Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

386881130_990408045559269_3970023270661715941_n

Nakovčani obeležili Dan sela i Dan kolonizacije

Aleksandra Djuran oktobar 5, 2023

U Nakovu je obeležen 5. oktobar Dan oslobođenja sela u Drugom svetskom ratu, ali i Dan kolonizacije. Vence su položili predstavnici Saveta mesne zajednice, Grada i SUBNOR-a. Nakovčani neguju tekovine Narodnooslobodilačke borbe, ali se na ovaj dan sećaju i svojih njmilijih koji su se pre 78 godina sa obronaka Šatora, Grmeča i Plješevice, vođeni željom za životom dostojnim čoveka, doselili u Nakovo, rekao je Branislav Čubrilo, član Saveta mesne zajednice.

-Trudimo se da na dostojan način obeležimo važne datume u selu. Moramo da se sećamo i ne smemo da zaboravimo vremena koja su bila teška, vremena u kojima su ljudi davali svoje živote da bi mi danas mogli da živimo u miru i slobodi. Danas je važno da se prisetimo svih onih koji su bili spremni da se izbore da nama danas bude bolje – dodao je Čubrilo.

Dan sela Nakovčanima je čestitao gradonačelnik Nikola Lukač.

-Moramo negovati kulturu sećanja na sve one koji su se žrtvovali za naše bolje sutra i moramo poštovati sve koji su se borili za slobodu, kada se ceo svet ujedinio protiv fazima, najvećeg zla dvadesetog veka. Ovo je dan kada se prisećamo i svojih korena i odakle potičemo. Važno je da tome naučimo našu decu i mlade. Na nama je da ujedinjeni gradimo bolju i kvalitetniju budućnost poštujući i čuvajući jedni druge – istakao je Lukač.

384503182_250625897483647_3960196550253609582_n

Kako stići od atoma do galaksije, pojasnio je Mladen Đuran zanimljivim predavanjem

Aleksandra Djuran oktobar 4, 2023

„Od atoma do galaksije“ naziv je jednosatnog predavanja Mladena Đurana, diplomiranog hemičara čija je pasija astronomija. Na interesantan način, sugrađanima okupljenim u svečanoj sali Kulturnog centra, pojasnio je strukturu atoma, organizaciju, hemijske veze, molekule, hemiju života DNK, sunčev sistem i evoluciju zvezda.

-Moje predavanje prilagođeno je za sve od 7 do 77 godina. Za svakog je priča interesantna i svako je mogao da se pronađe u segmentima izlaganja. Neko se podsetio na stečena znanja, a neko od okupljenih je stekao nova. Želja mi je da kod đaka, koji su večeras bili prisutni, probudim budućeg fizičara, hemičara, biologa ili astronoma. Nauka i znanja su nam na dohvat ruke, treba samo da smo dovoljno zainteresovani da ih savladamo i razumemo – istakao je Đuran.

Predavanje je organizovano u okviru obeležavanja Svetske nedelje svemira kojoj se pridružio i naš grad, napomenula je v.d. direktorica Turističke organizacije Jasmina Milankov.

-Moram da se vratim godinu dana unazad kada je Kikinda postala jedan od gradova koji širom sveta, svaki na svoj način, obeležavaju Svetsku nedelju svemira. Prošle godine osvrnulu smo se na delo našeg sugrađanina Milivoja Jugina koji se proslavio time što je bio deo tima ljudi koji su omogućili da prvi čovek ode na Mesec. Ove godine to je Mladen Đuran, astronom amater, koji je svoje znanje podelio sa svima koji su bili prisutni – pojasnila je Jasmina Milankov.

Da sugrađane interesuje ova tema, pokazalu su time što je svečana sala bila ispunjena do poslednjeg mesta, a imali su i pitanja na koje im je Đuran rado odgovorio. Svetska nedelja svemira je međunarodna manifestacija u kojoj se afirmišu dostignuća nauke i tehnologije i njihov doprinos poboljšanju i razvoju ljudskog života i obeležava se svake godine od 4. oktobra do 10. oktobra.

