јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

film-1204935_1280

Први кикиндски фестивал ауторског филма „Ноћи Лудаје“ биће одржан у петак, 10. новембра у 19 сати у великој сали Позоришта „Лане“. Како истичу организатори, удружење „Нортворд“ и издавачка кућа „Црнословље“, жеља им је да провере да ли у нашем граду постоји интересовање за мало другачији приступ кратком филму.

Програм се састоји од ауторских филмова подељених у три сегментаи то кикиндски филмови, филмови из Србије који су постигли успех током ове године и издвојили се као најбоље из жанровског кратког филма, као и специјална пројекција првог српског „found footage“ хорор филма „Напрата“ у оквиру обележавања десетогодишњице од изласка, уз поздравно обраћање режисера Младена Милосављевића путем видео линка.

Поред пројекција, биће изложен и мањи део од преко 80 плаката хорор филмова из доба СФРЈ-а, са надом  да ће следеће године бити изложени сви плакате из приватне колекције новинара и музичара Норберта Ђерија. Намера је да се следеће године фестивал прошири на целодневно дешавање, уз радионицу филмске шминке, изложбе, трибине и друге пратеће активности.

Организатори позивају младе ствараоце из Кикинде да већ сада, без обзира на буџет, своје идеје пренесу на филм и пошаљу на crnoslovlje@gmail.com.

 

385507144_850062546663823_8657378258541881299_n

Да је интересовање суграђана за субвенцију за куповину бицикала велико уверила се јутрос наша екипа. Већ од седам часова суграђани који су желели да конкуришу за 10.000 динара које додељује Град стрпљиво су у реду чекали да предају неопходну документацију. Од осам сати почео је и пријем захтева, а већ до девет часова подељено је више од 150 бројева, према редоследу како је ко долазио да у Услужни центар поднесе захтев. Како је и прошле године интересовање било велико предузете су све мере како би суграђани што брже и ефикасније завршили неопходне процедуре.

-Поздрављам ову акцију и драго ми је што нам наш Град помаже до купимо бицикле. Имам 73 године и то ми је једино превозно средство од када сам престала да возим аутомобил. Бицикл имам, а дошла сам да конкуришем да га купим унуци. Она је одабрала спортски бицикл, а бака је ту да се потруди да јој купи поклон – рекла је Ержебет Грбић.

И суграђанин Гојко Лончина истиче да ће му ова помоћ, уколико је добије, пуно значити.

 

-Све бицикле које сам до сада имао су били стари. Сада је ред да купим нови и надам се да ћу у томе успети. Свакодневно сам на бициклу и верујте ми да све обавим као када бих имао аутомобил. Он ми је све и надам се да ћу још дуго моћи да га возим. Народу треба помоћи, а посебно је значајна оваква субвенција јер видите колико су људи заинтересовано за то. Захваљујем се нашем Граду и волео бих када би овакве акције биле чешће и наравно да сви добију помоћ  – додао је Лончина.

Како је већ првог дана подношења захтева, документацију приложило 235 суграђана конкурс је затворен. Како је објаснио Стеван Иличић, члан Градског већа и председник комисије, следи прегледање документације и објављивање прелиминарне листе до краја недеље. Очекује се да ће коначна листа бити објављена седам дана након тога, када ће бити организовано и потписивање уговора.

– У буџету Града за 2024. годину предвиђено 2,5 милона динара, на име ове субвенције, то значи да ће 250 суграђана моћи да купи бицикл уз помоћ локалне самоуправе. Нови конкурс ће бити расписан крајем фебруара – рекао је Иличић.

Ово је други пут да локална самоуправа издваја новац за субвенционисану куповину бицикала као еколошки прихватљивог превозног средства. И ове, као и прошле године, планирано је милион динара за ову меру односно субвенционисање 100 првих суграђана који предају потпуну документацију. Прошле године листа је проширена и свих 213 суграђана који су конкурисали добили су новац.

Dom zdravlja

Мушкарац средњих година претио је пиштољем кикиндским лекарима запосленим у Хитној служби. Како сазнајемо од начелника Службе за хитну медицинску помоћ др Милоша Бајића током послеподневне кућне посете, у суботу, 4. новембра, у коју су отишли докторка, медицинска сестра и возач, Кикинђанин који их је позвао на интервенцију због оца, у тренутку док су лекари прегледали пацијента извадио је пиштољ и почео да им прети.

