je skulpture pod nazivom „Univerzum“, „Porodica, „Orion“ i „Drvo života“. Sami nazivi skulpture sugerišu šta sam želeo da poručim  – život i njegovo poreklo odnosno porodica kao osnovna ćelija društva i života i naše vanzemaljsko poreklo – rekao je Blat.

Skulpture su nastale kao spoj drveta i terakote.

-Za mene, kao vajara, ovo je bio izazov. Mi, Kikinđani najviše volimo da radimo sa glinom i njen spoj sa drvetom mi je izgledao zanimljiv – dodao je Jovan Blat koji je nedavno osvojio specijalnu nagradu udruženja likovnih umetnika Rumunije za učešće na bijenalu slika, skulptura i grafika u Aradu gde je izlagao terakotu.

Hilda Banski, članica Nemačkog udruženja zadužena za kulturu od njegovog osnivanja, podsetila je da je cilj formiranja udruženja bio negovanje nemačkog identiteta kroz jezik, kulturu, običaje.

-Želja nam je bila i da negujemo dobrosusedske odnose sa drugim manjinama i većinskim, srpskim narodom, i sada dve decenije kasnije mogu sa ponosom da kažem da smo taj cilj ostvarili. Tokom godina organizovali smo 25 kurseva nemačkog jezika za odrasle, naše članove i za učenike osnovnih i srednjih škola. Dvadeset godina kasnije mogu da konstatujem da smo prihvaćeni i da je slika o Nemcima, koja je bila negativna, sada pozitivna što me posebno raduje – napomenula je Hilda Banski.

Predsednica udruženja odnedavno je Erika Banski koja je istakla planove za naredni period.

-Naša je sreća i zadovoljstvo što naš dalji rad gradimo na temeljima koje su nam ostavili osnivači društva. Imidž Nemaca u ovim krajevima znatno je bolji u odnosu na vreme kada je udruženje osnovano. Nemci se sada izjašnjavaju kao Nemci, otvoreno neguju svoju kulturu, baštinu, jezik, religiju. U narednom periodu želimo da iskoristimo društvene medije i da proširimo učenje nemačkog jezika tako da ćemo organizovati onlajn radionice za sve zainteresovane. Isto tako pripremamo i programe učenja jezika za decu iz vrtića, ali i škola – rekla je Erika Banski.

Nemačko udruženje Kikinda ima oko šezdesetak aktivnih članova.

 

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Usvojen budžet Kikinde za narednu godinu: Domaćinski skrojena gradska kasa

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine grada. Kako je istakla zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara i biće  realizovan do 90 odsto.

-U narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju u narednoj godini su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu u iznosu od 153, 3 miliona dinara, za puteve 96 miliona, izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska je planirano 89,2 miliona, za završetak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže 56,2 miliona dinara. Za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina izdvojiće se 21 milion dinara. U budžetu su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku. Novina je kreditno zaduženje od 115 miliona dinara, uz saglasnost Ministarstva finansija, kako bi lokalna samouprava mogla da ispoštuje zacrtani investicioni plan – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da je budžet planiran tako da se obezbedi nesmetano funkcionisanje svih ustanova koje se naslanjaju na lokalnu samouprave, ali i da se završe najvažnije započete investicije.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte. Tako je planirana sanacija krova vrtića u Sajanu i u SSŠ „Miloš Crnjanski“, rekonstrukcija krova u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu, zamena rasvete u OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom selu, zamena dela krova u OŠ „Vuk Karadžić“, sanacija podova u OŠ „Milivoje Omorac“ u Iđošu, a  radovi na hidrantskoj mreži, sanaciji svlačionica i sanitarnih čvorova planirani su u OŠ „Sveti Sava“.

Kako bi se unapredio kvalitet primarne zdravstvene zaštite izdvojiće se i osam miliona dinara za završetak rekonstrukcija objekta za Dispanzer za žene.

Za mesne zajednice planirano je 45,8 miliona dinara tako će u Sajanu biti nabavljen i ugrađen energetski efikasni gasni kotao u Domu kulture. U Banatskoj Topoli planirana je  rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i energetskoj sanaciji Doma kulture, u Bašaidu će sredstva biti izdvojena za završetak započete izgradnje kapele, u Novim Kozarcima za zamenu krovnog pokrivača na motelu, u Ruskom Selu za treću fazu izgradnje parka i sanaciju Doma penzionera, u Mokrinu za izgradnju fontane i amfiteatra. U Banatskom Velikom Selu za završetak već započetih radova na stadionu, a u Iđošu za Dom kulture.

Odbornik Dušan Popeskov (SNS) precizirao je da nema dileme da odbornici vladajuće koalicije podrže budžet.