383303118_258765760479668_3029642261877921712_n

Otvorena izložba „30 godina zmajevanja u Kikindi“

Aleksandra Djuran oktobar 4, 2023

Od danas do petka Kulturni centar organizuje manifestaciju „Zmajeve dečije igre“ koje se u našem gradu održavaju 30., jubilarni, put. Pod sloganom „Svaka zvezda ima svoga puta…“ od jutros su održani kviz za osnovce, dečija likovna kolonija i javni čas baleta učenika Baletske školice u Kikindi. Otvarena je i retrospektiva izložbe „30 godina zmajevanja u Kikindi“ kojoj je prisustvovala Dušica Marinović, direktorica „Zmajevih dečijih igara“.

-Kikinda je jedini grad, posle Novog Sada, koji ovoliko organizuje najlepšu dečiju manifestaciju. Možemo da se pohvalimo sa tri decenije uspešne saradnje sa decom, mladima, mentorima i porodicama u vašem gradu koji je odličan domaćin. Za sve ove godine učestvovalo je mnoštvo kulturnih stvaralaca koji su rado sarađivali sa nekadašnjim Domom omladine, a sadašnjim Kulturnim centrom. Programima su bila obuhvaćena i sela, tako da su najmlađi mogli da se druže sa Minjom Subotom, Brankom Veselinović, Draganom Lukićem, Duškom Trifunovićev, kao i poznatim glumcima – rekla je Dušica Marinović.

Marko Markovljev, direktor KCK dodaje da su „Zmajeve dečije igre“ najstarija i najdugovečnija dečija manifestacija u Kikindi koja nije prekinuta ni za vreme nedaća koje su snašle našu zemlju.

-Izložba je napravljena u saradnji sa novosadskim „Zmajevim dečijim igrama“, Istorijskim arhivom i deo materijala je iz naše arhive. Predstavlja retrospektivu 30 godina manifestacije. Ovde je mali deo onoga što je organizovano. Na fotografijama su deca koja su sada odrasli ljudi i imaju svoju decu koja učestvuju u našim programima – istakao je Markovljev.

Na temu ovogodišnjeg slogana pristigao je veliki broj literarnih i likovnih radova. Za najbolji literarni rad u kategoriji od prvog do četvrtog razreda proglašen je sastav Emanuele Dabić iz iđoške Škole „Milivoj Omorac“, dok je u kategoriji od petog do osmog razreda nagradu dobila Milica Veskov iz mokrinske Škole „Vasa Stajić“.

U kategoriji likovnih radova nagrađen je Mihajlo Stankić iz vrtića „Pčelica“, Janja Cvetićanin, učenica OŠ „Žarko Zrenjanin“ bila je najbolja u nižim, a Martin Kucurovski iz OŠ „Feješ Klara“ prvo mesto osvojio je u kategoriji viših razreda osnovnih škola.

Na prvim „Zmajevim dečijim igrama“ u Kikindi učestvovali su pisci Mira Alečković, Raša Popov, Pavle Janković Šole, Pero Zubac, Rade Obrenović, Minja Subota i drugi.

386818511_1319740882008584_3054362606102699218_n

U putnu infrastrukturu u gradu i selima uložiće se 70 miliona dinara

Aleksandra Djuran oktobar 4, 2023

Do kraja nedelje biće završeno asfaltiranje u ulici Uroša Predića. Osim rekonstrukcije puta u dužini od 270 metara, uređeni su i kolski prilazi, a postavljene su i rigole i ivičnjaci koji će omogućiti odvodnjavanje viška vode ka kolektorima u ulicama Uroša Predića i Sutjeska. Stanovnici ulice ističu da od kada je izgrađeno ovo naselje nije bilo radova na putu. Marija Bor živi u ulici Uroša Predića 46 godina.

