Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju. Na teritoriji grada ima 550 korisnika toplih obroka, a u selima 435 korisnika lanč paketa Narodne kuhinje Crvenog krsta.

– Od ukupnog broja korisnika 30 odsto dece i 30 odsto Roma. Kapacitet je popunjen, a rad Narodne kuhinje pomaže lokalna samouprava, Crveni krst Vojvodine i Crveni krst Srbije koji obezbeđuje devet artikala hrane i brašno za proizvodnju hleba – kaže sekretarka Danijela Bjeljac.

Povodom Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva korisnicima toplih obroka obezbeđena je dodatna hrana.

-Crveni krst Vojvodine i banka hrane Vojvodine obezbedili su salatu uz pojačan obrok. Za decu čiji roditelji su korisnici Narodne kuhinje uvek se obezbede novogodišnji paketići u akciji „Jedan paketić, puno ljubavi“ gde su nosioci škole i Predškolska ustanova. U ovu akciju svake godine uključe se i lokalne firme – ističe naša sagovornica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto. U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva, a taj prihod je u Srbiji prošle godine iznosio oko 29 hiljada dinara za jednočlano domaćinstvo. U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro milion i osamsto hiljada građana naše zemlje.

A.Đ.

U susret gostovanju multimedijalnog umetnika Daniela Kovača u kikindskoj Biblioteci

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Multimedijalni umetnik Daniel Kovač predstaviće se kikindskoj publici sutra (petak 18. oktobra). Najpre će u biblioteci „Jovan Popović” od 18 časova predstaviti svoje književno stvaralaštvo- autor je četiri zapažena romana, od kojih je jedan bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Istog dana od 20 časova u galeriji Jovana Isakova biće upriličena izložba iz opusa Kovačeve vizuelne umetnosti. Pored nabrojanih disciplina, ovaj umetnik je javnosti poznat i kao gitarista beogradskog rok sastava „Jarboli”.

Uoči susreta sa Kikinđanima, Kovač se za „Komunu” osvrnuo na deo svog stvaralaštva..

Muzika čini dobar deo vaše poetike. Ima je i u Vašim knjigama. Kako zvuk efikasno preneti na papir?

-Ne trudim se oko toga. Pokušavam da razdvojim te stvari – pisanje i muziku. Samo je moj poslednji roman „Objašnjenja nisu potrebna” značajnije povezan sa muzikom zato što je to bilo neophodno za radnju. Volim da koristim poeziju u prozi i to ponekad radim, ali samo ako ima smisla i ne ruši osnovnu postavku teksta. Tekst i njegova logika su u proznom pisanju jedino važni.

Ima u vašem pisanju i dilandogovske autoironije, je li to prečica do čitalaca, uzimati za motive elemente iz pop kulture?

-Istina je da u mojim knjigama junaci nisu samouvereni i da gaje autoironiju kao zdrav odnos prema stvarnosti. To je zato što smatram da su samouvereni ljudi u današnje vreme bez izuzetka glupaci i opasne budale. Verujem samo onim opreznim koji triput mere pre nego što seku i rade stvari promišljeno i temeljno. Osim neke mistifikacije u vidu auto pop-kulture u poslednjem romanu (naime, u njoj se pojavljuje lik koji se zove Daniel Kovač i član je grupe „Jarboli”, a opet je očigledno da to nisam ja koji u stvarnosti to jesam), u mojim knjigama nema previše pop-kulture, ili je ima samo kad baš mora i ima smisla.

Bili ste u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Jesu li književne nagrade precenjene?

-Bio sam u užem izboru sa prvim romanom „Logika reke pruge i otpada”, ali to je bilo jako davno, kao u nekom prošlom životu. Ne znam previše o nagradama, pa samim tim ni da li su precenjene. Neke sigurno jesu, a neke verovatno i nisu. Pretpostavljam da to zavisi od toga ko je u žiriju i ko tu nagradu dodeljuje.

Bavite se i video produkcijom, slikarstvom, muzikom i književnošću, tesan vam je jedan medij ili jednostavno radeći na jednom, odmarate od ostalih načina kreativnog izražavanja?

