Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Фијакеријада у Новим Козарцима: Окупили се љубитељи коња

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

На имању „Лисовић” у Новим Козарцима Коњички клуб „Зеленац” организовао је 8. Фијакеријаду. Поред Новокозарчана ово удружење окупља и љубитеље коња из Банатског Великог Села и Руског Села. Овом догађају присуствовало је тридесетак коњара међу којима су биле сестре Мркеља. Јана (14) је чланица клуба „Зеленац“.

-Од малена гајим љубав према коњима и сада ми се остварила жеља да имам свог. Учествујем у дисциплини једнопрег и у јахању заједно са кобилом Емом. Мене воли највише јер је ја тимарим и храним. Није било лако савладати јахање, али уз упорност, рад и љубав све се може. Раније је мој деда имао коње и ту љубав пренео је на мене – сазнали смо од Јане.

И Јанин вршњак Марко Чавић дошао је и Тараша на козарачку Фијакеријаду.

-Већ шест година бавим се коњарством и такмичим се у двопрегу. Имам две кобиле Гајтану 9 и Гајтану 4 и не бих мењао ни за шта на свету. Бака и деда су држали коње и као мали највише времена проводио сам са њима. Наследио сам љубав и наставићу са овом традицијом – открио на је Марко.

Градска управа помогла је и овогодишњу манифестацију , напоменуо је Александар Аћимов, члан Градског већа који је заједно са градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града Младеном Богданом и чланом Градског већа Жељком Раду присуствовао манифестацији.

-Коњички клуб „Зеленац” је јединствено удружење јер обједињује три села. Подстичемо овакав вид сарадње међу удружењима и овај клуб је пример другима. Локална самоуправа препознаје праве и традиционалне вредности попут овог скупа које ћемо увек подржати – истакао је Аћимов.

Одгајивача коња је све мање, а организатори се надају да ће оваква окупљања подстаћи младе да заволе ове племените животиње. Миодраг Богојевић, председник КК „Зеленац” каже да им је жеља да афирмишу коњички спорт.

-Учествовала су квалитетна и добра грла и тридесетак запрега. Гости су стигли из читаве Војводине. Ту смо да се дружимо, али и да промовишемо коњарство. Наш клуб има четрдесетак чланова, а оно што обећава јесте да се све већи број деце и младих заљубљује у коње – рекао је Миодраг Богојевић.

На свакој Фијакеријади учесници морају да испоштују правила облачења и изгледа фијакера и коња. Кочијаши морају да имају рукавице, сако, одело, кравату и шешир који не сме да падне током такмичења, коњи морају да буду упарени, а фијакер угланцан. Мештани и посетиоци имали су прилику да виде јахаче, једнопреге, двопреге, тропреге, четворопреге и мноштво прелепих коња, махом липицанера и нонијуса.

А.Ђ.

Министарство пољопривреде расписало јавни позив за захтеве за премију за млеко

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је данас Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за други квартал 2024. године.
Како се наводи у саопштењу, захтеви се подносе до 23. августа 2024. године преко платформе еАграр односно портала еПодстицаји.

Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства под условом да су пре подношења захтева за премију за млеко по овом јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршили обнову регистрације за 2024. годину.

Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено и испоручено у другом кварталу 2024. године, односно у периоду од 1. априла до 30. јуна 2024. године.

Информације у вези са расписаним јавним позивом доступне су на телефоне Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси хттпс://еаграр.гов.рс.

Опасни временски услови током новог топлотног таласа у Кикинди, упозорава„Батут“

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Нови топлотни талас у Србији креће већ од викенда, када ће температуре премашивати и 35 степени. Судећи по табели „Батута“, време ће у недељу, која ће бити најтоплија, бити опасно у осам места у Србији: Кикинди, Сурчину, Бечеју, Палићу, Зрењанину, Сомбору, Новом Саду и Лозници.

Опасни временски услови су, наводи се на сајту, пропраћени израженијим климатским појавама, које би могле да представљају ризик по здравље; повећана вероватноћа за наступање различитих манифестација топлотног стреса, нарочито од осетљивих популационих група односно мале деце, трудница, старих, хронично оболелих пацијента.

У оквиру мера личне заштите одећа би требало да је направљена од лаганих летњих материјала светле боје, чија структура допушта пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте, неопходна је и редовна рехидрација у току целог дана, невезано за степен физичке активности или осећај жеђи. Савет је и да без преке потребе, не би требало напуштати добро климатизован затворени простор за све време трајања повишене спољне температуре. Уколико је то неизбежно, обезбедити редовну рехидрацију у току боравка на топлом.

Посебну пажњу треба обратити на одржавање личне хигијене, затим на хигијенске услове у току прања воћа и поврћа, као и на саму припрему хране, јер у условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање система терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовало здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених манифестација топлотног стреса.

Фекална канализација за ЖНР и Стрелиште: Документација предата Министарству за заштиту животне средине

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

За насеља Железнички Нови Ред и Стрелиште завршена је пројектно -техничка документација и добијена грађевинска дозвола за изградњу фекалне канализације, рекао је одговарајући на одборнички питање заменик градоначелника Светислав Вукмирица.

-Град се максимално труди да реши вишедеценијски проблем који су многи покушали, али нису у томе успели. За израду документације за мрежу помоћ смо имали од републичке и покрајинске администрације. Сва документација тренутно се налази у Министарству за заштиту животне средине и са пуним оптимизмом очекујемо да се потребна средства определе. Инвестиција је вредна 500 милиона динара што није мали новац јер је реч о читавим насељима. Бројни су проблеми који постоје од географског положаја насеља, близине пруге и слично. На корак смо до решења и уколико средства буду одобрена већ током јесени можемо да распишемо јавну набавку и да радови започну 2025. године. Све што је било до локалне самоуправе је урађено и сада је на надлежним републичким органима да нам помогну. То није лако јер нема само Кикинда жељу да реши проблеме него и други градови и општине – рекао је Вукмирица.

Тренутно се израђује и пројектно техничка документација за грађевинску дозволу само за прикључке.

-Ови папири још увек нису готови за ЖНР, а реч је и износу од око неколико хиљада евра. По Закону пошто се изгради фекална канализација сваки грађанин дужан је да се прикључи на њу. Поједини суграђани можда то неће моћи себи да приуште тако да тражимо решење да им изађемо у сусрет. Желимо да им помогнемо око плаћања прикључака – појаснио је Вукмирица.

Почели „Великоселски дани“: Концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“ и гостију

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

У оквиру „Великоселских дана“ одржан је концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“. Као и сваке године и ове је организован богат програм ком осим мештана присуствују и гости.

-Сваке године трудимо се да доведемо госте који су нам драги пријатељи како би мештанима, али и гостима указали на богату традицију наше Србије. Са нама су наступили гости из Љига и КУД „Дивша Ђорђевић“ из Вреоца. Трудимо се да сачувамо наше корене и да их преносимо млађим нараштајима – истакао је Предраг Сантрач, председник КУД-а „Марја Бурсаћ“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Последњих година ради се на томе да с свим селима врати некадашњи сјај. Томе доприносе манифестације и активности у самим местима.

-Срце ми је пуно када сва удружења у селу заједно са Месном заједницом и мештанима обележавају Дана села. Максимално је искориштен потенцијал отворених базена, центра села око Крајишке куће и сви као један учествују у припреми и реализацији. Тежимо оваквом заједништво и да уједињени постижемо добре резултате за све нас – рекао је градоначелник Лукач.

Друштво из Банатског Великог Села има седам секција и око 120 чланова и поред фолклорних ансамбала имају и женску и мушку певачку групу.

А.Ђ.

Фестивал „Тера Вива“ окупио велики број посетилаца свих узраста

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Фестивал „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани. Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине. Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.

Одборници усвојили извештаје о раду јавних предузећа, установа културе и осталих корисника буџета за 2023. годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б. Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

Већином гласова одборници усвојили завршни рачун буџета за прошлу и извршење од јануара до јуна за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022. годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.

Одлуком Комесаријата за избеглице и миграције: Трајно затворен Прихватни центар у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Комесаријат за избеглице и миграције, због смањеног броја миграната, донео је одлуку да се трајно затворе прихватни центри у Кикинди, Шиду и Димитровграду.

Из Комесаријата наводе да је ова одука донета услед континуираног смањења миграторног прилива у дужем периоду, што се значајно одразило на попуњеност смештајних капацитета центара за азил и прихватних центара.

-Србија има један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама, а Комесаријат је поменуту одлуку донео у складу са стратегијом реаговања утврђеном Планом реаговања на повећан број миграната на територији Србије за 2024. годину, и то у циљу рационализације оперативних трошкова и ефикасног управљања ресурсима и системом прихвата – наводи се у саопштењу и додаје да имају планове ако се повећа прилив миграната, да свакодневно прате миграторну слику како би могли да адекватно реагују.

Од 1. августа до 30. септембра привремено ће бити обустављен рад Центра за азил у Тутину, Центра за азил у Бањи Ковиљачи и прихватних центара у Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима.

ГрО СПС обележио годишњицу оснивања: Остали верни Србији

Aleksandra Djuran Јулy 25, 2024

Градски одбор Социјалистичке партије Србије обележио је 34 године од оснивања. Чланови и симпатизери окупили су се у просторијама ове странке, а обележавању су присуствовали председница Градског одбора СНС-а и покрајинска посланица Станислава Хрњак и потпредседник и градоначелник Никола Лукач. Обраћајући се присутнима председник кикиндских социјалиста Ђорђе Тешин истакао је да је СПС за све ове године остао веран основним принципима.

-Остали смо верни држави, као државотворна партија, очувању националних интереса и остали смо верни Србији. У основи ми смо патриотска партија и ослоњени смо на своју државу. И наша, али и странка нашег коалиционог партнера СНС, заједно су пролазиле кроз све националне проблеме кроз које је пролазила и држава и наш народ. Делимо заједничке циљеве тако да је једино исправно да заједно радимо и развијамо што боље односе како би Србија наставила свој развој – рекао је Тешин.

Када је реч о локалу СПС је очувао своју исконску базу.

-Данас је наша партија освежена када је реч о руководећем кадру, подмладили смо редове и реструктуирали смо странку. Бројчано нисмо велики као некад, али квалитативно можемо да одговоримо свим политичким захтевима локалног политичког миљеа. Имамо око 800 активних чланова и уносимо промене у бављењу политиком прилагођене данашњици. Спремни смо да будемо конструктивни партнери, да преузмемо одговорност и дамо допринос бољем сутра – додао је Ђорђе Тешин.

У градској власти СПС има два одборника Гордану Трнић Иличић која је и заменица председника Скупштине и Дејана Родића, као и члана Градског већа за пољопривреду и екологију Ђорђа Тешина.

А.Ђ.