– Како су ми колеге испричале, мушкарац са пиштољем им је претио да ће их убити, након чега ће пуцати у себе. Захваљујући присебности екипе, избегнута је трагедија. Наиме, докторка је мирним путем и смиреним тоном замолила да се пацијент, због ког су дошли на интервенцију, пребаци у Болницу. То је и урађено, а мушкарац који је претио медицинској екипи пиштољем такође је дошао на Пријемно одељење. У међувремену, инцидент смо пријавили полицији која га је сачекала у Болници. Иако се испоставило да је гасни пиштољ у питању лекари то приликом интeрвенције нису знали, али без обзира на то претња је недопустива – прича др Бајић.

Поводом овог инцидента стигло је и саопштење  из  Полицијске управе Кикинда у ком се наводи да су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су П. В.(1975) због постојања сумње да је извршио кривична дела напад на службено лице у вршењу службене дужности и неовлашћено држање опојних дрога. Он се сумњичи да је јуче, у породичном стану у Кикинди, приликом указивања лекарске помоћи његовом оцу, претио здравственим радницима Службе хитне помоћи држећи гасни пиштољ, да би потом оставио пиштољ и помогао медицинској екипи да сместе пацијента у санитетско возило.

Полиција је потом од осумњиченог одузела пиштољ на гас и мању количину биљне материје за коју се сумња да је марихуана и исте послала на вештачење. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

На жалост, ово није први инцидент у ком су се нашли лекари Хитне помоћи.

-Први пут је, колико знам, екипи прећено пиштољем, али  смо малтене  свакодневно суочени са разним непријатностима које су најчешће вербалне природе. Подсетићу и на случај који се догодио пре неколико година у Мокрину, када је на медицинаре пацијент насрнуо ножем. Чињеница је да одлазимо на терене незаштићени – додао је др Бајић.

 

NSZ

На евиденцији кикиндске Филијале Националне службе за запошљавање, која покрива подручје Севернобанатског округа, на крају септембра било је 5.300 незапослених. Од тог броја у  Кикинди је 2.040, у Сенти 902, у Кањижи 815, Новом Кнежевцу 647, Чоки 509 и  у Ади 387 особа без запослења, истакла је директоица кикиндске Филијале Јелена Митровић.

-Број незапослених на територији Округа мањи је за 366 особе с  обзиром на то да је у истом периоду прошле године било 5.666 особа на евиднецији. У Кикинди је број  оних који траже посао, за исти приод 2022., смањен за 130 особа. И даље је на евиденцији највише неквалификованих 3.012 људи односно 56 одсто. Следе особе са завршеним трећим и четвртим степеном средње школе којих је 1.847 – каже Јелена Митровић.

Са седмим степеном стручне спреме је 167 незапослених у северном Банату, док је на евиденцији и 156 високошколаца са шестим степеном. Највише високошолаца који траже запослење су струковни и васпитач предшколске деце, следе економисти и правнци. У читавом округу, од укупног броја незапослених, 2.732 су жене што је 51 проценат.

– На недељном нивоу сумирамо потребе послодоваца тако да тренутно 15 послодаваца у Кикинди тражи раднике. Потражња је разноврсна тако да су потребни радници у трговини, у производњи каблова, ветеринарски техничари, возач, радници на шивењу, у обезбеђењу са лиценцом, конабри, кувари, административни радници, дипломирани инжењери сточарства, дипломирани технолог прераде млека – каже наша саговорница.

У овој години расписано је 13 јавних позива за смањење броја незапослених од стране Републике чији је акценат на теже запошљивим категоријама. Највише уговора склопљено је по програму самозапошљавања тако да су ангажоване 48 особе, 43 незапослена ангажовано је у програму теже запошљивих категорија, а у оквиру јавних радова особа са инвалидитетом финансирано је 35 особа. Када се сумирају сви конкурси 214 особа пронашло је посао путем ових програма. И локална самоуправа издвојила је средства за самозапошљавање и јавне радове преко којих је укупно ангажовано 29 незапослених.

-Уколико има заинтересованих, места има на три конкурса за стицање практичних знања, за субвенцију зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства и за меру приправништва за незапослене са средњим образовањем. Већина јавних конкурса биће отворена до 30. новембра, док је рок за подношење захтева за мере намењене особама са инвалидитетом  31. децембар  – напоменула је Митровићева.

 

analiza pss

У оквиру Програма мера подршке пољопривредној производњи локална самоуправа у сарадњи са Пољопривредном стручном службом финансираће анализу плодности земљишта као једну од најважанијих агрохемијских мера.

-Уговором вредним 300.000 динара предвиђена је анализа 100 узорака плодности земљишта за регистрована пољопривредна газдинства. Рок до ког морамо завршити посао је 29. децембар, а у име своје службе и наших корисника захваљујем се Граду који је и ове године помогао бесплатне анализе. У Војводини се скоро две деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредницима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе и наши произвођачи је користе како би унапредили и побољшали принос на својим њивама – истакао је директор Пољопривредне стручне службе Младен Ђуран.

Препорука стручњака је да агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. С обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи, а нарочито минералног ђубрива анализа има вишеструки значај.

– Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете – напомиње наш саговорник.

Анализом се испитује пеха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената форсфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Земљиште на нашој територији углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

 

 

11 kiki JELENA MICEVIC KARANOVIC FOTO VISOKA SKOLA KIKINDA (1)

Високa школa струковних студија за образовање васпитача  установила је  Плакету  која ће носити име прерано преминуле, многим студентима омиљене, професорице ове школе, др Јелене Мићевић Карановић. Иницијативу је покренуо бивши студент Немања Савић, а одлуку је донело Наставно-стручно веће ове високошколске установе.

 

-Плакета ће бити додељивана сваке године 4. априла, на Дан школе, а лауреат ће бити најбољи студент генерације на мастер струковним студијама јер је професорица Јелена била координаторка наставе на мастер студијама. Наша школа обележава седам деценија постојања и читава година је у знаку значајног јубилеја. И ово ће бити прилика да се присетимо драге професорице Јелене која је оставила изузетан траг у нашој школи – истакла је директорица школе Ангелa Месарош Живков.

Подсетимо др Јелена Мићевић Карановић  преминула је прошле године у 52. Години. Била је професор за психолошку групу предмета и члан Савета школе. Њен стручно-научни рад остао је упамћен. Ауторка је и рецензент многих универзитетских уџбеника.

396701045_343057458410899_6872047783041498965_n

Превентивни кардиолошки прегледи организовани су данас у амбуланти у Светосавској улици број 53 и изазвали су велико интересовање суграђана. Свима који су се одазвали акцији урађен је ЕКГ, мерен је крвни притисак, а путем вађења крви одређени су ниво глукозе, триглицерида и холестерола у крви, истакла је специјалиста опште медицине др Златија Саџаковић Мартинов.

-Кардиоваскуларна обољења заузимају високо место у оквиру хроничних незаразних обољења и изузетно је важно на време обавити скрининг и, уколико треба, почети са лечењем. То је најбољи начин да се ставе под контролу. Стога је важно да на ове прегледе дођу суграђани који немају дијагнозу. То је циљ превенције, да се на време открије евентуални здравствени проблем који се може контролисати или лечити – рекла је наша саговорница.

Прегледи се организују и сутра (недеља) од 8 до 16 часова. Потребно је да се дође најкасније до 10 часова како би се извадила крв, а пре тога не треба јести и пити.  Важно је да се на превентивне прегледе јаве пацијенти од 30 до 50 година који дуго нису били код лекара.

-Уколико овом приликом откријемо било какав патолошки поремећај, саветујемо пацијента да се јави изабраном лекару и настави даље лечење. Кардиоваскуларна обољења су најчешћа у нашој средини, а и на првом месту су по смртности. Зато апелујем на суграђане да буду одговорни и контролишу се.  Ови прегледи су ту за пацијенте који не знају да у оболели, а не за оне који већ имају терапију и постављену дијагнозу – прецизирала др Златија Саџаковић Мартинов.

Прегледи викендом организују се највише због грађана који током недеље, због посла и обавеза, не могу да стигну да се преконтролишу.

394782652_713035073643236_3585782539736086853_n

Једна од многих прича у нестајању мотив је изложбе Немање Миленковића отворене у Галерији „Тера“. Млади уметник  каже да је изложба наставак истраживања о односу људи  према животињама у савременој пракси лова које је први пут приказано у априлу у Београду.

-Горње Подунавље, одакле потичем интересантно је због великог броја животињских врсти од којих су многе заштићене и под заштитом УНЕСКА. Велика је светска туристичка атракција која привлачи ловце. У мојој породици већина чланова су ловци хобисти и ја са потпуно другачијим етичким ставом, то промишљање било ми је занимљиво. Постављам питање да ли је експлоатација животиња заиста потребна на такав начин и  најсрећнији сам кад посетиоци са моје изложбе оду запитани и промишљајући о ономе што се констано дешава око њих – рекао је Миленковић.

Сликар по вокацији, користи све технике у свом раду. Основа му је цртеж и акварел, што се може видети на изложби  приказаној у четири сцене. Свака сцена има специфичан наратив који заједно дају увид у једну од многих прича о нестајању.

-Најважније је промислити о томе шта се догађа у данашњем свету. Да ли је нешто што је раније било нужно да бисмо имали храну данас потребно? Потребно је да се окренемо заштити и чувању, нарочито врста које свакодневно нестају – казао је 27-годишњи уметник из Новог Сада.

Немања Миленковић, запослен као аситетнт на Академији уметности у Новом Саду, додаје и да студентима указује на значај „Тере“, не само у Србији, већ у свету. Изложба је отворена до 22. новембра.

gradska kuca

Републички геодетски завод  саопштио је да је  од данас грађанима  омогућен упис у катастар искључиво дигиталним путем, уз стручну подршку професионалних корисника – адвоката и геодетских организација.

 

Како је наведено, обезбеђен ефикасан упис у катастар обезбеђен је  уз проверу исправности докумената од професионалних корисника, без одласка у катастарске службе.
Наглашено је да је главна предност за грађане уштеда времена, као и решавање свих недоумица у вези са процесом уписа и остваривања својих права захваљујући стручним саветима професионалних корисника. Уз то, грађани ће моћи да приступе предмету са било које локације без обзира на временске или географске одреднице.

Уместо традиционалних 170 шалтера сада је на располагању чак 4.000 дигиталних “шалтера”, доступних 365 дана годишње. Поред тога ова иновација је, како је саопштено, једини начин да се онемогући манипулација и интервенција на документима и да се заврши са бескрајним путевима папира који долазе и излазе из Републичког геодетског завода.

53639355_10216319760980095_3957419506900402176_n

Покрајински секретаријат за привреду и туризам донео је одлуку од додели средстава женском предузетништву за субвенционисање трошкова набавке машина или опереме, рачунарске опреме, софтвера или услуга у иновирању и дигитализовање процеса и операција у домену маркетинга и трговине.

Међу суграђанкама које су добиле средства на овом конкурсу су иконописац Сандра Станковић којој је одобрено 112.500 динара.  Фирми „Веле – грам“ одобрено је 125.000 динара  за набавку рачунарске опреме, а за исту намену кафе бару „Феникс“ из Руског Села припало је 150.000 динара. Укупно је на овом конкурсу одобрено 13,2 милиона динара.

-Средства ћу искористити за израду сајта. Неопходан ми је да би могла да будем видљивија у читавом свету. Важно ми је да и путем сајта људи могу да виде чиме се бавим, као и комплетну моју понуду, укључујући и могућност да се обави и куповина путем сајта. Ово је важно за мој посао због повећања обима производње и проширења тржишта. Углавном сам до сада у инстранству продавала своје производе по препоруци и путем друштвених мрежа, а очекујем да ће сајт отворити нове могућности и повећати број заинтересованих – каже Сандра Станковић, иконописац.

Има будућности за овај стар занат, али важно је прилагодити се тржишту. Иконписачку радњу наша суграђанка има од 2007. године.

-Било успона и падова. Успела сам да опстанем уз помоћ Града, Покрајине и Републике. Имам подршку породице, али и институција које виде значај мог посла. Љубав према занату пренела см и на ћерку Наташу која ми је велика помоћ и подршка. Поред тога, као млада има иновативнији приступ послу који сам радо прихватила. И син Алексанадар, захваљујући својој младости, пуно ми помаже у промоцији мојих производа код купаца до којих би теже дошла – напомиње Сандра Станковић.

Поред редовног посла Сандра Станковић тренутно израђује и иконе за манaстир Преоображење  Господње у Црној Гори.

Don`t copy text!