Небројено пута до сада смо у јавном дискурсу сведочили паушалним, неутемељеним и злонамерним иступима функционера Странке слободе и правде. Овог пута, покрајинска посланица, Тања Раца, превазишла је сва очекивања – „обрнула игрицу“.
Што би наш народ рекао – „неће језик него право“, тако поменута посланица изађе и изјави како је буџет Кикинде „оштећен за 400 милиона динара“, како „нема инвестиција подржаних из буџета Аутономне покрајине Војводине“. То што госпођа посланица прича напамет је одраз њене личности и незнања, а то што обмањује јавност одраз безобразлука.
Они које она здушно представља су, до пре само једне деценије, ову државу економски и национално систематски уништавали, разорили је! За све партијске и буразерске комбинације користили су Развојну банку Војводине и буџет Републике и Покрајине, па и града Кикинда, а најважнији, капитални пројекти су им били “Банатске шоре” и “Секс за почетнике” намењен ученицима основних школа.
Истине ради, а на жалост посланице, улагања из буџета Аутономне покрајине Војводине ка нашем граду, само у претходне четири године износила су 2,4 милијарди динара, а само у текућој години финансирани су пројекти у укупном износу од 311.500.000
динара и то:
– Пројекат изградње атмосферске канализације слив Моравска – 180.000.000 динара
– Улагања у образовање – 74.000.000 динара
– Реализација пројеката културе у граду и месним заједницама – 4.500.000 динара
– Уклањање отпада на сметлиштима у Башаиду, Банатској Тополи и Кикинди – 12.000.000 динара
– Реконструкција дистрибутивне водоводне мреже – 22.240.000 динара
– Извођење секундарне атмосферске канализације – 18.730.000 динара
Вама, посланице Раца, ово делује као 0 динара улагања, јер је, у време власти ваших садашњих шефова и координатора, сав новац који је пристизао у градски буџет, завршавао у џеповима истих, и нико други није имао прилику да га види и осети. Аутопројекција, поново. Целокупан износ од 400.000.000 динара, намењен за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, биће утрошен наменски, како би ова образовна установа добила оно што заслужује.
Оно што, на послетку, треба да знате је то да, сваки наш успех и резултат нашег рада, је директно пропорционалан вашем неуспеху. За тај резултат ћемо се борити и у будућности. А ви наставите да измишљате и брукате се, стоји у саопштењу председнице Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди и посланице у Скупштини АПВ Станиславе Хрњак.
Aleksandra Djuran
У домовима здравља на територији Севернобанатског управног округа од данас, 7. октобра, почела је вакцинација против сезонског грипа. Амбуланте имају на располагању две вакцине „инфлувак“ и домаћу коју је произвео Институт „Торлак“.
-Из Завода за јавно здравље позивамо суграђане да се вакцинишу, а посебно хронични болесници са поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетом, деца која су имуно компромитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику – истакла је истакла епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ.
Вакцине садрже вирус тип Х3 Х1Н1 и тип Б вируса грипа. У округу је подељено 5.700 доза од чега је 3.500 припало Кикинди.
Вакцинација против грипа има за циљ смањење ширења грипа међу становништвом и заштиту грађана, посебно ризичних група, од потенцијално озбиљних компликација које грип може да изазове. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .
На 11. „Данима тикве“ одржаним у Источном Сарајеву запажен штанд имала је и Туристичка организација града, а производе су представили удружење жене Иђош и пољопривредна газдинства Крнић и Гавранчић. Ова манифестација организује се по узору на „Дане лудаје“, а иницијативу за одржавање „Дана тикве“ покренула је председница удружења Роксанда Мичић, председница удружења „Пробуди се“. На манифестацији се награђују најтежа, најдужа и најлепша тиква, за коју је награду ове године добио наш суграђанин Никола Крнић.
Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације напоменула је да је Кикинда ментор Источном Сарајеву како би њихова манифестација сваке године била све боља и садржајнија.
-Од прошле године осим туристичких организација на „Данима тикве“ представљају се и произвођачи производа од бундеве. Ове године учествовали су и карвинг мајстори који су показали резбарење на лудаји. У Источној Босни тиква се у знатно мањој мери користи у људској исхрани тако да је ова манифестацију ту и да то подстакне – рекла је Јасмина Миланков.