-Ulica je bila katastrofalna. Kada padne kiša voda se zadržavala i praktično smo plivali u vodi. Prezadovoljna sam što je ono što nam je obećano i urađeno – rekla je Marija Bor.

Stanovnici ulice dugo godina apeluju da se ona rekonstruiše, saznajemo od Milenka Babića.

-Ova ulica bila je najgora u Gradu. Točak od bicikla ili automobila nije mogao da prođe, a da ne upadne u rupu. Gradonačelnik Lukač nas je saslušao, bio je u ulici kada je padala kiša i uverio se da je to neophodno. Svaka čast vlasti koja ispunjava obećanja – dodao je Babić.

Gradilište su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i v.d. direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero koji je istakao da se rekonstrukcija i sanacija puteva na teritoriji Grada privode se kraju.

-Asfaltiranje, izgradnja parking mesta, rekonstrukcija kompletne infrastrukture u ulici Uroša Predića značajno je za stanovnike jer je rešen dugogodišnji problem koji su imali sa odvođenjem vode. Osim u Gradu, sredstva u iznosu od 70 miliona dinara, ali i radove smo ravnomerno raspodelili i u selima tako da su završeni poslovi u Mokrinu, a započeti su u Ruskom Selu. Očekuje nas rekonstrukcija u Banatskoj Topoli i u Bašaidu. Izvođač radova je „Eko gradnja“ i sav posao biće završen za mesec dana – rekao je Gvero.

Prioritetne radove zajedno su dogovorili JP „Kikinda“ i lokalna samouprava, jer je najvažnije da posao bude kvalitetno obavljen, kazao je Nikola Lukač.

-Obilazak radova, ali i razgovor sa građanima koji nas dočekaju važni su za nas koji vodimo grad, jer u neposrednom razgovoru čujemo predloge o tome šta nedostaje u pojedinim delovima grada. Stanovnici ulice Uroša Predića zadovoljni su jer je problem koji su imali rešen. Nastavljamo sa radovima na selima, onako kako smo i dogovorili sa meštanima početkom godine. Uskoro će početi sanacija ulice Branka Radičevića kod Gradske pijace prema vrtiću „Plavi čuperak“, radi se na atmosferskoj kanalizaciji u Čanadskoj, a na više lokacija u toku je zamena vodovoda. Molim moje sugrađane za strpljenje zbog raskopanih ulica, ali svi pomenuti radovi su značajni i važni. Zahvaljujem se na razumevanju pokrajinskoj i republičkoj vlasti koja ima sluha za važne infrastrukturne projekte za naš grad – precizirao je Lukač.

Uskoro će biti raspisana javna nabavka za odbir zimske službe. U okviru ovog ugovora biće predviđeno takozvano hladno krpljenje koje će podrazumevati sanaciju udarnih rupa tokom zime, kada temperature to dozvole.

„Zmajeve dečije igre“ 30. put u Kikindi

Aleksandra Djuran oktobar 4, 2023

Kulturni centar Kikinda jubilarni, 30. put, organizuje najstariju manifestaciju za decu u našem gradu „Zmajeve dečje igre“ ove godine pod sloganom „Svaka zvezda ima svoga puta….“.

Manifestacija počinje danas , 4. oktobra i traje do petka, 6. oktobra, kada je centralna priredba na Gradskom trgu. Za sutra, počev od 10 časova, planirani su kviz za osnovce, dečija likovna kolonija, javni čas baleta učenika Baletske školice u Kikindi, otvaranje retrospektivne izložbe „30 godina zmajevanja u Kikindi“, dodela nagrada za najbolje likovne i literarne radove na temu ovogodišnjeg slogana, koncert učenika OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i predavanje „Od atoma do galaksije“.

U četvrtak, takođe od 10 sati, na programu su dečija predstava „Carstvo drugarstvo“, izložba „Gertrude“ Vesne Pantelić u Galeriji „Tera“, vođenje kroz izložbu „Leta pre neta“ u Narodnom muzeju, projekcija filma „Leto kad sam naučila da letim“ u Kulturnom centru, a Narodna biblioteka „Jovan Popović“ organizovaće radionicu „Otvara se škola za pačiće male“.