-Sve to radim samo iz egzistencijalne nesigurnosti. Odrastanje u sankcijama i ratovima je tome značajno doprinelo. Iz nekog straha da ne postanem mrtav još za života i da ne moram da pravim kompromise i pristanem da radim ono što ne volim ili smatram za nečasno, trudim se da neprekidno radim, smišljam i izvodim razne stvari. U tom procesu, stekao sam iskustvo i zanat, što na kraju i nije ispalo tako loše.

N. Savić

Skup u RPK o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U organizaciji Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga održana je radionica o „Zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju“.

O navedenim temama prisutne predstavnike privrednih društava: „MSK“, Livnica „Kikinda – automobilaska industrija“, „Lira“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ i „Le Belier“ upoznale su Mirjana Pantelić, direktorica „Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije“ ( UIPS ), Marija Ignjatović direktorica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Novitas Consult“ iz Šapca, kao i Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi. Privrednici su informisani o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), zakonskim obavezama, prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, te o skrivenim efektima uštede iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

Na evidenciji Filijale NSZ u Severnobanatskom upravnom okrugu ima 455 nezaposlenih osoba sa prvim i drugim stepenom invaliditeta, od čega je samo u Kikindi njih 337. Najviše ih je radno u angažovano najvećem u kikindskoj „Liri“, njih oko 70, a potom u pogonu firme „Tisza Automotive“, 42 osobe.

U Srbiji postoji 60 preduzeća za profesionalnu orijentaciju rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja angažuju oko 1.500 radnika, od kojih su 1.000 sa nekim od stepena tako verifikovanog statusa. Poslodavci u Srbiji najčešće u svojim redovima imaju osobe sa invaliditetom iz sopstvenih redova. Privredna društva koja imaju od 20 do 49 zaposlenih imaju zakonsku obavezu da angažuju minimum jednu osoba sa invaliditetom, one sa od 50 do 99 dve, a potom na svakih 50 radnika još po jednog takvog dodatnog radnika. Alternativa tome je plaćanje u budžetski fond Republike Srbije, što je za ovu godinu oko 812.000 dinara po nezaposlenom licu i to je visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom. Drugi model ispunjavanja, ne samo zakonske, već društveno odgovorne obaveze, je kupovina proizvoda (FER proizvod) ili korišćenje usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time privredna društva i institucije stiču mogućnost da uštede i do 36 odsto vrednosti ugovorenog posla, ako sa takvim preduzećima zaključe ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i ispune određeni finasijski okvir. Šarolika je ponuda mogućnosti koje te firme nude, a „Lira“ iz Kikinde pruža usluge održavanje higijene i zelenih površina, šivenje radne odeća i odela, hemijskog čišćenja garderobe, ali i proizvodnju mehanizama za nameštaj.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom smatra se napretkom u međuljudskim odnosima, kao vid razvoja empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju želju da daju doprinos društvu u kome žive. Inkluzija i težnja za socijalnom integracijom nemoguća je bez njihovog radnog angažovanja. Sem ekonomskih prednosti, koje se tiču omogućavanja finansijske samostalnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način se dodatno razvija doživljaj lične vrednosti i pripadanja društvu.

Aktuelno u JP „Kikinda”: Novi hidranti u Mikronaselju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U cilju boljeg održavanja sistema i adekvatnog snabdevanja građana Mikronaselja kvalitetnom vodom za piće, Javno preduzeće „Kikinda” je započelo ugradnju hidranata na mreži u ovom delu grada.

-Protekle nedelje je ugrađen hidrant u ulici Josifa Pančića, a u planu je ugradnja još tri, čime bi se sa sve četiri strane Mikronaselja moglo adekvatno vršiti ispiranje vodovodne mreže, kada se za to ukaže potreba.

Mikronaselje, kao najgušće naseljeni deo Kikinde i jedino stanovanje u gradu pravog blokovskog tipa, ima i najveći broj korisnika vodovoda po jedinici površine. Zato se održavanju ovog dela mreže, mora posvetiti i veća pažnja, kako bi sve funkcionisalo optimalno, a korisnici bili zadovoljni- navodi Slavko Vojnić Mijatov, rukovodilac sektora vodovoda i kanalizacije.

