Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Šest vozača zadržano u policiji zbog vožnje u alkoholisanom, a jedan zbog vožnje u drogiranom stanju

Aleksandra Djuran July 8, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba dobila teške, a jedna lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 20.000 dinara, a dogodile su se zbog radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 187 prekršajnih naloga. Iz saobraćaja su zbog voznje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena 24 vozača, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu, dok je jedna osoba zadržana jer je vozila pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Takođe, otkriveno je 45 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 42 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 92 ostala prekršaja.

U četvrtak, 11. jula deo Kikinde bez struje

Aleksandra Djuran July 8, 2024

Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 11. jula od 8 do 10 sati struje neće biti u ulcama Ive Lole Ribara od Toze Markovića do Miloša Ostojina, Njegoševoj od Vuka Karadžića do Kosovske, Kosovskoj od Toze Markovića do Njegoševe i Blok 35.

Istog dana, od 11 do 14 časova, struje neće imat domaćinstva u ulica Uglješe Terzina od Mihajla Pupina do Kosovske, Uglješe Terzina od Ive Lole Ribara do Vuka Karadžića, Kosovskoj od Uglješe Terzina do Miloša Ostojina, Jove Jovanovića Zmaja od Mihajla Pupina do Miloša Velikog, Miloša Ostojina od Kosovske do Miloša Velikog, Vuka Karadžića od Negoševe do Zmaj Jovine i Vuka Karadžića parna strana od Uglješe Terzina do Zmaj Jovine.

Promocija automobilizma: Četvorotočkaši svih modela i godišta ispunili trg

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Treći „Tjuning šou“, u organizaciji automobilskog sportskog kluba „Kar Braders“, na Gradskom trgu okupio je ljubitelje četvorotočkaša i sugrađane. U takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila i DB dragu, jačini muzike u automobilu koja se meri u decibelima učestvovalo je više oko 190 vlasnika brzih kola i oldtajmera. Među učesnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Rusije i Slovačke. Najveće interesovanje izazvao je fijat 1.100 iz 1960 godine Žarka Cvijetićanina iz Apatina koji ga je uređivao 20 godina.

-Automobil je verna replika vozila narodne milicije. Takav kakav je sada koristio se šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj model sklapan je u nekadašnjoj fabrici „Zastava“ od 1960. do 1962. godine. Napravio sam ga prema fotografijama, a kako sam i bio zaposlen u policiji nije bilo puno dileme kako će izgledati. Automobil je nedavno registrovan, a na ovakvim skupovima nosim i repliku uniforme koja se koristila u vreme kada i automobil. Nemam nameru da ga prodam jer nema cenu – saznali smo od Cvijetićanina.

Veliku pažnju izazvali su i ostali stari automobili. Oldtajmer klub Bečej- Novi Bečej predstavio se sa kolekcijom od desetak vozila.

Podržavamo ono što rade naši prijatelji iz Kikinde i puno im pomažemo jer su u klubu mahom mladi od 18 do 24 godine. Moj cilj je da oformimo udruženje na nivou Vojvodine. Došao sam sa kadetom B iz 1970. godine koji moj je dečački san. Svakog dana gledao sam ga kako prolazi ulicom u kojoj sam živeo i zarekao sam se da će jednog dana biti moj. Istog vlasnika imao je 45 godina, koji na žalost nije doživeo kadetov 50 rođendan – rekao je Atila Silađi, predsednik kluba.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač.

-Drago mi je što je Kikinda treći put centar sportskog automobilizma. Sve pohvale automobilskom sportskom klubu „Kar Braders“ na organizaciji ovakvog skupa. Potrudićemo se da sake godine ovo okupljanje bude lepše i bolje. Sugrađani su imali priliku da vide veliki broj automobila, a gosti da se upoznaju sa našim gradom – istakao je Lukač.

