Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Ученици из Башаида добили своју Школску шуму

Aleksandra Djuran December 21, 2023

Школскa шума, десета по реду, никла је у Башаиду. Ученици ОШ „1.октобар“ са својим учитељима и наставницима уз помоћ запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и председника Савета Месне заједнице Бојана Микалачког посадили су 150 стабала.

-Заједно са другарима посадили смо праву шуму коју ћемо неговати и чувати. Драго ми је што смо стабла посадили управо у овом делу села јер се у близини налази игралиште где често проводимо време – истакла је Леонеса Тотај, ученица седмог разреда.

Међу онима који су посадили своје дрво је и Милош Вукобрат, ученик четвртог разреда.

-Да би стабло нарасло треба му сунца и да се залива. Дрва нам требају због кисеоника и како би имали што чистији ваздух. Заједно са другарима чуваћу нашу Школску шуму – рекао нам је Милош Вукобрат.

Наставница хемије и координатор секције за заштиту животне средине „Еко јуниори“ Невена Месарош Оличков, додала је да су и ранијем периоду ђаци водили рачуна о средини која их окружује.

-Радујем се што еколошком акцијом завршавамо прво полугодиште. Поред ученика, који су чланови секције, придружили су се и остали ђаци у школи. Ово је прави начин да научимо децу колико је важно свако дрво и свака биљка у природи, и свако од њих добиће прилику да се повеже са животном средином – напоменула је Невен Месарош Оличков.

За школску шуму изабран је део села коју мештани називају Дударница односно Титов гај који ће красити стабла јасена, јавора, црвенолисне форме, украсно жбуње и борови.

-Поносни смо на чињеницу да све месне заједнице и Град имају по једну школску шуму о којима рачуна воде ученици. Стабла расту заједно са децом која на овај начин уче да саде, да чувају и заливају дрва. Сматрали смо да је ово најбољи начин да се код њих подигне свест о томе колико је важно да сачувамо природу која нас окружује – прецизирала је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

До краја године биће завршено подизање ветрозаштитног појаса на потесу Мокрин – Млака у дужини од осам километара који су помогли локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине. На поменутој локацији засновано је више од четири хиљаде садница пољског јасена. Завршава се и партерна садња око СЦ „Језеро“, Техничке школе и игралишта у Синђелићевој улици. Са садњом ће се наставити одмах након празника када ће бити уређен део око Нове индустријске зоне и сам улазак у град.

Др Биљана Племић у избору за себа мед педијатра године, гласајте за њу

Aleksandra Djuran December 21, 2023

Компанија „Себа мед“ организује избор за педијатра године, а међу номинованим дечијим лекарима из читаве Србије је и педијатар неонатолог из Кикинде др Биљана Племић. Гласање траје до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници себа мед. Неопходно је да у коментарима номинујете педијатра именом и презименом и установу у којој ради. Након сабирања гласова 31. децембра биће проглашен победник.

Наша суграђанка је лекар са дугогодишњим искуством, стручна, вредна и веома посвећена свом послу.

-Свака посета малих пацијената педијатру представља изазов и они у великом броју случајева реше здравствени проблем. Ипак, за све сложеније проблеме новорођенчади консултује се неонатолог чији посао траје 24 сата. Брига о бебама у неонаталном боксу зависи од заједничког ангажовања медицинских сестара и педијатара. Овај посао пун је одрицања и немерљиве среће – каже др Племић.

Др Биљана Племић напомиње да је уз несебичну помоћ педијатара др Гордане Бистричић и др Драгице Митрић на најбољи могући начин савладала све вештине. Педијатрију је учила од врхунских стручњака са београдског Института за мајку и дете, а неонатологију од најбољих са новосадског Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.

Новогодишњи концерт ученика Основне музичке школе: На сцени и дечија опера

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ одржали су Новогодишњи концерт којим су пожелели срећне празнике суграђанима. Сала КУД-а „Еђшег“ била је препуна заинтересованих да чују и виде солисте, али и дечију оперу „Новогодишња бајка“.

-Концерт је подељен у два дела. У првом делу представили су се ученици са свих инструменталних одсека које имамо у школи. У другом делу публика и гости имали су прилику да на делу виде ученике који похађају одсек соло певање. Дечијом опером коју је компоновао Миливој Илић, а аутор текста је Борис Матијевић показали су шта су научили. Част нам је што са нама био и текстописац опере – рекла је Маргита Детари, директорица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

Борис Матијевић је професор музике из Панчева. Аутор је „Либрета“ замишљеног да буде нешто између опере и мјузикла.

-То је лепа дечија представа и мислим да деца уживају да је изводе. Опера је најсложеније музичко дело и прилика је да деца покажу све своје таленте – додао је Матијевић.