-Posebno me raduje što smo punu podršku za rad dobili na nedavno održanim izborima. Sa 15.866 glasova koje smo dobili Kikinđani su verifikovali naš rad. Možemo sve da dovodimo u pitanje, ali građani su rekli šta misle. Sa druge strane sramotno je što pojedini ljudi iz opozicije nisu došli na sednicu kako dali sugestiju o budžetu od kog zavisi sudbina grada. Isto tako sramotno je što se nisu pojavili odbornici SPS-a koji imaju koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i bili su deo ove vlasti. Znaju da upućuju kritike, a kada treba da budu tu njih nema na sednici – obrazložio je Popeskov.

Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se odbornicima, u ime građana Kikinde, što je izglasan budžet za narednu godinu i istakao da Kikinda ide krupnim koracima napred u još bolju budućnost.

-Obećavam da ćemo i dalje nastaviti razvoj Grada. Počeo je sa izgradnjom ritejl park, nastavljamo sa ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, završavamo kružni tok na izlasku iz Bašaida, završavamo izgradnju fabrike za preradu pijaće vode, nastavlja se zamena se vodovodne mreže i rekonstrukcija Opšte bolnice. Pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za brzu saobraćajnicu Sombor – Kikinda što je od neprocenjivog značaja za ovaj deo Banata i Kikindu. Neće biti  ni lako ni jednostavno, ali kada smo svi zajedno, kada podržavamo i čuvamo jedni druge, kada razgovaramo i slušamo građane, kada razmenjujemo ideje, projekte i vizije, tada ćemo puno toga uraditi za našu Kikindu, Vojvodinu i Srbiju – poručio je gradonačelnik Lukač.

Data je i saglasnosti na program poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“,  „Toplana“ i „Autoprevoz“.  Doneta je i odluka određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada.

Donacije i transferi

U 2024. planirani su prihodi od donacija i transfera. U budžet treba da se sliju donacije u iznosu od 26 miliona dinara, pošto se potvrdi da su svi IPA projekti prekogranične saradnje uspešno realizovani. U okviru transfera planirano je više od 288 miliona dinara. Od toga 74 miliona su sredstva koja treba da stignu iz Uprave za kapitalna ulaganja za započetu rekonstrukciju vodovodne mreže i atmosferske kanalizacije. Na ime rudne rente planirano je 375 miliona dinara, a od zakupa poljoprivrednog zemljišta 125 miliona.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Počeli pripremni radovi za izgradnju ritejl parka

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Zvanično su počeli pripremni radovi za izgradnju ritejl parka u Kikindi, saopštio je na sednici gradskog parlamenta član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Prvi posao je izmeštanje instalacija „Telekoma“ koje se nalaze na parceli. Ukoliko sve bude teklo po planu i vremenski uslovi dozvole, sama izgradnja ritejl parka počeće u februaru – rekao je Tanackov.

Kompanija „RC Jurop“ obratila se Gradskom veću sa molbom da Skupština dozvoli da se u nazivu buduće firme koja će biti u Kikindi nalazi naziv grada, a odbornici su ovu molbu podržali.

-Poslovna praksa je da u svim mestima u Srbiji, Rumuniji i Češkoj, gde imaju slične objekte, pored naziva kompanije imaju i naziv grada – dodao je Saša Tanackov.

Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je planirani rok otvranja Ritejl parka kraj 2024. godine.  U izgradnju će se investirati više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.

Ritejl park u Kikindi biće ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata. Investitor se obavezao da će na parkingu budućeg parka sa oko 100 parking mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.

1afdfdb7-789c-4bdb-a5c9-41f9ef9fcc35

Pobednica muzičkog projekta „Pevamo zajedno” Andrijana Zobenica

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Pobednica muzičkog projekta „Pevamo zajedno” je Andrijana Zobenica. Druga je Nevena Rosić, a treće mesto zauzela je Katarina Ristić. Nadmetanje su osmislili  učenički parlamenti Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije „Dušan Vasiljev”, a takmičenje solista organizovano je u Kulturnom centru. Od Žarka Utržana, predsednika učeničkog parlamenta Ekonomsko- trgovinske škole saznajemo da je kulturni događaj plod saradnje dve škole koje dele istu zgradu.

-Imali smo želju da pokažemo da je Kikinda lepo i kulturno mesto tako da smo organizovali takmičenje u pevanju na koje se prijavilo sedam takmičarki. Sve su to nama poznati solisti od kojih se pojedini već bave pevanjem. Svi su vrlo talentovani i naš cilj je da ukažemo da naš grad itekako ima uspešne mlade ljude – kazao je Utržan.

Katarina Čarapić, predsednica učeničkog parlamenta Gimnazije „Dušan Vasiljev“ dodala je da se ideja o muzičkom takmičenju „rodila“ pre tri meseca.