Cilj je okupljanje, druženje, ali i promocija automobilizma. „Kar Braders“ ima 40 članova iz Kikinde, Zrenjanina i Novog Bečeja.

-Potrudili smo se da sugrađanima predstavimo kvalitetna, ali različita vozila u raznim kategorijama. Naš cilj je da pokažemo da je automobilizam sport i da smo protiv nasilničke i neoprezne vožnje. Važno je uživati u automobilizmu bez da se rizikuje sopstveni ili tuđi život. Naš cilj je da okupimo što više mladih, naročito početnika u vožnji, da im skrenemo pažnju da automobil treba voleti i voziti ga sa merom – rekao je Saša Jakša, potpredsednik kluba „Kar Braders“.

Dodeljeno je 66 pehara u različitim kategorijama. Svi posetioci mogli su da se oprobaju trkačkoj simulaciji, držanju felni, dok je za decu organizovana nagradna igra u najbržoj vožnji autića na daljinsko upravljanje.

PRVI VLASNICI KADETA C

Tibor Giric iz Temerina na „Tjuning šou“ došao je automobilom svoga oca kadetom C iz 1975. godine.

-Otac je prvi vlasnik automobila ima 94 godine i presrećan je kada vidi da je automobil koji je dugo godina čuvao sa pažnjom i ljubavi i dalje u voznom stanju . Svaku medalju koju dobijemo odnesemo mu jer je on taj koji me je uveo u ovaj svet. Do pre dve godine on je učestvovao na svim manifestacijama i vozio automobil – dodao je Giric.

A. Đ.

Pravoslavni vernici obeležavaju Ivandan

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 7. jula, obeležavaju Ivandan ili Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik obeležava se povodom krštenja kada je Sveti Jovan u reci Jordan krstio i dao blagoslov Isusu Hristu.
Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.

Pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile odnosno vatre, pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju igre oko vatri. Pletenjem venaca se poručuje da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke sredina leta, i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima.

Običaj je da se kače se venci ivanjske trave na ulaznim vratima, a u nekim delovoma Srbije uveče se pale vatre oko kojih se igra i peva.

U toku prijavljivanje za „Bibliokamp“ Narodne biblioteke: Podsticanje čitanja

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Prijavljivanje za „Bibliokamp“ Narodne biblioteke „Jovan Popović“ traje do 10. jula na mejl adresu kultura@biblioteka.org.rs. Namenjen je deci do 11 godina i biće realizovan od 15. do 19. jula.

-Cilj nam je da na zabavan način decu podstaknemo da čitaju, da stvaraju čitalačke navike i veštine. Trajaće od 9 do 11 časova u samoj Biblioteci i tokom druženja ozbiljno ćemo se igrati i organizovati različite aktivnosti – istakla je Dunja Brkin Trifunović, urednice programa Narodne biblioteke.

Jedan dan na kampu biće posvećen Nikoli Tesli.

-Njemu je rođendan u julu i smatram da deca treba da saznaju više o Tesli. Tokom radionica biće čitanja. Oni koji znaju čitaće samostalno, a drugima ćemo mi čitati. Imaćemo i niz propratnih aktivnosti poput pozorišta senki, likovnog izražavanja, a bavićemo se i pozorištem senki. Svaki dan će imati svoju temu – pojasnila je naš sagovornica.

Kamp je besplatan i sa decom će pored Dunje Brkin Trifunović raditi i Olivera Šušnica, bibliotekar na dečijem odeljenju.

A.Đ.

U uorak, 9. jula deo Kikinde bez struje

Aleksandra Djuran July 7, 2024

U utorak, 9. jula zbog radova na mreži od 9 do 11 sati struje neće biti Mikronaselju u blokovima B, F i E i u Zmaj Jovinoj ulici od Mihajla Pupina do Petefi Šandora.