U narednom periodu u JP „Kikinda” sagledavaju potrebe, pre svega, potrošača, a i same mreže o mogućnostima ugradnje još nekoliko hidranata na pojedinim lokacijama.

J. C.

Školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ počela sa radom

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U Kikindi je počela sa radom školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ koju vode profesor doktor Bogdan Tomić i profesor doktor Angela Mesaroš Živkov. Program sporta namenjen je za decu od tri do devet godina realizuje se u vrtiću „Plavi čuperak“ i OŠ „Jovan Popović“.

-Decu testiramo dva puta godišnje motoričkim testovima, a nakon toga imamo i 3D monitoring posturalnog statusa svakog deteta. Cilj nam je da utvrdimo da li su u začetku neki od deformiteta poput skolioze, kifoza na osnovu čega pravimo planove i programe vežbi – istakao je Tomić.

Program obuhvata sve bazične sportove fudbal, košarka, odbojka, borilačke sportove, bejzbol, atletika, a uključene su i sve metodike.

-U „Plavom čuperku“ treninzi su ponedeljkom i sredom od 18 do 20 sati. U školi „Jovan Popović“ su od 18.15 sati. Sa radom smo počeli 1. oktobra i već imamo grupu dece, a želja nam je da ih bude više tako da ćemo 25. oktobra promovisati projekat – dodala Mesaroš Živkov.

Tokom oktobra treninzi će biti besplatni.

A.Đ.

Predavanje o poremećajima dece u ponašanju i kako ih preduprediti

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Tribina pod nazivom „Rad sa učenicima i decom koja ispoljavaju poremećaje ponašanja u kolektivu i saradnja sa roditeljima“ organizovana je u Centru za stručno usavršavanje. O temi su okupljenim nastavnicima, učiteljima i vaspitačima govorili magistar defektoloških nauka Tatjana Božić, master Dalibor Simonović i školski pedagog Danijela Ivanovski.

-U proteklom periodu evidentni su problemi sa decom koja iskazuju poremećaje u ponašanju, a da im pri tom ne treba podrška u intelektualnom smislu. Remećenje nastave postalo je sve češće i jako je teško organizovati čas kada imate dete koje ne može da se obuzda. Da bi i takav učenik počeo da se ponaša prema pravilima najvažnija je saradnja sa roditeljima jer i u školi i u kod kuće ona moraju da se poštuju – navodi Danijela Ivanovski.

Najčešće se poremećaji ispoljavaju u odbijanju saradnje, naloga nastavnika, ustajanje za vreme časa, šetanje i ometanje drugih da prate nastavu.

-Ukoliko se ovakvo ponašanje zanemari ono s vremenom postaje obrazac ponašanja učenika i tada možemo da kažemo da on ima poremećaj u ponašanju. Da do toga ne bi došlo važno je reagovati na vreme i naš cilj je da pružimo savete kako raditi sa decom koja to odbijaju, koja ne gledaju nastavnika u oči, koja ne slušaju šta im se kaže, koja uznemiravaju, pa i čupaju drugu decu – kaže Danijela Ivanovski.

Osim u ponašanju ova deca imaju poremećaj i u socijalnoj dinamici i komunikaciji sa drugom decom te je najvažnije što češće im ponavljati pravila koja osim u školi moraju da se poštuju i kod kuće kako bi postala obrazac ponašanja.

Ova tribina prvi put je organizovana u Kikindi i očekivanja su da će se proširiti i na druge gradove i opštine.

A.Đ.

Članice ŽPG „Gusle“ osvojile vredna priznanja na festivalu „Krajiški biseri“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Članice Ženske pevačke grupe Akademskog društva za negovanje „Gusle“ koje predvodi rukovodioc Igor Popov osvojile su drugo mesto na 22. festivalu „Krajiški biseri“ koji neguje i čuva ojkalice i krajiške pesme. U konkurenciji 19 pevačkih grupa Kikinđanke su pokazale da su u samom vrhu.