Концерту су присуствовале чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Похвално је што велики број деце похађа Основну музичку школу, али и што установа прати трендове и први пут су на сцену поставили дечију оперу. Ова школа од великог је значаја за град, а и овај концерт је својеврсна промоција свега што се учи у овој образовној установи. То је прави начин да се подстакну деца и млади да постану део музичке породице – истакла је Валентина Мицковски.

Изложбом вајара Јована Блата обележено 20 година Немачког удружења

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Поводом 20 година од оснивања Немачког удружења Србија у Галерији Културног центра отворена је изложба вајара Јована Блата који је такође члан удружења. Иста изложба скулптура била је Темерину и Зрењанину, а Блат напомиње да је радо прихватио позив јер осам година није излагао у родном граду.

-Изложба је примерена тренутку и теми суживота и како живети заједно у миру, слози, као комшије. Изложба је подељена на четири дела и чине је скулптуре под називом „Универзум“, „Породица, „Орион“ и „Дрво живота“. Сами називи скулптуре сугеришу шта сам желео да поручим – живот и његово порекло односно породица као основна ћелија друштва и живота и наше ванземаљско порекло – рекао је Блат.

Скулптуре су настале као спој дрвета и теракоте.

-За мене, као вајара, ово је био изазов. Ми, Кикинђани највише волимо да радимо са глином и њен спој са дрветом ми је изгледао занимљив – додао је Јован Блат који је недавно освојио специјалну награду удружења ликовних уметника Румуније за учешће на бијеналу слика, скулптура и графика у Араду где је излагао теракоту.

Хилда Бански, чланица Немачког удружења задужена за културу од његовог оснивања, подсетила је да је циљ формирања удружења био неговање немачког идентитета кроз језик, културу, обичаје.

-Жеља нам је била и да негујемо добросуседске односе са другим мањинама и већинским, српским народом, и сада две деценије касније могу са поносом да кажем да смо тај циљ остварили. Током година организовали смо 25 курсева немачког језика за одрасле, наше чланове и за ученике основних и средњих школа. Двадесет година касније могу да констатујем да смо прихваћени и да је слика о Немцима, која је била негативна, сада позитивна што ме посебно радује – напоменула је Хилда Бански.

Председница удружења однедавно је Ерика Бански која је истакла планове за наредни период.

-Наша је срећа и задовољство што наш даљи рад градимо на темељима које су нам оставили оснивачи друштва. Имиџ Немаца у овим крајевима знатно је бољи у односу на време када је удружење основано. Немци се сада изјашњавају као Немци, отворено негују своју културу, баштину, језик, религију. У наредном периоду желимо да искористимо друштвене медије и да проширимо учење немачког језика тако да ћемо организовати онлајн радионице за све заинтересоване. Исто тако припремамо и програме учења језика за децу из вртића, али и школа – рекла је Ерика Бански.

Немачко удружење Кикинда има око шездесетак активних чланова.

Усвојен буџет Кикинде за наредну годину: Домаћински скројена градска каса

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Почели припремни радови за изградњу ритејл парка

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Званично су почели припремни радови за изградњу ритејл парка у Кикинди, саопштио је на седници градског парламента члан Градског већа Саша Танацков.

-Први посао је измештање инсталација „Телекома“ које се налазе на парцели. Уколико све буде текло по плану и временски услови дозволе, сама изградња ритејл парка почеће у фебруару – рекао је Танацков.

Компанија „РЦ Јуроп“ обратила се Градском већу са молбом да Скупштина дозволи да се у називу будуће фирме која ће бити у Кикинди налази назив града, а одборници су ову молбу подржали.

-Пословна пракса је да у свим местима у Србији, Румунији и Чешкој, где имају сличне објекте, поред назива компаније имају и назив града – додао је Саша Танацков.

За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је планирани рок отврања Ритејл парка крај 2024. године. У изградњу ће се инвестирати више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

Ритејл парк у Кикинди биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег парка са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” Андријана Зобеница

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” је Андријана Зобеница. Друга је Невена Росић, а треће место заузела је Катарина Ристић. Надметање су осмислили ученички парламенти Економско-трговинске школе и Гимназије „Душан Васиљев”, а такмичење солиста организовано је у Културном центру. Од Жарка Утржана, председника ученичког парламента Економско- трговинске школе сазнајемо да је културни догађај плод сарадње две школе које деле исту зграду.

-Имали смо жељу да покажемо да је Кикинда лепо и културно место тако да смо организовали такмичење у певању на које се пријавило седам такмичарки. Све су то нама познати солисти од којих се поједини већ баве певањем. Сви су врло талентовани и наш циљ је да укажемо да наш град итекако има успешне младе људе – казао је Утржан.

Катарина Чарапић, председница ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“ додала је да се идеја о музичком такмичењу „родила“ пре три месеца.