Istog dana od 12 do 14 časova bez električne energije ostaće domaćinstva u ulicama Mihajla Pupina od Zmaj Jovine Njegoševe, Miloša Ostojina od Mihajla Pupina do Kosovske, Kosovska od Miloša Ostojina do Njegoševe, Njegoševa od Partizanske do Mihajla Pupina, Njegoševa od Mihajla Pupina do Kosovske, ulica Braće Subotički od Partizanske do Mihajla Pupina i Mihajla Pupina od Njegoševe do Sinđelićeve.

Letnja umetnička škola u našem gradu okupila 40 studenata iz Srbije i inostranstva

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Studenti umetničkih fakulteta iz Srbije i inostranstva od danas do 13. jula stvaraće u našem gradu u okviru Letnje umetničke škole. Njih 40 iz naše zemlje, Kine, Italije, Poljske, Belgije i Slovenije imaće priliku da se upoznaju sa Kikindom i da uče kroz radionice keramike, likovnih umetnosti, muzike, komponovanja, dramske i muzičke produkcije. Prvi dan proveli su u jedinstvenoj kući „Sova“.

Viktor Tanaskovski iz Skoplja pohađaće radionici muzike.

-Na doktorskim studijama sam i očekujem da produbim svoja znanja. Učesnik sam bio i prošle godine i puno toga sam naučio. Odabrao sam profesora koji je držao radionice da mi bude mentor za doktorat – rekao je Tanaskovski.

Radionicu keramike, za koju je vladalo najveće interesovanje. pohađaće Laura Blagojević iz Beograda, studentkinja Akademije umetnosti.

-Studiram slikarstvo i za mene će ovo biti izazov i novo iskustvo. Probaću nešto novo, a sigurna sam da ću steći nove prijatelje. Izuzetno je što ćemo svi moći međusobno da sarađujemo – kazala je Laura.

Pozdravljajući okupljene studente gradonačelnik Nikola Lukač pozvao ih je da iskoriste priliku i upoznaju, kako je rekao, najlepši grad na svetu.

-Ovo je pravi način da se mladi upoznaju sa Kikindom i međusobno i pomognu nam da kulturna dešavanja podignemo na još viši nivo. Siguran sam da će vam boravak ovde biti značajno iskustvo i da ćete nam pomoći da još više promovišemo naš sredinu – naveo je gradonačelnik Lukač.

Letnjoj školi prethodilo je potpisiivanje Memoranduma o saradnji između Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grada Kikinde, Kulturnog centra i Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

-Univerzitet umetnosti već 22 godine organizuje Letnju umetničku školu. Zadovoljstvo je što svakoj lokalnoj zajednici ostavimo artefakt odnosno svedočanstvo o našoj školi i ove godine ostavićemo divan artefakt koji će biti na ponos i našeg univerziteta i Kikinde – istakla je je rektorka Univerziteta umetnosti prof. dr Mirjana Nikolić.

Radionice će proširiti znanja, ali i vidike učesnika.

-Iako je Letnja škola relaksirana u odnosu na nastavu na fakultetima, puno će se raditi. Biće interesantno za sve da istraže nove stvari, upoznaju novi grad i novu kulturu – dodao je prof.dr Vladimir Tatrević, prorektor Univerziteta umetnosti i direktor Letnje škole.

Direktor Kulturnog centra Marko Markovljev pozvao je sve učesnike kampa da ponesu najlepše uspomene iz Kikinde i da se ponovo vrate.

Radionice će se organizovati na Gradskom trgu, u Kulturnom centru i na „Teri“.

-Ovakve stvari su važne jer doprinose sektoru kulture i obrazovanja kao instrumentima uz pomoć kojih grad može da gradi svoju kulturnu politiku – napomenuo je Aleksandar Lipovan.

Univerzitet, tradicionalno, Letnju školu organizuje u različitim gradovima, što je dobra prilika za internacionalizaciju i decentralizaciju. Letnja umetnička škola ima urbanu orijentaciju, studenti će stvarati na više mesta u Kikindi, u prisustvu građana kojima će, na završnoj manifestaciji, 12. jula, biti prikazani postignuti umetnički rezultati.