-Festival neguje tradiciju dinarskog odnosno krajiškog pevanja i Ženska pevačka grupa na njemu učestvuje od 2019. godine. Sa svakog nastupa na „Krajiškim biserima“ obaradovale su nas značajnim priznanjima i nagradama. Ipak, najvažnije je to što svaki put stiču nova iskustva i znanja o pevanju Srba Krajišnika, koje im nude izvorne grupe, učesnice – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Pored diplome i plakete devojke će učestvovati u snimanju diska i brošure o ojkalici i krajiškoj pesmi u izdanju WMAS (World Music Asocijaciji Srbije), pod nazivom „Nek živi ta pjesma” – Ojkača i krajiška pjesma.

-Izuzetna je čast što se upravo naša pevačka grupa našla na albumu, koji će ostati u amanet nekim novim generacijama pevača, kao primer i uzor za pevanje repertoara Srba Krajišnika – dodala je naša sagovornica.

A.Đ.

Počela grejna sezona za korisnike JP „Toplana“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Grejna sezona za više od 3.100 korisnika JP „Toplana“ počela je juče u večernjim satima. Kako je za naš portal istakao v.d. direktor ovog preduzeća Dušan Marjanović stanovi su bili topli od 18 časova.

-Pustili smo grejanje radi, takozvanog, zagrevanja sistema. Jutros je grejanje krenulo na vreme i sistem funkcioniše bez većih problema. S obzirom na to da su najavljene dnevne temperature oko 20 stepeni, poštovaćemo gradsku odluku i u najtoplijem delu dana gasićemo sistem i ponovo ga paliti kada spoljana temperetaura padne ispod 15 stepeni – istakao je Marjanović.

Ukoliko neko od korisnika nema grejanje ili dođe do curenja ili vazduha u radijatorima potrebno je da preko profesionalnih upravnika odnosno predsednika Skupštine stanara prijavi problem. Zaposleni u „Toplani“ izaći će na teren i rešiti nastalu situaciju.

A.Đ.

Đaci škole „Jovan Popović“ Bolnici poklonili ručno rađene „hobotnice čarobnice“

Aleksandra Djuran October 14, 2024

Učenici OŠ „Jovan Popović“, članovi sekcije za ručni rad, poklonili su Opštoj bolnici tridesetak ručno rađenih lutkica poznatih kao „hobotnice čarobnice“, namenjenih Odeljenju neonatologije.

-„Hobotnice čarobnice“ prvi put su počele da se primenjuju u Danskoj, kod prevremeno rođene dece u toku boravka u inkubatorima, kako kako bi se prilagodili na uslove spoljne sredine. Beba se uhvati za krak hobotnice, smiri se i stabilizuje disanje. Ovo su potvrdile i naučne studije. Naime, krak podseća na pupčanu vrpcu i beba tako oseti sigurnost kao da je u majčinom stomaku – uz zahvalnost na poklonu objasnila je dr Biljana Plemić, načelnica Neonatologije.

Olivera Gašić,profesorica geografije koja vodi sekciju za ručni rad, rekla je da su planirali aktivnosti povodom Dana škole koji obeležavaju 18. novembra, a imajući u vidu da se dan ranije obeležava Svetski dan prevremeno rođene dece, rodila se ideja da sami naprave „hobotnice čarobnice“.

Tridesetak raznobojnih lutkica, urađenih po svim medicinskim standardima kada je u pitanju veličina i materijal pošto se moraju sterilisati, stiglo je u prave ruke. S obzirom da ih po otpustu iz porodilišta majke i bebe nose kući, kako kažu u ovoj školi, po ugledu na svoje drugare volontere širom sveta, planiraju da ova akcija bude kontinuirana.

Iz saobraćaja isključen 21 vozač zbog vožnje u pod dejstvom alkohola i droge

Aleksandra Djuran October 14, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode. U dvema nezgodama četiri osobe zadobile su lake telesne povrede, a u jednoj je pričinjena materijalna šteta. Za sve tri nezgode materijalna šteta procenjena je na 190.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom i vožnje pod dejstvom alkohola.

Iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključen 21 vozač, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 28 učesnika u saobraćaju i izdata su 183 prekršajna naloga. Takođe, otkrivena su 103 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, osam prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 85 ostalih prekršaja.