U petak će u ruskoselskoj OŠ „Gligorije Popov“ biti organizovana priredba „Na Zmajevim krilima“, i u 15 sati je centralnu prireba u kojoj učestvuju mališani iz vrtića PU „Dragoljub Udicki“ i dečiji pisci.

Isključenje vode za sredu

Aleksandra Djuran oktobar 3, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže sutra, 4. oktobra, bez vode će od 7 do 20 časova ostati potrošači u Kumanovskoj od Đure Oličkova do Žarka Gavranova i Žarka Gavranova od Albertove do Kumanovske.

Iz JP „Kikinda“ mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/8844888.

382400864_1357369721872326_7778271888329615575_n

Počeo popis poljoprivrednih gazdinstava

Aleksandra Djuran oktobar 3, 2023

U Srbiji je u nedelju počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369 poljoprivrednih gazdinstava i svi oni biće u obavezi da učestvuju u popisu, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Za popis su angažovana 24 popisivača koji će imati identifikacione kartice tako da će biti lako prepoznatljivi. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samopopišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica – kazala je naša sagovornica.

Podaci koji se prikupljaju mogu se svrstati u tri grupe. Neophodno je popuniti podatake o gazdinstvu, o broju stoke, o usevima, i to su pitanja koja se postavljaju svim ispitanicima. Postojaće određeni set pitanja koji se postavlja samo onima koji su uključeni u uzorak za ta pitanja. Treći set su praktično pitanja koje popisivač uopšte neće postavljati, zato što postoje dobri administrativni izvori, pa će se odatle povlačiti.

-Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. Popisivači će svakog dana biti na terenu i ukoliko nikoga ne zateknu kod kuće ostavljaju obaveštenje da će se vratiti u vreme kada to vlasniku gazdinstva odgovara – dodaje Miroslava Narnčić.

Popisivači su krajem septembra prošli obuku i spremni su za ovaj posao. Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa

Aleksandra Djuran oktobar 2, 2023

U ambulantama Doma zdravlja danas (ponedeljak) počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Četvorovalentna vakcina sadrži dva soja tipa A i dva soja tipa B virusa gripa, prema preporukama koje je izdala Svetska zdravstvena organizacija. Na teritoriju Severnobanatskog okruga distribuirano je 7.000 doza vakcina „influvak tetra“, dok je u kikindske ambulante stiglo 3.720 doza.

Vakcinu treba da prime hronični bolesnici sa poremećijama plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetomm, deca koja su imuno komprovitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku.

Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ZZJZ tri decenije u misiji očuvanja zdravlja stanovništva

Aleksandra Djuran oktobar 2, 2023

Zavod za javno zdravlje u Kikindi osnovan je 2. oktobra 1993. godine i od tada do danas, nekadašnji i sadašnji zaposleni trude se da budu na usluzi stanovništvu, rekla je dr Sandra Radlović, direktorica, prilikom svečanog skupa kojim je obeleženo tri decenije postojanja ove ustanove.

-Ovom prilikom ne bih da govorim o pojedincima koji su zaslužni za rad Zvoda za javno zdravlje jer ova ustanova je više od pojedinca i više od direktora. Zavod čini zajednica ljudi koji su trude da daju maksimalnu podršku jačanju zdravstvenog potencijala stanovništva. Svi zaposleni kontinuirano se usavršvaju, prate sve svetske standarde, da ustanova bude akreditovana po najnovijim zahtevima i na nama je da učinimo sve da budemo lider u očuvanju zdravlja stanovništva – kazala dr Sandra Radlović.