A.Đ.

Ručna kosidba žita kao pre jednog veka: Sajan čuva tradiciju

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Oštre kose i srpovi, vredne ruke i želja da se očuva tradicija u ručnom košenju žita, slika je koja je iz Sajan poslata u okviru 27. Severnobanatskih žetelačkih svečanosti. Tradicionalna manifestacija okupila je sedam ekipa iz Crne Bare, Mađarske i Sente i Sajana.

Najstariji kosac bio je 87-godišnji Ferenc Hereši iz Sente.

-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Postojala je samo mašina koja od klasja odvaja seme. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kao mali imao sam kratke pantalone i još uvek se sećam kako je strnjište bilo oštro – istakao je Hereši sa kojim je bio i Kristof Sabadoš koji će naslediti ovu tradiciju porodice Fekete. Otkrio nam je da je naučio da kosi od bake Margite Šarvari čiji je zadatak ovoga puta bio da spremi ukusan fruštuk ekipi kosaca.

-Ja sam četvrta generacija kosaca i ponosan sam na tu činjenicu. U našoj porodici ovo je tradicija koja se nasleđuju sa kolena na koleno – saznali smo od Kristofa.

Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i već 11 godina oni su deo svečanosti.

-Prvi put smo u Sajanu kosili žito, svidela nam se manifestacija i dolazimo svake godine. Volimo ovo okupljanje koje nas vraća u prošlost, u detinjstvo. Drago nam je što smo deo tradicije koja se čuva i svima u Mađarskoj pričamo o njoj – otkrio je Đerđ Vinca iz Aparthalma.

Ekipa iz Crne Bare bila je najveselija. Za jelo su pripremili prave poslastice.

-Nekada je bilo teško doći do žita, znatno teže nego danas. Čitavu sezonu radili su za džak žita, a mi ga danas zaradimo za jedan da. Treba da cenimo ono što imamo – kaže Lajko Maćaš iz Crne Bare.

Nekada se za vreme žetve ustajalo u četiri ujutro i kretalo na njivu. Radilo se dok se vidi. Koscima su velika pomoć bil žene koje su vezivale žito u snopove, ali i pripremale obilan doručak. Fruštuk je činio hleb, barena jaja i krompir, luk, slanina, rakije, kajsija, šljiva i višanja, ali i slatkih kolača, ko je mogao da ih priušti.

Najveću podršku manifestaciji pruža grad Kikinda,a ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i su članica Gradskog veća Melita Gombar. Otvarajući žetelačke svečanosti gradonačelnik Lukač istakao je važnost čuvanja običaja, ali i dobrosusedskih odnosa među narodima.

-Zajednička saradnja je ključ uspeha i bolje budućnosti a kada smo udruženi možemo mnogo toga. Sajanske žetelačke svečanost su tu i da nas podsete kako je to nekada bilo, a na nama je da mladi budu ti koji će je dalje čuvati – precizirao je Lukač.

Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice.

-Značaj ovakvih manifestacija je, osim što neguju tradiciju, je što promovišemo prve porodične vrednosti, gde je porodica stub društva i zajedno dolaze do hleba na stolu. Važno nam je da mladi to uvide i da znaju da za sve treba da se potrude i da sopstvenim radom stignu do rezultata – navela je Dijana Jakšić Kiurski.

Mladi se priključuju manifestaciji, tako da će ona da se organizuje još dugo godina dodala Šara Benjocki, predsednica KUD-a „Adi Endre“, koji je i organizator žetelačkih svečanosti.

-Puno mi je srce kada vidim koliko i mladima u Sajanu znači ova manifestacija. Još uvek imaju priliku da o ručnom košenju žita uče od naših najstarijih kosaca, koji su i sami nekada ručno kosili žito sa svojim roditeljima. Oni na pravni način mogu da dočaraju kako je to nekada bilo, ali i da im pokažu kako se ručno kosi hlebno zrno. Kroz ovu manifestaciju želimo da im pokažemo kako je nekada puno rada trebalo da se dođe do parčeta hleba. Svima nam je isti cilj, da sačuvamo tradiciju i da je prenesemo na mlade – rekla je Šara Benjocki.

Mesna zajednica čuva ovu manifestaciju i želi da je učini još boljom.

-Žetva je bila dan radosti i zajedništva. Posao je zahtevao angažovanje čitave porodice, ali i komšija i prijatelja. Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenuo je Zoltan Tot, predsednik Saveta MZ Sajan i zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ,propise, upravu i nacionalne manjine, kao i fondacija Betlen Gabor iz Mađarske.

A.Đ.

Jelena Stepanov iz Iđoša u društvu „100 uspešnih poslovnih žena“ Srbije

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Jelena Stepanov, vlasnica vinarije „Kepul“ iz Iđoša našla se među „100 uspešnih poslovnih žena“. Konkurs je treći put raspisalo Javno preduzeće „Pošta Srbije“, uz podršku Privredne komore Srbije, a cilj mu je osnaživanje žena, razvoj i promocija ženskog preduzetništva.

-Na konkurs sam se prijavila na predlog prijateljice i izabrana sam među 100 uspešnih poslovnih žena. Čast je biti u društvu izuzetnih žena koje imaju sopstveni biznis i razvijaju ga – istakla je Jelena Stepanov.

Cilj konkursa za izbor i nagrađivanje preduzetnica, osnivačica ili zakonskih zastupnica malih preduzeća širom zemlje je da se ohrabre talentovane žene u svom preduzetničkom poslovanju. Prvi put pobednicama je omogućeno usavršavanje znanja i veština te su organizovana predavanja najaktuelnijih tema iz vođenja i kreiranja biznisa u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

-Ovo je bila sjajna prilika da se upoznam i razmenim iskustva sa ženama koje su u privatnom biznisima. Izazovi sa kojima se bore nisu laki, putem radionica saznale smo više o različitim veštinama koje možemo da koristimo u svom poslovanju iz oblasti marketinga, digitalne komunikacije, društvenih mreža, finansijskog opismenjavanja – dodala je naša sagovornica.

Za 100 najboljih obezbeđen je besplatan oglasni prostor i prezentacija poslovanja u vidu predstavljanja u brošuri koja će biti dostupna korisnicima poštanskih usluga, kao i za njihovu prezentaciju na monitorima u više od 1.550 poslovnica Pošta Srbije širom zemlje, kako bi se povećala vidljivost njihovih biznisa. Konkurs je bio namenjen za sve preduzetnice, zakonske zastupnice ili žene osnivače malih preduzeća iz cele Srbije, uključujući zemljoradničke zadruge, zanatske radnje, ustanove, udruženja, kao i za žene nosioce porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Kriterijumi za ocenjivanje su bili uspešnost prezentovane poslovne aktivnosti i biznis ideje, nagrade u oblasti poslovanja ili stvaralaštva, kao i društveno-odgovorne aktivnosti.

Prošle godine među 100 uspešnih žena bile su i preduzetnice iz Kikinde Sandra Stanković, Danijela Jerinkić i Jovana Banić.

A.Đ.

Otvoren Internacionalni simpozijum u terakoti: Umetnici inspiraciju za skulpture pronašli u Kikindi

Aleksandra Djuran July 5, 2024

Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti „Tera 2024“, 43. po redu, otvoren je večeras. Ispred Galerije „Tera“ izloženi su radovi nastali na prošlogodišnjem sazivu čiji su autori Ledija Kostandini iz Albanije, Nikola Nenadić iz Hrvatske, Horhe Beda Mursiljo Hulijani iz Španije i Čedomir Vasić, Saša Pančić i Miroljub Stamenković iz Srbije.