-Овакву сарадњу школе нису имале и наш циљ је да то променимо. Соло певачи који су показали шта умеју су Ања Вукобрат, Андријана Зобеница и Невена Росић из Гимназије „Душан Васиљев“, Маријана Медић, Јелена Николић и Катарина Ристић из Економско-трговинске школе и Николина Васиљевић из Техничке школе. Сви су извели познате поп и рок нумере – појаснила је Катарина Чарапић.

Подршка је стигла и о локалне самоуправе, а овом догађају присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сарадња међу школама је веома важна, а када је иницирају сами ученици она још више добија на значају. Пројекат који је осмишљен има вишеструки значај јер промовише уметност, подстиче и инспирише младе да се друже и упознају. Уверена сам да ће музичко такмичење „Певамо заједно“ обогатити културну понуду Града – напоменула је Валентина Мицковски.

Трочлани жири радио је у саставу Марија Алексић из Зрењанина, Душан Дакић из Београда и Николина Сувајџић из Кикинде. Победници је припао ваучер за куповину рачунарске опрему.

Две школе наставиће сарадњу и у наредном периоду у плану им је да организују и дебату.

Искључење струје у деловима Кикинде и Банатског Великог Села

Aleksandra Djuran December 20, 2023

У четвртак, 21. децембра од 10 до 13 сати струје неће бити у улици Генерала Драпшина од броја 10 до броја 36. Истог дана такође од 9 до 13 часова без електричне енергије остаће део улице Омладинске у Банатском Великом Селу и улица Симе Шолаје.

Kикиндски одбојкаши завршили први део првенства

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Протеклог викенда одиграно је 10. и последње коло првог дела такмичења Друге лиге Север. Мушки одбојкашки клуб пред домаћом публиком играо је против екипе „Војводина 2“ и изгубио са 3:2 у корист гостију.

-Играли смо катастрофално, те не чуди што смо поражени. На почетку првенства имали смо амбицију да будемо први на табели, међутим то се није остварило. Разлог је што на најважнијим утакмицама нисмо били комплетни. Стога ни момци нису имали мотивацију да играју боље у овом последњем колу – сазнајемо од тренера Милана Радосавчева.

Пролећни део надметања одбојкаши ће завршити на четвртој или петој позицији јер је осталим екипама преостало да одиграју још једно коло.

-Почетак другог дела првенства је 3. и 4. фебруара. Како се не можемо домоћи жељене лидерске позиције у утакмицама које нам предстоје прилику да се докажу добиће млађи играчи у клубу. То ће им помоћи у стицању неопходног искуства, а самим тим и у напредовању – закључио је Радосавчев.

Велика потражња за јелкама са бусеном, цена од 2.000 до 4.000 динара

Aleksandra Djuran December 19, 2023

Јелке су најтраженије у ово доба године и топле су препоруке да се ките само јелке са бусеном које уносе лепоту, свежину и мирис природе у просторијама у којима се налазе. И ове године у Кикинди је добра понуда јелки, а не изостаје ни потражња. Радивој Лагунџин, власник расадника „Доријат“ истиче да у понуди имају смрчу, Панчићеву оморику, сребрну смрчу и белу јелу.

-Јелке се крећу од 2.000 динара до 4.000 динара. Продаја иде одлично и веома смо задовољни. Нисам за јелке без бусена јер се сече дрво. Јелке које имају бусен могу да се посаде након што прођу празници и природна јелка доприноси правом новогодишњем духу – каже Радивој Лагунџин.

И док окићена јелка краси сваки дом треба јој нега да би се очувала.

-Да би јелка опстала у кућним условима најважније да се избегну температурни шокови. У домовима су температуре 22, 23 степена и на тим температурама биљка која је у мировању поново почиње да расте. Стога и пре него што се окити треба неко време да буде у просторији која није толико топла. Исти принцип је и када се износи напоље само што тада јелка треба да буде до две недеље у прелазној просторији. Док је у кући треба је заливати једном недељно како се не би осушила – напомиње наш саговорник.

Породица Лагунџин производи јелке и од семена до јелки које се ваде прође од пет до седам година.

-Купујемо сертификовано семе. Прве две године производи се семе у контејнерима након чега се пресађује у земљу. Након тога пет до седам година потребно је да достигне висину од метар и по. Најважнија нега је правилно и редовно заливање – сазнајемо од Лагунџина.

Јеле су дуговечне и у земљи могу да трају од 50 до 100 година.

Обичај кићења

Обичај кићења новогодишње и божићне јелке вуче корене из XI века. „Рајско дрвце“ украшено црвеним јабукама 24. децембра, на дан Адама и Еве, у Западној Немачкој се с временом почело уносити у кућу и китити колачићима различитог облика. Свеће, као симбол Христа, биле су обавезни пратилац тога обичаја. У истој соби налазиле су се мале пирамиде прављење од хране и украшаване зеленилом, свећама и звездама.