Obeležavanju značajnog jubileja, pored kolega iz drugih zdravstvenih ustanova sa teritorije grada, okruga i Pokrajine prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Jedna od najznačajnijih zdravstvenih ustanova u gradu je Zavod za javno zdravlje i svim zaposlenima čestitam 30. rođendan sa željom da još bolje napreduju i da uslovi za rad budu na najvišem nivou. Svi koji su radili i rade u ovoj ustanovi suočavali su se sa izazovima sa kojima su izborili na pravi način. Lokalna samouprava, ali i Pokrajina potrudiće se da uslovi za rad budu još bolji, kao i da se znanje zaposlenih unapređuje – dodao je Nikola Lukač.

Zavod kao visokospecijalizovana ustanova svojim delovanjem pokriva teritoriju Severnobanatskog okruga odnosno Grad Kikindu i opštine: Senta, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Ada kojima pripada 50 naseljenih mesta.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Staro jezero najlepša i najveća zelena oaza u Kikindi

Aleksandra Djuran oktobar 2, 2023

U okviru IPA projekta prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u Kikindi je realizovan projekat „Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi” – Ekolejks. Cilj projekta dodatno uređenje Starog jezera, kao najveće urbane, zelene oaze u gradu, je postignut, istakao je povodom njegovog završetka Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Vrednost projekta je više od 780.000 evra, a Gradu Kikindi pripalo je 413.000 evra. Trstik, neuređen i zakorovljen prostor pretvoren je u park. Sada imamo više od 700 metara pešačkih staza, postavljeno je pedesetak stubova javne rasvete, tridesetak klupa, a pored stabala koja su postojala zasađena su nove mladice, ali i drugo zelenilo. U samom jezeru, ali i u obodnom kanalu postavljeno je pet aeratora što je podiglo kvaliteta vode. Oni nisu fontane i njihova svrha je ubacivanje kiseonika u vodu čime će se poboljšati njen kvalitet – rekao je Tanackov.

Dva aeratora su u obodnom kanalu, a tri veća su u samom jezeru. U okviru projekta urađena je i studija o kvalitetu vode u jezeru čime su dobijena saznanja kakva je voda, kog je hemijskog sastava i šta treba uraditi da kvalitet bude bolji.

-Konkurisali smo sa dva dodatna projekta u okviru novog poziva saradnje prekograničnih projekata. Jedan projekat je, u neku ruku nastavak Ekoljeksa, i tiče se trajnog i potpunog rešenja za Staro jezero. U prvoj fazi predviđeno je čišćenje korita jezera i priprema tehničke dokumentacije, dok se druga faza odnosi na povezivanje Velikog kikindskog kanala, preko obodnih kanala, sa kanalom koji ide oko Starog jezera čime bismo omogućili da postane tekuća voda, umesto stajaća kakva je sada. Drugi projekat se odnosi na uređenje parka „Blandaš“ odnosno njegovu kompletnu rekonstrukciju u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode – pojasnio je Tanackov.

Potencijalni problem koji se javio tokom postavljanja aeratora vrlo brzo je rešen, dodao je član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

– Bilo je neophodno što pre sanirati obodni deo kanala koji je bio pun rastinja, trske i ostale vegetacije. Bilo je upitno kako će aeratori funkcionisati. Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ finansiralo je sa milion dinara čišćenje koje su obavili zaposleni u Vodoprivrednom društvu „Severni Banat“. Posao je obavljen brzo i efkasno i u tom momentu bili smo im prioritet – pojasnio je Jovanov.

Osim konkretnih radova, projekat je imao i edukativni karakter. Organizovano je nekoliko manifestacija i kampova u kojima su deca školskog i predškolskog uzrasta iz Žombolja i Kikinde više naučila o nužnosti očuvanja životne sredine.

Izgradnja smeštajnih kapaciteta

Staro jezero je najveće ekološko blago Kikinde. Iz tog razloga lokalna samouprava pokušava da zainteresuje potencijalne investitore da ulože u izgradnju hotela ili velnes i spa centra.

– Smatramo da ovaj prostor ima ogroman potencijal, naročito ukoliko se uzme u obzir da je u neposerdnoj blizini SC „Jezero“, ali je i jedina zelena oaza u užem centru grada – precizirao je Tanackov.