-Čitav jul je u znaku „Tere“ i umetnosti. Jedinstveni smo po sistemu i načinu izgradnje velike skulpture, tako da iskustvo u radu sa glinom nije najneophodnije da bi neko bio učesnik . Otvaranjem simpozijuma javnosti prvi put predstavljamo dela nastala prošle godine, a i ove će u Kikindi stvarati poznati i priznati svetski umetnici. Očekivanja koja imamo od naših učesnika uvek su ispunjena jer za sobom ostave monumentalna dela. Svaka izložba skulptura nastalih na simpozijumu izaziva pažnju domaće javnosti i sugrađani se uvek raspituju o tome ko ih je naslikao i šta predstavljaju. Stoga se trudimo da imamo što više interaktivnih događaja koji uključuju građanstvo – istakao je Aleksandar Lipovan, direktor CLPU „Tera“.

Godišnjoj izložbi skulptura prisustvovali su učesnici ovogodišnjeg, 43. Simpozijuma: srpsko-kanadske umetnice Vesna Perunović i Božica Rađenović, Anamarija Šerban iz Rumunije, Stiven Mas iz Velike Britanije, dok su predstavnici naše zemlje Milorad Stajčić i Srđan Arsić.

-Britanac sam koji živi u Parizu. Prvi put sam u Kikindi, ovde sam pet dana i sve je fantastično. Ovo je san koji je postao javnost. Samo ću da stvaram ne misleći na hranu ili bila šta drugo. Šetajući gradom dobio sam razne ideje koju ću pokušati da realizujem. Nikada nisam radio monumentalne skulpture od gline. Vaša glina je specifična i ne ponaša se kao i druge tako da ću puno naučiti – kazao je Stiven Mas.

Božica Rađenović, Beograđanka, proteklih trideset godina živi u Kanadi u Otavi.

-Za svakog umetnika velika je čast da učestvuje na simpozijumu „Tera“. Uslovi za rad su na svetskom nivou i veoma mi je drago što sam njegov deo. Imam puno ideja i neću stići sve da ih realizujem. U glini sam radila još kao studentkinja, kada sam i čula za „Teru“. Povratak materijalu je kao povratak maternjem jeziku i radujem se zbog toga. Oduvek sam želela da dođem i sada se to i ostvaruje – saznali smo od Božice Rađenović.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama mr Dragan Traparić obraćajući se prisutnima istakao je da Kikinda treba da ponese titulu prestonice kulture 2027. godine.

-Simpozijum je već četiri decenije internacionalni što je za veliku pohvalu, ne samo za grad , nego i za čitavu zemlju. Kultura nema granice i to se potvrđuje u Kikindi. Vaš grad ima ogromno bogatstvo, 1.200 skulptura savremene umetnosti koje ne postoje nigde na svetu. Od 2017. godine Pokrajina je saziv podržala sa šest miliona dinara, a sredstva izdvajaju i lokalna samouprava i Republika – naveo je mr Traparić.

Na otvaranju je govorio i gradonačelnik Nikola Lukač koji je događaju prisustvovao sa svojim saradnicima.

-Zahvaljujući Internacionalnom simpozijumu Kikinda je ponovo na svetskoj mapi kulture i umetnosti. Ubeđen sam da će umetnici crpeti inspiraciju iz našeg grada i da će uživati stvarajući. Ubeđen sam da će nam saziv koji traje duže od četiri decenije, umnogome pomoći da uz ostale kulturne sadržaje budemo najbolji u kandidaturi za nacionalnu prestonicu kulturu 2027. – istakao je gradonačelnik Lukač.

Tokom proteklih više od 40 godina na Internacionalnom simpozijumu nastalo je preko 1.200 autorskih dela, od kojih je najveći deo, izložen u Muzeju „Tera“.

A.Đ.