-Ovakvu saradnju škole nisu imale i naš cilj je da to promenimo. Solo pevači koji su pokazali šta umeju su Anja Vukobrat, Andrijana Zobenica i Nevena Rosić iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Marijana Medić, Jelena Nikolić i Katarina Ristić iz Ekonomsko-trgovinske škole i Nikolina Vasiljević iz Tehničke škole. Svi su izveli poznate pop i rok numere – pojasnila je Katarina Čarapić.

Podrška je stigla i o lokalne samouprave, a ovom događaju prisustvovala je i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Saradnja među školama je veoma važna,  a kada je iniciraju sami učenici ona još više dobija na značaju. Projekat koji je osmišljen ima višestruki značaj jer promoviše umetnost, podstiče i inspiriše mlade  da se druže i upoznaju. Uverena sam da će muzičko takmičenje „Pevamo zajedno“ obogatiti kulturnu ponudu Grada – napomenula je Valentina Mickovski.

Tročlani žiri radio je u sastavu Marija Aleksić iz Zrenjanina, Dušan Dakić iz Beograda i Nikolina Suvajdžić iz Kikinde. Pobednici je pripao vaučer za kupovinu računarske opremu.

Dve škole nastaviće saradnju i u narednom periodu u planu im je da organizuju i debatu.

MOK (1)

Kikindski odbojkaši završili prvi deo prvenstva

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Proteklog vikenda odigrano je 10. i poslednje kolo prvog dela takmičenja Druge lige Sever. Muški odbojkaški klub pred domaćom publikom igrao je protiv ekipe „Vojvodina 2“ i izgubio sa 3:2 u korist gostiju.

-Igrali smo katastrofalno, te ne čudi što smo poraženi. Na početku prvenstva imali smo ambiciju da budemo prvi na tabeli, međutim to se nije ostvarilo. Razlog je što na najvažnijim utakmicama nismo bili kompletni. Stoga ni momci nisu imali motivaciju da igraju bolje u ovom poslednjem kolu – saznajemo od trenera Milana Radosavčeva.

Prolećni deo nadmetanja odbojkaši će završiti na četvrtoj ili petoj poziciji jer je ostalim ekipama preostalo da odigraju još jedno kolo.

-Početak drugog dela prvenstva je 3. i 4. februara. Kako se ne možemo domoći željene liderske pozicije u utakmicama koje nam predstoje priliku da se dokažu dobiće mlađi igrači u klubu. To će im pomoći u sticanju neophodnog iskustva, a samim tim i u napredovanju  – zaključio je Radosavčev.

 

 

jelke lagundzin

Velika potražnja za jelkama sa busenom, cena od 2.000 do 4.000 dinara

Aleksandra Djuran December 19, 2023

Jelke su  najtraženije u ovo doba godine i tople su preporuke da se kite samo jelke sa busenom koje unose lepotu, svežinu i miris prirode u prostorijama u kojima se nalaze. I ove godine u Kikindi je dobra ponuda jelki, a ne izostaje ni potražnja. Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika „Dorijat“ ističe da u ponudi imaju smrču, Pančićevu omoriku, srebrnu smrču i belu jelu.

-Jelke se kreću od 2.000 dinara do 4.000  dinara. Prodaja ide odlično i veoma smo zadovoljni. Nisam za jelke bez busena jer se seče drvo. Jelke koje imaju busen mogu da se posade nakon što prođu praznici i prirodna jelka doprinosi pravom novogodišnjem duhu – kaže Radivoj Lagundžin.

I dok okićena jelka krasi svaki dom treba joj nega da bi se očuvala.

-Da bi jelka opstala u kućnim uslovima najvažnije da se izbegnu temperaturni šokovi. U domovima su temperature 22, 23 stepena i na tim temperaturama biljka koja je u mirovanju ponovo počinje da raste. Stoga i pre nego što se okiti treba neko vreme da bude u prostoriji koja nije toliko topla. Isti princip je i kada se iznosi napolje samo što tada jelka treba da bude do dve nedelje u prelaznoj prostoriji. Dok je u kući treba je zalivati jednom nedeljno kako se ne bi osušila – napominje naš sagovornik.

Porodica Lagundžin proizvodi jelke i od semena do jelki koje se vade prođe od pet do sedam godina.

-Kupujemo sertifikovano seme. Prve dve godine proizvodi se seme u kontejnerima nakon čega se presađuje u zemlju. Nakon toga pet do sedam godina potrebno je da dostigne visinu od metar i po. Najvažnija nega je pravilno i redovno zalivanje – saznajemo od Lagundžina.

 

Jele su dugovečne i u zemlji mogu da traju od 50 do 100 godina.

Običaj kićenja

Običaj kićenja novogodišnje i božićne jelke vuče korene iz  XI veka. „Rajsko drvce“ ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj Nemačkoj se s vremenom počelo unositi u kuću i kititi kolačićima različitog oblika. Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga običaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama.