Za Vaskrs, 5. maja, za saobraćaj će biti zatvoren deo ulice Svetog Save od Braće Tomića do Đure Jakšića, obaveštavaju iz Mesne zajednice Mokrin. Saobraćaj će biti preusmeren na ulice Braće Tomić, Vase Stajić i Đura Jakšić.
Aleksandra Djuran
U OŠ „Vasa Stajić“, u okviru Vaskršnjih svečanosti u Mokrinu, otvorena je izložba dečijih radova i oslikanih jaja na temu Vaskrsa. Više od 30 godina organizuje se likovni konkurs kom se, pored osnovaca, priključe i mališani iz vrtića „Neven“. Najbolji crteži su nagrađeni, a ove godine prvu nagradu u kategoriji predškolaca osvojila Dragana Golić (6), drugu Iva Srbljin (4) i treću Nika Blažić (5).
U kategoriji osnovaca nižih razreda najlepši je bio crtež Slaviše Detki iz IV1, druga je bila Alisa Halilović, učenica I1, a nagrađen je i Miloš Sremčev iz III1 razreda.
U kategoriji od petog do osmog razreda Vaskrs su najlepše dočarali Milica Veskov, učenica V1 razreda, Aleksandar Obadić iz VII1 i Radmila Ristić iz V1.
Dodeljena su i priznanja za najlepše oslikana jaja i to Anđeli Linkin, učenici I2, Milici Tot, učenici III1 i Sari Konculić, učenici VI1 razreda.
Najlepše crteže odabrale su učiteljice škole i nastavnik likovnog vaspitanja koji nisu imali lak zadatak da odaberu najbolje u konkurenciji oko 300 likovnih dela.
Pravoslavna crkva i vernici danas (subota) obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu. To je vreme koje je, po verovanju, Hrist bio telom u grobu, ali duhom u Ad, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom.
Na taj dan je, hrišćani veruju, Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Velika subota zato se provodi u molitvi i tišini, a u crkvama se, po završenoj liturgiji jede hleb i voda.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček sutrašnjeg praznika – sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća. Domaćice koje to još nisu učinile, na današnji dan farbaju jaja.Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Vaskrs –najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.
Mokrinčani su spremni da dočekaju mnogobrojne gosti koji će ih posetiti u nedelju, na Uskrs, kako bi prisustvovali 34. Svetskom prvenstvu u tucanju farbanim jajima. I ove godine očekuje se oko 200 takmičara u kategoriji juniora i seniora.
-Potraga za najjačim jajetom u Mokrinu počinje već posle Božića. Sada je period kada se obavlja poslednja selekcija. Uvek je naježe odlučiti se za jedno, ali da bude pravo, jaje. Najveća dilema je kada postoje tri ili četiri maltene jednaka jaja. Tada se oslanjamo na osećaj i nadamo se da nismo pogrešili – kaže glavni sudija nadmetanja Živica Terzić i dodaje da nekada kroz ruke prođe i 20.000 jaja dok se ne nađe ono pravo.
Da mokrinsko takmičenje jeste svetsko, potvrđuje veliki broj takmičara koji dolaze iz raznih krajeva sveta, tačnije Mokrinčana koji za uskršnje praznike posete svoje rođake.
-Takmičari iz Republike Srpske postali su domaći, a imamo najavljene i takmičare iz Tuzle koji bi trebalo da dođu prvi put – napominje Terzić.
Kvalifikacije za takmičenje dece u nedelju je u 9.30 sati, a za seniore u 10.30 časova. Finale juniora počinje u 11.30, a seniora u podne. Prijava takmičara je u subotu od 9 do 13 sati i u nedelju pre početka takmičenja.
U okviru 34. Vaskršnjih svečanosti u Mokrinu organizuje se mnoštvo događaja. Po tradiciji na Veliki petak članice udruženja Mokrin farbaće jaja kako se to nekada radilo i predstaviće običaje. Istog dana članovi KUD-a „Mokrin“ i Miloš Srbljin oslikavaće jaje na ulazu u selo, u 17 sati je izložba dečijih likovnih radova, a u 20 časova je izložba likovnih radova mokrinskih autora. Velika subota rezervisana je za turnir u basketu 3X3, ali i za književno veče u Domu kulture.
U nedelju će osim finala, u 17.30 sati biti organizovan Vaskršnji koncert KUD-a „Mokrin“, a od 20 časova na Varoškom trgu nastupa Ivana Selakov.
A.Đ.
Firma „Balkan 2020“ iz Smedereva, povezana sa Beks Ekspres kurirskom službom iz Šapca u Kikindi planira gradnju objekta za tehnički pregled vozila i magacina brze pošte. Na parceli na kojoj je planirana gradnja već postoji izgrađena porodična stambena kuća prizemne spratnosti, ukupne bruto površine 203 kvadrata, koja je predviđena za rušenje, prenosi portal Ekapija.
Objekat za tehnički pregled putničkih vozila težine do 3,5 tona sastoji se iz administrativnog dela sa jednom tehnološkom linijom prolaznog tipa. Postavljen je tako što je njegova kraća strana postavljena paralelno ulici. Administrativni deo objekta je postavljen uz građevinsku liniju, dok je tehnološka linija postavljena sa unutrašnje strane. Ulaz u objekat planiran je sa jugozapadne strane. Ukupna bruto površina objekta za tehnički pregled je 165,29 metara kvadratnih.
Magacin brze pošte postavljen je u drugom delu kompleksa, paralelno objektu za tehnički pregled vozila. Ulaz u objekat magacina planiran je sa severozapadne i jugoistočne strane. Ukupna bruto površina magacina iznosi 129,41 kvadrata.
Kolski i pešački ulaz u kompleks obezbeđeni su sa javne saobraćajnice iz ulice Stevana Sremca. Planirano je formiranje interne saobraćajnice oko objekata u cilju obezbeđivanja pristupa objektu i protivpožarnim uslovima. Projektovana su tri parking mesta.
Investitor je „Balkan 2020“ iz Smedereva, kompanija povezana sa Beks Ekspres kurirskom službom iz Šapca, a projektant je „Arhilajn“ iz Šapca.
Narodni muzej organizovao je uskršnju radionicu tokom koje su deca više saznala o najradosnijem hrišćanskom prazniku, ali i o tome kako i zašto se farbaju jaja. Učenike prvog razreda OŠ „Vuk Karadžić“ zatekli smo u dobrom raspoloženju i spremne da izrade korpice za čuvarkuću.
-Koristili smo papir, karton i papire u boji. Korpicu za jaje koju sam napravio nosim kući i u nju ću čuvati čuvarkuću. Požurio sam i napravio dve korpice – otkrio nam je Uroš Lisica.
Nikolina Gligor, takođe je uživala u radionici.
-Volim Uskrs jer se tada farbaju jaja, a na poklone dobijam čokoladna jaja i zeke. Moja korpica je plave boje i prvo jaje koje ofarbam u petak stajaće u njoj – kaže Nikolina.
Zajedno sa decom družila se muzejski vodič Slavica Cvijetić.
-Deca su imala priliku da vide prezentaciju o Uskrsu, a razgovarali smo i o tome šta predstavlja ovaj praznik i koji običaji su vezani za njega. Pričali smo i o tome kako su se nekada farbala i ukrašavala jaja, ali i o novijim tehnikama koje se danas praktikuju. Svi su izradili korpice za čuvarkuću i uskršnje čestitke koje su odneli kući – rekla je Slavica Cvijetić.
A.Đ.
Koalicija okupljena na listi „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra” poziva sugrađane na prvomajsko druženje na Starom jezeru.
Druženje je zakazano od podneva i svi koji dođu imaće priliku da uživaju u najlepšoj zelenoj oazi u centru grada.
Od 18 časova, na istom mestu, u organizaciji Turističke organizacije biće održan koncert folk pevačice Vesne Zmijanac.
U Galeriji „Nova” otvorena je izložba „Sedam decenija posvećenosti – Galerija Doma Vojske Srbije 1953–2023”. Realizuje se u saradnji Medija centra „Odbrana”, uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane , a izložba je premijerno prikazana u decembru 2023. u Galeriji Doma vojske Srbije, istakla je Jelena Knežević, načelnica pomenute galerije i autorka izložbe.
-Najreprezentativnija dela koja se baštine u našoj zbirci nalaze se na izložbi nastaloj povodom obeležavanja 70 godina njenog postojanja i rada. Kikinđani će imati priliku da vide dela iz prve polovine 20. veka poput radova Save Šumanovića, Jovana Bjelića, međutim ono što čini okosnicu umetničke zbirke jesu dela nastala na našoj čuvenoj manifestaciji „Narodno oslobodilačka borba u delima likovnih umetnika Jugoslavije“. Ona se skoro dve i po decenije održavala u našoj galeriji i okupljala je vrhunske umetnike sa prostora nekadašnje zemlje – navela je Jelena Knežević.
U galeriji Narodnog muzeja izložene su slike Vlaha Bukovca, Ljube Ivanovića, Marina Tartalje, Mila Milunovića, Koste Hakmana, Jovana Bijelić, Petra Lubarde, Zore Petrović, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića i mnogih drugih. Posetioci mogu da vide i skulpture istaknutih vajara Nandora Glida, Tome Rosandića, Angeline Gatalice, kao i radove primenjenih umetnika Velimira Vukićevića, Borivoja Dedića, Aranke Mojak, Gordane Glid i Vanje Žanko.
-Očekujem da sugrađani izložbu posete ne jednom, nego više puta. Svako može da pronađe delo za sebe. Ujedno ovo je odličan pregled nacionalne istorije umetnosti. Naš cilj i strategija je da bar jednom godišnje imamo izložbe koje gostuju iz većih gradova i koje podrazumevaju saradnju sa većim ustanovama od naše, sa bogatijim fondom. Na taj način pružićemo priliku Kikinđanima da mogu i u svom gradu da vide vredna dela nacionalne umetnosti – rekla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.
Otvaranju izložbe prisustvovala je i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
-Sigurna sam da će saradnja Galeriji Doma vojske Srbije i kikindskog Narodnog muzeja biti plodonosna. Mogućnosti ima u realizaciji zajedničkih projekata, razmeni znanja, ali i izložbi. Pozivam sugrađane da posete izložbu jer imaju mogućnost da pogledaju originalna dela najznačajnijih slikara i vajara naše zemlje – napomenula je Valentina Mickovski.
Za vizuelni identitet izložbe pobrinula se Maja Vučković iz Medija centra „Odbrana”, a recenzije potpisuju dr Marijana Mraović iz Vojnog arhiva i dr Katarina Živanović iz Galerije SANU. Izložba će biti otvorena do 6. jula.
A.Đ.
Najpopularnija izletišta u Kikindi spremna su za posetioce. Sve površine su tretirane protiv krpelja i pokošena je trava.
Zaposleni Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj zajedno sa vatrogasnom jedinicom kompanije NIS i dobrovoljcima iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kikinda uredili suprotekle nedelje najpopularnije izletište Simićev salaš.
-Apelujem na sve sugrađane koji će prvomajske praznike provesti u prirodi da je čuvaju. Zabranjeno je lomljenje ili seča stabala, ali i paljenje vatre koja može da ugrozi drva. Na svim većim izletištima biće postavljeni i kontejneri za odlaganje otpada – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
Tretirani su i pokošeni Šumica gde se nalazi luna park, Simićev salaš, Vodice i Staro jezero.
Ugledni jermenski književnik, prevodilac i univerzitetski profesor Babken Simonjan uporedio je stradanje jermenskog i srpskog naroda i govorio je o pokušaju totalnog istrebljenja koji je sproveden nad ova dva naroda.
Profesor Babken Simonjan iz Jerevana u ekskluzivnom intervjuu rađenom za potrebe snimanja dokumentarnog filma “Anatomija obmana: Srebrenica“, u produkciji Centra za društvenu stabilnost, naveo je da je tokom istorije izvršen genocid nad srpskim i jermenskim narodom, kao i da su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta, tokom akcije Oluja na prostoru Hrvatske, kao i iz južne srpske pokrajine Kosovo i Metohije.
Istakao je da Muslimani danas u Bosni i Hercegovini čine više od 50% ukupnog stanovništva, te uzevši tu činjenicu u obzir ne može biti govora o genocidnoj nameri, niti o genocidu u Srebrenici.
Šta predstavlja Veliki zločin?
Genocid nad Jermenima, u jermenskoj istoriografiji poznat i kao Veliki zločin, predstavlja sistematsko i kontinuirano etničko čišćenje, proterivanje i masovna ubistva izvršena nad pripadnicima jermenskog naroda na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata.
Prema različitim procenama, od 800.000 do 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda je ubijeno tokom Velikog zločina.
Podsećamo, na ovu temu se već oglasio jedan od najvećih svetskih autoriteta vezano za pitanje genocida i holokausta Jehuda Bauer koji je takođe izjavio da u Srebrenici nije bio genocid.
Izvor: NSuživo