Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Обележава се Светски дан борбе против сиромаштва

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2024

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

У сусрет гостовању мултимедијалног уметника Даниела Ковача у кикиндској Библиотеци

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2024

Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.

Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..

Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?

-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна” значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.

Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?

-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.

Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?

-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада”, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.

Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?

-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.

Н. Савић

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Мецафор“, „Тисза Аутомотиве“, „Гриндеx“ и „Ле Белиер“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Новитас Цонсулт“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Тисза Аутомотиве“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Актуелно у ЈП „Кикинда”: Нови хидранти у Микронасељу

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У циљу бољег одржавања система и адекватног снабдевања грађана Микронасеља квалитетном водом за пиће, Јавно предузеће „Кикинда” је започело уградњу хидраната на мрежи у овом делу града.

-Протекле недеље је уграђен хидрант у улици Јосифа Панчића, а у плану је уградња још три, чиме би се са све четири стране Микронасеља могло адекватно вршити испирање водоводне мреже, када се за то укаже потреба.

Микронасеље, као најгушће насељени део Кикинде и једино становање у граду правог блоковског типа, има и највећи број корисника водовода по јединици површине. Зато се одржавању овог дела мреже, мора посветити и већа пажња, како би све функционисало оптимално, а корисници били задовољни- наводи Славко Војнић Мијатов, руководилац сектора водовода и канализације.

У наредном периоду у ЈП „Кикинда” сагледавају потребе, пре свега, потрошача, а и саме мреже о могућностима уградње још неколико хидраната на појединим локацијама.

Ј. Ц.

Школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ почела са радом

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У Кикинди је почела са радом школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ коју воде професор доктор Богдан Томић и професор доктор Ангела Месарош Живков. Програм спорта намењен је за децу од три до девет година реализује се у вртићу „Плави чуперак“ и ОШ „Јован Поповић“.

-Децу тестирамо два пута годишње моторичким тестовима, а након тога имамо и 3Д мониторинг постуралног статуса сваког детета. Циљ нам је да утврдимо да ли су у зачетку неки од деформитета попут сколиозе, кифоза на основу чега правимо планове и програме вежби – истакао је Томић.

Програм обухвата све базичне спортове фудбал, кошарка, одбојка, борилачке спортове, бејзбол, атлетика, а укључене су и све методике.

-У „Плавом чуперку“ тренинзи су понедељком и средом од 18 до 20 сати. У школи „Јован Поповић“ су од 18.15 сати. Са радом смо почели 1. октобра и већ имамо групу деце, а жеља нам је да их буде више тако да ћемо 25. октобра промовисати пројекат – додала Месарош Живков.

Током октобра тренинзи ће бити бесплатни.

А.Ђ.

Предавање о поремећајима деце у понашању и како их предупредити

Aleksandra Djuran Оцтобер 15, 2024

Трибина под називом „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“ организована је у Центру за стручно усавршавање. О теми су окупљеним наставницима, учитељима и васпитачима говорили магистар дефектолошких наука Татјана Божић, мастер Далибор Симоновић и школски педагог Данијела Ивановски.

-У протеклом периоду евидентни су проблеми са децом која исказују поремећаје у понашању, а да им при том не треба подршка у интелектуалном смислу. Ремећење наставе постало је све чешће и јако је тешко организовати час када имате дете које не може да се обузда. Да би и такав ученик почео да се понаша према правилима најважнија је сарадња са родитељима јер и у школи и у код куће она морају да се поштују – наводи Данијела Ивановски.

Најчешће се поремећаји испољавају у одбијању сарадње, налога наставника, устајање за време часа, шетање и ометање других да прате наставу.

-Уколико се овакво понашање занемари оно с временом постаје образац понашања ученика и тада можемо да кажемо да он има поремећај у понашању. Да до тога не би дошло важно је реаговати на време и наш циљ је да пружимо савете како радити са децом која то одбијају, која не гледају наставника у очи, која не слушају шта им се каже, која узнемиравају, па и чупају другу децу – каже Данијела Ивановски.

Осим у понашању ова деца имају поремећај и у социјалној динамици и комуникацији са другом децом те је најважније што чешће им понављати правила која осим у школи морају да се поштују и код куће како би постала образац понашања.

Ова трибина први пут је организована у Кикинди и очекивања су да ће се проширити и на друге градове и општине.

А.Ђ.

Чланице ЖПГ „Гусле“ освојиле вредна признања на фестивалу „Крајишки бисери“

Aleksandra Djuran Оцтобер 15, 2024

Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.

-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Поред дипломе и плакете девојке ће учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wорлд Мусиц Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.

-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.

А.Ђ.

Почела грејна сезона за кориснике ЈП „Топлана“

Aleksandra Djuran Оцтобер 15, 2024

Грејна сезона за више од 3.100 корисника ЈП „Топлана“ почела је јуче у вечерњим сатима. Како је за наш портал истакао в.д. директор овог предузећа Душан Марјановић станови су били топли од 18 часова.

-Пустили смо грејање ради, такозваног, загревања система. Јутрос је грејање кренуло на време и систем функционише без већих проблема. С обзиром на то да су најављене дневне температуре око 20 степени, поштоваћемо градску одлуку и у најтоплијем делу дана гасићемо систем и поново га палити када спољана темперетаура падне испод 15 степени – истакао је Марјановић.

Уколико неко од корисника нема грејање или дође до цурења или ваздуха у радијаторима потребно је да преко професионалних управника односно председника Скупштине станара пријави проблем. Запослени у „Топлани“ изаћи ће на терен и решити насталу ситуацију.

А.Ђ.

Ђаци школе „Јован Поповић“ Болници поклонили ручно рађене „хоботнице чаробнице“

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2024

Ученици ОШ „Јован Поповић“, чланови секције за ручни рад, поклонили су Општој болници тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“, намењених Одељењу неонатологије.

-„Хоботнице чаробнице“ први пут су почеле да се примењују у Данској, код превремено рођене деце у току боравка у инкубаторима, како како би се прилагодили на услове спољне средине. Беба се ухвати за крак хоботнице, смири се и стабилизује дисање. Ово су потврдиле и научне студије. Наиме, крак подсећа на пупчану врпцу и беба тако осети сигурност као да је у мајчином стомаку – уз захвалност на поклону објаснила је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

Оливера Гашић,професорица географије која води секцију за ручни рад, рекла је да су планирали активности поводом Дана школе који обележавају 18. новембра, а имајући у виду да се дан раније обележава Светски дан превремено рођене деце, родила се идеја да сами направе „хоботнице чаробнице“.

Тридесетак разнобојних луткица, урађених по свим медицинским стандардима када је у питању величина и материјал пошто се морају стерилисати, стигло је у праве руке. С обзиром да их по отпусту из породилишта мајке и бебе носе кући, како кажу у овој школи, по угледу на своје другаре волонтере широм света, планирају да ова акција буде континуирана.

Из саобраћаја искључен 21 возач због вожње у под дејством алкохола и дроге

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. У двема незгодама четири особе задобиле су лаке телесне повреде, а у једној је причињена материјална штета. За све три незгоде материјална штета процењена је на 190.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом и вожње под дејством алкохола.

Из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључен 21 возач, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 28 учесника у саобраћају и издата су 183 прекршајна налога. Такође, откривена су 103 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, осам прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 85 осталих прекршаја.