Најтежа лудаја на „Данима тикве“ ове године имала 63,5 килограма.
А.Ђ.
Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, од данас, 7. до 13. октобра спроводиће међународну акцију под називом „Фокус на путу“, која ће бити усмерена на откривање и санкционисање прекршаја непрописног коришћења мобилног телефона од стране возача, као и непрописног коришћења мобилног телефона и слушалица од стране пешака приликом преласка коловоза.
Акција ће истовремено бити спроведена у 31. европској земљи чланици организације РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе), саопштио је МУП Србије. Коришћење мобилног телефона током вожње повећава ризик од саобраћајне незгоде за четири до чак 20 пута, што чини овај прекршај једним од тренутно највећих проблема безбедности саобраћаја на путевима.
Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, око пет одсто пешака непрописно користи мобилни телефон или слушалице приликом преласка коловоза, док се проценат возача који непрописно користе мобилни телефон за време вожње креће од четири до 10 одсто, у зависности од врсте возила.
Улична расвета у улици Краља Петра Првог, од кружног тока до Ослобођења, биће санирана. У појединим деловима поменуте улице проблем је што читава једна страна расвете не ради или део бандера није у функцији. Када се зна да је у овој улици дрворед стабала америчког копривића који прави природни тунел, осветљеност је лоша.
-У протеклих неколико година, захваљујући јаким ветровима и олујама, више пута су у улици Краља Петра Првог пала стабала и гране које су покидале водове и каблове, али и оштетиле бандере. Оштећене бандере су саниране тачније каблове смо превезивали на оне које раде јер је велика инвестиција заменити комплетну уличну расвету. Сада су издвојена средства за ову намену и у читавој улици биће реконструисана постојеће улично осветљење – истакао је Петар Жигић, секретар Секретаријата за инспекцијске послове.
Наручено је пет потпуно нових бандера које ће заменити оне које не раде, али и потенцијална су опасност за саобраћај и људе јер могу да падну.
-До краја године у плану је да се поставе нови каблови читавом дужином улице од кружног тока до улице Ослобођење. Постојеће бандере високе су 11 метара и све ће бити скраћене на висину од девет метара како би биле испод крошњи, имаће носач, а не лук као сада, како би што боље осветљавале улицу. У делу улице од Јована Поповића до Ослобођења на бандерама ће, осим носача светла ка коловозу, постојати још један у контра смеру који ће осветљавати тротоар – прецизирао је наш саговорник.
Уколико се ово покаже добро, тада ће се по две светиљке на бандерама поставити до ОШ „Јован Поповић“.
А.Ђ.
Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 80 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан истакао је да се 6. октобра у Кикинди обележава један од најважнијих датума у историји 20. века.
-Велики је дан за наш град јер прослављамо 80 година слободе и не смемо то никада заборавити. Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји. Наши суграђани били су хероји, борили су се за слободу, своју земљу и свој град. Подсетићу на поруку нашег председника Александра Вучића да нам је најважнија слободна, независна Србија, Србија која ће увек чувати своју слободу, а да су нам за то потребни мир и стабилност. Треба да чувамо Кикинду и Србију за нашу децу, али и да их учимо да никада не забораве ко су, шта су и одакле су – истакао је градоначелник Богдан.
Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.
-Данас је у Кикинду дошла слобода и престало је страдање. Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Били смо трећа држава, са 1,7 милиона жртава по страдању, у Другом светском – навео је Барошевчић.
Саветник у Влади Србије генерал у пензији Милорад Ступар поручио је да је Србија вечна док су јој деца верна.
-Морамо да имамо понос, бригу и веру у себе. Са овог места поручујем да је важно да спречимо поделе и да немамо право да се делимо. За своју слободу давали смо највредније, животе. Никада нисмо угрожавали туђу слободу јер потшујемо своју. Наше државно и војно руководство води нас ка војној неутралности јер треба да се бавимо нашим напретком и просперитетом. За то нам треба концепт тоталне одбране који подразумева и обавезно служење војног рока зато је потребно да се он потврди општим консензусом – навео је Ступар.
Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали партизани Севернобанатског одреда. У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана.
А.Ђ.
Хор Културног центра Кикинда „Атендите” предвођен професорицом др Биљаном Јеремић наступио је на Међународном хорском фестивалу у Херцег Новом и постигао запажен успех освојивши две награде у категоријама духовне музике и мешовитих хорова.
Радионицама за децу и одрасле, посетом сталној поставци и музичким програмом Музеј „Тера“ затворио је летњу сезону у овом простору. Организована су дружења под називом „Психоарт Лаб“, цртање пантографом, а деца и њихови одрасли пратиоци су имали прилику да уживају у вајању скулптура од глине уз помоћ вајарке Соње Белош.
-И овога пута имали смо заинтересоване да науче како да обликују глину, а сигурна сам да је стална поставка, али и сам простор Музеја био инспиративан. Глина је лака за обраду, а помаже и развоју ситне моторике тако да је деци увек интересантно да стварају кроз игру – истакла је Соња Белош.
Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ подсетио је да је летња сезона у Музеју отворена у марту и да је сада завршена. И током наредних месеци Музеј „Тера“ биће отворен за посетиоце, али неће се у њему организовати пратећи садржаји.
-Задовољни смо посетом у протеклим месецима.Трудили смо се да сваких пет, шест недеља имамо нове поставке у изложбеном простору уз радионице које ће их пратити. Циљ је да негујемо постојећу и градимо нову публику у чему смо успели јер су овај простор посећивала нова лица. Музеј „Тера“ је током лета живнуо и успели смо у намери да промовишемо комплетан простор око њега. Највећу посету забележили смо током Европске ноћи музеја када је само у игри отчитавања QР кодова учествовало 450 особа – истакао је Липован.
До краја године у Галерији „Тера“ биће отворене још две изложбе у оквиру којих ће бити одржано неколико занимљивих предавања, најавио је Александар Липован. Током зиме радионице и пратећи програми биће организовани у Галерији „Тера“ и у новом простору, зимском атељеу, у атељеу „Тера“.
А.Ђ.
Најбоље шкембиће на 5. „Шкембе фесту“ припремила је екипа кикиндског удружења Мултипла склероза. Ову одлуку донео је трочлани жири након што је оценио рекордних 32 узорка од истог броја екипа које су се надметале на овогодишњем гастрономском такмичењу.
-Први пут сам видела и припремала шкембиће. То сам учинила за моју мајку која више није са нама, а прошле године била је део ове манифестације. Моји пријатељи, врсни кувари, открили су ми њихове рецепте и комбинација је донела победу. Поред пехара освојили смо прасе које ћемо ових дана испећи и почастити све чланове удружења – истакла је председница удружења Мултипла склероза Бранкица Мишков.
Ове године додељено је пет награда тако да је пето место припало екипи из Мађарске, четврти су били чланови екипе „Панонија“, треће место заузео је суграђанин Срђан Јеринкић, док су други чланови екипе „Песак“.
Шкембићи традиционално банатско јело, а Кикинда једини град у Војводини у ком се одржава такмичење у њиховом кувању. Осим екипа из Србије учествовали су и такмичари из Хрватске, Мађарске и Румуније. Дејан Благојевски са члановима олдтајмер клуба „Курбла“ из Гарешнице из Хрватске први пут је у Кикинди.
-Лепо се проводимо и имали смо изузетан дочек. Шкембиће често припремам јер их сви волимо. Нема велике тајне у припреми овог јела и најважније је да су шкембићи најпре добро очишћени, а потом и скувани. Све остало је ствар укуса – сазнали смо Дејана Благојевског.
Из Темишвара је са мајком и братом у такмичењу учествовао и Кристијан Војку.
-Трећи пут сам у Кикинди. Недавно смо били и на „Данима лудаје“ и одушевљени смо. Волимо Кикинду, а шкембићи су јело које волимо на нашој трпези. Уживали смо у данашњем дану – открио нам је Кристијан Војку.
Подршку овом догађају пружили су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.
А.Ђ.
Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.
-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.
Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.
-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.
Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.
-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.
Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.
А.Ђ.